Kao veliki ljubitelj oporezivanja moram na ovo nešto da kažem. U mom selu se još uvek praktikuje moba. Tako da duboko razumem i osećam društvenu korist koju donosi oporezivanje. Ali, naravno ne mogu da osporim da si kada je reč o našoj trenutnoj situaciji potpuno u pravu. Kada je trula država, trulo je sve što ide uz nju.
Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
Zuma, puno si zanimljivih stvari rekao i nadam se da ću se setiti da odgovorim kako treba na sve to (samo je sad kasno pa nemam baš ni snage ni volje).Koliko sam ja razumeo, podsticanje bi se pre svega odnosilo na istraživanje i razvoj komercijalnog proizvoda, a tek kasnije, ako bude para, i na neku pomoć onima koji to žele da uvedu. Valjda i naše vlasti toliko ipak mogu da postignu. Bar ono prvo. Pretpostavljam da se predlog odnosi na razvoj dva proizvoda, jedan manji za pojedinačna domaćinstava, i drugi veći za čitavu zgradu sa više stanara ili čak manji gradski blok. To bi bilo nešto kao Teslin "Power wall", ali fleksibilnije i u domaćoj verziji . Čovek kupi sistem, neka firma mu to instalira i zatim sve radi automatski. Izvor energije bi bila bilo koja kombinacija solarnih ćelija i mikro vetrogeneratora na krovu zgrade ili zgrada. Problem Teslinog "Power walla" i sličnih uređaja je cena koju diktira tehnologija neophodnih baterija. Profesor verovatno očekuje da, ako naš razvoj krene sada, proizvod bi mogao biti gotov taman kad cene baterija u svetu počnu da padaju, a domaća cena struje ozbiljnije da raste.
Koncept naravno ima i više mana, ali nažalost ne vidim da imamo puno izbora. Na nuklearnu energiju kod nas verovatno možemo zaboraviti na par generacija (sad su počeli da indirektno prete čak i bombardovanjem nuklearnih elektrana, prvo tokom rata u Ukrajini, a sada i Izrael u Iranu). Promenljivi izvori zahtevaju balansiranje, što tek treba praviti, plus je pitanje koliki bi balansni kapacitet mi mogli imati po dovoljno maloj ceni i riziku, a zatim i možemo li se dogovoriti sa susednim državama oko deljenja hidropotencijala. Gasne elektrane zahtevaju skupi gas koga takođe nemamo bez uvek potencijalno problematičnog uvoza. Pa šta onda? Zato je ova ideja u principu zdrava, mada ekonomičnost zavisi od kretanja cene baterija. Lokalnim generisanjem i lokalnom potrošnjom se rasterećuju naš ne preterano moderan distributivni sistem, a usput se, takođe u lokalu, rešava neugodan i skup problem balansiranja promenljivih izvora pošto to radi mnoštvo malih i privatnih baterija potrošača kod svakog mikro izvora. Tako se varjabilnost proizvodnje ne propagira dalje kroz mrežu. Za zemlju koja posle zabrane korišenja uglja maltene ostraje bez svojih izvora energije (sem nedovoljnih kapaciteta reka) ovo je veoma privlačan koncept. Lokalna, besplatna energija Sunca koja se delom stvara tamo gde se i troši, koju ne treba dalje u mreži balansirati. Nažalost cena balansiranja je tako prebačena na kupca. Međutim pitanje je šta je gore, da kupci prihvate taj trošak, a da cena struje ostane manja, ili da ne plaćaju trošak balansiranja ovako direktno, kroz cenu baterija u uređaju koji kupuju, nego indirektno, kroz ko zna koliki račun za struju nekog (verovatno stranog) proizvođača.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.855
Treba spomenuti još nešto, u vezi cene struje. Ranije sam pisao kako je jedini način da zemlje u razvoju budu bar donekle konkurentne na tržištu razvijenih zemalja taj da imaju nižu cenu rada ili energije (bar u početku). Samo se tako može donekle kompenzovati niža cena njihovih proizvoda koja je posledica veće produktivnosti razvijenih privreda. Cena energije je ugrađena u bukvalno SVE druge proizvode, a njen ogroman značaj sada vidimo i praksi, po problemima koje Evropa ima samo zbog odustajanja od jeftinog Ruskog gasa. Ništa se drugo se za njih nije promenilo, a ipak u nekim granama su došli čak do procesa deindustrajlizacije. Zbog toga je subvencionisana, niža cena električne energije jedan od veoma retkih i moćnih načina koje imamo da se naša privreda u početku, tokom razvojne faze, makar malo ravnopravnije takmiči sa velikim svetskim korporacijama. To sam ranije pisao kao objašnjenje zašto nikako ne smemo prodavati elektroenergetske objekte.
