Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
Vidim da ovde ima ljudi koji ne razumeju osnove termo-postrojenja pa da ih malo objasnim:
- Postoje Termoelektrane (TE) i one sluze za proizvodnju struje
- Postoje Termoelektrane-Toplane (TE-TO) i one sluze za proizvodnju struje i tople vode za grejanje
- U Obrenovcu je TENT ili TE Nikola Tesla - Termoelektrana a ne TE-TO! Prva 2 bloka imaju mogucnost da rade kao TE-TO jer su tako projektovana i napravljena a blokovi A3 do A6 su samo TE i nisu u startu projektovani da proizvode i toplu vodu nego samo struju! Blokovi A1 i A2 su predvidjeni za grejanje Obrenovca i napravljeni su kao TE-TO.
- Voda koja zagreva Savu je voda koja sluzi za hladjenje i kondezovanje pare koja je prosla kroz turbinu i koju treba ohladiti i kondenzovati da bi mogla da se vrati u kotao i ponovo napravila ciklus (link za skicu: https://commons.wikimedia.org/wiki/File ... iagram.svg ) - Ta voda se mora koristiti za tu namenu, bez obzira na bilo koji rezim rada TE ili TE-TO, i ne moze se koristiti za druge namene jer su njeni parametri dosta niski!!!
- Da bi grejali Beograd mora se napraviti oduzimanje pare (smanjenje pare za turbinu) kako bi se sa njom zagrejala voda koja bi se potom tim slavnim toplovodom slala za Beograd (vise od 4 sata joj treba da stigne do Novog Beograda) gde bi se morala dogrejati u posojecim (ili novim) kotlovima da bi se poslala u gradski toplovod za grejanje stanova! E sad kako vidite mora da se oduzme deo pare za turbinu (nje bilo predvidjenu kada se gradio TENT!!!) sto znaci smanjenje proizvodnje struje plus na to ide povecanje potrosnje struje u pumpnim stanicama koje ce pumpati vodu kroz toplovod do Beograda.
- Sto se smanjenja zavisnosti od uvoza vrlo sam skeptican jer ta snaga od 500MW koju treba da prodje toplovodom je oko 15% instalisanog kapaciteta Beogradskih toplana (preko 2,900MW)
- Isplativost celog tog projekta je, blago receno, vrlo diskutabilna jer se moraju uzeti u obzir mnoge nepoznanice kao sto su cene struje, gasa, uglja, odrzavanja, ... u narednim godinama i tek onda nesto izracunati a za to je potrebno da budete veliki prorok!
- Cena toplovoda je 200 miliona evra, na to treba dodati preradu postrojenja u TENT-u i preradu Toplane Novi Beograd pa na to dodati koliko ce biti smanjena proizvodnja stuje i kolika je potrosnja struje za rad toplovoda, pa onda termicki gubici u toplovodu, pa onda da taj sistem ne radi tokom leta jer nema sta da greje, pa onda ... (da dalje ne nabrajam!)
- Postoje Termoelektrane (TE) i one sluze za proizvodnju struje
- Postoje Termoelektrane-Toplane (TE-TO) i one sluze za proizvodnju struje i tople vode za grejanje
- U Obrenovcu je TENT ili TE Nikola Tesla - Termoelektrana a ne TE-TO! Prva 2 bloka imaju mogucnost da rade kao TE-TO jer su tako projektovana i napravljena a blokovi A3 do A6 su samo TE i nisu u startu projektovani da proizvode i toplu vodu nego samo struju! Blokovi A1 i A2 su predvidjeni za grejanje Obrenovca i napravljeni su kao TE-TO.
- Voda koja zagreva Savu je voda koja sluzi za hladjenje i kondezovanje pare koja je prosla kroz turbinu i koju treba ohladiti i kondenzovati da bi mogla da se vrati u kotao i ponovo napravila ciklus (link za skicu: https://commons.wikimedia.org/wiki/File ... iagram.svg ) - Ta voda se mora koristiti za tu namenu, bez obzira na bilo koji rezim rada TE ili TE-TO, i ne moze se koristiti za druge namene jer su njeni parametri dosta niski!!!
