Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 11.175
- Pohvaljen
- 5.604
Ne umem da računam radi konkretnog poredjenja , ali smatram sa širim gledištem da je mnogo isplatljivije kompostirti bio-masu i masovno je koristiti u poljoprivredi.
Kompstirnje gotovo ne košt ništa konkretno ne koristi nikakvu energiju a diže kategoriju kvaliteta zemljišta a time i izdašnost poljoprivrednog roda u vidu veceg profita
S druge strane
proizvodnja veštackog djubriva troši ne dostajucu energiju, , košta dosta , i spušta kategoriju kvaliteta zemljišta. s time se (dugoročno) smanjujei nj. izdašnost i poljoprivrednog roda u vidu manjeg profita..
Neka računica u razlici sigurno postoji
te vecim profitom od poljoprivede može se dokupiti nedostajuci energenti umesto ulaganje u njihovu proizvodnju u vidu bio gasa a usput veštačkim djubrivom spuštanjem kvaliteta kategorije zemljišta je dodatna negativnost.
Širim gledištem najverovatnije da je racionalnije bio masu kompostirati umesto pravljenja bio gasa.
Kompstirnje gotovo ne košt ništa konkretno ne koristi nikakvu energiju a diže kategoriju kvaliteta zemljišta a time i izdašnost poljoprivrednog roda u vidu veceg profita
S druge strane
proizvodnja veštackog djubriva troši ne dostajucu energiju, , košta dosta , i spušta kategoriju kvaliteta zemljišta. s time se (dugoročno) smanjujei nj. izdašnost i poljoprivrednog roda u vidu manjeg profita..
Neka računica u razlici sigurno postoji
te vecim profitom od poljoprivede može se dokupiti nedostajuci energenti umesto ulaganje u njihovu proizvodnju u vidu bio gasa a usput veštačkim djubrivom spuštanjem kvaliteta kategorije zemljišta je dodatna negativnost.
Širim gledištem najverovatnije da je racionalnije bio masu kompostirati umesto pravljenja bio gasa.
Прерадом биомасе у анаеробном дигестору добија се биогас и талог који ако исправно водиш процес буде одличан материјал за ђубрење пошто је на исти начин како бактерије праве компост спроведен процес у дигестору.
Колико знам из гласина код нас су на пар места погрешили процес па покварили земљиште. Добар и скуп технолог је најјефтиније улагање.
Ако се не исплати неће заживети.
Ја сам калкулисао са 15-25 ЕУР/т откупа биомасе али да се користи за сингас у базној индустрији уз трошак транспорта и манипулације од 15 ЕУР/т те ми је интересантна економска оправданост биогаса.
Prodajna cena bez subvencija je tržišna cena struje, i na to je nemoguće dati odgovor jer je to berzanska roba i cena se menja u zavisnosti od ponude/potražnje i godišnjih doba, trenutno je oko €100-120/MWh na day-ahead tržištu, a kad se poklope svi uslovi nekad ume da bude i €20/MWh a nekad i €300/MWh. Rekao bi da je oko €80-100/MWh prosečna cena ove godine.
Ako misliš na proizvodnu cenu, ona je oko €140-160/MWh za postrojenja od 1MWp ako su dobro pogođene sirovine.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 11.175
- Pohvaljen
- 5.604
DusanC wrote :
,,... Колико знам из гласина код нас су на пар места погрешили процес па покварили земљиште.... ,,
Mozoš li pojasniti ovo , ne razumem kako su pokvarili zemljište sa talogom iz digestatora ,
kad i pepeo biljnog porekla ga ojačava ?
Ako je u pitanju kiselost, dodavanjem običnog kreča u talog ili zemljište reguliše se baznost.
U drugom slucaju
povecanje kiselosti zemljišta je i poželjno na plantažama bobicastog voca [maline i sl.)
