Šta je novo?

Energetika

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
161
Pohvaljen
241
Zašto je kapacitet TE TO konstantno na 1/4 ili manje od ukupnog kapaciteta od 403 Mw?

Neko gore napisa da su to stara postrojenja i da je dobro da uopste nesto i proizvode s obzirom u kakvom su stanju. Koliko ja znam samo TE-TO Novi Sad radi, Zrenjanin i Sremska Mitrovica su godinama van funkcije.

Ali otreznjenje da je mi bukvalno trecinu instalisanih kapaciteta u TE imamo samo na papiru. Koloubara ima 5 blokova, u zivotu je samo poslednji peti "najnoviji" iz 1979 godine.
Tent A najstariji blokovi A1 i A2 isto za staro gvozdje. Kostolac A isto. Morava kao radi, ali i ona je prastara. I onda zagovornici uglja skoce kada neko kaze da ti blokovi treba trajno da budu ugaseni.
 

stex_pb

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2019.
Poruke
1.006
Pohvaljen
2.132
Nije neko opravdanje što su stari. Pa ceo sistem nam je star. Očigledno je problem do nepostojanja remonta, modernizacije....
Drinsko-limski sistem je star 60+godina.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
161
Pohvaljen
241
Nije neko opravdanje što su stari. Pa ceo sistem nam je star. Očigledno je problem do nepostojanja remonta, modernizacije....
Drinsko-limski sistem je star 60+godina.

Ocigledno su hidro postrojenja mnogo zahvalnija za odrzavanje.... proizvodnja struje iz uglja ima i tu rudarsku komponentu za odrzavanje, a sami izraubovani blokovi kada se udruze sa ugljem loseg kvaliteta imamo to sto imamo.
 

nensav

Higher intermediate
Učlanjen(a)
16.01.2014.
Poruke
959
Pohvaljen
532
Da li je možda bolje umesto struje uvoziti ugalj, kvalitetniji ugalj recimo iz Indonezije i Kolumbije, ko što radi ceo svet?
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
161
Pohvaljen
241
Da li je možda bolje umesto struje uvoziti ugalj, kvalitetniji ugalj recimo iz Indonezije i Kolumbije, ko što radi ceo svet?
Pisali su poznavaoci situacije o tome. Potrebne su neverovatne kolicine uglja na sat tako da je to neizvodljivo.
Nase termoelektrane su konstruisane za lignit. Treba nam kvalitetan lingit odredjene kalorijske vrednosti. U odredjenim granicama. Sto znaci u praksi da u blokovima kao sto ne mozes da spaljujes blato, ne mozes ni da spaljujes kvalitetan mrki ugalj. Samo mozes po malo da ga dodajes u smesu da je poboljsavas. I to je to.
 
Poslednja izmena:

nensav

Higher intermediate
Učlanjen(a)
16.01.2014.
Poruke
959
Pohvaljen
532
Ne verujem da je preskupo uvoziti ugalj, Australija ga izvozi po celom svetu od SAD preko Japana do Evrope, brodovima možemo i mi preko Dunava, da lupim možda iz Rusije ili Ukrajine.
Što se tiče lignita, tu već ne znam, ali zar nema lignita i na drugim mestima, neki kvalitetniji naravno. Pročitao sam da su makedonci hteli da uvezu neke količine za njihove termocentrale, ne znam da li su to i učinili.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
161
Pohvaljen
241
Ne verujem da je preskupo uvoziti ugalj, Australija ga izvozi po celom svetu od SAD preko Japana do Evrope, brodovima možemo i mi preko Dunava, da lupim možda iz Rusije ili Ukrajine.
Što se tiče lignita, tu već ne znam, ali zar nema lignita i na drugim državama, neki kvalitetniji.
Uvozili smo iz Rumunije 2014 godine nakon poplava, pa je ispao neki problem, neka prevara, verovatno neko sa foruma zna detalje.
 

Алтаир

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.04.2021.
Poruke
922
Pohvaljen
1.817
Браник је то лепо објаснио на некој од претходних страница, котлови могу да раде у одређеном распону који даје лигнит. Не знам колики им је пројектовани распон. ТЕ дневно троши бар 30000 тона угља, а немамо ни пристаниште за то! Други проблем је како тачно подесити односе угља са обзиром на огромне количине?
 