- Da bi grejali Beograd mora se napraviti oduzimanje pare (smanjenje pare za turbinu) kako bi se sa njom zagrejala voda koja bi se potom tim slavnim toplovodom slala za Beograd (vise od 4 sata joj treba da stigne do Novog Beograda) gde bi se morala dogrejati u posojecim (ili novim) kotlovima da bi se poslala u gradski toplovod za grejanje stanova! E sad kako vidite mora da se oduzme deo pare za turbinu (nje bilo predvidjenu kada se gradio TENT!!!) sto znaci smanjenje proizvodnje struje plus na to ide povecanje potrosnje struje u pumpnim stanicama koje ce pumpati vodu kroz toplovod do Beograda.
- Sto se smanjenja zavisnosti od uvoza vrlo sam skeptican jer ta snaga od 500MW koju treba da prodje toplovodom je oko 15% instalisanog kapaciteta Beogradskih toplana (preko 2,900MW)
- Isplativost celog tog projekta je, blago receno, vrlo diskutabilna jer se moraju uzeti u obzir mnoge nepoznanice kao sto su cene struje, gasa, uglja, odrzavanja, ... u narednim godinama i tek onda nesto izracunati a za to je potrebno da budete veliki prorok!
- Cena toplovoda je 200 miliona evra, na to treba dodati preradu postrojenja u TENT-u i preradu Toplane Novi Beograd pa na to dodati koliko ce biti smanjena proizvodnja stuje i kolika je potrosnja struje za rad toplovoda, pa onda termicki gubici u toplovodu, pa onda da taj sistem ne radi tokom leta jer nema sta da greje, pa onda ... (da dalje ne nabrajam!)
Bgradjanin
Beginner
- Učlanjen(a)
- 28.01.2016.
- Poruke
- 36
- Pohvaljen
- 111
Zar nisu za te potrebe rekonstruisani blokovi A3-A6?
O tome razmisljam zadnje 33 godine koliko sam u ovoj bransi (toplane, industrijske energane, kotlovi, grejanja, ...) i odmah da ti kazem da nema puno izbora. Sva postrojenja se prave tako da imaju alternativno gorivo pored osnovnog recimo gas/mazut, gas/loz ulje, otpadni gas iz proizvodnje/prirodni gas, itd., ali za sada na svetu nema adekvatne zamene za fosilna goriva osim donekle atomska energija (cije me upotreba uzasava i plasi). Svi ostali vidovi dobijanja energije su tek u povoju i imaju velika ogranicenja sto nikako ne znaci da ih ne treba koristiti ali su nedovoljna u svakom slucaju. Nasa zemlja nema puno izbora osim uglja koji je veoma loseg kvaliteta i njegova upotreba i sagorevanje pravi mnogo problema posebno ekoloskih i koncipirati nas dalji energetski razvoj na uglju (lignit) koga imamo je promasaj. Srbija je i onako i ovako veoma zavisna zemlja po mnogim pitanjima tako da panicna pitanja tipa Jao sta ako neko zatvori gas je isto kao i sta ako nego ugasi struju - i u jednom i u drugom slucaju smo u teskoj situaciji. Najbolje sto mozemo da uradimo je da imamo gasovode iz vise pravaca i naftovode i da napravimo skladista pa sta nam bog da. Mi treba da radimo prvenstveno na ustedi i racionalizaciji energije i poboljsanju postojecih postrojenja i distributivne mreze.
Preporucujem sledeci link gde ima dosta tekstova o energetici, sa nekima se slazem sa nekima delimicno, ali u svakom slucaju se moze dosta nauciti: https://www.senerges.rs/
Алтаир
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.04.2021.
- Poruke
- 2.189
- Pohvaljen
- 5.809
Нуклеарна енергија је јако опасна работа. _Велика парна машина на нуклерни погон, односно топлоту. Потпуно се слажем са тобом да треба пре свега повећати енергетску ефикасност. Изолација кућа и станова, замена прозора. Нешто од тога се и ради! Свима који имају куће дати субвенције за соларне системе и топлотне пумпе. Драстично смањити губитке и крађе из мреже, сада смо у светском врху. Ђердап 3 и Бистрица. Што пре кренути изградњу. Долазе тешка времена и ко није спреман платиће тешку цену!
