Epidemija CoViD-19
- Začetnik teme Zuma
- Datum pokretanja
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.365
N95 sigurno nisu imali svi do jednog.
A nema ni potrebe.
A nema ni potrebe.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.365
Pa dobro jutro
Za to vreme, Putin uvodi Kurona rajh.
Cek Rusija se borila protiv 3. rajha, ali nema veze za ovu pricu.
https://rs.n1info.com/svet/u-rusiji-zbo ... -novembra/
Cek Rusija se borila protiv 3. rajha, ali nema veze za ovu pricu.
https://rs.n1info.com/svet/u-rusiji-zbo ... -novembra/
Ove mere sa kovid pasosom posle 22h u kafanama su smehotresne, otprilike ajde kao nesto da radimo.
Ali dobro, izgleda da je to samo pocetak:
https://rs.n1info.com/vesti/tiodorovic- ... emo-stati/
Ali dobro, izgleda da je to samo pocetak:
https://rs.n1info.com/vesti/tiodorovic- ... emo-stati/
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.365
Pa i Putin ima pravo sa ispadne slepac.
Chiko i ostatak Iskljucive lige izgleda misli da ako neko ne voli evropske levake da automatski mora da voli sve sto se radi u Rusiji.
Chiko i ostatak Iskljucive lige izgleda misli da ako neko ne voli evropske levake da automatski mora da voli sve sto se radi u Rusiji.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.400
- Pohvaljen
- 48.914
Da, nevezano za njega, zanimljiva se svrstavanja ovde čine: kažeš da gotiviš Skandinavce, a prišiju ti značku Jedinstvene Rusije. Ili KKK, i slično. Smešno, u osnovi.
(Još da znaju da se polzujem ruskim jezikom, kukuuuu...)
(Još da znaju da se polzujem ruskim jezikom, kukuuuu...)
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.770
- Pohvaljen
- 25.895
Koliko meseci posle druge doze su se vakcinisani zaražavali? "Nema bitne razlike između vakcina"
Do zaražavanja nakon vakcinacije najčešće je dolazilo četiri meseca nakon primljene druge doze, a prema prvim nepotpunim podacima, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina koje se kod nas koriste.
Međutim, razlika u obolevanju između vakcinisanih i onih koji nisu primili nijednu vakcinu i dalje je velika i kada je reč o broju zaraženih, ali i kliničkoj slici koja se razvijala.
Dosadašnja saznanja koja su obelodanjena, zasnivala su se na istraživanju koje je sprovedeno u Kragujevcu, a kojim je obuhvaćeno i više od reprezentativnog uzorka - oko 145.000 građana. A nakon prikupljanja novih podataka Nacionalni stručni komitet za imunizaciju bi trebalo da preporuči Kriznom štabu eventualno skraćivanje perioda vakcinacije, između druge i treće, takozvane buster doze.
"Na osnovu podataka koje sam u ličnoj komunikaciji dobio od profesora dr Dejana Baskića, a koji se odnose na područje koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac (oko 145.000 ljudi), u periodu praćenja od 1. jula do 1. septembra, kod potpuno vakcinisanih zaražavanje je utvrđivano u proseku oko četiri meseca nakon primanja druge doze vakcine. Treba imati na umu da se u tom periodu zarazilo oko jedan odsto vakcinisanih osoba sa tog područja, nasuprot oko 3,3 odsto nevakcinsaih", istakao je za Dušan Popadić, redovni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju.
Ne uočava se bitna razlika između vakcina.
"Na ovom relativno malom broju zaraženih vakcinisanih osoba, i sa relativno kratkim periodom praćenja, ne uočava se bitna razlika u efektivnosti između različitih vakcina. Napominjem da su ovo još uvek sirovi podaci, nepotpuno statistički obrađeni", kaže on i dodaje:
"Na osnovu navedenih podataka u koje sam imao uvid, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina. Među vakcinisanima na području koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac, “sinofarm” vakcinom je imunizovano oko 70 odsto građana, a njihov udeo među zaraženima je takođe oko 70 odsto. Još jednom napominjem da se radi o sirovim podacima i relativno kratkom periodu praćenja. Dalje, ti podaci se odnose samo na zaražene u tom periodu, bez izdvajanja pacijenata sa kliničkom slikom koja zahteva bolničko lečenje ili lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja. Očekujem da će profesor dr Dejan Baskić uskoro saopštiti podatke koji se odnose na duži period praćenja i grupisane i prema težini kliničke slike kod zaraženih i imunizaciju različitim vakcinama. Postoje podaci iz inostranih studija i narativ da je “sinofarm vakcina manje efektivna od drugih vakcina, ali na osnovu ovih podataka to se ne može potvrditi. To ne znači da se u dužem praćenju i potpunijom statističkom obradom ta hipoteze neće potvrditi i na području Kragujevca gde je rađeno istraživanje".
https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.ph ... id=1935296
Do zaražavanja nakon vakcinacije najčešće je dolazilo četiri meseca nakon primljene druge doze, a prema prvim nepotpunim podacima, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina koje se kod nas koriste.
