Tok epidemije, 5. talas
Posle par odlaganja evo najzad obećanog prvog izveštaja kako u početku 5. talasa stojimo sa hospitalizacijom i smrtnošću od novog Delta soja. Nisam primetio da je kod nas iko radio nešto slično ovome, iako je upravo procenat smrtnosti i hospitalizacije za novi Delta soj u delimično vakcinisanoj populaciji jedan od tri glavna nepoznata faktora od kojih zavisi šta nas čeka tokom jeseni i zime (druga dva su broj zaraženih i procenat vakcinisanih).
Problem sa ovakvim analizama "na Internetu" je što mi nemamo sve potrebne podatke, oni koje imamo su nesigurni (a možda i falsifikovani), plus što se stalno menjaju, zatim na komplikovan način zavise od čitave gomile faktora od kojih većinu ne zna niko, a sada je i cela stvar dalje zakomplikovana novom Delta sojem i stalno promenljivim stepenom imunosti u populaciji.
Po tome bi izgledalo da u takvoj situaciji i nije moguće reći bilo šta, međutim nije sasvim tako. Ja sam prvo počeo da pišem uobičajeni opis procedure, međutim ubrzo sam shvatio da je ipak previše opširno, nezgodno i za opisivanje i praćenje (pošto je više heuristika nego algoritam), pa ga ipak nema smisla slati na ovakav forum. Zbog toga ću samo navesti osnovni princip, dati konačne dijagrame, konačni rezultat i pomenuti šta to verovatno znači.
Ono što ipak omogućuje bar neku analizu je činjenica da sva četri parametra epidemije koje redovno dobijamo opisuju istu fizičku pojavi, pa su međusobno povezani. Nije moguće arbitrarno menjati jedan, a da to ne utiče na druge, često na veoma složen način koje nije moguće tako lako simulirati. Takođe, ako nismo sigurni šta nam govori jedan parametar, često pomažu tri preostala. Dakle ideje mi je bila da sva četri parametra pretvorim u indekse, da bi se mogli prikazati na istom dijagramu i međusobno upoređivati, a da zatim pokušam da identifikujem karakteristične tačke, opšte oblike krivih, veličine ili nagibe, da bih mogao shvatiti prave odnose između njih. Drugim rečima, koja tačka na jednoj liniji grafika opisuje posledice istog fizičkog događaja predstavljenim i na drugim linijama. Dakle, ako se recimo određenog dana naglo povećao broj zaraženih, u nekom trenutku će se povećati i broj hospitalizovanih, zatim na respiratoru, i zatim umrlih. U fazama nepromenljivih međusobnih odnosa, brzine rasta i oblici DELOVA krivih su isti, itd. Naš mozak je inače veoma dobar u prepoznavanju pravilnosti utopljenih u šum, pa je nekad lakše to videti nego računati. Zatim se nezavisnom promenom razmera prikazivanja svakog parametra posebno, oni dovode u odnose u kojima je lakše uočti njihovu međusobnu vezu, i na kraju odnosi tih razmera nam govore kolika je PROSEČNA smrtnost ili drugi odnosi koje tražimo, ignorišući pri tome slučajne oscilacije koje se ne ponavljaju.
Primer takvog prikaza jednog izdvojenog talasa je recimo ovaj iz Belgije. Oblici su slični, ali međusobno pomereni u vremenu. Uočavanjem pozicija karakterističnih tačkaka maksimuma tri krive tačno se vidi koliko prosečno vremena prođe od detekcije zaraženog do smrti. Pri čemu su to vremena knjiženja, koja ne moraju biti ista kao i prava vremena samih tih događaja, pa je na dijagramima moguće videti i da recimo kriva stavljanja na respirator ide pre detekcije bolesnih. Takođe, vidi se pomalo asimetrična raspodela, u kojoj "rep" raspodele opada sporije od usponskog dela.
Da bi se mogli upoređivati naši rezultati sa stranima, evo par primera koje smo ovde često spominjali.