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.244
Zbrljao sam se nesto, tako da nek se ovaj post obrise pa cu u novom da okacim ceo tekst i sve sto sam hteo
Ono o cemu se malo pise i govori, jer je usko strucno i dosta ljudi ne razume, su same ustede na izvorima (kotlarnicama) gde su mogucnosti ustede goriva i energije relativno velike (od 2 do 10% a nekada i vise) a rokovi otplate takvih poboljsanja niski (oko 2 godine). Gradske toplane su na tome dosta radile zahvaljujuci prvenstveno donacijama ali i sopstvenim sredstvima a sa druge strane industrija relativno malo. U tom domenu bi se u kratkom roku moglo dosta ustedeti i na gorivu, struji, novcu i ekologiji. Najveci broj nasih energetskih kotlova i postrojenja je projektovan i napravljen 70ih i 80ih godina a tad su vazili drugi i propisi i pravila tako da oni ne zadovoljavaju danasnje stanje kako tehnike tako i propisa. Nesto od toga je moguce prilagoditi i modernizovati a dosta toga i nije. Kada se na to doda i ustede na stambenim objektima i proizvodnim procesima u firmama ustede mogu biti veoma znacajne!
Алтаир
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.04.2021.
- Poruke
- 2.189
- Pohvaljen
- 5.809
Имао сам прилике да видим какве уштеде у енергији прави квалитетна изолација и прозори, па још ако се угради топлотна пумпа и соларни систем. То је потпуно друга димензија. Када се дода ово што си ти рекао Термичар, то су онда озбиљне уштеде ранга једног енергетског постројења!
Sada mozes da razumes zasto sam protivnik tog toplovoda jer za taj kredit koji uzimamo, a posao dajemo kineskoj firmi, mozemo da ulozimo u poboljsanje energetske efikasnosti i da uposlimo nase inzenjere da to projektuju (svako postrojenje i svaki korisnik je razlicit) i nase firme na izvodjenju i time povecamo nasu bazu znanja i iskustva, a drugi razlozi su:
- ekonomska isplativost je u najmanju ruku diskutabilna
- smanjujemo proizvodnju struje, energije najviseg kvaliteta koju mozemo skoro 100% da prevedemo u toplotnu a toplotnu u elektro energiju mozemo jedva 15 do 30% (stepen korisnosti jedne termoelektrane)
- ...
- I na kraju tim toplovodom ni malo ne smanjujemo nasu zavisnost nego je samo pretvaramo u drugu (vracanje kredita)
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
Sve zavisi od tipa nuklearnog reaktora. Gorivo se koristi nekoliko godina u reaktoru i nakon vađenja potrošen je samo jedan manji deo energije. Moguće je reciklirati dobar deo istrosenog goriva i iskoristiti za proizvodnju novog.
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.244
Bez obzira da li ste ta nuklearnu energiju ili ne, preporučujem da se pročita ovaj tekst jer žena dobro i stručno objašnjava mnoge stvari. A uz to iznosi i neke zanimljivosti o kojima mislim da do sad nije bilo reči po medijima.
Nerealno je očekivati da Srbija dobije nuklearnu elektranu u sledećih 30 godina, kaže naučnica iz oblasti nuklearne energije prof. Jasmina Vujić.
Razlog je to što mora prvo da se uradi niz pripreminh koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali i spoznajom da takva odluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost ovom programu.
"Po mom mišljenju, koje sam iznela i na više skupova u SANU, Srbija eventualno može da učestvuje u investiranju izgradnje nuklearne elektrane u jednoj od susednih zemalja", ističe za Novosti Vujićeva.
Redovna profesorka Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, bila je prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD i predsednica Organizacije svih dekana fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD. Sada rukovodi istraživačkim timovima za nekoliko američkih univerziteta, članica je stručnih komisija na svetskim univerzitetima i institutima u SAD, Japanu, Južnoj Koreji i Grčkoj.
Profesorka Vujić je za Novosti objasnila preduslove za dobijanje zahtevne i skupe nuklearne tehnologije.
"Odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana je bila politička odluka, doneta u bivšoj Jugoslaviji. Druge republike bivše Jugoslavije nemaju moratorijum", kaže ona.
Dodaje da je Srbija davno izgubila korak u oblasti moderne nuklearne tehnologije i to ne može da se nadoknadi za godinu ili dve, čak ni za 10 do 20, jer mora prvo da se uradi niz pripremnih koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i prepozna da ova doluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost nuklearnom programu.
To, smatra Jasmina Vujić, podrazumeva pripremu celokupne nacionalne infrastrukture, razvoj zakonskih, kadrovskih, finansijskih, nadzornih, operativnih resursa koji će omogućiti bezbedan, dugogodišnji rad nuklearne elektrane i odlaganje istrošenog goriva.
"'Životni ciklus' u nuklearnom programu znači posvećenost ciklusu od minimum 100 godina, koji uključuje pripremni period od bar 10 do 15 godina, izgradnju elektrane koja može da traje i do 10 godina, efektivni rad elektrane od 40 do 60 godina, odlaganje istrošenog goriva i dekomisija elektrane. Kompanije, ni sa zapada ni sa istoka, ne žele da ulažu u izgradnju ove skupe tehnologije u drugim zemljama dok jasno ne vide svoj interes i svoju zaradu. Potpisivanje preliminarnih sporazuma o saradnji znači veoma malo", dodaje.
Što se tiče kadrova za rad u nuklearnoj elektrani, prof. Vujić ističe da Srbija nema dovoljno kadrova, počevši od zavarivača, do nuklearnih inženjera, mašinaca i tehnologa sa znanjem nuklearne energije.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je pre skoro 30 godina ukinut Odsek za tehničku fiziku na kom su proučavani nuklearna energetika i rad nuklearnih reaktora. Nešto se malo proučava na Mašinskom fakultetu, ali to je daleko od minimuma neophodnog znanja.
Na pitanje kako vidi izraženu spremnost Srbije da gradi nuklearnu elektranu Pakšu u Mađarskoj i reakciju EU da slična ruska tehnologija reaktora nije prisutna ni u jednoj članici Unije, prof. Vujić kaže da nije tačno da nuklearne elektrane ruskog dizajna nisu prisutne u EU.
"Ima 16 nuklearnih reaktora ruskog dizajna (VVER - reaktori hlađeni vodom pod pritiskom), i to u Češkoj šest, u Slovačkoj četiri, a još dva su u izgradnji, u Bugarskoj dva i u Mađarskoj četiri. Da ne zaboravimo Ukrajinu, sa 15. Reakcije EU su političke", dodaje.
Srbija je okružena trima zemljama koje imaju nuklearne elektrane, u EU ih ima više od 100. Kada je reč o strahu od havarija, Vujićeva objašnjava da su komercijalne nuklearne elektrane počele da rade posle Drugog svetskog rata, što je ogromno iskustvo od preko 70 godina.
"Dogodile su se samo tri ozbiljne havarije - Ostrvo Tri milje, Černobilj i Fukušima. U sva tri slučaja, pored određenih propusta u dizajnu, najveću odgovornost za havarije su snosili operateri. Niko nije poginuo od posledica havarije na elektranama Ostrvo Tri milje i Fukušima, a u Černobilju je oko 50 radnika poginulo od požara i eksplozija - koje nisu bile nuklearne - ili ozračavanja dok su radili na saniranju. Ako se to uporedi sa brojem poginulih tokom havarija u hemijskoj i petrohemijskoj industriji (Bopal, Indija), pucanja brana na hidroelektranama, saobraćajnih i avionskih nesreća, vidimo da je razlika u broju poginulih ogromna, a strah od potencijalnih nuklearnih havarija preteran", ističe naučnica.
Posle ovih katastrofa entuzijazam sveta prema atomskoj energiji je opao, ali se sada taj trend menja. Kako ističe prof. Vujić, nuklearne elektrane proizvode minimalne količine ugljen-dioksida, za razliku od termoelektrana, što najbolje znaju mnogoljudne zemlje, Kina i Indija, koje su posvećene ubrzanoj gradnji nuklearnih reaktora. Kada je, sa druge strane, reč o Evropi, Vujićeva ističe da je na primeru Nemačke najbolje shvatiti zašto je došlo do promene.
