Da li se isplati puniti akumulacije sa najskupljom strujom, mislim na energiju vetara i sunca? Struja iz vetra i sunca je najskuplja na tržištu, da bi punio akumulaciju imaš gubitke, da bi ponovo proizveo struju imaš gubitke, mislim da se to uopšte ne isplati. Pogotovo to mislim za energiju sunca zato što još uvek efikasnost panela je mala.
Sunčane panele treba da postavljaju veliki privredni objekti i domaćinstva na krovove i da na taj način pokrivaju svoje potrebe preko dana, ako žele da pokrivaju svoje potrebe i preko noći onda moraju da kupe kućne baterije u kojima će skladištiti viškove i da na taj način balansiraju svoju proizvodnju i potrošnju. To uskoro postaje trend i u svetu. A u prelaznom periodu da za njih balansiranje vrši EPS na primer na mesečnom nivou (od količine energije koju si potrošio iz mreže se oduzme energija koju si poslao u mrežu i platiš samo razliku). Što znači da proizvodnja vlastite elektrane bi trebala da bude približnog kapaciteta potrošnje jednog domaćinstva ili firme. Pošto bi se takve elektrane postavljale na krovove nebi zauzimale površine koje se mogu koristiti za poljoprivredu.
Što se tiče proizvodnje energije iz vetra, sa tim moraju da se bave ipak firme. Prvenstveno EPS koji mora da povećava svoj udeo energije iz obnovljivih izvora ne samo zbog sporazuma sa EU nego prvenstveno zbog čistijeg vazduha i okoline u Srbiji i zbog zdravlja građana Srbije. EPS ima i druge izvore energije sa kojima može da sam balansira proizvodnju iz elektrana na vetar i sunce.
Što se tiče privatnih i stranih ulagača njima moramo dozvoliti ulaganje u sektor obnovljivih izvora energije sigurno i zbog preuzetih obaveza prema EU i zbog razvoja slobodnog tržišta kome sami težimo ali naravno njima treba postaviti i neke uslove i obaveze. Svagde u svetu se još uvek stimulišu obnovljivi izvori energije ali obavezu balansiranja proizvodnje moraju ti isti investitori preuzeti na sebe ili plaćati nekome da to čini za njih. Pa neka plaćaju EPS-u ili EMS-u ili nekoj stranoj energetskoj kompaniji da to čini za njih. Ili neka grade postrojenja baterija sa kojima će balansirati proizvodnju. Po svetu su već počeli da postavljaju velike farme baterija za skladištenje električne energije.
EPS treba da polako napušta proizvodnju električne energija na ugalj. Mislim da je greška što ulažu novac i održavaju u životu prastare blokove TENT A1 i A2, Kostolac A1 i A2. Te blokove bi trebalo u bliskoj budućnosti ugasiti kao što će ugasiti i TE Kolubaru, a TE Morava će se prebaciti na gas. To sam napisao zato što su to najstariji blokovi koji troše mnogo uglja, imaju malu efikasnos proizvodnje i mnogo zagađuju okolinu. Podržavam gradnju Kostolca B3 pa možda i Kolubare B ako možemo da potvrdimo nedvosmislene rezerve kvalitetnog uglja za narednih nekoliko decenija. Ali pošto se potrošnja električne energije povećava i u Srbiji iz godine u godinu razvojem privrede, a možda zaživi u sve većem obimu i saobraćaj na struju treba graditi nova ekološki prihvatljiva bazda postrojenja za proizvodnju električne energije.
Svi veći gradovi u Srbiji bi morali da pređu na grejanje iz toplana na gas ili neki drugi obnovljivi izvor (primer biomasa) sa mogućnošću soproizvodnje električne energija. Tako bi povećali efikasnost tih postrojenja. Javne ustanove koje moraju da imaju sopstvene kotlarnice (bolnice, bazeni) takođe moraju da pređu na gas sa soproizvodnjom električne energije i tople sanitarne vode u tim kotlarnicama. U takvom režimu proizvodnje je efikasnos postrojenja najviša. Takva postrojenja imate već u Sloveniji za čitave gradiće, toplane radi preko cele godine zbog tople sanitarne vode, kotlovi na gas proizvode struju i toplu vodu za zagrevanje sanitarne vode, a zimi i za grejanje stanova. Ponavljam takav sistem rada kotla ima najvišu efikasnos. U razvijenim državama su zabranjeni klasični električni bojleri za toplu sanitarnu vodu u novogradnjama. Kada bi u svakom gradu imali takvu toplanu (kao što je naprimer NIS-ova elektrana-toplana na gas u Pančevu) imali bi puno bolju energetsku efikasnos postrojenja, manje prenosne gubitke električne energije i manje opterećenje mreže.
Pošto uglja neće biti u nedogled, a i ekološki standardi će biti sve strožiji treba razmišljati i o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji. Oko nas na 400 km udaljenosti je sigurno 10 nuklearnih reaktora, ako se desi neka havarija to je smešna udaljenost. Elektroenergetski sistem mora imati moćnu bazu, a nuklearna energija je jedina poprilično čista i stabilan izvor bazne energije. Izgradnja traje dugo i zato treba početi što pre razmišljati i planirati.
Narod treba edukovati po pitanju energetske efikasnosti, tu zaostajema jako puno. Grejanje na struju putem TA peći ili grejalica ili kotlova na stuju je prevaziđeno. Narod treba stimulisati da pređe na efikasnije načine grejanja, gas ili toplotne pumpe. Zagrevanje tople sanitarne vode mora biti iz toplana, na gas, na toplotne pumpe ili na električne bojlere bolje efikasnosti. Ozbiljno uvesti energetske certifikate za sve zgrade, stimulisati i upoznati vlasnike stanova sa energetskom efikasnošću i stimulisati energetsku efikasnost zgrada (nova fasada i stolarija). Masovnije uvoditi kalorimetre u stanove jer samo tako ljudi će ulagati u efikasnost i neće držati pola dana otvorene prozore zimi jer suše veš ili zato što puše. Klasično loženje na drva i ugalj u klasičnim i starim pećima individualnih ložišta isto tako treba svesti na minimum u urbanim sredinama. Na te sve načine ćemo smanjiti aerozagađenje i očuvati zdravlje nacije.