,,... Колико знам из гласина код нас су на пар места погрешили процес па покварили земљиште.... ,,
Mozoš li pojasniti ovo , ne razumem kako su pokvarili zemljište sa talogom iz digestatora ,
kad i pepeo biljnog porekla ga ojačava ?
Ako je u pitanju kiselost, dodavanjem običnog kreča u talog ili zemljište reguliše se baznost.
U drugom slucaju
povecanje kiselosti zemljišta je i poželjno na plantažama bobicastog voca [maline i sl.)
Poslednja izmena:
uh-uh
Postrojenje za kompostiranje 60.000 tona godišnje košta oko milion evra, a sama proizvodna cena po toni je oko 20-30 evra, tako da to nije baš gotovo ništa
Nema tu šta da se "pogreši" u procesu, čvrsta faza digestata iz biogasa se uvek može koristiti kao đubrivo, samo je pitanje da li se to đubrivo smatra za organsko ili ne (što drastično utiče na njegovu cenu). Takođe ako elektrana radi na klanički otpad, onda se digestat uopšte ne može koristiti kao đubrivo bez naknadnog kompostiranja (što podiže cenu). Ali ne vidim šta bi biogas elektrana mogla da unese kao supstrat da bi to đubrivo na kraju "pokvarilo" zemljište. Može da ima manje hranjivih materija u smislu NPK, ali i da ga nema uopšte, takva masa i dalje podiže procenat organske tvari u zemljištu (humusa) i podiže njegov kvalitet.
Biomasa je isuviše široka kategorija da bi mogla da se daje tako paušalna cena. Kukuruzna silaža npr daje 200-250m3 biogasa, dok npr silaža sirka daje 80-100m3, a slama daje npr 40m3 biogasa po toni sirovine. Isto tako imaš u kalkulaciji ne samo to koliko kubika biogasa daje tona sirovine, već i koliki je procenat metana u biogasu, koliko procenata suve materije ima u sirovini, biološke raspoloživosti itd. to je bitno zbog kapaciteta digestora. To znači da ne bi bilo isplativo praviti biogas od slame ili od trave jer bi u praksi trebao da imaš ogromne digestore, mnogo veće troškove proizvodnog procesa, fizičko-hemijski predtretman itd. Takođe imaš i momenat pogodnosti biomase za proces proizvodnje biogasa. Npr većina poljoprivrednih ostataka tipa slame, sami po sebi imaju mnogo silikata (peska), to uništava pumpe i miksere, samim tim poskupljuje proizvodnju itd.
Dakle em €15-25/toni nije relana cena za nijedan tip biomase (obična slama košta duplo toliko), em se ne može sva biomasa posmatrati jednako.
Čini mi da si svoje finansijske kalkulacije isuviše bazirao na nekim paušalim pretpostavkama, samim tim ne dobijaš dobre rezultate.
Poslednja izmena:
Није у реду дати такву изјаву са позиције експерта у индустрији.
Лепо си навео један проблем, коришћење кланичког отпада али ниси навео:
1 Проблем вођења процеса ако се користи балега.
2. Дигестат из пољопривредних остатака наравно садржи остатке пестицида и других неразградивих материја из биомасе те се мора пазити да се не подиже њихова концентрација;
3. Да је киселост и температура дигестата кључна за вођење процеса и да пошто је неким дигесторима зими потребан додатни извор топлоте који се гледа као трошак долазило је зими до заустављања процеса и раста киселости па онда неадекватног одлагања киселог дигестата, поготово кад нису добро хомогенизовали па су имали зоне са већом киселошћу.
Будимо реални, може се направити лош дигестат.
Да, јесте широка категорија али је поново шириш уместо да егзактно одговориш.
Слажем се да није реална цена за биомасу те зато да бих научио од тебе као очигледно стручнијег у теми покушавам да сазнам који пример одрживог економског модела без субвенција постоји за коришћење биомасе као извора биогаса и дигестата.
Молим те дај неки реалан пример.
