Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
direktor":3cgx789a je napisao(la):
Ne bi se ugasila to je sigurno! Kako je tacno reseno (idejno resenje) njeno spajanje na toplovod to neznam, mada sumnjam da bi ta voda isla direktno u kotlove jer bi to znacilo da se ta voda mora prethodno hemijski tretirati da bi se oslobodila kamenca i ostale prljavstine a to je prilicno skupo!
Мисли сам ако је укупна смањена електрична+искористива топлотна већа од несмањене електриче+неискористиве топлотне онда смо му плусу.
Електричну енергију никако не би требало користити за претварање у топлотну осим тамо где баш нема алтернативе а свако ко користи ел енергију за грејање требало би прво да добије одговарајући енергетски пасош.
Електричну енергију никако не би требало користити за претварање у топлотну осим тамо где баш нема алтернативе а свако ко користи ел енергију за грејање требало би прво да добије одговарајући енергетски пасош.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.110
- Pohvaljen
- 46.005
Cekaj zar Tent neobradjuje vodu tj neomeksava istu , znam da bi cjvovod trebao da ide paralelno sa savskim kejom cuvene srusene stepenice u bloku 45 , postoje i slike negdje na forumu , samo me zanima gdje su cijevi zavrsile
https://www.google.rs/maps/@44.7926513, ... !1e4?hl=sr
https://www.google.rs/maps/@44.7926513, ... !1e4?hl=sr
@ Orion, to umanjenje proizvodnje struje je samo jedno od velikog broja velicina koje treba uzeti u obzir pri izradi studije o ISPLATIVOSTI!!! Za koriscenje struje za grejanje se potpuno slazem, zato i mislim da bi za ekonomiju grada bilo bolje da se radi projekat uvodjenja grejanja u centralne gradske opstine, koji su pokrivene grejanjem u mnogo manjem procentu nego Novi Beograd, i koje se u velikoj meri greju na struju!
@ direktor, sva voda koja se koristi u toplanama u procesnim masinama (kotlovi, kondenzatori, ...) se mora prethodno pripremiti da ne bi doslo do zacepljenja cevi kroz koje prolazi. Sta se desilo sa opremom, od prethodnog projekta za toplovod, nemam pojma.
@ direktor, sva voda koja se koristi u toplanama u procesnim masinama (kotlovi, kondenzatori, ...) se mora prethodno pripremiti da ne bi doslo do zacepljenja cevi kroz koje prolazi. Sta se desilo sa opremom, od prethodnog projekta za toplovod, nemam pojma.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Znam da se topla voda iz toplovoda ,,boji,, sa nekom hemikalijom te u slučaju curenja iz instalacija
majstori iz toplane nakon analize iste ,tačno znaju poreklo vode tj.da li je iz vodovoda ili toplovoda ( toplane)
U stanovima u koima nema bojlera vec postoji u slavinama i haladna i topla voda
da li je tako ,,pripremljena,, voda ispravna za piće ( bez kuvanja za čaj, nes kafu i sl.)
kao sto je hlada voda sasvim ispravna ali mora da se zagreje u te svrhe :roll:
@ boca-ica, moram priznati da nisam cuo da se voda u toplovodu boji, obicno se odmah vidi kada curi topolvod jer je u njemu voda oko i preko 100 stepeni i pod pritiskom od preko 10 bara a to je i te kako vidljivo kad pukne negde.
Sto se tice sanitarne tople vode to je ista voda iz vodovoda samo prethodno zagrejana u izmenjivacima toplote (u samoj zgradi). Da pojasnim u okviru grejanja postoji vise krugova vode koji se ne mesaju: kotlovski krug, toplovod, sama grejanje u stanu (kuci). Predaja toplote izmedju krugova se vrsi izmenjivacima toplote. Za svaki krug se korisi hemijski pripremljena voda. Na ove krugove se dodaje i sanitarna topla voda ali je to obicna voda iz vodovoda koja se greje toplotom iz toplovoda zimi a leti postoji manji toplovod samo za njeno grejanje.
