Šta je novo?

Energetika

Бистрица, наша, само наша, капацитетима и много јефтинија Ђердапа -3

Slažem se da je Bistrica prioritet, ali mi izgleda da će nam, dok uspemo da ih pustimo u rad, već trebati obe. I Bistrica i Đerdap 3. Zbog potrebe balansiranja varjabilne proizvodnje drugih izvora i potrebe za akumulacijom energije, bez velikih kapaciteta reverzibilnih elektrana ne smemo dopustiti da imamo bitno veći udeo obnovljivih izvora struje. A oni će nam ako treba i silom biti nametnuti.

Mislim da sam ranije prilično detaljno opisao problem koji ćemo imati sa nametanjem cene za emisiju CO2. Sada je to zbog rata u zapadnim medijima potisnuto i odloženo, ali globalno zagrevanje i uopšte zagađenje u širem smislu je najveći problem savremene civilizacije. Ideja obaveznog plaćanja svih zagađenja, a pogotovo emisije CO2, je ranije bila odložena i relativizovana uglavnom zbog Trampa i bivše dominacije Republikanaca dok je on bio predsednik. Čitav smisao takvog stava Republikanaca je naravno bio istovremena borba protiv Američkih Demokrata koji zastupaju zelenu agendu i privlačenja donacija od strane fosilnih korporacija. Drugi kočničar je bila Kina koja još nije bila spremna za zelenu revoluciju. I treći kočničar je bila sama EU, koja takođe nije bila spremna za konkurenciju jeftinijih stranih proizvoda koji su napravljeni uz korišćenje prljave, ali zato (tada još) jeftine energije. Zato do sada nije bilo ni moguće da se svetu prosto nametne obaveza plaćanja emisije CO2. A onda su i ogromne zagađujuće emisije naših termoelektrana prolazile bez kažnjavanja.

Međutim sada se SVE promenilo. Kinezi su dobro shvatili šta će biti neophodno, pa su prilično odmakli i u pripremi za svoju tranziciju i u tome da ONI budu izvoznici zelenih tehnologija. Amerikanci su takođe shvatili da je to zaista neminovno, i to ranije nego što su mislili (uz ne malu pomoć Elona Maska i njegove električne revolucije koja je bukvalnu uništla biznis model kompletne svetske auto industrije). A sada je došao i rat u Ukrajini, gde su Evropljani zbog Američkih strateških razloga nasilno odsečeni od jeftnog Ruskog gasa. Prvo političkim pritiskom, a posle i sabotažom cevovoda. Sada Evropa više uopšte nema ni izbora ni vremena za postepenu, polaganu i bezbolnu tranziciju na zelenu energiju, kao što su ranije nameravali. Oni sad MORAJU NAGLO i kompletno da se prebace na kombinaciju zelene i nuklearne energije. A to onda znači, ne samo da mogu, nego da MORAJU da sankcionišu sve čija se proizvodnja i dalje bude oslanjala na energiju iz fosilnih goriva, pogotovo ako ih još jeftino dobijaju. Ne samo zbog političkih razloga, nego i zbog konkurentosti Evropskih proizvoda u koje će biti ugrađena u početku nužno skuplja zelena energija. Plus što politički lepo zvuči da se kaže kako Rusi prodaju gorivo koje "uništava planetu". To bi moglo da uspe tamo gde "price caps" verovatno neće uspeti. Iz svega ovoga sledi da će dugo odlagana puna primena ideje o obaveznom plaćanju SVIH emisija CO2 u atmosferu ponovo dobiti podsticaj i biti usvojena čim se i Evropa i svi događaji oko ovog rata malo stabilizuju.

Iako se to još godinama neće desiti u punom obimu, više i nije tako daleko. Uzevši u obzir koliko traje projektovanje i gradnja velikih reverzibilnih hidroelektrana kao što je Đerdap 3, taman dok se napravi i on će nam postati neophodan budući da samo tako možemo dopustiti više solarnih i vetro elektrana, pa čak (ako se sušni period nastavi) i više običnih hidroelektrana. Ako budemo i dalje previše zavisili od energije dobijene iz uglja, svi naši proizvodi će pre ili kasnije biti opterećeni žestokom CO2 taksom, pa ćemo postati previše skupi i nekonkuretni. To je nešto o čemu već sada treba misliti.
 