ПС. Обојица се залажемо за биогас само ја не успевам да у енергетици направим одржив енергетски модел заснован на биогасу те тако не успевам да погурам причу, зато и тражим помоћ за заједнички циљ.
DusanC wrote :
,,... Колико знам из гласина код нас су на пар места погрешили процес па покварили земљиште.... ,,
Mozoš li pojasniti ovo , ne razumem kako su pokvarili zemljište sa talogom iz digestatora ,
kad i pepeo biljnog porekla ga ojačava ?
Ako je u pitanju kiselost, dodavanjem običnog kreča u talog ili zemljište reguliše se baznost.
U drugom slucaju
povecanje kiselosti zemljišta je i poželjno na plantažama bobicastog voca [maline i sl.)
Рекли су ми да су киселост зезнули зато што су на основу малог узорка закључили да је дигестат оптималне киселости али су имали делове где је процес стао због високе те кад су респоредили дигестат имали су разбацане флеке више киселости.
Ако су други лагаали мене и ја лажем вас.
Poslednja izmena:
Diskutujemo. Pokušavam da ti približim tematiku.
Balega je najzahvalniji supstrat za proizvodnju biogasa. Balega + kukuruzna silaža je san svakog operatera biogasne elektrane.
Ne može da sadrži baš toliko pesticida
Zamisli šta li je tek u tom zrnu ako je u ostatku biomase toliko pesticida da bi zatrovalo zemlju ako se to baci nazad na njivu U digestoru procenat suve tvari je oko 10%, dakle ti kad dodaš npr kukuruznu silažu (koja ima i zrno i stabiljku i list i sve), procenat suve tvari u toj silaži je idealno 35%, onda na 1 tonu silaže ti dodaješ 2.5 tone vode da bi održao taj racio. Dakle i ako ima nekih pesticida unutra ti ih razvodniš 2.5 puta. Potom, svaki pesticid ima karencu 7-30 dana max, a biogasni proces obično ima retenciju od 50-60 dana (toliko se materijal zadržava u digestoru) tako da i da je bilo nekih pesticida na samom startu, više ih neće biti.
Digestorima uvek treba dodatni izvor toplote bilo leti bilo zimi, i to ne varira nešo mnogo jer je volumen digestora dovoljno veliki a izolacija dovoljno dobra tako da tu nema značajno velikog gubitka toplote zimi.
Što se tiče te "kiselosti", to je sad potpno druga tema koja se odnosi na upravljanje samim procesom, a ne na to da se upropasti digestat toliko da se ne može izbaciti na njivu. Lično nisam nikad čuo za te probleme sa "kiselošću", čuo sam i viđao raznorazne probleme, od toga da su ljudi imali elektrane koje su dizajnirane isključivo za silažu+balegu, pa kad su počeli da ubacuju druge supstrate imaju problem sa mešanjem, sa proizvodnjom, sa dizanjem količine sulfura ili im se jednostavno stvori toliki talog da im ceo digestor zapekne pa moraju bukvalno sve da rasture i bagerom kopaju ne bi li nastavili sa radom. To je jedan od glavnih izazova u upravljanju elektranom, da koristiš miks sirovina koje su najjeftinije, a koje daju dovoljno gasa i koje ti neće uništiti proces i opremu.
Ne može. Bukvalno ne može.
Egzaktan odgovor je da cifra koju si naveo od 15-25 evra po toni biomase nema nikakve veze nisačim i potpuno je paušalna cifra koja se ne odnosi ninašta. Šta je biomasa? Šta košta 15-25 evra po toni? Zato sam i dao opširan odgovor da shvatiš problematiku. To ti je kao da si rekao da novo motorno vozilo košta između 15-25 hiljada evra
Kakva je to informacija? To sam ti već odgovorio. Biogas ne može da funkcioniše bez subvencija, prosto jer biogasu proizvodnja električne/toplotne energije nije primarna svrha. Čak i u slučaju da država drakonski sprovodi zakon o odlaganju otpada, biogas ne bi bio rentabilan po trenutnim cenama energije.
