Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

Da li postoji varijanta da samostalno jedan stan ugradi svoje merače nevezano za ostatak zgrade?
 
stex_pb je napisao(la):
Da li postoji varijanta da samostalno jedan stan ugradi svoje merače nevezano za ostatak zgrade?
Kliknite za proširenje...
Ne, a i djaba pare, usteda nikakva. Najveca usteda je izolacija zgrade i nova stolarija.
U mojoj drzavi odavno postoje nove zgrade u konima su instalirani merci u ormaricima(raspredeljitelji koji su obavezni za instaliranje u novim zgradama mozda 5 godina i vise) ali se ne naplacuje po toj potrosnji. A i da se naplacuje usteda je nikakva. Za no e zgrade racuni su stvarno smesni zbog dobre izolacije i nove stolarije.
 
Naravno da se ušteda postiže ventilima sa termo glavama. Dok sam živeo u zgradi komšija sa sprata iznad mene je grejao identičan stan a imao je upola manje račune od nas.
 
Velike su razlike po stanovima. Mnogo parametara utiče na potrošnju. Slika u prilogu je realno za moju zgradu za februar 2025. Recimo prizemlje ima veću potrošnju isto kao i povučen sprat. Hodnici u prizemlju su značajno hladniji, a i ispod je garaža. Hodnik kod mene na trećem je topliji od mog stana. Bukvalno mogao bih da otvorim vrata i pogasim radijatore :)
Da živim u staroj zgradi prvo treba svima objasniti da mogu da smanje trošak ali da treba što pre da urade par stvari. Što pre jer im svake zime lete pare kroz prozor, a mogu da ih ulože i otplaćuju kredit za izolaciju.
Najbrže je da svi stave termo-glave (verovatno i ventili mora da se menjaju). Najjeftinije je da se udruže da nađu ponude i sada na leto da im svima to urade. Ne bi trebalo da košta više od par hiljada po radijatoru. Ovo sam napisao prvo iako ima manji uticaj od izolacije zgrade. U prilogu možete da vidite razlike po stanovima. Svakao neko možda nije bio tu ali recimo moja potrošnja je 278,97 kWh i ja imam manju potrošnju zato što u spavaćoj držim na 1. U dnevnoj na 4-5 (nikada 6). U kupatilu na 2-3 (nekad kada se setim pre kupanja pojačam, uglavnom zaboravim :)) Iznad mene je povučen sprat. Tako da imam veću površinu izloženu od recimo drugog sprata. Naravno ako svi ne urade onda pojedinci neće imati neki veliki efekat ako većina ne odradi.

Zatim treba da urade izolaciju cele zgrade i naravno ko može da zameni prozore. Do sada ovo nije bilo u interesu stanarima jer šta god da su uradili uvek su plaćali istu cenu. Sada ako su složni mogu da prepolove cenu. Ja lično bih se protegao za kemenu vunu 10cm minimum.
 

Prilozi

  • Potrosnja.png
    Potrosnja.png
    116 KB · Pregleda: 41
  • Screenshot_20250531_194238.png
    Screenshot_20250531_194238.png
    45,6 KB · Pregleda: 39
Poslednja izmena:
Kakve dramaticne promene u energetici, da je ovo neko pricao da ce u godinu ili dve da se okrene sve niko ne bi verovao.
Do pre samo 2 godine leti smo preko dana u vrsnim satima kada je potrosnja zbog klima najveca imali maksimalno angazovanje hidro sektora. Danas u tim satima hidrosektor bukvalno gasimo. Zapravo preko celog dana hidro sektor nam je na minimumu, visak potrosnje se pokriva uvozom koji je po bagatelnim cenama zahvaljujuci solaru. Npr samo Bugarska ima 3GW instalisane snage iz panela.

Ostavlja se pitanje da li je opravdano da drzava gradi solarne elektrane kao sto je planirala kada na trzistu ima toliko bukvalno besplatne energije. Ok privatnik neka radi sa svojim parama sta hoce, ali mislim da je drzava besmisleno da ulaze, tu struju onda zaista doslovno nece imati ko da kupi i gde da se potrosi.
 
forest je napisao(la):
Kakve dramaticne promene u energetici, da je ovo neko pricao da ce u godinu ili dve da se okrene sve niko ne bi verovao.
Do pre samo 2 godine leti smo preko dana u vrsnim satima kada je potrosnja zbog klima najveca imali maksimalno angazovanje hidro sektora. Danas u tim satima hidrosektor bukvalno gasimo. Zapravo preko celog dana hidro sektor nam je na minimumu, visak potrosnje se pokriva uvozom koji je po bagatelnim cenama zahvaljujuci solaru. Npr samo Bugarska ima 3GW instalisane snage iz panela.