"'Zeleni energetski plan' je imao za cilj da smanji emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj za 80 odsto do 2050. godine u odnosu na nivoe iz 1990, i da se ubrzano ulaže u obnovljive izvore, vetrogeneratore i solarne PV elektrane, uz veliku državnu pomoć. Iznenadno gašenje 10 nuklearnih elektrana, sa 12 odsto udela u proizvodnji električne energije, pod pritiskom partije Zelenih, doveo je do negativnih posledica, pa Nemačka mora da prodaje višak električne energije iz obnovljivih izvora po niskoj ceni, kad ima vetra i sunca, a uvozi iz Francuske skupu 'nuklearnu struju', kad ih nema", dodaje.
Ističe da energetski izvori iz "zelene agende" jednostavno nisu efikasni, a električna energija koju proizvode znatno je skuplja.
"Cena ove zamene je procenjena na 12 milijardi dolara godišnje. Nemačka gasi nuklearne elektrane i zamenjuje ih termoelektranama na ugalj. Stoga je francuski predsednik Makron predložio Agendu 2030, koja uključuje ubrzanu izgradnju nove generacije nuklearnih reaktora u Francuskoj", kaže za Novosti prof. Vujić.
Što se tiče "zelenih izvora", Vujićeva naglašava da idealni energetski izvori ne postoje. Može se, kako kaže, uvek diskutovati o rizicima po stanovništvo i okolinu na koje nijedan energetski izvor nije imun, o njihovoj efikasnosti, proizvodnoj ceni, štetnim emisijama ili o količini proizvedenog štetnog otpada.
"Svaka država mora da donese odluku koje energetske izvore će da koristi, i u kom procentu, zasnovano na specifičnostima date države, a ne na osnovu nametanja neke 'zelene agende'", zaključuje Jasmina Vujić.
Srbija bez nuklearke još 30 godina? "Idealni energetski izvori ne postoje"
Nerealno je očekivati da Srbija dobije nuklearnu elektranu u sledećih 30 godina, kaže naučnica iz oblasti nuklearne energije prof. Jasmina Vujić.
Razlog je to što mora prvo da se uradi niz pripreminh koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali i spoznajom da takva odluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost ovom programu.
"Po mom mišljenju, koje sam iznela i na više skupova u SANU, Srbija eventualno može da učestvuje u investiranju izgradnje nuklearne elektrane u jednoj od susednih zemalja", ističe za Novosti Vujićeva.
Redovna profesorka Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, bila je prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD i predsednica Organizacije svih dekana fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD. Sada rukovodi istraživačkim timovima za nekoliko američkih univerziteta, članica je stručnih komisija na svetskim univerzitetima i institutima u SAD, Japanu, Južnoj Koreji i Grčkoj.
Profesorka Vujić je za Novosti objasnila preduslove za dobijanje zahtevne i skupe nuklearne tehnologije.
"Odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana je bila politička odluka, doneta u bivšoj Jugoslaviji. Druge republike bivše Jugoslavije nemaju moratorijum", kaže ona.
Dodaje da je Srbija davno izgubila korak u oblasti moderne nuklearne tehnologije i to ne može da se nadoknadi za godinu ili dve, čak ni za 10 do 20, jer mora prvo da se uradi niz pripremnih koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i prepozna da ova doluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost nuklearnom programu.
To, smatra Jasmina Vujić, podrazumeva pripremu celokupne nacionalne infrastrukture, razvoj zakonskih, kadrovskih, finansijskih, nadzornih, operativnih resursa koji će omogućiti bezbedan, dugogodišnji rad nuklearne elektrane i odlaganje istrošenog goriva.
"'Životni ciklus' u nuklearnom programu znači posvećenost ciklusu od minimum 100 godina, koji uključuje pripremni period od bar 10 do 15 godina, izgradnju elektrane koja može da traje i do 10 godina, efektivni rad elektrane od 40 do 60 godina, odlaganje istrošenog goriva i dekomisija elektrane. Kompanije, ni sa zapada ni sa istoka, ne žele da ulažu u izgradnju ove skupe tehnologije u drugim zemljama dok jasno ne vide svoj interes i svoju zaradu. Potpisivanje preliminarnih sporazuma o saradnji znači veoma malo", dodaje.