Nadovezaću se na ovaj poslednji paragraf iz prethodne poruke.
Vladimirovac i Banatski Karlovac imaju veoma razvijenu stočarsku industriju. Međutim kao i sve u našoj državi, propisi za odlaganje otpada postoje, ali su mrtvo slovo na papiru. U Vladimirovcu postoji farma svinja koja pored ima bukvalno jezero od osoke. To nije jezero koje je postojalo pa zagađeno osokom, već bukvalno jezero nastalo od osoke sa obližnje farme (fun fact, inspektori iz UN-a nisu mogli da veruju da tako nešto može da postoji u Evropi). Podzemne vode u tim selima su u katasrofalnom stanju i tamo ljudi nemaju čistu vodu zbog toga. Do momenta poljavljivanja biogasne elektrane lokalna samouprava nije imala volju/želju da sprovodi zakon onako kako treba. Kada se pojavila alternativa za odlaganje otpada sad već te farme mogu da predaju osoku biogasnim elektranama, da se ta osoka preradi, da se iz nje dobije neki benefit, i suva materija vrati nazad na njive. Koja je cena toga? Koja je cena pitke vode u Vladimirovcu i Banatskom Karlovcu? Dakle iz tog razloga se biogas ne može posmatrati kao izolovan proizvođač električne/toplotne energije, i zbog toga zaslužuje subvencije, jer rešava neke daleko veće probleme od energetskog bilansa, koji bi bili mnogo skuplji za rešavanje da se rešavaju direktno, a uz to ne bi imali te dodatne benefite.
Snimak iz 1985, farma postoji, jezero osoke ne:
Snimak iz 2015, farma postoji, jezero na nekoliko hektara:
Snimak iz 2025, farma postoji, jezero se smanjuje jer se osoka plasira u biogasnu elektranu:
Vladimirovac i Banatski Karlovac imaju veoma razvijenu stočarsku industriju. Međutim kao i sve u našoj državi, propisi za odlaganje otpada postoje, ali su mrtvo slovo na papiru. U Vladimirovcu postoji farma svinja koja pored ima bukvalno jezero od osoke. To nije jezero koje je postojalo pa zagađeno osokom, već bukvalno jezero nastalo od osoke sa obližnje farme (fun fact, inspektori iz UN-a nisu mogli da veruju da tako nešto može da postoji u Evropi). Podzemne vode u tim selima su u katasrofalnom stanju i tamo ljudi nemaju čistu vodu zbog toga. Do momenta poljavljivanja biogasne elektrane lokalna samouprava nije imala volju/želju da sprovodi zakon onako kako treba. Kada se pojavila alternativa za odlaganje otpada sad već te farme mogu da predaju osoku biogasnim elektranama, da se ta osoka preradi, da se iz nje dobije neki benefit, i suva materija vrati nazad na njive. Koja je cena toga? Koja je cena pitke vode u Vladimirovcu i Banatskom Karlovcu? Dakle iz tog razloga se biogas ne može posmatrati kao izolovan proizvođač električne/toplotne energije, i zbog toga zaslužuje subvencije, jer rešava neke daleko veće probleme od energetskog bilansa, koji bi bili mnogo skuplji za rešavanje da se rešavaju direktno, a uz to ne bi imali te dodatne benefite.
Snimak iz 1985, farma postoji, jezero osoke ne:
Snimak iz 2015, farma postoji, jezero na nekoliko hektara:
Snimak iz 2025, farma postoji, jezero se smanjuje jer se osoka plasira u biogasnu elektranu:
Poslednja izmena:
Diskutujemo. Pokušavam da ti približim tematiku.
Balega je najzahvalniji supstrat za proizvodnju biogasa. Balega + kukuruzna silaža je san svakog operatera biogasne elektrane.
