Na osnovu naučnih dokaza, narativ da su nevakcinisani ljudi fabrike virusa za opasnije i nove varijante jednostavno je lažan. Još gore, potpuno je suprotno od istine i skriva činjenicu da nas masovna vakcinacija možda sve dovodi u mnogo težu situaciju nego što je to zaista potrebno.
Vakcine teraju viruse na mutaciju
Kao što je objašnjeno u „Vakcine teraju patogene da se razvijaju“, objavljeno u časopisu Quanta. Baš kao što antibiotici rađaju otpornost na bakterije, vakcine mogu podstaći promene koje omogućavaju da bolesti izmaknu njihovoj kontroli.“
Članak detaljno opisuje istoriju vakcine protiv Marekove bolesti kod kokošaka, koja je prvi put predstavljena 1970. godine. Danas smo na trećoj verziji ove vakcine, jer u roku od jedne decenije prestaje sa svojom funkcijom. Razlog? Virus je mutirao da izbegne vakcinu. Virus takođe postaje sve smrtonosniji i sve je teži za lečenje.
Rad iz PLOS Biology iz 2015. godine testirao je teoriju da vakcine pokreću mutaciju herpes-virusa koji uzrokuje Marekovu bolest kod kokošaka. Da bi to učinili, vakcinisali su 100 pilića, a 100 držali nevakcinisanim. Sve ptice su tada zaražene različitim sojevima virusa. Neki sojevi su bili virulentniji i opasniji od drugih.
Tokom života ptica, nevakcinisane su raširile više najmanjih virulentnih sojeva u svojoj okolini, dok su vakcinisane više širile naj-virulentnije sojeve ovog virusa. Kao što je navedeno u članku časopisa Quanta:
“Nalazi sugerišu da vakcina protiv Marekovog virusa kod kokošaka potstiče opasnije viruse da se šire. Ova povećana virulencija tada bi virusima mogla dati sredstva za prevladavanje imunoloških odgovora pripremljenih protiv vakcina i bolesnih vakcinisanih jata.”
Kao što je primetio Reilly, pre 2021. godine bilo je sasvim jasno da vakcine teraju viruse da mutiraju u opasnije sojeve. Pitanje je bilo samo, u kojoj meri? Sad odjednom, da li ćemo poverovati da je konvencionalna nauka pogrešila.
Evo još jednog primera: Nacionalna Američka Radio Stanica(NPR-National Public Radio) je 9. februara 2021.obavestila da „vakcine mogu doprineti mutaciji virusa“. Naučni dopisnik NPR Richard Harris primetio je:
„Možda ste čuli da bakterije mogu razviti otpornost na antibiotike i, u najgorem slučaju, učiniti lekove beskorisnim. Nešto slično se može dogoditi i sa vakcinama, sa manje ozbiljnim posledicama.
Ova briga se uglavnom pojavila u raspravi oko toga da li treba odgoditi drugu vakcinu protiv COVID-a, kako bi više ljudi moglo dobiti prvu. Paul Bieniasz, istražitelj Howarda Hughesa sa Univerziteta Rockefeller, kaže da bi taj jaz ljudima ostavio samo delomični imunitet duže nego što je to potrebno. ”
Prema Bieniaszu, delomično vakcinisane osobe „mogle bi poslužiti kao vrsta legla za virus da stekne nove mutacije“. To je tačna tvrdnja koju sada nevakcinisanim ljudima prepisuju oni koji ne razumeju prirodnu selekciju.
Važno je shvatiti da virusi mutiraju celo vreme, a ako imate vakcinu koja ne blokira infekciju u potpunosti, tada će virus mutirati kako bi izbegao imunološki odgovor unutar te osobe. To je jedna od posebnih karakteristika vakcine protiv COVID-a, one nisu dizajnirane da blokiraju infekciju. Omogućuju infekciji i u najboljem slučaju umanjuju simptome te infekcije. Kao što je primetio Harris:
“Ovaj evolucijski pritisak prisutan je za bilo koje vakcine koje ne blokiraju u potpunosti infekciju … Čini se da mnoge vakcine, uključujući i ovu protiv COVID-a, ne sprečavaju potpuno razmnožavanje virusa u nekome, iako te vakcine sprečavaju ozbiljniju bolesti.”