Space Motion

Intermediate
Učlanjen(a)
05.06.2021.
Poruke
167
Pohvaljen
320
Mislim da indonezija recimo ima sličan ugalj kao mi u kolubari, tj. slične kalorijske vrednosti, i kao možemo od njih da uvezemo. Prvo nama to treba za odma, što je logistički nemoguće. Drugo trebaju nam ogromne količine, znači oni bi povećavali proizvodnju zbog nas, što ni oni ne bi mogli odma. Pa bi tražili dugoročne ugovore, neće on da investira u mašine da bi nama kopao par meseci do proleća. Pa treba dopremiti sav taj ugalj, koliko nam barža treba, prekookeanskih brodova, ili čega već, postrojenja za pretovar, koje bi sve radile bez prestanka praktično, pa doći do granica Srbije, pa do TENTa i tako dalje. A na sve to dodaj da je naša cena električne energije mnogo manja nego Nemačka npr. pa se može desiti da nemac ima računicu, koju mi ne možemo nikako da imamo.
Ako pogledaš najveće uvoznike uglja, to su zemlje koje imaju nenormalne potrebe, sama Kina ima 50 posto ukupnog svetskog uvoza uglja, i koje su relativno blizu zemljama od kojih uvoze. Laički sam nabrojao solidno razloga zašto to baš nije adekvatno, i previše natezanja na svakom koraku. A i sam tent je i napravljen tu gde je, da bi bio što bliži kopovima.

Ako bi se posmatralo na tu stranu, možda bi se moglo gledati na uvoz uglja iz bosne, ili sa kosova* kao neko rešenje koje će da pripomogne, kažem pripomogne jer sigurno ne može bih da duplira količine uglja ili kosovo* da upetostruči, ili kako već.

U principu upali smo u "micu trakalicu", i ne može sad ništa. Ne može ni za godinu dana, moje lično mišljenje je da će i sledeće zime biti uvoza struje, a energetska tranzicija nije ni počela kršteno.
 

Бумбарево брдо

Higher intermediate
Učlanjen(a)
01.06.2016.
Poruke
1.085
Pohvaljen
2.503
Lokacija
NBG
И ја се увек згранем кад неко услове под којим овде послују ветропаркови представља као небитан и занемарљив детаљ иако су они из угла националних интереса апсолутно неприхватљиви, и заиста се ради о, како Перкан рече, чистом рекетирању државе и енормном богаћењу не тајкуна већ пре свега западних разбојника, пантелиних другара, који су у највећем броју власници. И да имамо шизофрену ситуацију, где уместо да они држави плаћају трошкове балансирања, држава њима плаћа енормне субвенције које се мере стотинама милиона евра годишње, што значи сваке године њихов профит поједе по једну омању РХЕ, а држава има константне губитке и због обавезног откупа и због трошкова складиштења.
Нико није рекао да их у буквалном смислу треба забранити и да не треба да користимо енергију ветра, већ да држава и тржиште треба да диктирају услове, а не обрнуто. Да као у нормалним, развијеним и, пре свега, сувереним земљама власници ветропаркова имају нормалну добит а не зеленашки екстрапрофит на директну штету државе. Као што је на штету државе и субвенција која не постоји свуда у свету и свакако јој је висина износа пропорционално далеко нижа него код нас.

И РХЕ су и потребне и добродошле, и због баланса потрошња-производња и због свих извозних калкулација, поента је била само на томе да ми сада, пре свега због квалитета угља, улазимо у озбиљан и трајан проблем са производњом тј у озбиљан мањак струје, и да сада базна производња мора да буде приоритет, зато ми је мало бесмислено да се толико форсира прича о РХЕ а да конвенционалне ХЕ нико озбиљно и не помиње иако је приличан хидропотенцијал и даље неискоришћен, а и оне су право благо на систему јер су од јефтине базне енергије оне најуправљивије, најбрже се пале и гасе и саме себе балансирају. И као инвестиција, имају најбољи однос уложено-враћено.
Тако да, @перкан, за све има добра калкулација, само је питање доброг планирања корака. РХЕ му дођу као врх пирамиде, или у најбољем случају средина, свакако не база од које се почиње, а ми са постепеним а извесним гашењем ТЕ морамо пре свега да мислимо о новој солидној бази, а то неуправљиви и нестални ветар и сунце никако нису и не смеју да буду, колико год им реверзибилних накалемили лобирањем, јер оне се овде и сада не форсирају због својих квалитета већ због држави наметнутих рекеташких услова, крајње повољних за инвестирање и профит, и због инсталације што више мw.