Ne može da sadrži baš toliko pesticida
U digestoru procenat suve tvari je oko 10%, dakle ti kad dodaš npr kukuruznu silažu (koja ima i zrno i stabiljku i list i sve), procenat suve tvari u toj silaži je idealno 35%, onda na 1 tonu silaže ti dodaješ 2.5 tone vode da bi održao taj racio. Dakle i ako ima nekih pesticida unutra ti ih razvodniš 2.5 puta. Potom, svaki pesticid ima karencu 7-30 dana max, a biogasni proces obično ima retenciju od 50-60 dana (toliko se materijal zadržava u digestoru) tako da i da je bilo nekih pesticida na samom startu, više ih neće biti.
Digestorima uvek treba dodatni izvor toplote bilo leti bilo zimi, i to ne varira nešo mnogo jer je volumen digestora dovoljno veliki a izolacija dovoljno dobra tako da tu nema značajno velikog gubitka toplote zimi.
Što se tiče te "kiselosti", to je sad potpno druga tema koja se odnosi na upravljanje samim procesom, a ne na to da se upropasti digestat toliko da se ne može izbaciti na njivu. Lično nisam nikad čuo za te probleme sa "kiselošću", čuo sam i viđao raznorazne probleme, od toga da su ljudi imali elektrane koje su dizajnirane isključivo za silažu+balegu, pa kad su počeli da ubacuju druge supstrate imaju problem sa mešanjem, sa proizvodnjom, sa dizanjem količine sulfura ili im se jednostavno stvori toliki talog da im ceo digestor zapekne pa moraju bukvalno sve da rasture i bagerom kopaju ne bi li nastavili sa radom. To je jedan od glavnih izazova u upravljanju elektranom, da koristiš miks sirovina koje su najjeftinije, a koje daju dovoljno gasa i koje ti neće uništiti proces i opremu.
Ne može. Bukvalno ne može.
Хвала пуно на одговорима, научио сам доста. Озбиљно.
Egzaktan odgovor je da cifra koju si naveo od 15-25 evra po toni biomase nema nikakve veze nisačim i potpuno je paušalna cifra koja se ne odnosi ninašta. Šta je biomasa? Šta košta 15-25 evra po toni? Zato sam i dao opširan odgovor da shvatiš problematiku. To ti je kao da si rekao da novo motorno vozilo košta između 15-25 hiljada evra
Нисам довољно дефинисао слажем се. Радио сам анализу по којој цени би се великом произвођачу електричне енергије исплатило да откупљује биомасу (остатке од жита и кукуруза) у Војводини да би производио електричну енергију. Откупна цена је нижа од тренутне тржишне мада је питање која би цена била за 1 Мт/год.
Нашао сам само један начин без субвенција а то је трансформација биогаса у електричну енергију гасно парним циклусом али не преко целе године већ у периодима када је дефицит електричне енергије на тржишту те су цене на берзи више од 140 ЕУР/MWh и постоји такса на СО2 од 70 ЕУР/т тј. обезбеђивање вршних потреба тржишта.
Кад дођем до пословног рачунара следеће седмице правим детаљну сатну анализу о потражњи такве енергије и постављам је овде.
До тада једно питање: Стално помињете силажу, да ли то укључује и зрно тј. од хране би правили биогас? Да ли је то ОК?
Ја то нисам разматрао.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 11.175
- Pohvaljen
- 5.604
,, .... sad već te farme mogu da predaju osoku biogasnim elektranama... ,,
Bio sam u par domacinstva koja imaju neverovatan broj bikova-krava na malom prostoru i obavezno u nekom uglu ekonomskog dvorišta jezerce od osoke
Samo kod jednog video sam da je sakuplja u bidone (1.000 lit.) Kako sam uočio štetnost osokinih jezera
upitao sam tog domacina šta radi sa napunjenim bidonima. Odgovorio mi je da je traktorom raspršuje po oranicama .
Kako se tu moje znanje završava o štetnosti i korist osoke , dalje nisam imao šta da pitam. Znajuci da i u daljoj okolini biogasna elektana je samo misaona imenica.