Sto se tice sanitarne tople vode to je ista voda iz vodovoda samo prethodno zagrejana u izmenjivacima toplote (u samoj zgradi). Da pojasnim u okviru grejanja postoji vise krugova vode koji se ne mesaju: kotlovski krug, toplovod, sama grejanje u stanu (kuci). Predaja toplote izmedju krugova se vrsi izmenjivacima toplote. Za svaki krug se korisi hemijski pripremljena voda. Na ove krugove se dodaje i sanitarna topla voda ali je to obicna voda iz vodovoda koja se greje toplotom iz toplovoda zimi a leti postoji manji toplovod samo za njeno grejanje.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Hvala , na odgovoru 
Kod nas u podrumu onomad kada se pojavila neka voda u hodniku , sobzirom da nam je toplana blizu
odmah su došli majstori toplane, uzeli malo vode i ubrzo se vratili i rekli
,,ovo vam je pukla neka vodovodna a ne toplovovodna cev
nije naša voda iz toplane, mi u našoj vodi imamo hemikaliju što omogucava da je lako razlikujemo .
Te sam i zakljucio da ,,bojenje,, se primenjuje i na toplovod kao i kod derivata naftne industrije
Samo mi je ostalo nejasno da li je zdravo što pravim ,,nes kafu,, sa vrucom vodom iz česme tj. toplovoda :roll:
Kod nas u podrumu onomad kada se pojavila neka voda u hodniku , sobzirom da nam je toplana blizu
odmah su došli majstori toplane, uzeli malo vode i ubrzo se vratili i rekli
,,ovo vam je pukla neka vodovodna a ne toplovovodna cev
nije naša voda iz toplane, mi u našoj vodi imamo hemikaliju što omogucava da je lako razlikujemo .
Te sam i zakljucio da ,,bojenje,, se primenjuje i na toplovod kao i kod derivata naftne industrije
Samo mi je ostalo nejasno da li je zdravo što pravim ,,nes kafu,, sa vrucom vodom iz česme tj. toplovoda :roll:
Teoretski gledano to je isto kao da pravis nes kafu sa vodom iz bojlera a koliko je dobra nasa voda iz vodovoda je druga tema. Prakticno postoji mogucnost da se u tim izmenjivcima toplote razviju neke bakterije ali za konkretan slucaj neznam.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.110
- Pohvaljen
- 46.005
Toplovod iz Obrenovca šansa za bolje grejanje Beograda
Tanjug | 04. januar 2015. 13:15 | Komentara: 1
U Beogradu bi ove godine mogao ponovo da bude pokrenut projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Beograd, u dužini od oko 28 kilometara, koji bi rešio snabdevanje prestonice toplotnom energijom iz TENTa
U Beogradu bi ove godine mogao ponovo da bude pokrenut projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Beograd, u dužini od oko 28 kilometara, koji bi rešio snabdevanje prestonice toplotnom energijom iz Termoelektrane Nikole Tesla A u Obrenovcu.
Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine i zamisao je bila da se korišćenje gasa i mazuta u Toplani na Novom Beogradu i drugim gradskim toplanama zameni vrelom vodom iz turbina u termoelektrani TENT A u Obrenovcu, koja posle korišćenja, nepovratno odlazi u Savu.
Prvobitne procene, te 1993. godine, bile su da bi projekat koštao oko 180 miliona evra, a toplovod bi bio dovoljan da obezbedi grejanje oko 300.000 stanova i 20.000 poslovnih objekta, u kojima boravi oko milion ljudi na Novom Beogradu, velikom delu Čukarice i centralnim delovima srpske prestonice.
Beogradske elektrane pokrenule su krajem decembra 2014. inicijativu za izgradnju toplovoda Obrenovac-Beograd, jer je procena da trenutno ne postoji isplativiji projekat u energetici.