Време док се још увек највише ослањамо на ТЕ (20-30 год)треба прво искористити за максимално искоришћење хидропотенцијала, а у другом делу тог циклуса размишљати о некој средњој нуклеарки. За солар максимално форсирати индивидуално, и паркови су добро дошли али исто са здраворазумским пословањем а не са рекеташким повластицама, и уз обавезне прописе о класи земљишта.
Гасне због увоза ипак ограничити на ТЕ-ТО, овде за обичног човека и грејање на гас дође као акцизна роба, само нам фали и за струју да нас лупају по ушима.
 
Poslednja izmena:

Прле

Advanced
Učlanjen(a)
29.11.2018.
Poruke
3.100
Pohvaljen
3.808
Ветро, само ако ће да граде гравитационе акумулаторе или поља са литијумским акумулаторима (небитно како ће то питање решавају, главно је само да буду регулисане снаге које дају а не како дуне
 

branik

Advanced
Učlanjen(a)
10.09.2019.
Poruke
2.889
Pohvaljen
4.012
Potrebe za ugljem jedva rešava pruga kojom na sat prolazi nekoliko vozova, a ugalj se doprema tek 60km. A da dopremamo sa drugog kraja sveta. Pa nije to kučni kotao da se ubacuje nekoliko lopata!
Uvoz iz Rumunije je pukao i pre početka. Stručnjaci su uvezli,, a da niko nije pitao stvarne stručnjake kako taj ugalj istovariti. TENT vagoni su samoistovarni i sve je prilagođeno brzini.
Godine će proći dok se Tent vrati na staze atare slave i krive dosegnu vrhove grafika.
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
960
Pohvaljen
857
Hidropotencijal i hidroelektrane su u sredini ili u vrhu piramide i nisu baš bazne jer kod nas na njihov rad dosta utiče vodostaj i vremenski uslovi koji su poprilično promenljivi. Kao što sam više puta napisao sa hidroelektranama i RHE se peglaju vrhovi potrošnje preko dana i balansira se proizvodnja iz obnovljivih izvora. Vetar i sunce su negde u sredini, ako ima sunca i vetra smanjuje se proizvodnja hidroelektrana i RHE. U tom trenutku se akumulacije hidroelektrana prirodnim dotokom vode pune za period bez vetra i sunca. Hidroelektrane ili RHE se pokreću ili zastavljaju u nekoliko minuta. Bazna proizvodnja je iz uglja, gasa i iz nuklearnih elektrana. To je proizvodnja koja je konstantna brez velikih promena jer su potrebne pripreme i sati nekada i dani da se pokrene ili zaustave. To je masovna jeftina proizvodna bazne energije (ugalj i nuklearna energija) dok je cena proizvodnje energije iz gasa promenljiva iz zavisna od dugoročnih ugovora ili berze. Jedino nove gasne elektrane se pokreću i zaustavljaju u nekoliko minuta i to je njihova velika prednost i imaju konstantnu proizvodnju bez vremenskih uticaja i spadaju uz nuklearne elektrane u najpouzdanije. RHE se pune nocu iz baznih jeftinih izvora kada imamo viškove proizvodnje, što znači kada termoelektrane na ugalj ili nuklerane elektrane proizvode više nego što je potrošnja električne energije u elektroenergetskom sistemu onda se pune RHE jer u protivnom bi morali nekome da platimo da tu energiju preuzme jer kao što sam napisao termoelekrane i nuklearne elektane se ne mogu preko noći ugasiti, a preko dana paliti. Da, dobro ste pročitali u nekim momentima cena električne energije može biti i negativna. Naravno trenutno ne pošto je manjak svugde u Evropi.