Ostavlja se pitanje da li je opravdano da drzava gradi solarne elektrane kao sto je planirala kada na trzistu ima toliko bukvalno besplatne energije. Ok privatnik neka radi sa svojim parama sta hoce, ali mislim da je drzava besmisleno da ulaze, tu struju onda zaista doslovno nece imati ko da kupi i gde da se potrosi.
Kliknite za proširenje...
Државе су се преиграле а народ то плаћа.

Уместо да направе једноставан механизам где загађивач плаћа (нпр. СО2 такса) државе су убациле и обавезан откуп енергије из ветра и сунца, субвенције, feed-in тарифе, јавно приватна партнерства, уговоре о дугорочном откупу итд. па су дестабилисале тржиште. Сад без "договора" о дугорочном откупу ни један солар није банкабилан а зашто би неко дугорочно откупљивао из солара кад је цена енергије у периоду кад солар производи смешна а кад не производи страшна.

Наравно да никако не треба улагати наше паре у велике соларне пројекте који су извор корупције већ само омогућити слободно тржиште без субвенција, аукција и других глупарија, само такса на СО2 а да домаћинства и привреда улажу у панеле на крововима који би смањили вршну потрошњу током врелих дана. Где трошиш ту и производиш.

НИШТА ВИШЕ.

ПС. Иначе са повећањем флуктуација на дневном тржишту доћи ће до раста цене ангажоване снаге на штету потрошене енергије. Постаје све скупље да неки капацитет чека у резерви да би неко само два сата дневно (19-21ч) повукао додатну енергију. Нема довољно акумулационих хидроелектрана.
 
Poslednja izmena:
Питање које задаје Форест је логично. Као што нисмо могли да претпоставимо тада (мислим могли смо, али захваљући мудној политици фактички нисмо) да ћемо увозити електро енергиију по најскупљим могућим тарифама тако и сада, ове бесплатне вакханалије. Наравно да треба неплаћати сваки пут кад је то могуће.

Ја бих спокојно солар и ветро оставио приватном капиталу али са два услова:
1. Нема принудног откупа и специјалних тарифа за такву нерегију
2. Сами балансирају и пеглају график или да плаћају за те услуге.

Ми као Србија и Србија као држава требају да се занимају другим стварима:
1. Улагањем у преносне капацитете
2. Изградњом капиталних пеглајућих објеката (Бистрица, Ђердап 3) и за нас
3. Улагањем у нуклеарну енергетику и то
3.1. Улагањем у научну базу (институту нуклеарних наука у Винчи вратити финансирање и улагати у научне кадрове а касније у обкују инжењерског и другог кадра)
3.2. Улагањем у заједничке пројекте са другим државама
3.3. Улагањем у сопствене капацитете, у каснијој фази.
 
Кренуо сам са оним програмом LEAP, унео сам сатне цене за сваки сат у години, разне изворе, међусобне зависности и ограничења итд. али је постало прекомпликовано и оставило много ствари о којима би се могло полемисати те сам одлучио да покушам на други начин, да покажем на једној једноставнијој анализи.

Слике и рачуница у прилогу представљају процену производне цене појединачних извора енергије али и дела електро енергетског система Србије који треба да произведе 36TWh/год. Додатних 14TWh/год. би произвели постојећи хидро капацитети и солар на крововима који би били исти за сваки случај па сам их изоставио.

CCGT је гасна електрана неопходна за случај кад нема довољно ветра и сунца исте снаге али различите годишње расположивости. Велика дискусија се може повести колико би требало да буде велика та вредност, по мени барем 25% код нас али сам за почетак ставио 11,5%, можете мењати ту и друге вредности у документу са https://docs.google.com/spreadsheet...ouid=115983316574221680732&rtpof=true&sd=true.

Молим за критике и налажење што више грешака.

Хвала.

Извори енергије:

1749122964908.png


Енергетски системи:

1749124261706.png


1749124279667.png


1749124294594.png


1749124315377.png


1749124331989.png


1749124347737.png
 
Poslednja izmena:
Можда нисам скренуо пажњу на једну ситницу зашто је енергетска стратегија од животне важности за све нас: Total cost је у МИЛИЈАРДАМА ЕУР 2025 године тако да можете да видите колико кошта избор једног енергетског микса за његов животни век, разлика између 115 и 220 МИЛИЈАРДИ је барем 100 милијарди ЕУР, на ову скупоћу мало ли је.

LFSCOE Levelized Full System Cost Of Electricity је производна цена електричне енергије из енергетског СИСТЕМА.
 
Koliko ja vidim obrni okreni ništa bez nuklearke (ukoliko želimo jeftinu energiju)
 
iadzic je napisao(la):
Koliko ja vidim obrni okreni ništa bez nuklearke (ukoliko želimo jeftinu energiju)
Kliknite za proširenje...
Али ова цена је за нуклеарни програм дуг 100 година реализован са високим нивоом културе, компетенције, NOAK, у флоти и истрајно у средини политичке стабилности. Било шта од тога да фали лако цена оде 2х горе а у најгорем случају потроше се огромна средства а програм се никад не заврши.

