Energetika

[stex_pb]

Evo komšija u ulici ispod doterao 10 kubika farbanog drveta od starog nameštaja za loženje....

 

[DusanC]

А у исто време:

Почиње да ради Комисија за нуклеарну енергију Института "Винча"

Данас је формирана и почиње да ради Комисија за нуклеарну енергију Института за нуклеране науке 'Винча'. Који су задаци пред том Комисијом, када можемо очекивати прве резултате.

www.rts.rs

Шта ће бити задатак "Комисије за нуклеарну енергију"

У Институту за нуклеарне науке 'Винча' формирана је 'Комисија за нуклеарну енергију'. Њен задатак је да едукује стручњаке и јавно мњење о свим питањима из нуклеарне области.

www.rts.rs

Пошто нигде нису навели састав комисије, погледао сам лица са снимка, има ту неспорно стручних људи.

 

[boca-ica]

Do prvog ašova , ovim tempom poštujuci sve procedure, bar 10 godina , obezbedjene su debele plate čoporima lelemuda, koj se ce da se ko bajagi nešto pitaju i to sve na ledjima ovog napacenog naroda. Stoga nužno je sve to proceduralno vreme skratiti pod oznakom hitno-urgentno pa bi za godinu dana i zaboli prvi ašov i možda za 5 g dobili prvi ne dostajuci kw

 

[DusanC]

Do prvog ašova , ovim tempom poštujuci sve procedure, bar 10 godina , obezbedjene su debele plate čoporima lelemuda, koj se ce da se ko bajagi nešto pitaju i to sve na ledjima ovog napacenog naroda. Stoga nužno je sve to proceduralno vreme skratiti pod oznakom hitno-urgentno pa bi za godinu dana i zaboli prvi ašov i možda za 5 g dobili prvi ne dostajuci kw

Колико видим ти људи су већ запослени по институтима, факултетима или су пензионери тако да нема додатног трошка.

До првог ашова је 5 до 10 год.
Од првог ашова до првог нуклеарног бетона 2 до 5 год.
Од првог нуклеарног бетона до пробног рада 5 до 10 год.
Од пробног рада до употребне дозволе 1 до 2 год.

Укупно 13 до 27 реално 20 год. до првог блока континуално на мрежи, сваки следећи на истом градилишту је за 6мес. до 1 годину померен.

Ово је техничка остваривост, политичка (унутрашња и спољна) остваривост ми је још увек непозната.

 

[boca-ica]

Hvala, tvoja procena je realističnija
a ja kao i svaki drugi ne uki... optimista
A kako vidiš to isto sa manjom modularnom ?

 

[stefan141]

Колико видим ти људи су већ запослени по институтима, факултетима или су пензионери тако да нема додатног трошка.

До првог ашова је 5 до 10 год.
Од првог ашова до првог нуклеарног бетона 2 до 5 год.
Од првог нуклеарног бетона до пробног рада 5 до 10 год.
Од пробног рада до употребне дозволе 1 до 2 год.

Укупно 13 до 27 реално 20 год. до првог блока континуално на мрежи, сваки следећи на истом градилишту је за 6мес. до 1 годину померен.

Ово је техничка остваривост, политичка (унутрашња и спољна) остваривост ми је још увек непозната.

Uh nekako dobijam napad panike od ovih rokova. Jasno mi je da to ne ide za 3 dana i da sve to traje jako dugo pogotovo ako krećeš od 0 kao mi.Naravno ako nešto bude od toga i dalje nisam 100% uveren.Ne mogu da ne uporedim sa metroom koji je isto dugoročni projekat koji nikako da krene već 30-40 godina lol.Kao i koliko problema sa izgradnjom nuklearki imaju i ekstremno bogate zemlje kao što je Velika Britanija koja nije kretala od 0. Samo se nadam da ćemo za tih 20-25 godina uspeti da i van toga poboljšamo vazduh značajno i iskoristimo dosta potencijala obnovljivih izvora da makar malo možemo da dišemo u toku zimskih meseci.

 

[DusanC]

Hvala, tvoja procena je realističnija
a ja kao i svaki drugi ne uki... optimista
A kako vidiš to isto sa manjom modularnom ?