Kao zanimljivost o pouzdanosti gasnih elektrana, rezervno napajanje Nuklearne elektrane Krško je iz gasne elektrane.
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
960
Pohvaljen
857
Donja toplotna moć uglja za naše termoelektrane je 6700 kJ/kg (lignit). Građene su pored samih kopova ili u relativnoj blizini kopova. Termoelektrana Nikola Tesla B snage 1340 MW troši preko 44000 tona uglja na dan, mesečno preko 1350000 tona. Tolike količine da vam neko isporuči preko noći sa drugog kraja sveta bez dugoročnih ugovora i uz povoljnu cenu je nemoguće. Postoje termoelektrane koje isključivo troše uvozni ugalj ali one su projektovane na ugalj više kalorijske vrednosti samim tim imaju i manju potrošnju uglja a veću proizvodnju i nalaze na obalama mora ili okeana, imaju vlastita pristaništa, imaju dugoročne ugovore snabdevanja ugljem, konstantne i uhodane rute snabdevanja ugljem ali i naravno veću cenu kWh proizvedene električne energije.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.159
Pohvaljen
1.037
Lokacija
Beograd
Solarna energija nisu samo solarni paneli. Evo licni primer. Projektant koji mi je projektovao kucu je predvideo da mi dnevna soba bude sa juzne strane. Zimi kada je suncano vreme gotovo da nema potrebe za dogrevanjem preko dana. Vecina komsija, koji si sami svoji projektanti, iz nekog razloga ima dnevne sobe na severu i dok je ovako vreme furnjaju kao ludi, sta loze je za zeleni forum.

Trosenje energije treba posmatrati sveukupno a tu se najvise trosi na grejanje prostorija i grejanje tople vode. U rom smislu sasvim sobar nacin za cuvanje solarne energije je i izolovan rezervoar sa toplom vodom.

Nas prenosni sistem je prilicno dobar ali nam je distribucija u raspadu i ja ne misli da je ovom trenutku dobra ideja da se masovno povezuju solarni paneli na disrributivnu mrezu. Bilo bi korisno napraviri par pilot projekata da se vidi kako bi to kod nas funkcionisalo. Prvo na niskom naponu su gubici jako veliki, drugo ovakvi izvori prljaju energiju sa visim harmonicima a cisto sumnjam da bi se kupovala neka kvalitetna oprema kod koje je taj problem manje izrazen.
 

Бумбарево брдо

Higher intermediate
Učlanjen(a)
01.06.2016.
Poruke
1.085
Pohvaljen
2.503
Lokacija
NBG
Hidropotencijal i hidroelektrane su u sredini ili u vrhu piramide i nisu baš bazne jer kod nas na njihov rad dosta utiče vodostaj i vremenski uslovi koji su poprilično promenljivi. Kao što sam više puta napisao sa hidroelektranama i RHE se peglaju vrhovi potrošnje preko dana i balansira se proizvodnja iz obnovljivih izvora. Vetar i sunce su negde u sredini, ako ima sunca i vetra smanjuje se proizvodnja hidroelektrana i RHE. U tom trenutku se akumulacije hidroelektrana prirodnim dotokom vode pune za period bez vetra i sunca. Hidroelektrane ili RHE se pokreću ili zastavljaju u nekoliko minuta. Bazna proizvodnja je iz uglja, gasa i iz nuklearnih elektrana. To je proizvodnja koja je konstantna brez velikih promena jer su potrebne pripreme i sati nekada i dani da se pokrene ili zaustave. To je masovna jeftina proizvodna bazne energije (ugalj i nuklearna energija) dok je cena proizvodnje energije iz gasa promenljiva iz zavisna od dugoročnih ugovora ili berze. Jedino nove gasne elektrane se pokreću i zaustavljaju u nekoliko minuta i to je njihova velika prednost i imaju konstantnu proizvodnju bez vremenskih uticaja i spadaju uz nuklearne elektrane u najpouzdanije. RHE se pune nocu iz baznih jeftinih izvora kada imamo viškove proizvodnje, što znači kada termoelektrane na ugalj ili nuklerane elektrane proizvode više nego što je potrošnja električne energije u elektroenergetskom sistemu onda se pune RHE jer u protivnom bi morali nekome da platimo da tu energiju preuzme jer kao što sam napisao termoelekrane i nuklearne elektane se ne mogu preko noći ugasiti, a preko dana paliti. Da, dobro ste pročitali u nekim momentima cena električne energije može biti i negativna. Naravno trenutno ne pošto je manjak svugde u Evropi.