U RHE Bajina Bašta trenutno u funkciji oba bloka u režimu pumpa snage 561MW.

Podaci na sajtu ENTSO-E izgleda nisu ažurni pošto je greška i u informacijama za Sloveniju.
Kod njih je NE Krško u remontu, a TE Šoštanj je isključen sa mreže zbog manjka uglja.
 
Poslednja izmena:
Slažem se da je Bistrica prioritet, ali mi izgleda da će nam, dok uspemo da ih pustimo u rad, već trebati obe.
Иронично али наша велика предност је лоша енергетска ефикасност, па ми имамо и у том смеру шансу да се развијамо. Такође имамо мали степен гасификације. Такође струја нам је јефтина па не постоји свест о штедњи.

Дакле штедња, гасификација и боља енергетска ефикасност у значајној мери могу да смање потрошњу енергије на краћи рок.
 
ПОхваљујем све иницијативе попут ове:
Да се са релативно мало труда повећа енергетска ефикасност.

Следећи корак јесте отварање неколико фабрика термоизолационих материјала, својих или по лиценци, са својом сировинском базом, као и стимулација српских банака да дају кредите под повољним условима за повећање енергетске ефективности. Како зграда, тако и приватних кућа.

Slažem se da je Bistrica prioritet, ali mi izgleda da će nam, dok uspemo da ih pustimo u rad, već trebati obe. I Bistrica i Đerdap 3. Zbog potrebe balansiranja varjabilne proizvodnje drugih izvora i potrebe za akumulacijom energije, bez velikih kapaciteta reverzibilnih elektrana ne smemo dopustiti da imamo bitno veći udeo obnovljivih izvora struje. A oni će nam ako treba i silom biti nametnuti.
Да наметнуће. Ђердап-3 ја видим као неко жртвеног јарца. Проблем је што ће за жртву требати исто много интелектуалних ресурса. Тј ми не можемо, сами, да решимо и једно и друго. А Бистрица је наш интерес, а Ђердап-3 је једног дана... Можда. Проблем огромне акумулације коју ће направити Ђердап три у планинама јесте и динамичко "гњечење" тектонских плоча, које може да резултира и земљотресом. Бистрица исто тако, али је количина воде далеко мања.

Iako se to još godinama neće desiti u punom obimu, više i nije tako daleko. Uzevši u obzir koliko traje projektovanje i gradnja velikih reverzibilnih hidroelektrana kao što je Đerdap 3, taman dok se napravi i on će nam postati neophodan budući da samo tako možemo dopustiti više solarnih i vetro elektrana, pa čak (ako se sušni period nastavi) i više običnih hidroelektrana. Ako budemo i dalje previše zavisili od energije dobijene iz uglja, svi naši proizvodi će pre ili kasnije biti opterećeni žestokom CO2 taksom, pa ćemo postati previše skupi i nekonkuretni. To je nešto o čemu već sada treba misliti.
Наших производа има јако мало. Можда ће бити производи страних компанија које послују овде. Све време не могу да се отргнем утиску да ми у служби страног капитала стављамо своје природне и људске ресурсе у службу.

За прво време, вреоватно то може и да се потрпи, али је неопходно имати независност од међународних токова. Колико је то могуће наравно.
 
Наших производа има јако мало. Можда ће бити производи страних компанија које послују овде. Све време не могу да се отргнем утиску да ми у служби страног капитала стављамо своје природне и људске ресурсе у службу.

Pa da ne izvozimo nastupio ni totalni raspad privrede. Imamo i mi znatan izvoz, doduše niskog nivoa "sofisticiranosti" (uglavnom sirovine, hrana, bazni proizvodi), ali to je u ovom slučaju samo još gore po nas. Pošto bi se CO2 taksa primenjivala na sve u šta je ugrađena "prljava energija" (poreklom od fosilnih foriva, ona koja se stvara uz oslobađanje CO2). Ono čega imamo malo je izvoznih proizvoda gde je pre svega ugrađeno znanje, za razliku od naših "radno i resurs intenzivnih" proizvoda. Dakle maltne sve što izvozimo će našim dosadašnjim kupcima naglo poskupiti jer recimo struju dobijamo iz uglja, a ona je ugrađena u sve, a pogotovo u velikom procentu u takve naše proizvode niskog nivoa. A onda će se naši tradicionalni kupci okrenuti drugim, jeftinijim prodavcima, pa će naš spoljnotrgovinski bilans doživeti pravu katastrofu sa svim posledicama koje to ima.