Direktor Beogradskih elektrana Goran Aleksić rekao je da je taj projekat ponovo pokrenut i čeka se odluka EPS-a o tome, kako bi zajednički uradili studiju.
Prema njegovim rečima, postoje i zainteresovane kompanije iz Kine i još nekih zemalja koje su spremne da se sa svojim bankama uključe u realizaciju. Za toplovod će biti dovoljno 145 megavata snage u TENT-u, a mogao bi da se trajno reši problem snabdevanja Beograda toplotnom energijom.
On je naveo da su Beogradske elektrane sada usmerene na gas sa 86,5 odsto, a 12,5 odsto koriste mazut, koji je daleko lošiji za životnu sredinu, nego pre dve godine.
Toplovod bi bio izgrađen po principu javno privatnog partnerstva, a postoji i plan da se za dobijanje toplotne energije koristi biomasa, jer postoji potencijal da se njome greju neka naselja.
Gradski sekretar za energetiku Marko Stojanović je rekao da je projekat toplovoda ekonomski isplativ i energetski neophodan. Beograd za grejnu sezonu potroši od 40 do 50 miliona evra za energente, od čega najvise za gas, za koji godišnje izdvaja 120 miliona evra.
Sa izgradnjom toplovoda smanjila bi se potrošnja gasa za 30 do 50 odsto, kazao je Stojanović dodajući da bi on leti mogao da se koristi i za hlađenje, a svakako bi bila povećana energetska efikasnost.
Prema njegovom mišljenju, od projekta se pre 20 godina odustalo jer je gas bio jeftin, a sada ne samo da je skup već postajemo i zavisni od inostrantsva, što bi mogli da izbegnemo izgradnom toplovoda.
Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine, kad je na čelu grada bio Nebojša Čović. Ideja je bila da se smanji potrošnja uvoznih energenata i da se u vreme sankcija prevaziđe problem snabdevanja grejanjem.
Te 1993. godibne počela je i izgradnja mosta kod Obrenovca na Savi koji je bio zamišljen kao nosač dve linije toplovoda, promera 700 milimetara, a most je spajao Obrenovac sa Surčinom. Taj most je završen i pušten za saobraćaj početkom decembra 2011.
Do 1996. godine, kad su radovi zaustavljeni, na ovaj projekat je potrošeno oko 15 miliona evra, a od 28 kilometara toplovoda izgrađeno je 3,6 kilometara od Toplane Novi Beograd, i čelična konstrukcija mosta.
Toplovod je, prema postojećem projektu, trebalo da krene od Bloka A TENT u Obrenovcu, preko mosta na Savi, dalje kroz naselje Doktora Ivana Ribara sve do Toplane Novi Beograd. Stručnjaci su tada tvrdili da bi kvalitet grejanja bio bolji, bez obzira na udaljenost.
Procene su tada bile da bi Beograd godišnje uštedeo oko 40 miliona evra na grejanju, a uložena sredstva vratila bi se posle 12 godina.
Ideja o "vrelovodu” napuštena je 2001. i zatrpani su svi do tada iskopani kanali, a vangradski toplovod je zaboravljen.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... e-Beograda
novosti su se malo potrudile za clanak mada je to moglo malo detaljnije
Tanjug | 04. januar 2015. 13:15 | Komentara: 1
U Beogradu bi ove godine mogao ponovo da bude pokrenut projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Beograd, u dužini od oko 28 kilometara, koji bi rešio snabdevanje prestonice toplotnom energijom iz TENTa
U Beogradu bi ove godine mogao ponovo da bude pokrenut projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Beograd, u dužini od oko 28 kilometara, koji bi rešio snabdevanje prestonice toplotnom energijom iz Termoelektrane Nikole Tesla A u Obrenovcu.
Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine i zamisao je bila da se korišćenje gasa i mazuta u Toplani na Novom Beogradu i drugim gradskim toplanama zameni vrelom vodom iz turbina u termoelektrani TENT A u Obrenovcu, koja posle korišćenja, nepovratno odlazi u Savu.
Prvobitne procene, te 1993. godine, bile su da bi projekat koštao oko 180 miliona evra, a toplovod bi bio dovoljan da obezbedi grejanje oko 300.000 stanova i 20.000 poslovnih objekta, u kojima boravi oko milion ljudi na Novom Beogradu, velikom delu Čukarice i centralnim delovima srpske prestonice.
Beogradske elektrane pokrenule su krajem decembra 2014. inicijativu za izgradnju toplovoda Obrenovac-Beograd, jer je procena da trenutno ne postoji isplativiji projekat u energetici.
Direktor Beogradskih elektrana Goran Aleksić rekao je da je taj projekat ponovo pokrenut i čeka se odluka EPS-a o tome, kako bi zajednički uradili studiju.
Prema njegovim rečima, postoje i zainteresovane kompanije iz Kine i još nekih zemalja koje su spremne da se sa svojim bankama uključe u realizaciju. Za toplovod će biti dovoljno 145 megavata snage u TENT-u, a mogao bi da se trajno reši problem snabdevanja Beograda toplotnom energijom.
On je naveo da su Beogradske elektrane sada usmerene na gas sa 86,5 odsto, a 12,5 odsto koriste mazut, koji je daleko lošiji za životnu sredinu, nego pre dve godine.
Toplovod bi bio izgrađen po principu javno privatnog partnerstva, a postoji i plan da se za dobijanje toplotne energije koristi biomasa, jer postoji potencijal da se njome greju neka naselja.
Gradski sekretar za energetiku Marko Stojanović je rekao da je projekat toplovoda ekonomski isplativ i energetski neophodan. Beograd za grejnu sezonu potroši od 40 do 50 miliona evra za energente, od čega najvise za gas, za koji godišnje izdvaja 120 miliona evra.
Sa izgradnjom toplovoda smanjila bi se potrošnja gasa za 30 do 50 odsto, kazao je Stojanović dodajući da bi on leti mogao da se koristi i za hlađenje, a svakako bi bila povećana energetska efikasnost.
Prema njegovom mišljenju, od projekta se pre 20 godina odustalo jer je gas bio jeftin, a sada ne samo da je skup već postajemo i zavisni od inostrantsva, što bi mogli da izbegnemo izgradnom toplovoda.
Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine, kad je na čelu grada bio Nebojša Čović. Ideja je bila da se smanji potrošnja uvoznih energenata i da se u vreme sankcija prevaziđe problem snabdevanja grejanjem.
Te 1993. godibne počela je i izgradnja mosta kod Obrenovca na Savi koji je bio zamišljen kao nosač dve linije toplovoda, promera 700 milimetara, a most je spajao Obrenovac sa Surčinom. Taj most je završen i pušten za saobraćaj početkom decembra 2011.
Do 1996. godine, kad su radovi zaustavljeni, na ovaj projekat je potrošeno oko 15 miliona evra, a od 28 kilometara toplovoda izgrađeno je 3,6 kilometara od Toplane Novi Beograd, i čelična konstrukcija mosta.
Toplovod je, prema postojećem projektu, trebalo da krene od Bloka A TENT u Obrenovcu, preko mosta na Savi, dalje kroz naselje Doktora Ivana Ribara sve do Toplane Novi Beograd. Stručnjaci su tada tvrdili da bi kvalitet grejanja bio bolji, bez obzira na udaljenost.
Procene su tada bile da bi Beograd godišnje uštedeo oko 40 miliona evra na grejanju, a uložena sredstva vratila bi se posle 12 godina.