Драстично дужи рокови, "мале модуларне" електране су као морска прасад, нит су мале, нит су модуларне, али за разлику од морских прасади које можемо купити њих чак ни не можемо купити за сада јер су то још увек папирне електране тј. постоје само на папиру.

ПС. Обратите пажњу, рекао сам електране а не реактор. Нама треба електрана а од концепта реактора до изграђене електране има још много да се ради.

 

[DusanC]

Uh nekako dobijam napad panike od ovih rokova. Jasno mi je da to ne ide za 3 dana i da sve to traje jako dugo pogotovo ako krećeš od 0 kao mi.Naravno ako nešto bude od toga i dalje nisam 100% uveren.Ne mogu da ne uporedim sa metroom koji je isto dugoročni projekat koji nikako da krene već 30-40 godina lol.Kao i koliko problema sa izgradnjom nuklearki imaju i ekstremno bogate zemlje kao što je Velika Britanija koja nije kretala od 0. Samo se nadam da ćemo za tih 20-25 godina uspeti da i van toga poboljšamo vazduh značajno i iskoristimo dosta potencijala obnovljivih izvora da makar malo možemo da dišemo u toku zimskih meseci.

То су рокови за термо електране на угаљ и уранијум. Нпр. да хоћете да отварате нову електрану на угаљ са копом опет причамо о 20+ година од идеје до прикључења на мрежу.
Гас је бржи, 5+ година.

Не крећемо од 0, негде смо на 20%, инфраструктуре и знања има, фали културе и политичке снаге.

Нећемо успети да побољшамо стање загађења ваздуха пошто се ове године завршавају сва постројења за одсумпоравање тако да ће доминантно аерозагађење (осим СО2) бити и даље од грејања и саобраћаја.

Ваздух смрди од сагоревања влажног дрвета, угља, гуме, пластике и уља. То се код сиромашних решава гасификацијом а код богатих електрификацијом.

 

[ŽeljkoNV]

Koliko je zahtevan proces, ustvari da li je uopšte moguće sadašnje TE na ugalj prebaciti na gas? Pod uslovom da imamo dovoljno gasa naravno.

 

[boca-ica]

Koliko je poznato , kotlovi su posebno pravljeni prema vrst uglja koj se loži jer svaka vrsta razvija drugačiju temperaturu a to utice na ponašanje i stabilnost materijala od koga su kotlovi.

Mada nije iskljuceno po logici i teh. dostignucima , da sa nekom vrstom dozatora gasa, imitira se ta ista tempratura u ložoštima kotlova.

Na žalost ulagali smo u te parne mašine i(zmišljene još u drugoj polovini 18 veka ) umesto da smo širili i koristili hidro potencijal koj imamo.

 

[DusanC]

Koliko je zahtevan proces, ustvari da li je uopšte moguće sadašnje TE na ugalj prebaciti na gas? Pod uslovom da imamo dovoljno gasa naravno.

Koliko je poznato , kotlovi su posebno pravljeni prema vrst uglja koj se loži jer svaka vrsta razvija drugačiju temperaturu a to utice na ponašanje i stabilnost materijala od koga su kotlovi.

Mada nije iskljuceno po logici i teh. dostignucima , da sa nekom vrstom dozatora gasa, imitira se ta ista tempratura u ložoštima kotlova.

Na žalost ulagali smo u te parne mašine i(zmišljene još u drugoj polovini 18 veka ) umesto da smo širili i koristili hidro potencijal koj imamo.

Иако је могуће убацити гасне горионике у котлове на угаљ то се не ради због ниског степена корисности таквог система (~25%).
Оно што се ради:
1. Гасна електрана са гасним турбо генератором GT (30+% ефикасност);
2. Гасна електрана са гасним и парним турбо генератором (CCGT 50+% ефикасност);
3. Реконструкција електране на угаљ тако што се угради гасни турбо генератор са генератором паре толиког капацитета да напаја постојећи парни турбо генератор (CCGT repowering <50% ефикасност) тако да се задржи већина опреме.