Što se tiče kadrova za rad u nuklearnoj elektrani, prof. Vujić ističe da Srbija nema dovoljno kadrova, počevši od zavarivača, do nuklearnih inženjera, mašinaca i tehnologa sa znanjem nuklearne energije.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je pre skoro 30 godina ukinut Odsek za tehničku fiziku na kom su proučavani nuklearna energetika i rad nuklearnih reaktora. Nešto se malo proučava na Mašinskom fakultetu, ali to je daleko od minimuma neophodnog znanja.
Na pitanje kako vidi izraženu spremnost Srbije da gradi nuklearnu elektranu Pakšu u Mađarskoj i reakciju EU da slična ruska tehnologija reaktora nije prisutna ni u jednoj članici Unije, prof. Vujić kaže da nije tačno da nuklearne elektrane ruskog dizajna nisu prisutne u EU.
"Ima 16 nuklearnih reaktora ruskog dizajna (VVER - reaktori hlađeni vodom pod pritiskom), i to u Češkoj šest, u Slovačkoj četiri, a još dva su u izgradnji, u Bugarskoj dva i u Mađarskoj četiri. Da ne zaboravimo Ukrajinu, sa 15. Reakcije EU su političke", dodaje.
Srbija je okružena trima zemljama koje imaju nuklearne elektrane, u EU ih ima više od 100. Kada je reč o strahu od havarija, Vujićeva objašnjava da su komercijalne nuklearne elektrane počele da rade posle Drugog svetskog rata, što je ogromno iskustvo od preko 70 godina.
"Dogodile su se samo tri ozbiljne havarije - Ostrvo Tri milje, Černobilj i Fukušima. U sva tri slučaja, pored određenih propusta u dizajnu, najveću odgovornost za havarije su snosili operateri. Niko nije poginuo od posledica havarije na elektranama Ostrvo Tri milje i Fukušima, a u Černobilju je oko 50 radnika poginulo od požara i eksplozija - koje nisu bile nuklearne - ili ozračavanja dok su radili na saniranju. Ako se to uporedi sa brojem poginulih tokom havarija u hemijskoj i petrohemijskoj industriji (Bopal, Indija), pucanja brana na hidroelektranama, saobraćajnih i avionskih nesreća, vidimo da je razlika u broju poginulih ogromna, a strah od potencijalnih nuklearnih havarija preteran", ističe naučnica.
Posle ovih katastrofa entuzijazam sveta prema atomskoj energiji je opao, ali se sada taj trend menja. Kako ističe prof. Vujić, nuklearne elektrane proizvode minimalne količine ugljen-dioksida, za razliku od termoelektrana, što najbolje znaju mnogoljudne zemlje, Kina i Indija, koje su posvećene ubrzanoj gradnji nuklearnih reaktora. Kada je, sa druge strane, reč o Evropi, Vujićeva ističe da je na primeru Nemačke najbolje shvatiti zašto je došlo do promene.
"'Zeleni energetski plan' je imao za cilj da smanji emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj za 80 odsto do 2050. godine u odnosu na nivoe iz 1990, i da se ubrzano ulaže u obnovljive izvore, vetrogeneratore i solarne PV elektrane, uz veliku državnu pomoć. Iznenadno gašenje 10 nuklearnih elektrana, sa 12 odsto udela u proizvodnji električne energije, pod pritiskom partije Zelenih, doveo je do negativnih posledica, pa Nemačka mora da prodaje višak električne energije iz obnovljivih izvora po niskoj ceni, kad ima vetra i sunca, a uvozi iz Francuske skupu 'nuklearnu struju', kad ih nema", dodaje.
Ističe da energetski izvori iz "zelene agende" jednostavno nisu efikasni, a električna energija koju proizvode znatno je skuplja.