Zbog toga moramo pokušati prelaz na zelenu energiju. Nije to samo nasilje velikih nad malima. Zagađenje planete (i klimatske promene kao posledica zagađenja atmosfere sa CO2) je stvarni, do sada u obračun cene proizvoda neuključeni ekonomski trošak proizvodnje, ono što zovu "externality". Kao da bacate đubre koje neko posle vas mora da pokupi. To nije besplatno, pa se zato planira CO2 taksa - tj trošak zagađenja, trošak bacanja đubreta u atmosferu. To je stvarni trošak i zato neizbežan. Zbog toga ga nećemo moći izbeći. A bez reverzibilnih elektrana je skoro nemoguće balansirati proizvodnju i potrošnju ako postoji iole veći procenat varjabilnih izvora električne energije.
 
Poslednja izmena:
Обновљиви извори за мене су као и сви остали извори енергије. Сматрам да морамо да се уопште крећемо у страну повећања производње енергије али и смањења потрошње. Себи морамо да дамо комотне рокове, јер већ смо у вој теми писали, не могу да се сетим ко је написао, ми имамо пропиличан удео обновљивих извора.
Требапратити шта ради Пољска јер то је права црна тачка ЕУ која добија огромну количину енергију управо од фосилних горива.
 
Poljska je po tome gora od nas, ali ni mi nismo daleko. A to će pre ili kasnije postati priličan problem. Dovoljno je da, iz bilo kojih sasvim drugih razloga koje neće javno da kažu, po Evropi krene propagandna kampanja:

"Ko nas sve truje i šta treba da mu uradimo zbog toga?"

Ovaj grafik je sortiran po najvećem relativnom udelu fosilnih goriva:

per-capita-electricity-fossil-nuclear-renewables.png


I poređenje po apsolutnom nivou proizvodnje, doduše takođe "po čoveku". Sortiran na isti način.

per-capita-electricity-fossil-nuclear-renewables, aps.png
 
Poslednja izmena:
Најважније је од свега да улагање у енергију буде од домаћег капитала и да буду задајествавне наше финансијске институциеј и привреда. Друго нам није потребно. Мислим јесте и друго ок, али не као примеарно и не као већина. Дражава мора да има одрживу причу без страних инваститора. Они могу да буду плус.
 
Slažem se. Da zaključim ovu priču onim što je sada aktuelna poenta.

Evropa je i do sada bila svetski lider u pokretu zelene energije. Pošto su ih sada Amerikanci silom naterali da se potpuno odreknu Ruskog gasa koji im je bio poslednja prihvatljiva zamena u planu tranzicije sa fosilnih goriva, pa hteli ne hteli MORAJU i BRZO i POTPUNO da pređu na zelenu i nuklearnu energiju, postaće neumoljivi u zahtevima da i svi drugi to urade. A pogotovo oni koji su i geografski u srcu Evrope. To znači da nam je isteklo vreme za odugovlačenje pa i mi moramo intenzivno da krenemo tim putem što je pre moguće. Pošto će stari izvori električne enrgije ubrzo postati veoma skup luksuz. Zato nam što pre trebaju reverzibilne elektrane, i to više od jedne.
 
Slažem se. Da zaključim ovu priču onim što je sada aktuelna poenta.

Evropa je i do sada bila svetski lider u pokretu zelene energije. Pošto su ih sada Amerikanci silom naterali da se potpuno odreknu Ruskog gasa koji im je bio poslednja prihvatljiva zamena u planu tranzicije sa fosilnih goriva, pa hteli ne hteli MORAJU i BRZO i POTPUNO da pređu na zelenu i nuklearnu energiju, postaće neumoljivi u zahtevima da i svi drugi to urade. A pogotovo oni koji su i geografski u srcu Evrope. To znači da nam je isteklo vreme za odugovlačenje pa i mi moramo intenzivno da krenemo tim putem što je pre moguće. Pošto će stari izvori električne enrgije ubrzo postati veoma skup luksuz. Zato nam što pre trebaju reverzibilne elektrane, i to više od jedne.