Опција #3 се користи кад је термоелектрани на угаљ опрема још у добром стању и може да изгура бар још 20 година, код нас би то било реално разматрати на ТЕ Морава.

 

[boca-ica]

To znači da ove nedavne remonte (zbog viška blata u uglju) zapravo nisu bili remonti vec papreno naplačene obične krpacine .
Tako da nema opcije da ce izdržati bar 20 god te od njihov gasifikacije i nema ništa.

Sobzirom na to i vrensku kalkulaciju nama je jedini izbor jeste nuklerna elektrana , koje imamo vec u neposrednoj blizini u komšiluku. A one blizinom obesmišljavaju strah od havariske radijacije i sve druge negativne komentare pri pominjanju izgradnje naše nuk. centrale.

Takodje onaj napušten rudnik na Staroj planini za naše potrebe slabašnog uranijumskog goriva treba ispitati savremenim metodama u smislu utvrdjivanja njegovog potencijala i ne otkrivenih dubljih naslaga.
A naj verovatnije je iz strateško političkih potreba (Krško) u tom vremenskom dobu, i namerno ugašen.

 

[Прле]

Чак и да нашемо Уран, ми не умемо да га обогаћујемо. Природни не може да се користи, самостално обогаћивање код англосаксонаца изазива копривњачу.

Него Душане, @DusanC имам неколико питања која ме муче, а можда си се ти сретао са тим.

1. Парни акумулатор. Неко је помињао, претпоставам на нивоу идеје код нас, али не знам да ли постоји нешто слично у свету: ОиЕ када производе ралне вишкове који се не могу извести, акумулира се у виду прегрејане паре, која се касније користи за производњу, када за то постоји релана потреба. Да ли то постоји, колики је ккд?
2. Пиролиза угља. Својеремено си ми слао линк, (или сам га сам нашао - није ни битно) о самој технологији пирлоизе. Знам да су то радили Јапанци код себе, како би сагоревање било чистије и ккд већи. Колико је то код нас исплативо са нашим лигнитом?

 

[DusanC]

To znači da ove nedavne remonte (zbog viška blata u uglju) zapravo nisu bili remonti vec papreno naplačene obične krpacine .
Tako da nema opcije da ce izdržati bar 20 god te od njihov gasifikacije i nema ništa.

Sobzirom na to i vrensku kalkulaciju nama je jedini izbor jeste nuklerna elektrana , koje imamo vec u neposrednoj blizini u komšiluku. A one blizinom obesmišljavaju strah od havariske radijacije i sve druge negativne komentare pri pominjanju izgradnje naše nuk. centrale.

Takodje onaj napušten rudnik na Staroj planini za naše potrebe slabašnog uranijumskog goriva treba ispitati savremenim metodama u smislu utvrdjivanja njegovog potencijala i ne otkrivenih dubljih naslaga.
A naj verovatnije je iz strateško političkih potreba (Krško) u tom vremenskom dobu, i namerno ugašen.

Уранијум код нас је нерентабилан за експлоатацију и прераду, веома је мала концентрација у руди и има гомила ђубрета коју је тешко одвојити. Такво гориво би толико коштало да би онда електрана била неисплатива.
Због мале концентрације уранијума за 1т горива би имали огромне количине радиоактивне и отровне јаловине која је прави нуклеарни отпад а не истрошено гориво после нуклеарне реакције.

Увек у рударству гледајте шта се ради са јаловином, није проблем корисна сировина.

Такође ми би користили мале количине горива јер за модерну нуклеарну електрану вам треба 1т горива за 1TWh електричне енергије (нпр. за наш угаљ би требало 1.400.000т) па је онда прерада због малих количина неисплатива.

Чак и да нашемо Уран, ми не умемо да га обогаћујемо. Природни не може да се користи, самостално обогаћивање код англосаксонаца изазива копривњачу.

Него Душане, @DusanC имам неколико питања која ме муче, а можда си се ти сретао са тим.