Ideja o "vrelovodu” napuštena je 2001. i zatrpani su svi do tada iskopani kanali, a vangradski toplovod je zaboravljen.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... e-Beograda
novosti su se malo potrudile za clanak mada je to moglo malo detaljnije
Clanak je pun nelogicnosti, evo da ih navedem:
- zameni vrelom vodom iz turbina u termoelektrani TENT - A - Kao prvo u turbinama se nalazi para a ne voda, znaci trebaju izmenjivaci toplote.
- toplovod bi bio dovoljan da obezbedi grejanje oko 300.000 stanova i 20.000 poslovnih objekta - malo matematike, ovo je ukupno 320.000 povrsinskih jedinica, i neka je svaka jedinica otprilike 45 m2 i visine 2,5m, to je ukupno 36.000.000m3 prostora koji treba zagrejati. Kako je potrebno oko 40W/m3 za dobro izolovan prostor to znaci da za grejanje tolikog prostora treba 1.620 MW toplotne energije!
- Za toplovod će biti dovoljno 145 megavata snage u TENT-u - koje snage? Toplotne treba 10 puta vise!
- mogao bi da se trajno reši problem snabdevanja Beograda toplotnom energijom - Kako to misle? Beograd se vise nece povecavati!? Totalna glupost!
- postoje i zainteresovane kompanije iz Kine i još nekih zemalja koje su spremne da se sa svojim bankama uključe u realizaciju - pa sigurno da su zainteresovani oni nama kredit i radove a mi sve to posle im lepo platimo sa kamatama a sta mi posle sa tim da radimo njih se ne tice!!!
- a 12,5 odsto koriste mazut, koji je daleko lošiji za životnu sredinu, nego pre dve godine - nisam cuo da se kvalitet mazuta pokvario u zadnje 2 godine, nego su poostreni uslovi za njegovo koriscenje (smanjene su dozvoljene emisije u dimnim gasovima)!
- Beograd za grejnu sezonu potroši od 40 do 50 miliona evra za energente, od čega najvise za gas, za koji godišnje izdvaja 120 miliona evra. - Pa kako je to moguce? Ako za grejnu sezonu ukupno platimo za energenta 40 do 50 miliona evra kako onda za godinu dana samo za gas platimo 120 miliona evra? To znaci da mi potrosimo daleko vise gasa leti nego zimi i to najmanje duplo!!!
- Toplovod bi bio izgrađen po principu javno privatnog partnerstva - Jako bih voleo da mi ovo objasne kako su zamislili kada je sve u rukama grada i elektrane i cena grejanja, koja je onda korist za privatnika?
- dodajući da bi on leti mogao da se koristi i za hlađenje - samo objasni kako? Hladna voda kroz radijatore???? Ili toplotne pumpe umesto sadasnjih klima uredjaja (pa ko ce to kupovati i koja ce cena toga biti?)???
- Procene su tada bile da bi Beograd godišnje uštedeo oko 40 miliona evra na grejanju, a uložena sredstva vratila bi se posle 12 godina. - Izvinite ja lose stojim sa matematikom, covek kaze usteda 40 miliona evra, vrednost propjekta 180 miliona evra a povratak investicije za 12 godina!!! Po mojoj matematici to bi bio povrat investicije za oko 5 godina ili je investicija vredna 480 miliona evra!!!
Na kraju i ovo, projekat je radjen 1981g., da li je on uzeo u obzir ovoliku ekspanziju Novog Beograda, kako je kalkulisao promenu cene gasa i grejanja, ... sve su to pitanja na koje niko ne daje nikakv odgovor!
- zameni vrelom vodom iz turbina u termoelektrani TENT - A - Kao prvo u turbinama se nalazi para a ne voda, znaci trebaju izmenjivaci toplote.
- toplovod bi bio dovoljan da obezbedi grejanje oko 300.000 stanova i 20.000 poslovnih objekta - malo matematike, ovo je ukupno 320.000 povrsinskih jedinica, i neka je svaka jedinica otprilike 45 m2 i visine 2,5m, to je ukupno 36.000.000m3 prostora koji treba zagrejati. Kako je potrebno oko 40W/m3 za dobro izolovan prostor to znaci da za grejanje tolikog prostora treba 1.620 MW toplotne energije!