Ne. Nisi u pravu. Evropa ce odustati od zelene energije.
"BRZO i POTPUNO" si napisao. Da li ti to zvudi realno?

nema nikakvog prelaska na zelenu energiju nego restrikcije, recesija i pad potrosnje.
Strela "progresa" je konacno zaustavljena i covecanstvo ide u stagnaciju na srecu ove planete.
 
Zbog toga moramo pokušati prelaz na zelenu energiju. Nije to samo nasilje velikih nad malima. Zagađenje planete (i klimatske promene kao posledica zagađenja atmosfere sa CO2) je stvarni, do sada u obračun cene proizvoda neuključeni ekonomski trošak proizvodnje, ono što zovu "externality". Kao da bacate đubre koje neko posle vas mora da pokupi. To nije besplatno, pa se zato planira CO2 taksa - tj trošak zagađenja, trošak bacanja đubreta u atmosferu. To je stvarni trošak i zato neizbežan. Zbog toga ga nećemo moći izbeći. A bez reverzibilnih elektrana je skoro nemoguće balansirati proizvodnju i potrošnju ako postoji iole veći procenat varjabilnih izvora električne energije.
Videses kako ce da se sve zazeleni kad Kaludjerica i MML potpale peci otrovnim lignitom.
Ako zelis zelenu energiju, razmisli kako da se obezbedi grejanje sprskim predgradjima.
 
Evropa plaća neverovatnu cenu za energetsku krizu.
Trgovina zemalja EU 𝗱𝗲𝗳𝗶𝗰𝗶𝘁𝘀 je dostigla istorijski antirekord od neverovatnih 58 milijardi evra (trgovina sa zemljama van EU) u avgustu 2022. godine, u poređenju sa 15-20 milijardi evra generisanih 𝘀𝘂𝗿 u 20.20.20.20.
Za prvih 8 meseci 2022. spoljnotrgovinski deficit iznosio je 304 milijarde evra, u poređenju sa suficitom od 98 milijardi evra u 2021, suficit od 118-120 milijardi evra u periodu 2019-2020 u istom vremenskom periodu. Pre toga, rekordni deficit za prvih 8 meseci bio je 2008. godine od 91,4 milijarde evra.
Dakle prelazak sa suficita od 120 milijardi na deficit od 300 milijardi je 420 milijardi i to za samo 8 meseci! S obzirom na trendove, spoljnotrgovinski deficit zemalja EU mogao bi da dostigne 500 milijardi evra 2022. godine.
Među velikim evropskim zemljama, najkritičnija je situacija u Francuskoj (18 milijardi evra deficita) i Italiji (10 milijardi evra nedovoljan deficit u odnosu na suficit od 5-6 milijardi evra koji se smatrao normom). Trgovinski bilans Nemačke ide na nulu.
Praktično ceo deficit je zbog energije. Koliko Evropu košta energetska kriza? Procena trgovinskog bilansa govori o 700-800 milijardi evra godišnje!
Ovome se dodaju i direktni troškovi usled destabilizacije industrije (prisilna ograničenja potrošnje gasa i električne energije i rast cena energije).
Razmere deindustrijalizacije tek treba da se proceni – ovi procesi se manifestuju sa zakašnjenjem, ali s obzirom na iskustvo 70-ih godina, najmanje 𝟭𝟬-𝟭𝟱% industrija će biti uništeno.
 
Sve je to privremeno. Evropa je u problemu jer nije očekivala rat i nije očekivala da će se morati odreći jeftinog Ruskog gasa. Međutim oni su proces zamene svih fosilnih goriva počeli odavno i samo zato sad nisu u još većem problemu. Trebaće im par godina da se prilagode, ali ne treba sumnjati da će to uraditi. Naprimer dovoljno je da se vrate nuklearnim elektranama, pa će im i samo to biti dovoljno. Odbojnost prema nuklearnoj energiji je bila čisto političke prirode, pa će to silom prilika ostaviti po strani. Ali sa druge strane, nikada više neće sebi dozvoliti da zavise od Rusa, što znači da ponovno vraćanje fosilnim gorivima ne dolazi u obzir, čak i kad se rat završi. To je zbog toga što je uvoz gasa i drugih fosilnih goriva iz drugih, daljih zemalja, isuviše skup, pa se na duže staze ni ekonomski ne isplati. Tako ne bi bili konkurentni u svetskim okvirima. Dok se Rusima i njihovom gasu i nafti neće vratiti iz strateških i vojnih razloga. Drugim rečima, ta zelena "kontraverza" je završena. Fosilna goriva su istorija. Naravno, privremeno, dok ne prevaziđu trenutne probleme, biće potpuno suprotno. Međutim to na duže staze nema značaja.
 