ПС. Само Струка Србина Спасава!
 
Пре него седнем да гледам ове твоје таблице, реци ми одакле су узети подаци колико који извори требају да дају?
 
Прле je napisao(la):
Пре него седнем да гледам ове твоје таблице, реци ми одакле су узети подаци колико који извори требају да дају?
Kliknite za proširenje...

Да би било лакше упоређивање, додавање и одузимање појединих извора направио сам сваки извор по 8,5-9TWh/год. тако да се може направити комбинација од 4 различита и добити планираних 36TWh/год. Наравно гасна и РХЕ нема ту годишњу производњу јер оне употпуњују енергетски систем, нису основни извор енергије, мада могу додати и случај за гасну.

9TWh је изабрано зато што је то отприлике количина енергије коју произведе један нуклеарни блок који се може набавити на тржишту (AP1000, CAP1400, VVER1200, APR1400).

Преко годишње расположивости за одређену технологију код нас се добија неопходна снага за ту годишњу производњу.

Не гледај таблице, скини фајл са линка те можеш видети саме формуле и варирати вредности https://docs.google.com/spreadsheet...ouid=115983316574221680732&rtpof=true&sd=true
 
Лоше су снаге које се добију из 1м2 површине земљишта, сад сам гледао они су већ множили са расположивошћу и другим неким коефицијентима у оном раду те су доста мање, мораћу то да исправим.
 
Игноришите сензационалистички наслов и послушајте шта има да каже др. Слободан Ружић:

 
Da pogodim - Britanski scenario sa privatizacijom koja se prvo predstavlja i propagndiše kao nešto najbolje a onda posle postane pakao i kartel?
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Da pogodim - Britanski scenario sa privatizacijom koja se predstavlja kao nešto najbolje a onda posle postane pakao i kartel?
Kliknite za proširenje...
Није било тешко погодити али опет заслужено прво место за Bender Bending Rodriguez-a.

Разумљиво одговорио гост на питања новинара која нас све муче, шта ће бити са ценом и хоће ли бити довољно електричне енергије, које су нам опције, приватизација ЕПС-а, шта са гасом итд.
 
Haha, ladno uboh. 😄 Pa mislim nije teško pretpostaviti kad se zna primer i lekcija Britanije. Narodu pričali bajke da će im biti povoljnije nego ikad, privatizovali sve, korporacije preuzele, napravile kartel i sad deru gore nego da je sve ostalo državno i javno.

Isti recept se sada svuda primenjuje, i za sve. Za saobraćaj, zdravstvo, školstvo, zatvore, prehranu... Tačno znam taj grabljivački korporativni mentalitet.


Know thy enemy. 😎
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Haha, ladno uboh. 😄 Pa mislim nije teško pretpostaviti kad se zna primer i lekcija Britanije. Narodu pričali bajke da će im biti povoljnije nego ikad, privatizovali sve, korporacije preuzele, napravile kartel i sad deru gore nego da je sve ostalo državno i javno.

Isti recept se sada svuda primenjuje, i za sve. Za saobraćaj, zdravstvo, školstvo, zatvore, prehranu... Tačno znam taj grabljivački korporativni mentalitet.


Know thy enemy. 😎
Kliknite za proširenje...



"...
Come on
Yes, I know my enemies
They're the teachers who taught me to fight me
Compromise, conformity
Assimilation, submission
Ignorance, hypocrisy
Brutality, the elite
All of which are American dreams
All of which are American dreams
All of which are American dreams
All of which are American dreams
All of which are American dreams
All of which are American dreams
All of which are American dreams
All of which are American dreams"
 
www.nedeljnik.rs

CBAM preti energetski intenzivnoj industriji, potrebna brza reakcija države - Nedeljnik

Prelazni period od tri godine, koliko je naša zemlja imala da se prilagodi Uredbi o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism), polako se privodi kraju. Od 1. januara 2026. godine, Evropska unija će početi da oporezuje uvoz proizvoda sa...
www.nedeljnik.rs www.nedeljnik.rs

balkangreenenergynews.com

ENTSO-E predlaže odlaganje CBAM-a za električnu energiju na godinu dana

ENTSO-E je predložio Evropskoj komisiji da produži prelazni period za Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) do početka 2027. godine.
balkangreenenergynews.com balkangreenenergynews.com

Болеће овај СВАМ Србију барем ЕУР1млрд./год.
 
O tome se ne razmišlja dok se ne desi, a kad krenu da nam naplaćuju carine, onda ćemo da krivimo zlu EU šta nam radi.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh