Energetska kriza u Evropi i Srbiji nemaju iste uzroke. U Evropi je glavni uzrok energetske krize nedostatak ruskog gasa, što zbog politike EU, što zbog ruske strane koja izmišlja razloge za smanjeni protok gasa. Dok Srbija, koliko nas uverava vlast i predsednik, taj problem nemamo, jer bar 80% naših potreba za gasom će biti podmireno po tzv. naftnoj formuli a ostatak po trenutnim tržišnim cenama. Glavni uzrok energetske krize Srbije jeste nemogućnost EPS-a da proizvede potrebne količine struje jer nema dovoljno lignita što je proizvod loše poslovne politike EPS-a u poslednjih nekoliko godina. Mi smo u energetsku krizu ušli u decembru 2021. od kad je krenuo masovni uvoz struje i to možda i ne bi bio toliko veliki problem da u međuvremenu nije krenuo rat u Ukrajini i energetska kriza u Evropi kao posledica toga, što je dovelo da skoka cena električne energije u okruženju odakle mi uvozimo struju. Naša energetska kriza je samo pojačana energetskom krizom u Evropi, jer sad moramo da plaćamo nekoliko puta višu cenu za struju nego što je bila cena ranije.
Može se reći da je tajming naše energetske krize ustvari najveći problem, da je naša energetska kriza nastala koju godinu ranije lakše bi je podneli jer bi nas uvoz struje manje koštao, a da je nastao koju godinu kasnije, onda bi EPS ove godine imao najveći profit ikada jer smo mi bili neto izvoznica struje poslednjih desetak godina a ove godine su cene struje na maksimalnom nivou. I onda bi posle peglali gubitke sa ovogodišnjim profitom. Tako da nas je ovaj kolaps EPS-a koštao mnogo, ne samo u troškovima zbog uvoza struje, nego i u izmakloj dobiti.
Jedino zajedničko našoj i evropskoj energetskoj krizi jeste ovogodišnja suša koja je smanjila dotok vode do hidroelektrana i kod nas i po Evropi, i to je verovatno nešto što će se u budućnosti ponavljati mnogo češće, tako da ni mi ni Evropa više ne možemo da se oslanjamo na hidropotencijal u budućem energetskom miksu, barem u letnjem periodu.