Primer Engleske.
Ako se razmere prikazivanja četri parametra epidemije optimizuju za njihov januarski talas, dijagram izgleda ovako. Inače, vrednost jednaka Ymax za neki parametar bi bila na Y osi prikazana kao 100% za taj parametar.
U tom slučaju januarski pikovi izgledaju da su bar vizuelno na sličnom nivou, pa su i maksimalne vrednosti izražene u procentma u januarskom talasu vrlo slične, za sve tri veličine. Zelena linija daje procenat potpuno vakcinisanih. Vidimo da su se međutim u poslednjem avgustovskom talasu drastično promenili odnosi između broja hospitalizovanih i broja slučajeva, kao i između broja mrtvih i broja slučajeva. Dakle, verovatno zbog vakcinacije, i procenat hospitalizacije i smrtnost su se drastično smanjili. I žuta i crvena linija su sada drastično niže od plave, a u prošlom talasu, pre vakcinacije, bili su na sličnoj visini.
Ako se razmere prikazivanja četri parametra epidemije optimizuju za njihov poslednji talas, dijagram (verovatno) izgleda ovako (zbog neobičnog oblika u kome broj smrti po obliku ne sledi broj zaraženih kod njih je teško biti siguran. Kod drugih je lakše).
Primer Francuske.
Ako se razmere prikazivanja optimizuju za njihov novembarski talas 2020. dijagram izgleda ovako. Ponovo zelena linija daje procenat potpuno vakcinisanih. Vidimo da su već u samom početku vakcinisanja (u aprilu) i žuta i crvena linija već niže u odnosu na plavu liniju. Dakle njihov odnos se donekle smanjio još početkom akcije vakcinisanja. U poslednjem avgustovskom talasu 2021. to je još izraženije. Dakle i procenat hospitalizacije i smrtnost su se takođe drastično smanjili i u Francuskoj.
Ako se razmere prikazivanja optimizuju za njihov poslednji talas, dijagram izgleda ovako.
Primer Izraela
Ako se razmere prikazivanja optimizuju za njihov januarski talas 2021. dijagram izgleda ovako.
Ovaj pad na samom kraju je treća buster doza koju su Izraelci počeli da daju, i ovaj pad je dokaz da ona radi, tj da je ranija zaštita oslabila verovatno zbog dugog vremena proteklog od njenog davanja najosetljivijem delu stanovništva.
Ako se razmere prikazivanja optimizuju za njihov poslednji talas, dijagram izgleda ovako.
Primer Srbije.
Na sledećoj slici su naš treći i četvrti talas. Ovde su razmere tri prikazana parametra usklađene za naš treći i do sada najveći (novembarski) talas 2020. Žuta linija hospitalizacije izgleda koso isečena u jednom delu. To je verovatno trenutak kada su zaključili da ako sa tako visokim tempom rasta broja zaraženih nastave da primaju u bolnice isto kao i do tada, uskoro više u njima neće biti mesta. Pa su tada pooštrili kriterijume prijema u bolnice što se ovde lako vidi kao jasan prelom krive. Zbog toga odnos rasta broja zaraženih i smeštenih u bolnice više nije isti, pa istom rastu broja zaraženih sada odgovara manji nego ranije rast broja ljudi u bolnicama. Međutim kada se razmere za treći talas ipak usklade kako-tako (ja sam izabrao da po nagibima uparim početni, a ne vršni deo krive hospitalitacije), dobija se sledeća slika.
Ako se razmere prikazivanja i dalje optimizuju za naš do juče najveći, 3. talas prošle godine, ali sada uz uključivanje broja ljudi na respiratorima, kao i 5. talasa, dijagram izgleda ovako.