Kao zanimljivost o pouzdanosti gasnih elektrana, rezervno napajanje Nuklearne elektrane Krško je iz gasne elektrane.
Јасно да вишак смета систему и све се слажем за РХЕ, само да се води рачуна да нове РХЕ служе држави и свима нама, а не ветро-картелу.
У вези ХЕ, логично је претпоставити да процена хидропотенцијала није рађена за годишње или апсолутне максимуме већ су узимане просечне вредности, па се по томе могу планирати капацитети, како минимални тако и сезонски.
Велики број земаља базира читав свој ЕЕС на хидроенергији, огромне земље бразил и канада преко 50%, парагвај и норвешка, који су слични нама по бр становника, чак преко 90%, па се у том смислу баш и не може рећи да хидроенергија генерално није базна у смислу поузданости, посебно на великим водотоковима као ђердап 1 код нас. Свакако немамо свуда такве и толике протоке, али ови неискоришћени уопште нису занемарљиви, а довољно су предвидљиви за планирање учешћа, и дневног и сезонског.
Осим поменутог најповољнијег односа уложено-враћено, ХЕ су неупоредиво поузданије од других ОИЕ, нема додатних трошкова и компликација са складиштењем, захвалније су у експлоатацији и дуговечније. И нема елдорада за стране разбојнике.
 
Poslednja izmena:

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
960
Pohvaljen
857
Бумбарево брдо,

nemoj pogrešno da me razumeš ali zasnivati elektroenergetski sistem samo na hidroelektranama u Srbiji je opet malo neozbiljno. Zato što mi imamo 5 većih reka (Dunav, Sava, Drina, Morava, Tisa) koje su na relativno malom geografskom području. Kanada ima veliki broj velikih reka i jezera na ogromnom geografskom podrjučju kao i Brazil, a relativno malu gustoću stanovništva. Primer, kada je suša, suša je u celoj Srbiji. A ako imaš veliko geografsko područje sa različitim klimatskim uslovima na pojedinim lokacija i veliki broj reka i jezera i veliki broj hidroelektrana onda možeš zasnivati svoju bazu na hidroelektranama. Ali kod nas je situacija drugačija pošto smo mnogo manji. Ako je slaba proizvodnja Đerdapa 1 onda je još slabija proizvodnja Đerdapa 2. Isto tako će biti i sa nekoliko hidroelektrana na Drini. Evo primer Albanija, oni većinu električne energije proizvode u hidroelektranama ali opet dosta energije moraju da uvoze.

Siguran elektroenergetski sistem je samo onaj koji ima što više različitih proizvodnih kapaciteta.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
161
Pohvaljen
241
Budite svesni da sto se tice termokapaciteta jedino na sta Srbija moze da racuna je novi blok u Kostolcu B i to je to od novih blokova.
Srbija ce biti pod uzasnim pritiskom da polako zatvara svoje termokapacitete i tu nista ne moze pomoci. A kamo li da nam se dozvoli da gradimo nove. (I bas tako mi tu nismo suverena zemlja i ne pitamo se samo mi). Proizvodnja iz tih kapaciteta ce za Srbiju biti sve skuplja i manje isplativa. Postrojanja za odsumporavanje kostaju maltene koliko i nove elektrane. Ako mislite da ce Srbija i za 10 ili 20 godina moci da ispusta u atomosferu ovo sto sada ispusta iz Obrenovca i Kostolca- varate se. Imamo primer Bugarske koja isto ima lignit niske kalorijske vrednosti ali je sa emisijama daleko daleko ispod nas iako imaju slicnu instalisanu snagu, a trenutno i daleko vecu proizvodnju. Ali novac koji je ulozen je nezamisliv za nas.... i to dobrim delom iz EU fondova koje mi nemamo. TE Marica Istok je od nekada prvog emitera u Evropi sada na mozda 15tom mestu.
Kako vreme bude prolazilo isto to i nas ceka, a mi nemamo EU fondove.
Nasu energetiku cekaju teske godine, a mozda najlakse sto mozemo da napravimo je taj blok 3 u Kostolcu, RHE Bistrica i gomila vetro i solarnih elektrana pa sta nam Bog da, do nekog trajnijeg resenja u vidu nuklearne ili jos nekih hidro elektrana.