Ukratko, poput bakterija koje mutiraju i jačaju kako bi preživele napad antibakterijskih sredstava, virusi mogu mutirati kod vakcinisanih osoba koje se zaraze virusom, a kod njih će mutirati kako bi izbegle imunološki sistem. Sa druge strane, kod nevakcinisanih osoba virus ne nailazi na isti evolucijski pritisak da mutira u nešto jače. Dakle, ako SARS-CoV-2 na kraju mutira u smrtonosnije sojeve, tada je najverovatniji pokretač masovna vakcinacija.
COVID varijante su sličnije nego što mislite
Sada je strah nad varijantama upravo to: strah. Do sada, iako se čini da se neke varijante SARS-CoV-2 lakše šire, one su i manje opasne. Na primer, Delta varijanta povezana je sa konvencionalnijim simptomima sličnim gripi poput curenja iz nosa i upale grla za razliku od simptoma COVID-19 koji uključuju otežano disanje i gubitak mirisa.
U intervjuu za dokumentarni film „Planet Lockdown“ , dr. Michael Yeadon, istraživač životnih nauka i bivši potpredsednik i glavni naučnik u Pfizeru, ukazao je na prevaru koja se vrši u vezi sa varijantama. Zapravo ih naziva “Simians” jer su gotovo identični originalu. I, kao takvi, ne predstavljaju veću opasnost od originala.
“Sasvim je normalno da RNA virusi poput SARS-CoV-2, kada se repliciraju, čine tipografske greške”, objašnjava Yeadon. „Ima vrlo dobar sistem za otkrivanje grešaka, sastav ispravljanja grešaka, tako da ne čini previše grešaka u kucanju, ali neke napravi, a one se nazivaju„ varijantama “.
Zaista je važno znati da ako pronađete varijantu koja se najviše razlikuje od sekvence identifikovane u Vuhanu, ta se varijanta … razlikuje samo 0,3% od originalne sekvence.
Reći ću to na drugi način. Ako nađete najrazličitiju varijantu, ona je 99,7% identična originalnoj i mogu vas u to uveriti … ta količina razlike apsolutno NE MOŽE da vam se predstavlja kao drugi virus. ”
Vaš imunološki sistem je višeznačni sistem koji omogućava vašem telu da se odbrani od svih vrsta pretnji. Paraziti, gljive, bakterije i virusi su glavne kategorije pretnje. Svaka od ovih vas napada i preti vam na potpuno različite načine, a vaš imunološki sistem ima načine da se nosi sa svima njima, koristeći razne mehanizme.
Bilo da ćete biti podložni varijantama, ima vrlo malo veze sa tim imate li antitela protiv SARS-CoV-2 ili ne, jer antitela nisu vaša primarna obrana od virusa, T ćelije jesu. Šta to onda znači, znači da dobijanjem dodatnih vakcina za različite varijante neće pomoći, jer te vakcine ne ojačavaju imunitet T ćelija.
Važnost T ćelija poznata je već dugo, a njihova uloga u COVID-19 potvrđena je rano u pandemiji. Naučnici su želeli saznati mogu li pacijenti koji su se oporavili od SARS-CoV-1, odgovornog za izbijanje SARS-a pre nekih 17 godina, možda imati imunitet protiv SARS-CoV-2. Ispostavilo se da jesu.
I dalje su imale memorijske T ćelije protiv SARS-CoV-1, a te ćelije su prepoznavale i SARS-CoV-2, iako su bile slične samo 80%. Sada, ako razlika od 20% nije bila dovoljna za zaobilaženje imunološkog sistema ovih pacijenata, zašto biste se brinuli o varijanti koja se najviše 0,3% razlikuje od originalnog SARS-CoV-2?
“Kad vam vladini naučnici kažu da bi se varijanta koja se 0,3% razlikuje od SARS-CoV-2 mogla pretvoriti u novi virus i predstavljati pretnju vašem zdravlju, trebali biste znati, a ja vam kažem, oni lažu,” Yeadon kaže.
