Dva pitanja koje nas sada najviše interesuju su koliko još može trajati ovo zatišije između epidemijskih talasa, i koliki intenzitet zaraze i umiranja možemo očekivati na jesen i zimu?
Što se prvog pitanja tiče, o očekivanom tajmingu, može se videti da najbolja korelacija u vremenu pojave talasa postoji između nas i Švedske, a samo je nešto malo lošija između nas i Nemačke i Austrije. To su zemlje gde ima puno naših radnika, pa je i broj ljudi koji šetaju između nas i njih najveći. Što se Švedske tiče, najbolje slaganje se može objasniti činjenicom da smo mi očigledno od njih preuzeli samo neznatno ublaženi model malog nivoa mera subijanja širenje virusa (i posledične tolerancije za veliki broj mrtvih koji je nužna posledica tog pristupa), pa su tako slične i preduzete mere, a postoji i velika pokretljivost ljudi (pa dakle i virusa) između dve zemlje.
Dakle samo treba pratiti kad počinje ozbiljniji novi talas u Švedskoj, Nemačkoj i Austriji, pa ćemo znati da će novi talas onda brzo početi i kod nas.
Pitanje šta nas očekuje na jesen i zimu je već teže. Ono što bi smo mogli uraditi je pogledati šta se sve promenilo od vremena našeg poslednjeg jesenjeg i zimskog talasa (naš treći i četvrti). Pošto znamo kako su ti talasi prošli, možemo u prvoj aproksimaciji prosto pretpostaviti da su sve zavisnosti linearne, a način ponašanja ljudi i državne mere iste, pa modifikavati broj zaraženih i mrtvih za taj faktor promene. Ovo nisu preterano dobre pretpostavke ali trenutno ne vidim ništa bolje, pa da uz sve ograde o maloj pouzdanosti takvog predviđanja bar steknemo neki osnovni osećaj o tendencijama. Mi smo u prošlu jesen i zimu imali Alfa soj (Britanski), a sada nas čeka Delta (Indijski). Evo nekih podataka za Delta soj virusa:
Važi za Astra Zeneku i Fajzer u Engleskoj:
Ako podelimo srednje vrednosti datih opsega ispada da je Delta 44% infektivnije od Alfe. Šta se još promenilo od tada? Sada imamo veći procenat vakcinisanih i imunih nego tada. Međutim Delta nešto malo smanjuje efektivnost vakcina (druga slika).
Recimo da smo, kad se oba faktora uzmu u obzir, za oko 1/3 imuniji nego prošle jeseni zime. Znači da je Delta 44% infektivnija, a mi smo oko 33% zaštićeniji. Pošto su očekivane greške u u ovako gruboj proceni ogromne, možda je najbolje pretpostaviti da će se ove dve suprotne tendencije promene međusobno uglavnom poništiti, pa nas verovatno čeka otprlike ISTA jesen i zima (ako se drastično ne poveća broj vakcinisanih).
A to po podacima od tada (od novembra 2020. do sada), znači još 680.000 zaraženih i oko 6.300 zvanično mrtvih. Uzevši u obzir odnose iz izveštaja o reviziji broja mrtvih (tri puta više mrtvih za celu 2020. godinu), pa ako to smanjimo na dva puta više (pošto su podaci iz 3. i 4. talasa valjda ipak pouzdaniji nego oni sa početka epidemije), to bi recimo bilo još 12.600 mrtvih. Ili zaokruženo naniže još
600.000 zaraženih i 10.000 mrtvih.
Iako je ovo nesumnjivo prilično proizvoljna procena, ipak je verovatno bar red veličine otprlike taj, pa cela priča korisna makar toliko da se vidi koje su posledice širenja lažnih vesti, jer se ovo lako moglo izbeći velikim procentom vakcinisanih, za šta smo imali najbolje moguće uslove i veoma dobar početak. Da je bilo tako, sada bi smo bili mirni i slobodni. A ovako nas čeka samo repiza prošle jeseni i zime. Neznanje, opšta paranoja, podcenjivanje nauke i sasvim obična glupost se na kraju UVEK skupo plaćaju.