Sadasnja energetska kriza ce da prodje, a cim prodje krenuce opet prica o zagadjenju, prosto nemojte biti sigurni da ce Srbija moci u nedogled da truje i sebe i druge kao sto to sada radimo.
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
960
Pohvaljen
857
Ako bi se obavezali da ćemo ugasiti stare blokove (trovače) termoelektrana iz sedamdesetih godina prošlog veka možda bi nam i dozvolili da završimo još i gradnju TE Kolubara B. Pošto ako se dobro sećam negde oko 30% posla i materijala je već urađeno i na gradilištu.

Uz gradnju hidroelektrana, gasnih elektrana toplana i po malo vetro i solarnih elektrana naš jedini spas za naredih 50 do 60 godina koliko je njihov živodni vek je nuklearna elektrana snage oko 1000 MW. Pošto važemo između istoka i zapada mislim da bi to trebali iskoristiti i izvući najpovoljniju ponudu i kredit od jednih ili drugih. To da je potrebno 10 godina za školovanje stručnjaka i još 10 za gradnju kao što je rekla ona naša profesorka iz Amerike mislim da nije istina. Pa zar su hrvati i slovenci razmiljšali o nuklearnoj elektrani već krajem pedesetih godina prošlog veka? Elektrana u Krškom je počela sa radom 1981. godine.
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
960
Pohvaljen
857
Još jednu interesantnu informaciju ću da vam napišem, možda su neki od vas upoznati sa njom ali mislim da većini nije poznata.

Hrvatska je u zajedničkoj bivšoj državi delimično ulagala novac u gradnju termoelektrana u Bosni i Hercegovini (TE Tuzla, TE Gacko i TE Kakanj) i u Srbiji (TE Nikola Tesla v Obrenovcu). Hrvatska je, kao i Slovenija, morala po zakonu kao bolje razvijena republika SFRJ da ulaže novac u fond za razvoj manje razvijenih republika bivše zajedničke države. Pošto se im je uvek izlazilo u susret oni su inzistirali da ulažu u elektrane jer su uvek imali manjak električne energije.

Što se tiče investiranja u gradnju TE Tuzla i TE Kakanj, Hrvatska elektroprivreda (HEP) se je dogovorila sa bošnjačkom EPBiH da oni dug otplate u električnoj energiji.

Što se tiče ulaganja u TE Gacko nije postignut dogovor sa Elektroprivredom Republike Srpske (ERS) jer ERS očekuje svoj deo od proizvodnje HEP-ove HE Dubrovnik pošto se ceo hidropotencijah nalazi na teritoriji Republike Srpske, a samo elektrana na teritoriji Hrvatske.

Što se tiče ulaganja u TE Nikola Tesla A u Obrenovcu naš EPS priznaje ulaganje hrvatskog HEP-a ali želi da se rešenje nađe na međudržavnom nivou zato što je Hrvatska većinu naših firmi u Hrvatskoj nacionalizovala ili prodala. HEP potražuje 22TWh (to je više od godišnje potrošnje cele Hrvatske), a pominje se i vraćanje kredita u vrednosti 120 miliona EUR plus kamate. Radi se o ulaganju u gradnju bloka A6 TE Nikola Tesla.
 