„Ako lažu, a lažu, zašto farmaceutska industrija pravi dopunske vakcine? … Nema apsolutno nikakvog opravdanja za njihovu proizvodnju. ”
Mutacije su dobre za posao sa vakcinama
Naravno, gurajući strah od varijanti, proizvođači vakcina osiguravaju stalnu grupu ljudi koji su spremni učestvovati kao zamorčići u njihovoj profitnoj poslovnoj šemi. Pfizer planira zatražiti odobrenje EUA-e za treću dopunsku vakcinu protiv COVID-a u avgustu 2021. godine, izveštava Bloomberg.
Prema Pfizerovom šefu istraživanja, dr. Mikaelu Dolstenu, početni podaci sugerišu da treća doza trenutne injekcije Pfizer može podići nivo neutralizirajućih antitela od pet puta do deset puta. Kompanija takođe radi na formulama specifičnim za varijante.
Dolsten ukazuje na podatke iz Izraela, gde je isključivo korištena Pfizerova injekcija mRNA, što pokazuje nedavni rast u novim slučajevima. To sugeriše da zaštita počinje padati oko šest meseci. Za sada FDA ne preporučuje dopunske vakcine, ali to se može promeniti svakog trenutka i najverovatnije hoće.
Pfizer je nedavno objavio da namerava podići cenu svoje vakcine COVID-a nakon što pandemija opadne, a tokom nedavne konferencije za investitore, glavni finansijski direktor Pfizera Frank D’Amelio rekao je da postoji “značajna prilika” za zaradu nakon što se tržište prebaci na godišnje dopunske vakcine.
U članku iz aprila 2021. godine, Defender je izvestio o očekivanoj dobiti od trenutnih vakcina i dopunskih vakcina protiv COVID-a u narednim godinama:
– Pfizer samo u 2021. očekuje minimalni prihod od 15 do 30 milijardi dolara
– Moderna očekuje prodaju od 18,4 milijarde dolara 2021; Analitičar Barclaysa Gena Wang predviđa da će prihod kompanije za 2022. biti oko 12,2 milijarde i 11,4 milijarde u 2023. godini
– Johnson & Johnson očekuje prodaju od 10 milijardi dolara 2021. godine
Vakcine kao na “traci”
Kako stvari idu, čini se neizbežnim da se suočimo sa “vakcinalnom-trakom”, gde će nove varijante redovno “zahtevati” dopunske vakcine. Te dopunske vakcine će takođe pokretati „potrebu“ za pasošima o primljenim vakcinma kako bi se sve to evidentiralo. Kako je izvestio The Defender:
„Godišnje dopunske vakcine protiv COVID-a su muzika za uši investitorima. Ali neki nezavisni naučnici upozoravaju da bi pokušaji nadmudrivanja sa virusom pomoćnim dopunskim vakcinama dizajniranim za rešavanje sledeće varijante mogli uzvratiti udarac, stvarajući nepregledan talas novih varijanti, svaka virulentnija i prenosivija od one pre …
Prema dr. Rob Verkerk-u, osnivaču, naučnom i izvršnom direktoru Alliance for Natural Health International, varijante mogu postati virulentnije i prenosivije, a uključuju i imunološke (ili od vakcine) mutacije u begu ako nastavimo ići ovim putem sa mesečnim dopunskim vakcinama i sl. u pokušaju razviti nove vakcine koje nadmudruju virus.
Verkerk je rekao da “ako stavimo sva jaja” u korpu, vakcina koja cilja upravo onaj deo virusa koji je najviše podložan mutaciji, vršimo selekcijski pritisak na virus koji favorizuje razvoj imunoloških varijanti bega.”
Stručnjak za vakcine dr. Geert Vanden Bosche, čija biografija uključuje rad sa GSK Biologicals, Novartis vakcinama, Solvay Biologicals i Bill & Melinda Gates Foundation, objavio je otvoreno pismo Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, 6. marta 2021, u kojem je upozorio da izvršenje globalne kampanje masovnog vakcinisanja tokom vrhunca pandemije mogla bi stvoriti “nekontrolisano čudovište” gde će evolucijski pritisak naterati na pojavu novih i potencijalno opasnijih mutacija.
„Nema sumnje da će kontinuirane kampanje masovnog vakcinisanja omogućiti da nove, zaraznije virusne varijante postaju sve dominantnije i na kraju rezultiraju dramatično u novim slučajevima uprkos povećanim stopama pokrivenosti vakcinom. Ne može biti sumnje ni da će ova situacija uskoro dovesti do potpune rezistencije cirkulišućih varijanti na trenutne vakcine “, napisao je Bossche.