Izbor optimalnih razmera za prikazivanje u poslednjem 5. talasu, nije tako jednostavan. Ja sam sa ovom pričom čekao da se vrednosti malo stabilizuju, međutim u daljem razvoju situacije i dalje su verovatno moguća dva ekstremna izbora razmera za prikazivanje daljeg toka 5. talasa. Prvi je već prikazan na prethodnom dijagramu, i svodi se na prepostavku da se odnosi parametara nisu promenili još od vremena pre vakcinacije. Dakle da je broj smrti prosto nešto više kasnio, ali da onda počeo da raste i da će nadalje pratiti broj zaraženih na razmaku od nedelju do dve, otprike onako kako se gore vidi. Slično i sa brojem dnevnih ulaza u bolnice (plava linija). To bi značilo da će posle polaganog početka ipak dostići visoke vrednosti, samo uz neko kašnjenje.
Međutim to bi takođe značilo da se sve dešava kao da vakcinacije i nije bilo (jer se onda ni smrtnost ni hospitalizacija nisu smanjili), a u to je teško poverovati. Verovatniji mi izgleda izbor razmera na sledećoj slici.
Ovakva predstava za sad deluje razumno, ali uz ogradu da se to može promeniti u svakom trenutku.
Od ovog izbora zavisi i predviđanje. Ako prepostavimo da će se međusobni odnosi parametara epidemije na prehodnoj slici (što je ovde jednako izabranim odnosima razmera na grafiku) dalje održavati, onda se može napraviti tabela trenutnih odnosa koji bi tada važili i predstavljali naše TRENUTNO očekivanje za budući tok epidemije.
Dakle, kombiniovano djestvo vakcinacije i preležanih bolesti je smanjilo procenat hospitalizovanih i broj smrti za otprilike duplo, a broj onih na respiratorima tri puta.
Prave smrtnosti su ipak verovatno oko tri puta veće od ovih, što znamo iz izveštaja komisije za reviziju broja smrti od korone. Dakle ranije 2,4%, a sada 1,14%. Iz raznih razloga ne verujem da su povećali zvaničan broj smrti u odnosu na ranije izveštavanje, da bi one sada bile realnije. Izgleda kao da je izveštavanje o njima nepromenjeno. Ako je tako, to ne utiče na ovo smanjenje, pošto su odnosi tada isti.
Ovo nije loš rezultat. Prošli smo slično kao i oni koji su imali više vakcinisanih. Verovatno zato što smo po broju viška mrtvih bili četvrti na svetu, a to znači i da je bilo puno zaraženih koji su zatim postali imuni, nadoknadivši tako naše zaostajanje za drugima u vakcinisanju. To bi moglo, ali ne bi trebalo, da znači da sada sebi možemo dozvliti ukupno dva puta više zaraženih (od sada do proleća) da bi završili sa istim brojem mrtvih i hospitalizovanih. Međutim ko ponovo želi 30.000 mrtvih i 4. mesto u svetu? Tako da ne bi trebali ići na više zaraženih nego što imamo sada. Što je VEĆ VIŠE nego što smo ikada imali, a tek je septembar sa drastično zaraznijim virusom!
Ukratko, nije toliko loše što se tiče početne ozbiljnosti toka bolesti uz Deltu i uz naš mali procenat vakcinisanih, ali jeste loše što je tempo rasta broja zaraženih i dalje veliki (dakle osetljivih i dalje ima puno), što retko ko želi da nosi maske, što vakcnisanje i dalje stoji, a naše vlasti deluju kao da nemaju ozbiljnije namere da se više bave sprečavanjem rasta broja zaraženih.
Takođe uzmite u obzir da je ovo samo početak talasa, da su i dalje u pitanju statistički nedovoljno veliki brojevi, i da se sve već sutra sve može promeniti u oba smera.
Pa tamo odavno niko ne nosi maske, a za ulaz su tražili samo rapid test ili vakcinaciju. Nemoj gledati sadasnje stanje i opet uporedjuješ turističke zemlje kojima nije u interesu da imaju velike brojeve dok je sezona. I mnoge zemlje na koje se ugledaš. Ali bitno je da su Srbi najgori 