Bio sam u par domacinstva koja imaju neverovatan broj bikova-krava na malom prostoru i obavezno u nekom uglu ekonomskog dvorišta jezerce od osoke
Samo kod jednog video sam da je sakuplja u bidone (1.000 lit.) Kako sam uočio štetnost osokinih jezera
upitao sam tog domacina šta radi sa napunjenim bidonima. Odgovorio mi je da je traktorom raspršuje po oranicama .
Kako se tu moje znanje završava o štetnosti i korist osoke , dalje nisam imao šta da pitam. Znajuci da i u daljoj okolini biogasna elektana je samo misaona imenica.
Količina ne menja cenu u ovom poslu.
Prodaja pikove struje nije ništa novo, ali biogas nije praktičan za to. Zaboravljaš da investicija u biogas potrojenje nije mala, a amortizacija ide pa ide. Takođe biogas nije nešto što može da se uključi na prekidač. Kada se proces pokrene (a treba mu par meseci da se pokrene), on radi konstantno i proizvodi biogas. Paliti tako dobijeni gas na baklji da bi proizvodio struju samo u pikovima je bukvalno isto što i spaljivanje novca.
Da, silaža uključuje celu stabiljku, uključujući i zrno. Silaža je ujedno i najčešći supstrat koji se koristi u biogas elektranama (jer je najpouzdaniji i najlakši supstrat za rad).
Da li je to ok, to je sada filozofsko pitanje. Za silažu se seju drugačije sorte i veće fao grupe koje daju prednost masi a ne prinosu zrna. Ali je uvek pitanje da li da se resursi usmeravaju na proizvodnju hrane ili energije. Nema tačnog odgovora na to pitanje.
Nisam gledao sa strane amortizacije postrojenja za biogas vec sa strane elektrane na biogas, ta investicija je veća po MWe?
Pokazaću vam kad izvadim podatke da se potreba za vršnom el. energijom dešava često tako da je isplativije konstantno proizvoditi biogas i intermitentno a svakodnevno ga konvertovati u el. energiju većom snagom npr. ako možemo da proizvodimo biogasa za 1MWe 24h bolje je imati npr. elektranu 4MWe kao deo veće virtuelne elektrane tj.agregatora i el. energiju prodavati samo 6h dnevno kad su više cene.
Ali da sacekamo tačne podatke.
Ako sam dobro razumeo onda se silaža smatra energetskim zasadom za biogas i tada to nije pravljenje biogasa iz organskog otpada?
Da li postoje neke nove težnje u EU da se destimulišu energetski zasadi?
Biogasna elektrana od 1MWp košta 5 miliona evra, a ako se izuzme generator i to vezano za generaciju struje to je recimo 4 miliona evra. Dakle nema nikakvog ekonomskog smisla praviti biogas ako se sa njim ne pravi struja. Takva elektrana na godišnjem nivou pravi cca 5.2 miliona kubika biogasa.
Evo ti cifara pa možeš preko prsta da izvučeš isplativost.
- Elektrana 5.2Mm³ proizvodnje biogasa, 1MWp kapacitet na 8200 sati rada godišnje košta cca 5 miliona evra
- Elektrana 5.2Mm³ proizvodnje biogasa, 4MWp kapacitet na 2050 sati rada godišnje košta cca 8 miliona evra + 1 milion evra za storage gasa za 24h kapaciteta na punoj snazi
Evot i podatak kako se kretala cena struje za ovaj kvartal:
a evo kako za ovu godinu:
Kakvu bi ti konstrukciju napravio u odnosu na ove podatke i na to da imaš kapacitet gasa za 24h pune snage (teoretski 4 dana puniš 1 dan prazniš).
Kukuruzna silaža je ujedno i naskuplja sirovina, tako da će svaka elektrana gledati da unese što više otpada jer je jeftiniji. Tu je sad samo stvar koliko i kakvog otpada može da se nađe i po kojoj ceni, a baseline je na kraju silaža.