Poslednja izmena:
Svojevremeno gasenje nuklearki nije se dogodilo bezveze.
Za to su postojali ozbiljni razlozi.
Pored opasnosti samih nuklearki tu je i problem skladistenja radioaktivnog otpada.
Ovi problemi nisu reseni.
Pored toga, ono sto si precutao (u maniru naucnika koji namesta rezultate u nekom naucnom radu ) je vreme za koje je potrebno da se izgrade nuklearke. Prosecno 5 godina.
 
Trenutno samo nuklearne elektrane mogu zameniti energiju iz fosilnih goriva.
Zato Mađarska planira početi izgradnju dva nova bloka već ove godine.
Turska završava izgradnju nuklearne elektrane sledeće godine na jugu države i već planira novu elektranu na severu.
Belorusija gradi još jedan blok.
Takođe i Slovenija je počela sa planiranjem još jednog bloka.

Otpad nije prblem jer se otpad iz starih nuklearnih elektrana koristi kao gorivo u novim elektranama.
Francuska svoj nuklearni otpad tretira kao nacionalni energetski resurs.
Slovenija isto to planira, da otpad iz NE Krško se koristi kao gorivo u NE Krško 2.
 
Svojevremeno gasenje nuklearki nije se dogodilo bezveze.
Za to su postojali ozbiljni razlozi.
Pored opasnosti samih nuklearki tu je i problem skladistenja radioaktivnog otpada.
Ovi problemi nisu reseni.
Pored toga, ono sto si precutao (u maniru naucnika koji namesta rezultate u nekom naucnom radu ) je vreme za koje je potrebno da se izgrade nuklearke. Prosecno 5 godina.

I Francuska i Nemačka već imaju nuklearne elektrane koje trenutno ne koriste. U Francuskoj su u remontu, a Nemci su do sada planirali da demontiraju svoje, pa su trenutno isključene. Međutim deo njih se može vratiti na korišćenje. Sem toga pet godina za nove elektrane nije mnogo. Ni mi ne možemo naše nove elektrane da pustimo bitno brže. Za ovakve priče to je prihvatljiv rok. Dotle će se snalaziti sa kupovinom gasa. Međutim prvom zgodnom prilikom će njegovo korišćenje u Evropi potpuno prestati, a onda će se isto očekivati i od svih ostalih. Pitanje je da li će posle toga kroz Evropu gasovodi uopšte biti i dozvoljni. Ili kome će se isplatiti da ih na svojoj teritoriji održava samo zato što jedna Srbija želi da kupu gas ili naftu. A mi smo ostrvo, okruženi Evropskom Unijom sa svih strana.
 
Гасни танкери? За наше потребе мислим да би било довољно. Дунав је мешународна река, а ако неко баш запне, једноставно не треба пристајати уз румунску тј бугарску обалу.
 
Prle wrote:
,, ....Гасни танкери? За наше потребе мислим да би било довољно.... ,,


Kako onda da platimo TV prenos koje kakvih fudbalskih meceva i pokrijemo sl. brilijantne izdatke ,
ako kupimo ili rentiramo takvo
vece recno plovilo ?
😂
 
Морско-речно пловило. Па, лакше је поделити 100 евра грађанству па нек купи сателитске пакете, а ово треба у сваком случају.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ozu
I Francuska i Nemačka već imaju nuklearne elektrane koje trenutno ne koriste. U Francuskoj su u remontu, a Nemci su do sada planirali da demontiraju svoje, pa su trenutno isključene. Međutim deo njih se može vratiti na korišćenje. Sem toga pet godina za nove elektrane nije mnogo. Ni mi ne možemo naše nove elektrane da pustimo bitno brže. Za ovakve priče to je prihvatljiv rok. Dotle će se snalaziti sa kupovinom gasa. Međutim prvom zgodnom prilikom će njegovo korišćenje u Evropi potpuno prestati, a onda će se isto očekivati i od svih ostalih. Pitanje je da li će posle toga kroz Evropu gasovodi uopšte biti i dozvoljni. Ili kome će se isplatiti da ih na svojoj teritoriji održava samo zato što jedna Srbija želi da kupu gas ili naftu. A mi smo ostrvo, okruženi Evropskom Unijom sa svih strana.
Realno, oni će korišćenje fosilnih goriva svesti na najmanju moguću meru, ali pretpostavljam da će uvek ostaviti kao opciju korišćenje i tih energenata, a osim toga prirodni gas i derivati nafte su ulazne sirovine za mnogo hemijske industrije - to čak nema veze sa direktnim pretvaranjem u energiju.
Pošto taj prelazak na post-fosilnu energetiku košta - njihova proizvodnja bi bila nekonkurentna, ali se to (i već je počelo) balansira time što se za robu proizvedenu energijom iz fosilnih goriva prosto uvode novi porezi (čak je i Kina poslednjih godina krenula da prenamenjuje svoje termoelektrane na ugalj, i prebacuje ih na gas, jer em je sama bila ultra zagađena, em su počeli nameti zbog takve proizvodnje energije.).
 