Međutim sada želim da dodam da u iste probleme možemo doći i bez prodaje postojećih elektroenergetskih objekata. Dovoljno je da samo stranci finansiraju gradnju NOVIH. Recimo solarnih i vetroelektrana. Tj da nove elektrane nisu naše nego strane. Pošto ni jedan strani investitor neće davati pare da bi gradio elektranu koja struju može prodavati samo Srbiji, po ceni nižoj od Evropske, tj. tržišne cene. Zašto bi zarađivao manje nego što može? Što znači da će cena naše struje iz njegovih elektrana morati biti viša od od ovih, poželjno nižih, domaćih. Drugim rečima, kako bude rastao udeo stranog vlasništva u proizvodnji naše električne energije (bilo zbog prodaje postojećih, bilo zbog toga što nove elektrane grade samo stranci), cene naše struje će nužno težiti da se izjednače sa cenama na svetskom tržištu iako je naš standarad bitno niži, i iako naša privreda to još nije stanju da podnese a da pritom ostane bar donekle konkurentna. Ako jedna Nemačka ima tolike probleme zbog skuplje energije nego što su navikli, šta će se tek nama desiti? Tako gubimo jednu od moćnih i nama neophodnih poluga za kontrolu uslova pod kojima naša privreda funkcioniše. A to je VEOMA opasno.
Pošto je neko rekao da u praksi sve više izgleda da će investicije u nove kapacitete biti skoro isključivo strane, hteo sam da upozorim da je i to veoma loše. Tj da je praktično isto kao da i postojeće prodajemo. Naime, kad dođemo do toga da ne možemo bez dodatnih kapaciteta, onda je svejedno da li je strani kapital u njih uložen ranije ili kasnije. Bitno je samo u kom će procentu ubuduće kontrolisati našu proizvodnju i koliko će diktirati cene, tj težiti da one budu na svetskom nivou bez obzira što time ubija našu konkuretnost (ili baš zato, ako verujemo u spregu politike i biznisa što deluje kroz ekonomiju i kupovinu strateških grana u zavisnim zemljama). Međutim i nezvisno od ove poslednje mogućnosti, strani kapital u strateškim granama privrede obično znači i strane cene glavnih inputa, a mi tome još dugo nećemo biti dorasli ako ne želimo da budemo kolonija.
Međutim sada želim da dodam da u iste probleme možemo doći i bez prodaje postojećih elektroenergetskih objekata. Dovoljno je da samo stranci finansiraju gradnju NOVIH. Recimo solarnih i vetroelektrana. Tj da nove elektrane nisu naše nego strane. Pošto ni jedan strani investitor neće davati pare da bi gradio elektranu koja struju može prodavati samo Srbiji, po ceni nižoj od Evropske, tj. tržišne cene. Zašto bi zarađivao manje nego što može? Što znači da će cena naše struje iz njegovih elektrana morati biti viša od od ovih, poželjno nižih, domaćih. Drugim rečima, kako bude rastao udeo stranog vlasništva u proizvodnji naše električne energije (bilo zbog prodaje postojećih, bilo zbog toga što nove elektrane grade samo stranci), cene naše struje će nužno težiti da se izjednače sa cenama na svetskom tržištu iako je naš standarad bitno niži, i iako naša privreda to još nije stanju da podnese a da pritom ostane bar donekle konkurentna. Ako jedna Nemačka ima tolike probleme zbog skuplje energije nego što su navikli, šta će se tek nama desiti? Tako gubimo jednu od moćnih i nama neophodnih poluga za kontrolu uslova pod kojima naša privreda funkcioniše. A to je VEOMA opasno.
