Zanimljivo je u današnjim vestima je i ovo:
"Do pre nekoliko meseci, Srbija je gotovo dve trećine nafte dobijala iz Iraka, zatim u proseku 15 odsto preko Rusije, iz Kazahstana 10 odsto, dok je iz Norveške stizalo oko jedan odsto. Međutim, u prethodnom periodu je država sa 16 na 60 odsto povećala uvoz ruske sirove nafte, koja je pojeftinila, zbog čega je značajno smanjem uvoz iz Iraka, ali i Kazahstana."
Dakle mi smo u svom ovom zamešateljstvu povećali uvoz nafte iz Rusije. OK, reći će se - pa bila je jeftinija, i to je ekonomski sasvim opravdan razlog - ali ja tu imam mnogo veći problem, ako se radila nabavka jeftinije nafte u drastično većim količinama nego ranije, a celu ovu godinu derivati poskupljuju prateći cenu nafte na svetskim tržištima - zašto se velika količina jeftinije ruske nafte nije prelila u jeftinije ili barem nepromenjene cene za nas potrošače (a da se ne lažemo naše cene su među najvišima, a po miksu ulaznih količina nafte gde je sad 60% jeftinije ruske to nikako ne bi imalo ekonomskog opravdanja, osim ekstra profitiranja uskog kruga ljudi/kompanija).
Tako da mi ovo krečanje gore više deluje kao zabrinutost za sopstvene tokove slivanja ekstra profita na neku drugu stranu, nego briga da će nama potrošačima i privredi sada biti sve skuplje. I ne vidim šta se sad čudimo. Ako su zemlje EU odlučile da po cenu sopstvenih većih troškova limitiraju upotrebu energenata iz Rusije, ne vidim što bi brinule za nas, kad smo mi sve radili da se ni oko čega ne složimo s njima. Zabole ih. To što mi nemamo drugi pravac nabavke osim kroz EU - to je nešto što i "slepac vidi" - tu si gde si.
Da smo u međuvremenu odradili posao (ne mislim na poslednjih godinu-dve, već apsolutno sve vlade od 2000.-te naovamo) imali bi izlaz na more kao zemlja članica EU (ili barem EEA - na što niko ne obraća pažnju kao mogućost), jer je onda pristup lučkim kapacitetima bilo koje zemlje članice pod manje-više istim uslovima za sve, pa biraš gde ti je najbliže/najjeftinije/najpovoljnije. A nije baš ni da smo se trudili da sa zemljama u okruženju koje imaju izlaz na more stvorimo dobro partnerstvo, najčešće smo nastupali sa "figom u džepu" s ciljem da zadovoljimo jeftine političke poene kod domaće desnice (jer da se ne lažemo pola naroda kod nas zapravo ne priznaje pravo tih naroda i zemalja da budu samostalni i tu je svako podozriv).
Pokušaj "proboja" Srbije direktno na more može završiti nikako drugačije do ratom, u kome mi nastupamo kao agresor na susedne zemlje da bi se dokopali obale - to niko okolo neće gledati mirno, a bukvalno sve zemlje (sem BiH) su članice NATO-a, a ovaj narod i zemlja ne smeju upasti ni u još jednu izolaciju, a kamoli se izložiti uništenju, ako je ikome cilj da ovde o(p)stanemo.
www.vreme.com