Бумбарево брдо

Higher intermediate
Učlanjen(a)
01.06.2016.
Poruke
1.085
Pohvaljen
2.503
Lokacija
NBG
Бумбарево брдо,

nemoj pogrešno da me razumeš ali zasnivati elektroenergetski sistem samo na hidroelektranama u Srbiji je opet malo neozbiljno. Zato što mi imamo 5 većih reka (Dunav, Sava, Drina, Morava, Tisa) koje su na relativno malom geografskom području. Kanada ima veliki broj velikih reka i jezera na ogromnom geografskom podrjučju kao i Brazil, a relativno malu gustoću stanovništva. Primer, kada je suša, suša je u celoj Srbiji. A ako imaš veliko geografsko područje sa različitim klimatskim uslovima na pojedinim lokacija i veliki broj reka i jezera i veliki broj hidroelektrana onda možeš zasnivati svoju bazu na hidroelektranama. Ali kod nas je situacija drugačija pošto smo mnogo manji. Ako je slaba proizvodnja Đerdapa 1 onda je još slabija proizvodnja Đerdapa 2. Isto tako će biti i sa nekoliko hidroelektrana na Drini. Evo primer Albanija, oni većinu električne energije proizvode u hidroelektranama ali opet dosta energije moraju da uvoze.

Siguran elektroenergetski sistem je samo onaj koji ima što više različitih proizvodnih kapaciteta.
Јасно је све то, већа земља, више ресурса, али већа земља има и више становништва, више мегавата. То су били само добри примери где је учешће ХЕ знатно веће, а што је и била моја поента, а не да нам се цео систем базира на томе. Нормално да је боље кад се струја добија из више различитих извора, али нема разлога да не искористимо читав хидропотенцијал већих река и да повећамо учешће барем на 50%. Смањен летњи проток увек може да се унапред укалкулише и балансира са ТЕ, а и смањена летња производња се поклапа са смањеном летњом потрошњом.
Главна поента је да искористимо један ОИЕ потенцијал (ХЕ) који је неупоредиво рентабилнији од других (ветра, сунца) и који директно држави доноси профит, док друга два профит доносе инвеститорском картелу, а држава је у најбољем случају на нули.

А у вези ТЕ и еу фашиста, била је вест да је Пољска као чланица недавно изградила 7 GW нових ТЕ, велике ефикасности и минималног загађења, тим речима, па ме занима објективно мишљење да ли технолошки стварно постоји варијанта где је загађење на нивоу свих екол стандарда?
 

Dart

Advanced
Učlanjen(a)
13.09.2018.
Poruke
2.084
Pohvaljen
2.438
Srbija je već iskoristila dobar deo hidro potencijala. Preostala je jedino gradnja manjih HE, čija je opravdanost upitna.
 

Прле

Advanced
Učlanjen(a)
29.11.2018.
Poruke
3.100
Pohvaljen
3.808
Па може на Дунаву попут оне у Бечу, проточна... Једино што то подиже ниво Дунава неких 7метара ...
 

branik

Advanced
Učlanjen(a)
10.09.2019.
Poruke
2.889
Pohvaljen
4.012
Noćas su radnici u hidro sektoru imali slobodno veče.
Screenshot_20220121-041525.jpg


Izabrali su da štede vodu noću i uvoze jeftiniju, a da danju forsiraju proizvodnju. Konačno, malo logike!
 
Poslednja izmena od urednika:

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
161
Pohvaljen
241
Noćas su radnici u hidro sektoru imali slobodno veče.
Pogledajte prilog 125138

Izabrali su da štede vodu noću i uvoze jeftiniju, a da danju forsiraju proizvodnju. Konačno, malo logike!

Ja mislim da su njima troskovi za uvoz toliko narasli da jednostavno nema drugog resenja, osim da danju hidroelektrane idu na max, a nocu se uvozi na max. Inace i preko dana je uvoz solidinih 600-800MW, to su ozbiljni troskovi.
Termoelektrane su danas pale na i na 2100MW, to je proizvodnja koju smo imali kada nije radio TENT B.
Idu jos hladniji dani, neka nam je Bog upomoc. Sreca pa ova jesen nije bila susna, decembar je bio treci najkisniji od kada se vrse merenja.... inace susne jeseni i zime kod nas nisu retkost i hidroloski nama su zapravo najveci minimumi u jezerima u februaru.
 
Vrh