Pošto je neko rekao da u praksi sve više izgleda da će investicije u nove kapacitete biti skoro isključivo strane, hteo sam da upozorim da je i to veoma loše. Tj da je praktično isto kao da i postojeće prodajemo. Naime, kad dođemo do toga da ne možemo bez dodatnih kapaciteta, onda je svejedno da li je strani kapital u njih uložen ranije ili kasnije. Bitno je samo u kom će procentu ubuduće kontrolisati našu proizvodnju i koliko će diktirati cene, tj težiti da one budu na svetskom nivou bez obzira što time ubija našu konkuretnost (ili baš zato, ako verujemo u spregu politike i biznisa što deluje kroz ekonomiju i kupovinu strateških grana u zavisnim zemljama). Međutim i nezvisno od ove poslednje mogućnosti, strani kapital u strateškim granama privrede obično znači i strane cene glavnih inputa, a mi tome još dugo nećemo biti dorasli ako ne želimo da budemo kolonija.
Poslednja izmena:
Samo jedna ispravka , cene gasa u Evropi odavno nisu problem, inicijalno su bile, ali nabavke gasa, njihova količina i cene su se odavno stabilizovale u EU/EEA zoni, tačnije i ispod cena na kojima su bile pre ruskog napada na Ukrajinu i lanca događaja koji je usledio. Zanimljivo je da jako puno ljudi misli da je gas u Evropi i dalje skup, inflacija izazvana skokom cena gasa i energenata se smiruje, Evropa nit se smrzla nit propala zbog toga (prosto imali su ili su brzo razvili “plan B”) - meni je veća enigma da se ovaj drastični pad cene osnovnog energenta prosto nije manifestovao na veće smanjenje cena. Inflacija je izgleda uvek, osim u vreme kataklizmične ekonomske krize (kao 30-ih godina prošlog veka i 2008) jednosmerna, što je poskupelo, poskupelo je - može prestati da poskupljuje, ali da će drastično pojeftiniti - e neće!
Delimično mogu da razumem - jer su države i kompanije donekle kompanije kompenzovale ovaj skok tokom leta 2022, pa jedno vreme rada sa jeftinijim energentima da povrate tadašnje troškove mogu da razumem, ali nakon inflacionog udara koji se tada ipak desio, ništa nije drastično pojeftinilo kad su gas i nafta pojeftinili (i to ne za malo). Doduše nanizali su se tu drugi problemi, ali gas više nije jedan od njih.
Delimično mogu da razumem - jer su države i kompanije donekle kompanije kompenzovale ovaj skok tokom leta 2022, pa jedno vreme rada sa jeftinijim energentima da povrate tadašnje troškove mogu da razumem, ali nakon inflacionog udara koji se tada ipak desio, ništa nije drastično pojeftinilo kad su gas i nafta pojeftinili (i to ne za malo). Doduše nanizali su se tu drugi problemi, ali gas više nije jedan od njih.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.855
Pa i nije tako. Sa istog tog grafika: Ako pogledaš prosek cena gasa pre rata, između 2010. i 2021., on je bio negde oko crtkane linije, tj 19,182 Eura/MWh
A posle prevazilazenja prvog cenovnog šoka, posle pada i stabilizacije cena, između 2023 i 2024, on je 34,527 Eura/MWh (oko novog srednjeg položaja crtkane linije)
Dakle prosečno i očigledno trajno povećanje je 34,527 / 19,182 = 1,7999
što znači da im je gas poskupeo za čak 80% . Nisu u pitanju na tržištu uobičajene i zanemaraljive fluktuacije od par procenata. Ovo je skoro duplo veća cena. Za nešto što je delimično ugrađeno u SVAKI proizvod to je ogroman šok. Otuda i posledice.