Naravno, stimuliše se korišćenje otpada sa debelim subvencijama.
I da dodam za proizvodnju 5.2 miliona kubika biogasa, trošak sirovina je cca 800-900 hiljada evra, plus još nekih 350-400 hiljada na ostale troškove. Optimistično.
Sad tu ima još jedna začkoljica koja mi pade na pamet, a to je da ti moraš da greješ digestore konstantno... dakle moraš da imaš bar jedan motor koji radi non stop ili da koristiš kotao i spoljnu energiju za grejanje (što bi dodatno povećalo cenu).
Sad tu ima još jedna začkoljica koja mi pade na pamet, a to je da ti moraš da greješ digestore konstantno... dakle moraš da imaš bar jedan motor koji radi non stop ili da koristiš kotao i spoljnu energiju za grejanje (što bi dodatno povećalo cenu).
Svo vreme se slažemo da je najisplativije biogas transformisati u električnu energiju.
Interesantno, postrojenje za biogas košta više po MW od elektrane.
Te vrednosti su prosečne dnevne za gasnu elektranu.
Pošto sam u energetici a ne u biogasu razmatrao sam drugu varijantu a to je da se prodaje na dan unapred satnom tržištu (znači ne 1 dan od 4 dana već npr. 6č od 24č dnevno) iz elektrane sa parno gasnim ciklusom (npr. kao TE-TO Pančevo) koja ima viši stepen iskorišćenja energije.
Za to je važan podatak o satnoj a ne prosečnoj dnevnoj potražnji i cenama električne energije u regionu a za to nemam podatke kući.
Koja je cena postrojenja za biogas koje obezbeđuje biogasa za 100 MWt?
Vršna elektrana sa gasno parnim ciklusom na biogas reda veličine 200 MWe je ~ EUR 240 mil.
Poslednja izmena:
Jedan motor troši 630 kubika biogasa na sat, 4 motora 2500 kubika, a ti imaš skladište od 60000 kubika za koje ti treba 4 dana da ga u potpunosti napuniš. Kako ćeš ga koristiti to je na tebi, ali kad napuniš skladište, biogas koji se konstantno proizvodi više nema gde i mora na baklju. Dakle ti moraš svako 4 dana da iskoristiš tih 60 hiljada kubika gasa na neki način inače ga bacaš (ujedno sa tim i bacaš i pare jer te kubik gasa košta 0.25 evra u proizvodnji).
Voleo bi da vidim tvoju kalkulaciju isplativosti sa tim parametrima.
Primedba je na mestu za slučaj većeg udela vršnih elektrana iz biometana na tržištu energije gde bi onda na proleće i jesen bilo dosta viška biometana.
Videćemo koliki su najduži periodi bez tražnje za određenu cenu pa diskutujemo.
Znači da idemo sa cenom biometana 0,25 EUR/m3 sa kojom energetskom vrednosti MWht/m3?
Gasno parni ciklus daje preko 60% efikasnost (gas u električnu energiju) u kontinualnom radu ali bih koristio 50% za slučaj rada u vršnom režimu.
Combined cycle power plants
Our Combined Cycle Power Plants (CCPP) use advanced gas and steam turbines for over 64% efficiency, lower emissions, and flexible output.
www.siemens-energy.com
PS. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1364032120302884
PPS. Da li zaokruženje na 270 EUR/1000m3 biogasa i 6MWht/1000m3 tj. 45 EUR/MWht iz biogasa tj. udeo OPEX za nabavku gasa od 90 EUR/MWe iz vršne elektrane sa kombinovanim parnim gasnim ciklusom (50% efikasnost konverzije) zvuči OK?