1. Парни акумулатор. Неко је помињао, претпоставам на нивоу идеје код нас, али не знам да ли постоји нешто слично у свету: ОиЕ када производе ралне вишкове који се не могу извести, акумулира се у виду прегрејане паре, која се касније користи за производњу, када за то постоји релана потреба. Да ли то постоји, колики је ккд?
2. Пиролиза угља. Својеремено си ми слао линк, (или сам га сам нашао - није ни битно) о самој технологији пирлоизе. Знам да су то радили Јапанци код себе, како би сагоревање било чистије и ккд већи. Колико је то код нас исплативо са нашим лигнитом?

1. Појављују се са времена на време приче да се акумулирана топлотна енергије направљена из вишка електричне ОИЕ складишти па касније конвертује у електричну. Проблем су густине енергије таквих складишта, губици и степен корисног дејства конверзије у електричну. Што су више температуре и што дуже складиштиш топлотну енергију то су губици већи али такође што је нижа температура то је степен корисног дејства мањи.
Да скратим причу, ако складиштиш топлотну енергију најбоље је да је после и користиш као топлотну нискотемпературну што желе да ураде на новом пројекту дааљинског грејања Новог Сада.

2. Постоји технологија пиролизе угља у самом лежишту ради екстракције гаасовитих горива. Не користимо је јер доводи до локалних земљотреса и девастације подземних вода.

Ако мислиш на нешто као пиролитички котао на дрва где се угаљ загрева пре сагоревања д би отпустио одређену количину заапаљивих гасова и побољшаао сагоревање:

Сав угаљ у термоелектранама са вентилаторским млиновима (све код нас) се загрева пре уласка у млинове котла. За то се користи рециркулација врелих димних гасова са врха котла где се ток угља који пада кроз канал меша са великом количином димних гасова и малом количином загрејаног ваздуха пре уласка у млин. Мала количина загрејаног ваздуха постоји да би се спречило спонтано сагоревање те смеше у млину и каналима аеросмеше али и обезбедило добро иницијално пааљење након изласка аеросмеше из горионика.

Код сагоревања у флуидизованом слоју (ТЕ Станари) сам флуидизован слој лебди на тепиху мешавине ваздухаа и врелог димног гаса али мислим да се и ту самлевени угаљ загреваа пре уласка у ложиште.

 

[Прле]

Да, мислио сам на екстркацију, али не у земљишту већ у посебном постројењу.

Што сдер тиче акумулатора топлоте, ако сам те схватио, готових решења нема?

 

[DusanC]

Да, мислио сам на екстркацију, али не у земљишту већ у посебном постројењу.

Што сдер тиче акумулатора топлоте, ако сам те схватио, готових решења нема?

Има разних али нигде да се складишти пара већ нпр. чврста тела на високој температури којима пара одузима топлоту типа огромна ТА пећ.
Просто гасови имају хиљаде пута мањи запремински топлотни капацитет од течности и чврстих тела тако да ти за исту количину енергије треба 1000х већа запремина.
Пара ти треба на 565 С и 270 bar, превисоки притисци и температуре за велике посуде.

 

[iadzic]

Kako u regionu rade sa Solarima
"U okviru Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) otvoreno je novo preduzeće EPCG – Solar gradnja, koje je specijalizovano za projektovanje, ugradnju i održavanje fotonaponskih sistema.
Domaćinstvima i privredi koji dobiju subvenciju EPCG – Solar gradnja ugrađuje fotonaponski sistem, a operator distributivnog sistema Crne Gore (CEDIS) ugrađuje pametno brojilo kojim se meri razmena električne energije sa elektroenergetskim sistemom, kao i kontrolno brojilo kojim se meri ukupna proizvodnja.
Korisnici subvencija nemaju nikakav početni investicioni trošak (izuzev administrativnih taksi), a fotonaponski sistem otplaćuju kroz mesečne rate čiji je iznos u visini prosečnog mesečnog korisnikovog računa sa popustom iz prethodnog perioda.
U praksi to znači da, nakon ugradnje fotonaponskog sistema, sa minimalnim ulaganjima, vi nastavljate da plaćate gotovo iste račune za električnu energiju kao i ranije."

Zanimljivo rešenje i moram pohvaliti domaćinsko poslovanje