Slično će se desiti i nama ako zbog stranog vlasništva elektrana, bilo zbog prodaje starih bilo zbog stranog kapitala u gradnji budućih, cene struje trajno postanu one koje važe u Evropi, a ne one bitno niže, na koje se već decenijama oslanja čitava naša privreda. Čitav sistem naših cena se oslanja na troškove proizvodnje koji ključno zavise od toga. Uzmite u obzir da je u prosečan proizvod na našem tržištu ugrađeno recimo desetine raznih delova (komponenti, sirovina). A nabavna, tj proizvodna cena SVAKOG od tih delova zavisi od cene struje. Onda se u cenu konačnog proizvoda koji se sastoji od svih njih, svako povećanje struje ugrađuje mnogo puta. Za deset sastavnih komponeti povećanje se ugrađuje deset puta. Zbog toga je u pitanju ogroman stepen osetljivosti na cene energije. To nije nešto sa čim se možemo igrati. Pokušaj da se uštedi na investicijama u energetiku tako što se pusti da tu ulazi puno stranog kapitala je samo prividno štednja, pošto se kasnije plaća BITNO više. Onda u novinama samo izgleda da je bilansom sve u redu, da je vlada uspešna u kontroli državnog budžeta i trošenja. Ali je to privid. Trošak je samo odložen i kasnije će biti VEĆI.
A posle prevazilazenja prvog cenovnog šoka, posle pada i stabilizacije cena, između 2023 i 2024, on je 34,527 Eura/MWh (oko novog srednjeg položaja crtkane linije)
Dakle prosečno i očigledno trajno povećanje je 34,527 / 19,182 = 1,7999
što znači da im je gas poskupeo za čak 80% . Nisu u pitanju na tržištu uobičajene i zanemaraljive fluktuacije od par procenata. Ovo je skoro duplo veća cena. Za nešto što je delimično ugrađeno u SVAKI proizvod to je ogroman šok. Otuda i posledice.
Slično će se desiti i nama ako zbog stranog vlasništva elektrana, bilo zbog prodaje starih bilo zbog stranog kapitala u gradnji budućih, cene struje trajno postanu one koje važe u Evropi, a ne one bitno niže, na koje se već decenijama oslanja čitava naša privreda. Čitav sistem naših cena se oslanja na troškove proizvodnje koji ključno zavise od toga. Uzmite u obzir da je u prosečan proizvod na našem tržištu ugrađeno recimo desetine raznih delova (komponenti, sirovina). A nabavna, tj proizvodna cena SVAKOG od tih delova zavisi od cene struje. Onda se u cenu konačnog proizvoda koji se sastoji od svih njih, svako povećanje struje ugrađuje mnogo puta. Za deset sastavnih komponeti povećanje se ugrađuje deset puta. Zbog toga je u pitanju ogroman stepen osetljivosti na cene energije. To nije nešto sa čim se možemo igrati. Pokušaj da se uštedi na investicijama u energetiku tako što se pusti da tu ulazi puno stranog kapitala je samo prividno štednja, pošto se kasnije plaća BITNO više. Onda u novinama samo izgleda da je bilansom sve u redu, da je vlada uspešna u kontroli državnog budžeta i trošenja. Ali je to privid. Trošak je samo odložen i kasnije će biti VEĆI.
Poslednja izmena:
Dobro da tu si u pravu, ali treba uzeti u obzir 2020 i 2021 kao godine ogromne anomalije zbog Covida. Tu su cene bile abnormalno niske. Uopšte svaka statistika pre i posle Covida je ozbiljna zbrka jer je ulazak u covid napravio haos, a onda izlazak iz njega i skok tražnje za neke, a pad tražnje za druge stvari novi šok.