Poslednja izmena:
Ti uporno ne shvataš da biogas nije na dugme. Nema varijacije u proizvodnji. Nikada nema viška biogasa (da ima to je fail projektanta i/ili operatera, i taj višak bi se sagorevao na baklji). Ona je ista zimi i leti i kad je pun mesec i kad je pomračenje. Da se pokrene proces treba 4-6 meseci, nakon toga u automatske dozatore se svakodnevno unese određena doza sirovina, koju ti dozatori potom automatski ubacuju nekoliko puta dnevno prema unapred poznatom programu (to se određuje na osnovu tipa sirovine). Dakle biogas elektrana se projektuje za određeni kapacitet, i taj kapacitet se ostvaruje i tu više nema mrdanja. Proizvodnja je u 5% gore dole ako se koristi silaža, 10% ako se koristi otpad (jer je nepredvidijivi što se tiče prinosa), i to je to.
Sadržaj metana je 40-55% u zavisnosti od tipa sirovine.
Ne zvuči ok jer nema nikakvog smisla sagorevati biogas samo zbog toplotne energije. Vraćamo se na onu priču o Wolt dostavi u Ferariju. Izvodljivo je, nema nikakvih prepreka, ali nema baš nikakve ekonomske logike.
Nešto se ozbiljno ne razumemo oko dve stvari:
1. Niko ne spominje da će proizvodnja biogasa biti intermitentna;
2. Niko ne spominje da se energije iz biogasa finalno konvertuje u toplotnu energiju.
Parno gasnim kombinovanim ciklusom se u elektrani iz nekog gasa proizvodi električna energija. Niko ne spominje da će se prodavati toplota.
MWht služi samo da se na osnovu stepena korisnosti elektrane dobije koliko će se obezbediti MWhe.
Combined cycle power plants
Our Combined Cycle Power Plants (CCPP) use advanced gas and steam turbines for over 64% efficiency, lower emissions, and flexible output.
www.siemens-energy.com
Prilozi
Ti uporno pričaš o tome, da te citiram:
"gde bi onda na proleće i jesen bilo dosta viška biometana"
Viškova nema nikad, ako ih ima to znači da je neko nešto pogrešno uradio u samom procesu i/ili projektovanju.
CHP postrojenje ima daleko veći stepen efikasnosti od toga. I bez izmenjivača toplote na izduvu to je 70% sa njim je 85-90%.MWht služi samo da se na osnovu stepena korisnosti elektrane dobije koliko će se obezbediti MWhe.
Combined cycle power plants
Our Combined Cycle Power Plants (CCPP) use advanced gas and steam turbines for over 64% efficiency, lower emissions, and flexible output.www.siemens-energy.com
Ovo je tehnička specifikacija za Jenbacher JMS 416
Cela rečenica je:
"Primedba je na mestu za slučaj većeg udela vršnih elektrana iz biometana na tržištu energije gde bi onda na proleće i jesen bilo dosta viška biometana."
Govorimo o električnoj energiji.
Koji je stepen efikasnosti konverzije energije gasa kod CHP u električnu energiju a koji je kod CCGT?
Sam si napisao, piše ti na tom izvodu iz kataloga da je za CHP efikasnost konverzije u električnu od 42,2% do 38,7% a za CCGT je 64% do 50%.
A iz CCGT se ostatak niskotemperaturne toplote koristi za dogrevanje digestora.
Poslednja izmena:
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 7.375
- Pohvaljen
- 11.060
Tj зa 0,25Евра добија се кубик нечега што садржи свега 50% метана? А шта је остало? Гори ли то друго?
Јер, ако не гори, онда цена није 0,25 већ 0,5 евра за кубик, што је огромна цифра.
Те цене су, претпостављам плод јер је опрема за обрадубиоотпада искључиво и практично 90% из увоза?
Ostatak je uglavnom CO2, nešto malo vodene pare i vodonik-sulfida.
Motori konfigurisani za biogas očekuju gas sa 40-55% metana, tako da je to ok, zato se kalkulacije rade po kubiku biogasa jer se to i proizvodi.
Ne razumem pitanje.