- Za toplovod će biti dovoljno 145 megavata snage u TENT-u - koje snage? Toplotne treba 10 puta vise!
- mogao bi da se trajno reši problem snabdevanja Beograda toplotnom energijom - Kako to misle? Beograd se vise nece povecavati!? Totalna glupost!
- postoje i zainteresovane kompanije iz Kine i još nekih zemalja koje su spremne da se sa svojim bankama uključe u realizaciju - pa sigurno da su zainteresovani oni nama kredit i radove a mi sve to posle im lepo platimo sa kamatama a sta mi posle sa tim da radimo njih se ne tice!!!
- a 12,5 odsto koriste mazut, koji je daleko lošiji za životnu sredinu, nego pre dve godine - nisam cuo da se kvalitet mazuta pokvario u zadnje 2 godine, nego su poostreni uslovi za njegovo koriscenje (smanjene su dozvoljene emisije u dimnim gasovima)!
- Beograd za grejnu sezonu potroši od 40 do 50 miliona evra za energente, od čega najvise za gas, za koji godišnje izdvaja 120 miliona evra. - Pa kako je to moguce? Ako za grejnu sezonu ukupno platimo za energenta 40 do 50 miliona evra kako onda za godinu dana samo za gas platimo 120 miliona evra? To znaci da mi potrosimo daleko vise gasa leti nego zimi i to najmanje duplo!!!
- Toplovod bi bio izgrađen po principu javno privatnog partnerstva - Jako bih voleo da mi ovo objasne kako su zamislili kada je sve u rukama grada i elektrane i cena grejanja, koja je onda korist za privatnika?
- dodajući da bi on leti mogao da se koristi i za hlađenje - samo objasni kako? Hladna voda kroz radijatore???? Ili toplotne pumpe umesto sadasnjih klima uredjaja (pa ko ce to kupovati i koja ce cena toga biti?)???
- Procene su tada bile da bi Beograd godišnje uštedeo oko 40 miliona evra na grejanju, a uložena sredstva vratila bi se posle 12 godina. - Izvinite ja lose stojim sa matematikom, covek kaze usteda 40 miliona evra, vrednost propjekta 180 miliona evra a povratak investicije za 12 godina!!! Po mojoj matematici to bi bio povrat investicije za oko 5 godina ili je investicija vredna 480 miliona evra!!!
Na kraju i ovo, projekat je radjen 1981g., da li je on uzeo u obzir ovoliku ekspanziju Novog Beograda, kako je kalkulisao promenu cene gasa i grejanja, ... sve su to pitanja na koje niko ne daje nikakv odgovor!
Jos nesto: izgradnja mosta kod Obrenovca na Savi koji je bio zamišljen kao nosač dve linije toplovoda, promera 700 milimetara - Prvo nisu 2 linije toplovoda nego polazni i povratni vod a kao drugo podatak o "promeru" (valjda precniku) cevi od 700mm je totalno nebitan jer nista ne znaci! Da su barem dali kolicinu vode (protok) ili razliku temperatura na polazu i povratu ili pritisak ili brzinu pa ajde u redu ali precnik bas nista ne znaci bez ovih ostalih podataka! Osnovne termodinamicke jednacine za toplotu je da je Kolicina toplote Q jednaka proizvodu od masenog protoka, specificne toplote vode na pritisku koji vlada u toplovodu i razlike temperatura na pocetku i kraju! Maseni protok je kolicina vode u jedinici vremena! Kao sto vidite precnik se nigde ne pominje tek za izracunavanje brzine u toplovodu!
