Pošto je očekivani "letnji odmor" od virusa definitvno "ukinut", tu sad polako postaje jasan i jedan dodatni problem, a to je kako će funkcionisati biznis i sve druge bitne interakcije između država u doba korone.
Svaka država će imati ažurno održavane "crne liste" previše zaraženih država, pa će sa njima biti prekinut svaki kontakt. Takve države će biti stavljene u neku vrstu spoljašnjeg, tj internacionalnog karantina, pa niti će njihovi građani biti primani u druge zemlje, niti će se od njih puno robe kupovati. Naprimer, kupci su ionako paranoični da preko uvežene hrane ili predmeta ne uvezu i virus, pa takvu robu ne bi masovno ni kupovali čak i kad bi ih njihovi uvoznici uvozili (recimo afera losos u Kini ili ograničeni uvoz iz Kine u početku epidemije). A pogotovo ljudi iz tih država, makar i poslovni, neće biti previše dobrodošli.
I to je ono što upravo otkrivaju pobornici "hrabrosti" i "otvorenosti" po svaku cenu. Šveđani više nigde nisu dobrodošli, čak, ili pogotovo, ne kod njihovih Nordijskih suseda. Ako je i ekonomija vaše države u punom pogonu uprkos virusa, nemate dovoljno stranih kupaca, pa su gubici bitno veći bez obzira na internu ekonomsku politiku. Plus se vremenom problem javlja i na unutrašnjem planu. Recimo u Teksasu, bastionu Republikanaca, "hrabrosti" i "otvorenosti", žale se da restorani, kafane i manje važne servisne usluge više nemaju dovoljno mušterija (pošto pametni deo stanovništva ne želi da rizikuje ako ne mora), pa rade sa gubicima. Čak se priprema i nešto do sada nezamislivo. Evropska Unija se sprema da Amerikancima zabrani ulazak (u sklopu budućih normativa o tome ko sme da pređe spoljne granice EU u zavisnosti od broja zaraženih "per capita").
Ukratko, od brzog postizanja kolektivnog imuniteta nema ništa, a izbor da li će vaša država da izabere Evropski ili Švedski model regovanja na virus (tobože da ekonomija ne bi patila) realno nema previše značaja za ekonomiju jer ekonomske posledice na duže staze zavise od odnosa međunarodne zajednice prema vašoj državi, a ne od nje. Na taj način čišćenje države od virusa nije samo pitanje života njenih stanovnika, nego i njene ekonomije, prosto zato što to ne zavisi samo od internih odluka koje su posledica prihvaćene ideologije o "slobodi pojedinca", nego pre svega od uklapanja u međunarodnu zajednicu i poštovanja TIH normi. Ovaj naš izborno-virusni fijasko će zbog toga imati i velike negativne ekonomske posledice, a ne samo cenu u životima, u poverenju ili u izgubljena 3 meseca.