Ako pogledaš grafik cena od polovine već 2021 cena gasa je bila viša nego danas - jer je tada svet počeo da izlazi iz Covid ograničenja pa je krenula da raste tražnja - dakle dobrih 8 meseci pre ukrajinskog ludila, cena je već bila viša nego danas.
Ali s obzirom na smanjenje učešća gasa u proizvodnji struje (u EU zbirno su obnovljivi izvori prešli 40%, a gas kao energent je za godinu dana smanjio udeo za oko 20% pa je na nivou godine učešće gasa u produkciji struje manje od 40%). Poprilično velika promena se deisla u UK gde je od 2010 učešće gasa u proizvodnji struje palo sa 32.43 na 17.49 ekvivalenta miliona tona nafte.
Tako da te cene prosto nisu nešto veći problem - na gasnoj berzi u Holandiji bilo je spot cena koje su bile negativne - pa ko je uhvatio mogao je da dobije i gas i još da mu plate da ga preuzme - jedina caka je bila da li ima gde da ga spremi - došlo je do prekomerne opskbe u nekim momentima.
Ako pogledaš grafik cena od polovine već 2021 cena gasa je bila viša nego danas - jer je tada svet počeo da izlazi iz Covid ograničenja pa je krenula da raste tražnja - dakle dobrih 8 meseci pre ukrajinskog ludila, cena je već bila viša nego danas.
Ali s obzirom na smanjenje učešća gasa u proizvodnji struje (u EU zbirno su obnovljivi izvori prešli 40%, a gas kao energent je za godinu dana smanjio udeo za oko 20% pa je na nivou godine učešće gasa u produkciji struje manje od 40%). Poprilično velika promena se deisla u UK gde je od 2010 učešće gasa u proizvodnji struje palo sa 32.43 na 17.49 ekvivalenta miliona tona nafte.
Tako da te cene prosto nisu nešto veći problem - na gasnoj berzi u Holandiji bilo je spot cena koje su bile negativne - pa ko je uhvatio mogao je da dobije i gas i još da mu plate da ga preuzme - jedina caka je bila da li ima gde da ga spremi - došlo je do prekomerne opskbe u nekim momentima.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.734
- Pohvaljen
- 25.855
Uticaj kovida možemo zanemariti ako posmatramo periode pre i posle njega. Zato sam proširio period usrednjavanja ranije cene i išao od 2010. do 2021. Čitavih 11 godina. Ako sad uzmemo samo period pre korone, tj 2020., dakle 2010 do 2020, srednja vrednost cene gasa samo neznatno raste jer je to vrlo malo suženje perioda usrednjavanja, 10 umesto 11 godina. Umesto 19,182 je recimo 20. Dok je drugi period, od 2023. do sada, ionako posle kovida pa je njegov uticaj već prošao, tj srednja vrednost je ista kao u prošloj poruci. Onda odnos nije 1,8 nego 1,73. Što je nebitna razlika. Tj povećanje je i dalje čitavih 73%. Takođe, od 2023. pa nadalje minimum nije išao ispod 24 Evra, poslednja cena gasa je 30.75, prosek je 34,5 , iako je kovid davno prošao.
To što se EU gas ne troši toliko mnogo je samo dodatni dokaz koliko je čitava privreda osetljiva na cene energije, i to bilo koje energije. Znači i veoma razvijena privreda, čak i onda kad je direktno poskupila uvozna cena samo jedne vrsta energije, gasa, od više koji su kod njih u upotrebi. Kod nas em imamo mnogo slabiju i time osetljiviju privredu od EU, em smo tek skoro počeli više da koristimo gas, pa bitno više zavisimo od struje, tj od cene struje, a manje od cene gasa. Dakle, u goroj smo situaciji od EU kad je pitanju osetljivost privrede na promenu cene struje, a i oni su teško postradali. Pa šta onda nas čeka kad se cene struje bitno povećaju zato što je TO politika koja je kod nas izgleda izabrana zbog ovakvog profila investiranja u energetiku?