"Cena ove zamene je procenjena na 12 milijardi dolara godišnje. Nemačka gasi nuklearne elektrane i zamenjuje ih termoelektranama na ugalj. Stoga je francuski predsednik Makron predložio Agendu 2030, koja uključuje ubrzanu izgradnju nove generacije nuklearnih reaktora u Francuskoj", kaže za Novosti prof. Vujić.
Što se tiče "zelenih izvora", Vujićeva naglašava da idealni energetski izvori ne postoje. Može se, kako kaže, uvek diskutovati o rizicima po stanovništvo i okolinu na koje nijedan energetski izvor nije imun, o njihovoj efikasnosti, proizvodnoj ceni, štetnim emisijama ili o količini proizvedenog štetnog otpada.
"Svaka država mora da donese odluku koje energetske izvore će da koristi, i u kom procentu, zasnovano na specifičnostima date države, a ne na osnovu nametanja neke 'zelene agende'", zaključuje Jasmina Vujić.
Stabilnost elektroenergetskog Sistema Srbije – stožer nacionalne bezbednosti - Energija Balkana
Prilagođavanje našeg domaćeg zakonodavnog okvira zakonodavnom okviru EU, u okviru pristupanja EU, mora teći uz međusobno uvažavanje i poštovanje specifičnosti Republike Srbije i njenog energetskog, odnosno u ovom slučaju elektroenergetskog sistema. Ni Evropskoj Uniji ni Srbiji ne može biti...
energijabalkana.net
nex999
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.11.2019.
- Poruke
- 768
- Pohvaljen
- 1.835
Onda lepo treba da kaze svom Sefu da ne potpisuje i ne obavezuje drzavu Srbiju na nerealne ciljeve o redukciji CO2 ili prestanku upotrebe uglja. Ovo lupetanje na racun strategije EU je potpuno besmisleno. Jer su njeni sefovi potpisali i preuzeli obaveze. Pa sad ako cemo ili necemo u EU, ili ako nas je bas briga za (gotovo sigurno) uvodjenje penala i taksi na CO2, neka prvo raspravi sa svojim partijskim kolegama.
balkangreenenergynews.com
Na šta su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi?
Zemlje regiona obavezale su se na niz konkretnih akcija - uvođenje takse na CO2 i tržišnih modela za podsticanje OIE , kao i ukidanje subvencija za ugalj.
balkangreenenergynews.com
Mikie
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 26.08.2019.
- Poruke
- 1.772
- Pohvaljen
- 3.751
"На коповима рударског басена "Колубара" дошло је до пожара."
https://t.me/sputniksrbija/8739 - СНИМАК
https://t.me/sputniksrbija/8739 - СНИМАК
Пожар у „Колубари“ - угрожен велики систем на Западној Тамнави /видео/
На коповима рударског басена "Колубара" дошло је до пожара.rs.sputniknews.com
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.509
- Pohvaljen
- 41.275
17:55 21.12.2021
Васкрсава пројекат којим би Србија могла да подмири потребе у нафти за наредних пола века?
Планом ЈП „ПЕУ Ресавица“ за следећу годину предвиђен је пројекат детаљних геолошких истраживања у оквиру којег је планирано измештање реке Моравице код Алексинца и могуће вађење уљних шкриљаца, рекао је за еКапију Бранко Ђукић, извршни...
rs.sputniknews.com
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
,, Večeras je došlo do nove havarije kada je izbio požar na površinskom kopu Tamnava .. .,,
U kometarima se navodi i dodatna problematika koja je sprečila spasavanje bagerau vidu ne dostatka obaveznog protiv požarnog Pristupnog puta
Ne isplati se ni slova trošiti više ovde na vladajuci energenski javašluk...
U kometarima se navodi i dodatna problematika koja je sprečila spasavanje bagerau vidu ne dostatka obaveznog protiv požarnog Pristupnog puta
Ne isplati se ni slova trošiti više ovde na vladajuci energenski javašluk...
Poslednja izmena:
astrodule
Professional
Da li je ovo posledica nagomilanog javašluka ili uvod u privatizaciju?
Ja ipak mislim da tu nema nikakvog plana, već godine partijskog zapošljavanja prirodno dovode do ovoga.
Ja ipak mislim da tu nema nikakvog plana, već godine partijskog zapošljavanja prirodno dovode do ovoga.