Morsko rečno plovilo bi bila najgluplja trgovina još od prava na prenos premijer lige.
 
Pa da ne izvozimo nastupio ni totalni raspad privrede. Imamo i mi znatan izvoz, doduše niskog nivoa "sofisticiranosti" (uglavnom sirovine, hrana, bazni proizvodi), ali to je u ovom slučaju samo još gore po nas. Pošto bi se CO2 taksa primenjivala na sve u šta je ugrađena "prljava energija" (poreklom od fosilnih foriva, ona koja se stvara uz oslobađanje CO2). Ono čega imamo malo je izvoznih proizvoda gde je pre svega ugrađeno znanje, za razliku od naših "radno i resurs intenzivnih" proizvoda. Dakle maltne sve što izvozimo će našim dosadašnjim kupcima naglo poskupiti jer recimo struju dobijamo iz uglja, a ona je ugrađena u sve, a pogotovo u velikom procentu u takve naše proizvode niskog nivoa. A onda će se naši tradicionalni kupci okrenuti drugim, jeftinijim prodavcima, pa će naš spoljnotrgovinski bilans doživeti pravu katastrofu sa svim posledicama koje to ima.

Zbog toga moramo pokušati prelaz na zelenu energiju. Nije to samo nasilje velikih nad malima. Zagađenje planete (i klimatske promene kao posledica zagađenja atmosfere sa CO2) je stvarni, do sada u obračun cene proizvoda neuključeni ekonomski trošak proizvodnje, ono što zovu "externality". Kao da bacate đubre koje neko posle vas mora da pokupi. To nije besplatno, pa se zato planira CO2 taksa - tj trošak zagađenja, trošak bacanja đubreta u atmosferu. To je stvarni trošak i zato neizbežan. Zbog toga ga nećemo moći izbeći. A bez reverzibilnih elektrana je skoro nemoguće balansirati proizvodnju i potrošnju ako postoji iole veći procenat varjabilnih izvora električne energije.
Najavljeno je uspostavljanje CBAM Mehanizma koji će nastojati da dodatno oporezuje robu koja se uvozi u Evropsku uniju, a na koju prethodno u zemlji porekla ni na koji način nije plaćena taksa za emisiju ugljen-dioksida. Očekuje se da Evropska unija nastupi sa zvaničnim stavom do novembra 2022., odnosno do održavanja Konferencije o klimatskim promenama COP 28. Sektori koji bi bili obuhvaćeni su električna energija, aluminijum, čelik, cement i đubriva uz predloge da se proširi i na amonijak, vodonik, plastiku i organske hemikalije:

 
Treba stvari gledati u kontekstu vremena. Napuštanje fosilnih goriva ne može odmah, planirano je to da se radi postepeno, zbog rata su se stvari malo ubrzale, ali još uvek postoje prepreke koje otežavaju prebacivanje svih subjekata koji koriste ugalj, naftu i gas. Treba ubrazati razvoj EV, baterija, toplotnih pumpe, uložiti u istraživanja mogućih susptitucija u hemijiskoj i ostaloj industriji. Trebaće dekada dve.
 
MIslim da od cele "zelene revolucije" nema nista.
Pogotovo kad bude krenula nezaposlenost u EU.
Nadajmo se totalnom fijasku politike EU po svim pitanjima.
EU je organizacija krupnog kapitala i neprijatelja covecanstva.
 
Vrh