O ovom neobičnom dijagramu bi ipak trebalo još razmisliti pošto mi izgleda da je to najznačajniji rezultat do sada, pre svega zbog neočekivano čvrste veze između rasprostanjenosti virusa u nekom trenutku i onog stepena ukupnog umiranja u tom trenutku koje je iznad proseka prethodnih godina. Ovako dobro slaganje i po vremenu i po amplitudi je ipak previše i za slučajnosti i za razne komplikovane indirektne povezanosti. Da bi se dobila ovako tesna korelacija, dve veličine bi u izvesnom smislu ipak morale biti relativno direktno i blisko povezane, bez previše dodatnih faktora koje bi komplikovale i izobličile tu povezanost, bilo po vremenu bilo po amplitudi.
Zbog toga ima smisla analizirati sve glavne mogućnosti. Od čega bi veći broj ljudi
mogao umirati tokom epidemije korone?
1. Umiranje OD virusa korone.
Čovek umre od direktnih posledica korone, recimo od obostranog zapaljenja pluća koje onemogućava snabdevanje organizma kiseonikom, ili neka slična očigledna posledica razmnožavanja virusa korone.
2. Umiranje SA virusom koronom.
Čovek ima veoma ozbiljne bolesti druge vrste, recimo slabo srce. Kad dobije koronu, da je zdrav, efekti korone kod njega ne bi bili dovoljno ozbiljni da bi umro od nje. Međutim pošto ni inače nije zdrav, opšte slabljenje organizma koje je uvek posledica korone je u njegovom slučaju sasvim dovoljno da organizam više nije u stanju da se bori protiv OBE bolesti odjednom. Rezltat je smrt, ali recimo od zastoja srca. Drugim rečima, neposredni uzrok smrti je njegova osnovna bolest, ali je PRAVI uzrok smrti korona, jer on od te svoje osnovne i stare bolesti ne bi umro još ko zna koliko vremena.
3. Umiranje zbog društvenih efekata reagovanja na epidemiju (a ne direktno zbog virusa)
Bitno otežana mogućnost dolaženja do lekara, medicinske opreme ili do posebnog tretmana za bolesne od svih ostalih bolesti.
4. Psihološki faktori koji u epidemiji menjaju ponašanje i onda kad je to posebno rizično raditi
Ovde spada u principu opravdani strah ljudi sa raznim zdravstvenim problemima da tokom epidmije odlaze kod lekara na razne provere svog zdravstvenog stanja, ili na redovne terapije, pre svega zbog činjenice da u čekaonicama zdravstvenih ustanova virusa korone ima u drastično većoj meri nego na bilo kom drugom mestu. Takvi ljudi unapred znaju da u njihovom stanju koronu verovatno ne bi preživeli, pa jedostavno ne žele da rizikuju. Fatalni ishod nastupa onda kad ljudi podcene ozbiljnost svog medicinskog stanja, pa zbog toga zakasne sa terapijom.
5. Promena ustaljenog životnog ritma i nezdrave navike tokom epidemije.
To je sve što mi trenutno pada na pamet od mogućih masovnijih uzroka umiranja. Šta bi od njih moglo da napravi onako čvrstu vezu dva krive koju vidimo na gornjem dijagramu?
Nažalost, sada mi sve više izgleda da su to samo slučajevi pod 1. i 2. Ostali slučajevi imaju problem sa tajmingom. Naime, ako pretpostavimo da se u danima maksimuma broja zaraženih ljudi recimo najviše plaše da odu kod lekara zbog neke druge bolesti, ili baš tada najviše NE MOGU da dopru do lekara (iako žele), onda bi smrt kao konačna posledica zanemarivanja te druge bolesti nastupila ili baš odmah (kod urgentnih stanja) ili nekom trenutku bitno KASNIJE, pri čemu je to kašnjenje veoma različito kod raznih pacjenata. Jednostvno ne bi bilo moguća da postoji koncentracija, tj nagomilavanje slučajeva umiranja od drugih bolesti baš dve nedelje posle propuštenog odlaska lekaru (za druga dva talasa), ili maltene odmah (za prva dva talasa). Zašto bi svi oni umirali ili odmah ili baš dve nedelje posle, u toliko velikom broju da se to ovako jasno ističe na zbirnom dijagramu za celu Srbiju i za sve njene stanovnike? Ovakvu sinhronizaciju trenutka umiranja
od drugih bolesti u tom slučaju ne bi bilo moguće objasniti.
Zbog toga ipak moram da otpišem slučajeve pod 3, 4. i 5. kao nešto što u većoj meri doprinosi pojavi ovakvog dijagrama. Sigurno da ih ima, ali ne toliko puno. A to onda, nažalost, ostavlja samo slučajeve 1. i 2.
Dakle, mora se zaključiti da će posle dodavanja umrlih u junu, ispasti da je "od korone" i "sa koronom" u prva četri talasa umrlo čak 28.000 ljudi! Drugim rečima, skoro ČETRI puta više od zvaničnog broja. Ne ulazim u to da li je broj mrtvih u početku bio namerno smanjivan, ili je prosto smrt od korone beležena kao smrt od druge bolesti koja je bila samo neposredni uzrok, ali ne i njen okidač. Ili možda i jedno i drugo. U svakom slučaju, ako ovako čvrstu povezanost "viška smrti" i trenutne rasprostranjenosti zaraze neko ne objasni na drugi način, ispada da je baš sama korona bila još daleko smrtonosnija nego što smo mislili (a NE indirektni efekti reagovanja na epidemiju).