Iz gornje priče postaje očigledno da će se Srbija tek suočiti sa ogromnim problemom energije koji do sada nije postojao. Biće izuzetno skupa, zavisićemo od stranaca koji su umesto nas vlasnici skoro svih novih elektrana, a zavisićemo i od gasa, što je posebno nezgodno. Em zbog visoke cene, em zbog raznih ucena i geostrateških igara koje će raspadom monopolarnog sveta tek postati opasne i bez ikakvih skrupula. Gas uvozimo, a svako može bilo gde i iz bilo kog razloga da preseče gasovod, uvede dodatne takse, ili prosto traži bilo koju cenu budući da su trase njegovog uvoza fiksirane i nepomerljive.
Profesor dr Milutin Petronijević, vanredni profesor na Katedri za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu ima zanimljive predloge kako bi se ovi problemi mogli smanjiti. Predlaže snažno državno podsticanje lokalnih "mikro izvora" u domaćinstvima, većim stambenim zgradama i fimama, za razliku od velikih, klasičnih, centralizovanih sistema generisanja i distribucuje energije. Srbija bi svoja ograničenja mogla da pretvori prednost ako bude u stanju da ponudi konkurentna komercijalna rešenja u toj oblasti, odnosno da bude pionir u
masovnom forsiranju upravo tog, lokalnog, decentralizovanog pristupa. Citiram neke delove članka:
- Drugim rečima, pitanje nije da li se treba okrenuti solarnoj energiji, jer je tu odgovor očigledno pozitivan, već kako to uraditi uz optimalna ulaganja, i to ne samo elektroenergetskih kompanija, već i običnih građana i budućih proizvođača energije. Srbija treba da investira pametno, pre svega imajući u vidu iskustva drugih zemalja koje su nekoliko koraka ispred nas. Prvo, treba da se oslonimo na domaće stručnjake, pre svega inženjere iz kompanija elektroenergetskog sektora i na naučnike sa tehničkih fakulteta koji treba da daju smernice za ove investicije. Međutim, mi nemamo dovoljno novca da pratimo Evropu u potpunosti, a nemamo ni dovoljno vremena da dostignemo godine u kojima smo značajno zaostali u razvoju ovih tehnologija. Zbog navedenih činjenica,
mišljenja sam da problem značajnih količina energije u dekarbonizovanim urbanim sredinama možemo rešiti upravo oslanjanjem na mikro elektrane – tj. forsiranjem proizvodnje energije iz sopstvenih, malih fotonaponskih elektrana kojima bi dominantno rešili potrebe sopstvene potrošnje domaćinstava (i buduće dopune električnih vozila). Na taj način bismo najefikasnije koristili dostupnu energiju, ne bismo opterećivali prenosni i distributivni sistem i ujedno bismo sprečili nepotrebno zauzeće zemljišta za fotonaponske elektrane - piše autor.
U zavisnosti od koncepta ovakve jedne lokalne mikro fotonaponske elektrane, morali bismo da menjamo svoje potrošačke navike. Činjenica je da ovakve elektrane proizvode najviše energije u periodu kada npr. zaposleni nisu kod kuće, i kada često nismo u prilici da potrošimo tu energiju neposredno. Neophodna bi bila neka vrsta lokalnog skladišta električne i toplotne energije. Takođe, domaćinstvo bi trebalo da ima i neku vrstu sopstvenog sistema za upravljanje energijom, sve u svrhu optimalnog korišćenja dostupne energije i ekonomske opravdanosti investicije.
Cilj je u svakom slučaju da se najveći deo energije iskoristi u samom domaćinstvu na dnevnom nivou, a da se što manje energije predaje ili preuzima iz distributivne mreže.
....
Poseban akcenat su tzv.
autonomne mikromreže formirane iz više raznovrsnih izvora energije, sa idejom da se omogući formiranje 100% bezinercijalne mreže koja bi funkcionisala po principu plug & play, tj. bez potrebe za centralizovanim upravljačkim sistemom. Značaj predloženog koncepta je da omogućava energetsku samostalnost i sigurnost potrošača ili grupe potrošača, što može posebno biti značajno za osetljive potrošače bitne za funkcionisanje društva (bolnice, komunikacioni servisi, javne hitne službe).
- Naša istraživanja su uglavnom primenjena, što znači da se, osim teorijskih elemenata, bavimo u značajnom obimu eksperimentalnim istraživanjima, i to u već pomenutoj Laboratoriji za solarnu energetiku, ali i u novoformitanoj Laboratoriji za pametne mreže i mikromreže koja je u sklopu novog Laboratorijskog aneksa Elektronskog fakulteta u Nišu. Ideja našeg zajedničkog rada je da sinergijom znanja iz oblasti primenjene fizike, elektroenergetike, elektronike i automatskog upravljanja dođemo do novih naučnih rezultata koji će imati globalni i posledično lokalni uticaj na razvoj nauke i tehnike. Mislim da jedan sveobuhvatni pogled na ceo proces konverzije energije, sagledan iz više uglova i na osnovu našeg dogogodišnjeg iskustva saradnje sa brojnim kompanijama iz struke, može dati relevantne smernice daljeg razvoja solarne energetike u Srbiji - navodi autor i dodaje:
- Ova ideja autonomne mikromreže je, doduše, još uvek u domenu naučnih istraživanja, naravno ne samo naših, već i brojnih drugih naučnika širom sveta. Ali
ona može biti ključno rešenje, posebno za obične potrošače koji žele da imaju efikasno i sigurno snadbevanje električnom energijom u svim uslovima, pri čemu ne moraju da vode računa o vrsti potrošača i da li imaju odgovarajući kvalitet napajanja. Upravo je jedan od ciljeva istraživanja UniGreen istraživačke grupe da svojim radom doprinesemo ovom scenariju i da ovaj koncept promovišemo globalnoj naučnoj zajednici.
Petronijević: Ukoliko želimo 1,7 GW solara do 2030. godine, treba da se fokusiramo na male elektrane
www.ekapija.com