Evo malog komentara, iako je grad znatno manji, ali manja je i elektrana: tokom 80-tih godina su blokovi termoelektrane Tuzla (u početku prva 2 od po 32 MW - danas isključena trajno, a zatim je modifikacija urađena i na jačem bloku od 200 MW - ukupna snaga TE TUZLA danas je 715 MWh) modifikovani tako da je obezbeđeno da gradsko centralno grejanje koristi "otpadnu toplotnu energiju" koja preostaje nekon prolaska pare kroz parne turbine. U termoelektrani je ugrađen izmenjivač toplote, a zatim do grada napravljen vrelovod (9 km do ulaza u grad - što je znatno kraće nego Obrenovac - Novi Beograd).
Elem koliko se sećam priče cilj je bio obezbediti relativno jeftino grejanje za grad - termoelektrana je i tako i tako radila stalno, a s druge strane smanjiti potrošnju vode za hlađenje. TE Tuzla nema pored sebe veliku reku, pa se voda za hlađenje obezbeđuje iz jezera (sa relativno skromnim pritokama), a deo rashladne vode se povrati u kondenzacionim tornjevima (nema ih nijedna termoelektrana uz Savu i Dunav, jer imaju praktično neograničen izvor vode). Ipak deo neizostavno odlazi u vidu pare u atmosferu, a kako je rashladnih tornjeva pet, za zimskih dana to stvara popriličnu maglu.
Sve u svemu na ovaj način je, u zimskom periodu, grad praktički služio kao sistem za rashlađivanje bloka TE.
Opet napominjem grad je znatno manji, ali princip je tu. Sve stambene zgrade su vremenom povezane na sistem daljinskog grejanja. U drugoj fazi, a zarad smanjenja zagađenja počelo je i priključivanje privatnih kuća. Zagađenje u gradu je u odnosu na period pre ovoga znatno smanjeno, pogašene su sve lokalne kotlarnice i reonske toplane (a sve su radile na ugalj - pa možete zamisliti haos od smoga). Temperatura u stanovima (ko sam ne reguliše) je i danas u suštini preterana (26-28 stepeni), a i dalje spada u jedno od najjeftinijih centralnih grejanja u regiji. U međuvremenu je i susedni grad povezan sa sistemom daljinskog grejanja.
Citat: "Trenutno priključena toplinska snaga iznosi 221 MWt u instalaciji grijanja, 288 MWt u toplinskim podstanicama, na sistemu je 847 toplinske podstanice i 132 km vrelovodne mreže. Toplinskom energijom se snabdijeva 21.283 korisnika (19.075domaćinstva, 142 ustanove i 2.066poslovnih objekata) i zagrijava ukupno 1.564.140 m2 površine."
I ovo se postiže izmenjivačem toplote priključenim na jedan 200 MW blok termoelektrane.
Sad otprilike treba sve skalirati na ove grandiozne najave o 300000 stanova i 20000 poslovnih objekata, pa ispada da bi svi blokovi Obrenovca morali biti priključeni. Ali verovatno bi se pokazalo da je investicija dugoročno OK. Pa po fazama blok po blok i deo po deo konzumnog područja prebacivati na ovakvo grejanje.
Elem koliko se sećam priče cilj je bio obezbediti relativno jeftino grejanje za grad - termoelektrana je i tako i tako radila stalno, a s druge strane smanjiti potrošnju vode za hlađenje. TE Tuzla nema pored sebe veliku reku, pa se voda za hlađenje obezbeđuje iz jezera (sa relativno skromnim pritokama), a deo rashladne vode se povrati u kondenzacionim tornjevima (nema ih nijedna termoelektrana uz Savu i Dunav, jer imaju praktično neograničen izvor vode). Ipak deo neizostavno odlazi u vidu pare u atmosferu, a kako je rashladnih tornjeva pet, za zimskih dana to stvara popriličnu maglu.
Sve u svemu na ovaj način je, u zimskom periodu, grad praktički služio kao sistem za rashlađivanje bloka TE.