To što se EU gas ne troši toliko mnogo je samo dodatni dokaz koliko je čitava privreda osetljiva na cene energije, i to bilo koje energije. Znači i veoma razvijena privreda, čak i onda kad je direktno poskupila uvozna cena samo jedne vrsta energije, gasa, od više koji su kod njih u upotrebi. Kod nas em imamo mnogo slabiju i time osetljiviju privredu od EU, em smo tek skoro počeli više da koristimo gas, pa bitno više zavisimo od struje, tj od cene struje, a manje od cene gasa. Dakle, u goroj smo situaciji od EU kad je pitanju osetljivost privrede na promenu cene struje, a i oni su teško postradali. Pa šta onda nas čeka kad se cene struje bitno povećaju zato što je TO politika koja je kod nas izgleda izabrana zbog ovakvog profila investiranja u energetiku?
dzokar
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.12.2019.
- Poruke
- 236
- Pohvaljen
- 808
Počeo je javni uvid u nacrt prostornog plana posebne namene za reverzibilnu hidroelektranu Bistrica. Možete i podneti primedbe ukoliko ih imate.
dzokar
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.12.2019.
- Poruke
- 236
- Pohvaljen
- 808
Nisam stigao da čitam, samo sam preleteo, ali deluje da ima i taj deo.
StaraMo
Advanced
vukispasic
Beginner
- Učlanjen(a)
- 27.05.2019.
- Poruke
- 51
- Pohvaljen
- 551
TENT A dobio postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova
U Termoelektrani (TE) Nikola Tesla A danas je održana ceremonija primopredaje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova kojoj su prisustovale ministarke ...
biznis.rs
Ништа није добијено већ је купљено.
Србија је могла да се похвали и са ТЕ-КО Б1 и Б2 већ неко време на истом основу. Интересантно је да су због веће количине сумпора у угљу та два блока производила више оксида сумпора годишње него све у ТЕНТ-у. Могла је такође да се похвали са овим пројектима драстично раније да нису стајали у фиоци бивше министарке годинама.
Има енергетски значај пошто има сопствену потрошњу тако да је нето снага ТЕНТ А сада нижа.
ТЕНТ А производи електричну енергију а РХЕ Бистрица складишти ( степен корисности ~0,8) тако да упоређује бабе и жабе.
Пошто је локација ТЕНТ А и Б изабрана док је још било струке тако да ветрови не носе продукте сагоревања ка Београду види се по изјави да је предизборна кампања у јеку.
Пазите се тендециозних новинара и политичара чак и кад добре вести носе
stex_pb
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.08.2019.
- Poruke
- 4.768
- Pohvaljen
- 12.788
Punjač od megawat.... meni je ovo malo suludo
revijahak.hr
Mercedes je napravio veliki korak: Električni kamion je prvi put punjen ogromnom brzinom! – Revija HAK
Ogromna brzina punjenja kamiona temelji se na sustavu punjenja Megawatt (MCS), koji je još uvijek u razvoju
revijahak.hr
Мора тако, не могу се обићи закони физике. Хоћеш 500kWh батерију да напуниш за сат, мора 1MW пуњач (није грешка, батерије се само у опсегу 20% до 80% напуњености могу пунити пуном снагом, доста више времена оде на пуњење од 80% до 100%).Punjač od megawat.... meni je ovo malo suludo
Mercedes je napravio veliki korak: Električni kamion je prvi put punjen ogromnom brzinom! – Revija HAK
Ogromna brzina punjenja kamiona temelji se na sustavu punjenja Megawatt (MCS), koji je još uvijek u razvoju
Посумњао сам да сам погрешио да је у току предизборна кампања али ме онда сатрла компетентност ботова и њихових коментара на чланак. Пази "декарбонизација":
stex_pb
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.08.2019.
- Poruke
- 4.768
- Pohvaljen
- 12.788
Znam ja fiziku nego mi je sulud koncept elektro kamiona. Kakva infrastruktura treba da masovno napajaš ovolike megavatske punjače ne smem ni da zamislim