Hoće li vakcine protiv COVID-19 spasiti živote? Verovatno ne..
Kao što je zabeleženo u BMJ radu „Hoće li vakcine COVID-19 spasiti živote? Trenutna ispitivanja nisu dizajnirana da nam kažu “, saradnika urednika Petera Doshi-a, dok se svet kladi na modifikovanje gena„ vakcine “kao rešenje pandemije, ispitivanja nisu ni dizajnirana da odgovore na ključna pitanja poput toga da li injekcije tj. vakcine protiv COVID-a zapravo spašavaju živote.
U odgovoru na taj članak 23. oktobra 2020. dr. Allan Cunningham, penzionisani pedijatar, pružio je rezime radova iz 1972. godine, pokazujući da su vakcine notorno neefikasne. U mnogim slučajevima, smrtni slučajevi su zapravo porasli zajedno sa povećanim stopama vakcinacije, što ukazuje na to da oni zaista mogu imati neto negativan efekat na smrtnost.
Cunningham takođe navodi studije koje tvrde da su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preterali sa statistikom mortaliteta od gripa u nastojanju da povećaju upotrebu vakcine protiv gripa. Očigledno rade istu stvar sa statistikom mortaliteta od COVID-19. Da vladine vlasti nisu ljude toliko zavarali i preplašili oko stvarne smrtonosnosti COVID-19, pola zemlje ne bi zasukalo rukave da primi eksperimentalnu injekciju modifikacije gena. Kao što je primetio Cunningham.
„2020: Dvanaestogodišnja studija otkriva da su vakcine protiv gripe povezane sa 8,9% povećanjem rizika od smrtnosti od svih uzroka kod starijih muškaraca … Tokom šest sezona u kojima su preovladavale A / H3N2 njihov porast od svih uzroka iznosio je 16,6%! …
Nesrećna istorija vakcina protiv gripa trebalo bi da nas upozori da ne ponavljamo postupak sa vakcinama protiv Covid-19. Peter Doshi možda podcenjuje slučaj kada sugeriše da vakcine protiv gripe nisu spasile živote. Prethodna istorija i druga zapažanja sugerišu da su dugoročne kampanje sezonskog gripa u čitavim populacijama zapravo koštale…
Ovu ideju je teško shvatiti pred masovnim publicitetom i izveštajima o „efikasnosti vakcine.“ Vakcine pružaju umerenu kratkotrajnu zaštitu od sezonskog gripa, ali studije VE u potpunosti ignorišu neželjene efekte (npr. Visoka temperatura, napadi, narkolepsija, okulo-respiratorni sindrom, Guillain-Barreov sindrom) … Ne treba nam još jedna „traka“ za vakcinu koja bi mogla da donese više štete nego koristi. “
Prirodni selekcija će pobediti
Kako idemo napred, zaista je važno da ne odbacimo teško osvojene lekcije nauke u korist propagande vođene politikom. Propaganda nije nauka. Ne mešajte to dvoje.
Ako se ti patogeni ne razvijaju kao odgovor na vakcine, onda zaista ne razumemo prirodnu selekciju. Evolucioni biolog Paul Evald, Univerzitet Louisville.
Dobra stvar u ovoj zbrci, je to da sve više ljudi počinje da se obrazuje o zdravlju, biologiji, virusologiji i vakcinologiji. To su vrtoglave teme, ali da bi počeli isticati istinu iz fikcije, mnogi sada uzimaju vremena da slušaju doktore i naučnike koji objašnjavaju nauku koja stoji iza svega.
Očigledne i eklatantne laži i propaganda i prekomerna cenzura počinju da bude milijarde ljudi širom sveta zbog prevara sa vakcinama; ne samo vakcinama protiv COVID-a, već i čitav niz drugih vakcina. Iz dana u dan je sve lakše shvatiti ko je nadrilekar a ko je zapravo pravi, jer će oni koji govore istinu objasniti kako stvari funkcionišu, dok propagandisti žongliraju i napadaju one koji postavljaju pitanja.