Opet napominjem grad je znatno manji, ali princip je tu. Sve stambene zgrade su vremenom povezane na sistem daljinskog grejanja. U drugoj fazi, a zarad smanjenja zagađenja počelo je i priključivanje privatnih kuća. Zagađenje u gradu je u odnosu na period pre ovoga znatno smanjeno, pogašene su sve lokalne kotlarnice i reonske toplane (a sve su radile na ugalj - pa možete zamisliti haos od smoga). Temperatura u stanovima (ko sam ne reguliše) je i danas u suštini preterana (26-28 stepeni), a i dalje spada u jedno od najjeftinijih centralnih grejanja u regiji. U međuvremenu je i susedni grad povezan sa sistemom daljinskog grejanja.
Citat: "Trenutno priključena toplinska snaga iznosi 221 MWt u instalaciji grijanja, 288 MWt u toplinskim podstanicama, na sistemu je 847 toplinske podstanice i 132 km vrelovodne mreže. Toplinskom energijom se snabdijeva 21.283 korisnika (19.075domaćinstva, 142 ustanove i 2.066poslovnih objekata) i zagrijava ukupno 1.564.140 m2 površine."
I ovo se postiže izmenjivačem toplote priključenim na jedan 200 MW blok termoelektrane.
Sad otprilike treba sve skalirati na ove grandiozne najave o 300000 stanova i 20000 poslovnih objekata, pa ispada da bi svi blokovi Obrenovca morali biti priključeni. Ali verovatno bi se pokazalo da je investicija dugoročno OK. Pa po fazama blok po blok i deo po deo konzumnog područja prebacivati na ovakvo grejanje.
Svojevremno sam merio na Google Earthu, potrebno je 27 km cevi (pa x2). Ne postoji ni jedan zdravorazumski, a pogotovu ekonomski razlog da se ovo radi.
U stvari postoji, da neko opet uzme pare za neku novu studiju o izvodljivosti, ili kopanja i kasnijeg zatrpavanja kanala. :wink:
U stvari postoji, da neko opet uzme pare za neku novu studiju o izvodljivosti, ili kopanja i kasnijeg zatrpavanja kanala. :wink:
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.110
- Pohvaljen
- 46.005
Gasprom gradi termoelektranu kod Pančeva
Beta | 19. 06. 2015. - 23:04h | Komentara: 0
Naftna industrija Srbije (NIS) potpisala je ugovor sa kompanijom Centrenergoholding, koja je deo Gasprom Energoholding grupe, o osnivanju zajedničke firme radi izgradnje termoelektrane kod Pančeva, saopštio je večeras Gasprom.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5691 ... od-Panceva
Zamena dimnjaka starih 50 godina
J. N. | 19. jun 2015. 22:36 | Komentara: 0
Zamena odžaka na toplani Novi Beograd. Dizalica visine čak 120 metara
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -50-godina
Beta | 19. 06. 2015. - 23:04h | Komentara: 0
Naftna industrija Srbije (NIS) potpisala je ugovor sa kompanijom Centrenergoholding, koja je deo Gasprom Energoholding grupe, o osnivanju zajedničke firme radi izgradnje termoelektrane kod Pančeva, saopštio je večeras Gasprom.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5691 ... od-Panceva
Zamena dimnjaka starih 50 godina
J. N. | 19. jun 2015. 22:36 | Komentara: 0
Zamena odžaka na toplani Novi Beograd. Dizalica visine čak 120 metara
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -50-godina
mekbejn
Advanced
jer Pancevu nista vise ne treba nego jos jedan zagadjivac
TranspoWarrior
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2014.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 218
Dvoumio sam se između tvog komentara i ,,Ma samo nek se nešto gradi".mekbejn":20nut9r5 je napisao(la):jer Pancevu nista vise ne treba nego jos jedan zagadjivac
Edit: Ako ništa, bar je na prirodni gas, mada gas uvozimo...
Pounds of CO2 per kWh
Coal -Bituminous 2.07
Coal -Lignite 2.17
Natural gas 1.21