Međutim, razlika u obolevanju između vakcinisanih i onih koji nisu primili nijednu vakcinu i dalje je velika i kada je reč o broju zaraženih, ali i kliničkoj slici koja se razvijala.
Dosadašnja saznanja koja su obelodanjena, zasnivala su se na istraživanju koje je sprovedeno u Kragujevcu, a kojim je obuhvaćeno i više od reprezentativnog uzorka - oko 145.000 građana. A nakon prikupljanja novih podataka Nacionalni stručni komitet za imunizaciju bi trebalo da preporuči Kriznom štabu eventualno skraćivanje perioda vakcinacije, između druge i treće, takozvane buster doze.
"Na osnovu podataka koje sam u ličnoj komunikaciji dobio od profesora dr Dejana Baskića, a koji se odnose na područje koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac (oko 145.000 ljudi), u periodu praćenja od 1. jula do 1. septembra, kod potpuno vakcinisanih zaražavanje je utvrđivano u proseku oko četiri meseca nakon primanja druge doze vakcine. Treba imati na umu da se u tom periodu zarazilo oko jedan odsto vakcinisanih osoba sa tog područja, nasuprot oko 3,3 odsto nevakcinsaih", istakao je za Dušan Popadić, redovni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju.
Ne uočava se bitna razlika između vakcina.
"Na ovom relativno malom broju zaraženih vakcinisanih osoba, i sa relativno kratkim periodom praćenja, ne uočava se bitna razlika u efektivnosti između različitih vakcina. Napominjem da su ovo još uvek sirovi podaci, nepotpuno statistički obrađeni", kaže on i dodaje:
"Na osnovu navedenih podataka u koje sam imao uvid, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina. Među vakcinisanima na području koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac, “sinofarm” vakcinom je imunizovano oko 70 odsto građana, a njihov udeo među zaraženima je takođe oko 70 odsto. Još jednom napominjem da se radi o sirovim podacima i relativno kratkom periodu praćenja. Dalje, ti podaci se odnose samo na zaražene u tom periodu, bez izdvajanja pacijenata sa kliničkom slikom koja zahteva bolničko lečenje ili lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja. Očekujem da će profesor dr Dejan Baskić uskoro saopštiti podatke koji se odnose na duži period praćenja i grupisane i prema težini kliničke slike kod zaraženih i imunizaciju različitim vakcinama. Postoje podaci iz inostranih studija i narativ da je “sinofarm vakcina manje efektivna od drugih vakcina, ali na osnovu ovih podataka to se ne može potvrditi. To ne znači da se u dužem praćenju i potpunijom statističkom obradom ta hipoteze neće potvrditi i na području Kragujevca gde je rađeno istraživanje".
https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.ph ... id=1935296
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.365
Ono kad se levičari podsmevaju slobodama...
Koliko ja znam, jedino može kod mene. 8)[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=891722#p891722:21fhuz4j je napisao(la):
Moj omiljeni prikaz je ovaj (BG naspram većih gradova i manjih sredina):
A evo i prikaza većih gradova zasebno:
VeniVidiVici
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.08.2015.
- Poruke
- 1.178
- Pohvaljen
- 4.217
Evo šta kaže zvanična institucija republike Srbije - Statistički zavod, strana 3
Водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 55 305 лица (47,3% од укупног броја умрлих лица), и то: 25 617 мушкарца и 29 688 жена. Тумори су на другом месту, од којих је у 2020. години умрло 21 392 лица (18,3% од укупног броја умрлих), односно 11 977 мушкараца и 9 415 жена, док су на трећем месту болести које могу да се доведу у везу са COVID-19 (умрло 10 356 лица (8,9%), односно 6 629 мушкараца и 3 727 жена).
Znači da je u 2020. prema zvaničnim podacima umrlo daleko više ljudi nego što stoji na brojaču sa sajta covid19.rs U oktobru 2021. godine i dalje na brojaču stoji manji broj ljudi nego koji je preminuo u 2020. godini.
Za one kojima i dalje nije jasno da se nešto dešava, neka pogledaju poslednji red - podaci o preminulima po godinama. Ne treba biti ekspert da bi se videlo da se nešto čudno desilo u 2020. godini.
Водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 55 305 лица (47,3% од укупног броја умрлих лица), и то: 25 617 мушкарца и 29 688 жена. Тумори су на другом месту, од којих је у 2020. години умрло 21 392 лица (18,3% од укупног броја умрлих), односно 11 977 мушкараца и 9 415 жена, док су на трећем месту болести које могу да се доведу у везу са COVID-19 (умрло 10 356 лица (8,9%), односно 6 629 мушкараца и 3 727 жена).
Znači da je u 2020. prema zvaničnim podacima umrlo daleko više ljudi nego što stoji na brojaču sa sajta covid19.rs U oktobru 2021. godine i dalje na brojaču stoji manji broj ljudi nego koji je preminuo u 2020. godini.
Za one kojima i dalje nije jasno da se nešto dešava, neka pogledaju poslednji red - podaci o preminulima po godinama. Ne treba biti ekspert da bi se videlo da se nešto čudno desilo u 2020. godini.