Za kraj, evo još dva odlomka iz članaka koji detaljno opisuju neizbežnost vakcina koje pokreću mutaciju virusa kroz prirodnu selekciju. Magazin Kuanta(Quanta Magazine) piše:
„Nedavna istraživanja sugerišu … da se neke populacije patogena prilagođavaju na načine koji im pomažu da prežive u vakcinisanom svetu … Baš kao što je populacija sisara eksplodirala nakon što su dinosaurusi izumrli jer im se otvorila velika „vrata“, neki mikrobi su se dovukli da zauzmu mesto takmičara eliminisanih vakcinama.
Imunizacija takođe čini nekada retke ili nepostojeće genetske varijante patogena raširenijom, verovatno zbog toga što antitela koja su primenjena vakcinom ne mogu tako lako prepoznati i napasti menjače oblika koji izgledaju drugačije od varijanti vakcina.
A vakcine koje se razvijaju protiv nekih pametnijih patogena na svetu – malarije, HIV-a, antraksa – zasnivaju se na strategijama koje bi, prema evolucionim modelima i laboratorijskim eksperimentima, mogle da podstaknu patogene da postanu još opasniji. Evolucioni biolozi nisu iznenađeni što ovo dešava se.
Vakcina je novi selekcioni pritisak koji se vrši na patogen i ako vakcina ne iskoreni svoj cilj u potpunosti, tada će preostali patogeni sa najvećom spremnošću – oni koji mogu nekako preživeti u imunizovanom svetu – postati češći.
„Ako se ti patogeni ne razvijaju kao odgovor na vakcine“, rekao je Paul Evald, evolucioni biolog sa Univerziteta Louisville, „onda zaista ne razumemo prirodnu selekciju“.
Slično tome, ističe Alliance for Natural Health International:
„“Mutanti zabrinutosti“ očigledno su na većini naših radara. Važno pitanje je: raste li ili opada učestalost? U nekim zemljama, uključujući one u kojima se vakcinacija dešava velikom brzinom … one se povećavaju i već su postale dominantne … To bi trebalo da bude veoma velika, lepršava crvena zastava za svakoga ko razumno shvati pritisak evolucione selekcije na viruse sa patogenim kapacitet.
Više infekcija – uključujući više tihih infekcija kod asimptomatskih ljudi (čak i ako se smanji vakcinacijom) – pruža više mogućnosti za mutaciju. Ako nastavimo da izvlačimo vreme potrebno da virus samo postane još jedna endemska komponenta naše virosfere, biće više mogućnosti i više mutacija. Nije ništa slično igri ruskog ruleta – pa zašto ne bismo počeli da računamo svoje šanse?
Ako varijante postanu i prenosivije i virulentnije, a takođe uključuju imunološke (ili vakcinske) mutacije bekstva – svi trendovi kojima svedočimo u nekim delovima sveta – mogli bismo biti u velikim problemima.
U najmanju ruku ostajemo na traci sa vakcinama (ili monoklonskim antitelima), pokušavajući da razvijemo nove vakcine (ili terapije monoklonskim antitelima) koje nadmudruju virus kada bismo to trebali bolje znati; da će nas virus i dalje nadmudrivati ako na njega držimo tako intenzivan selekcioni pritisak …
Dozvolite mi da ubacim još jedan koncept koji je ekološke prirode: imunitet stada. Osnovna jednačina koju koriste vladini naučnici i koja procenjuje da oko 70% stanovništva treba da se vakciniše ili izloži virusu da bi se postigao imunitet stada je pogrešna.
Predviđa se na većem broju pretpostavki koje se ne primenjuju: jednako mešanje populacija i uspešna sterilizacija virusa kod vakcinisanih ljudi i onih izloženih divljem virusu su samo dve. To jednostavno nije slučaj. U stvarnom svetu situacija je mnogo složenija nego u idealizovanom modelu.
Randolph i Barreiro nas u svom pregledu u časopisu „Immuniti“ podsećaju da će „epidemiološki i imunološki faktori, kao što su struktura populacije, razlike u dinamici prenosa između populacija i opadajući imunitet, dovesti do promena u obimu indirektne zaštite koju pruža imunitet krda.“
Za vakcinisane osobe, antitela specifična za antigen čvrsto se vezuju za virusne čestice i kompetitivno istiskuju prirodna antitela, dajući vakcinisanim ljudima potencijalno manji unakrsni imunitet na mutirane varijante koje su zaraznije i talas infektivnosti se nastavlja. “
