Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

PONEDELJAK 9.06.2014. | 11:15
Nema ko ne bi kupio naš EPS
IZVOR: DNEVNIK
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=858631

Beograd -- Bilo da Srbija odluči da proda EPS ili da pronađe strateškog partnera kao manjinskog akcionara, sigurno je da bi se kupac za jednu takvu kompaniju lako našao.

To da je nemačka kompanija RVE, jedan od vodećih proizvođača električne energije u Evropi, zainteresovana da kupi EPS niti je iznenađenje niti treba da začudi.

Procene su da EPS vredi između šest i 12 milijardi evra, ali bi svaki investitor koji ima para i pameti sigurno investirao u našu kompaniju. Poznavaoci berzanskih i investicionih zbivanja tvrde da, ako bi veliki investicioni fondovi, i oni arapski i oni sa Zapada, u nešto uložili – to bi bila kupovina srpske elektroprivrede.

"Rano je još govoriti o proceni vrednosti EPS-a i o ceni budućih akcija, ali se može govoriti o proceni poslovanja kompanije ako se sprovede reorganizacija i profesionalizacija upravljanja i ako EPS prestane da obavlja socijalnu funkciju, to jest ukoliko cena struje postane tržišna, onda svakako možemo govoriti da je reč o kompaniji s ogromnim potencijalom", smatra broker Nenad Gujaničić.

Nije potrebno mnogo pogađati zašto bi je kupili. Nove gazde bi uradile isto ono što je urađeno i s Naftnom industrijom Srbije. Da podsetimo, NIS je od gubitaša „Gasprom” pretvorio u profitabilnu kompaniju koja godišnje zaradi oko pola milijarde evra. Pre prodaje NIS-a država i njeni upravljači napravili su gubitak u toj naftnoj kompaniji od oko 350.000 miliona evra.

Procene stručnjaka su da bi EPS mogao biti kompanija još profitabilnija od NIS-a jer su tu i hidro i termoelektrane...

Nesposobne vlasti su preko EPS-a vodile socijalnu politiku jer je uvek lakše političarima da održavaju jeftinu struju i tako pokazuju da brinu o narodu nego da ljudima omoguće da od svojih plata i penzija plaćaju tržišnu cenu električne energije. Kada se crta podvuče, propadali su i građani i sirotinja i EPS, koji decenijama nije izgradio ni jednu jedinu ozbiljniju elektranu.

EPS je i sada neka vrsta socijalne ustanove jer prodaje struju tri puta jeftinije od tržišne cene i zapošljava mnogo više radnika nego što je potrebno. Procene su da je realno u EPS-u višak čak 10.000 zaposlenih od oko 30.000 koliko ih trenutno tamo radi.

Dobro bi, naravno, bilo da EPS ostane u vlasništvu države, ali ako ona nije sposobna da upravlja velikim sistemima, najbolje je da ih proda. U suprotnom, samo se nastavlja agonija. Što je još gore, na vlasti su se za poslednje dve decenije izmenjali svi, niko se nije proslavio, pa na vidiku nema nekih novih za koje bi se garantovalo da bi bolje upravljali EPS-om.

Možda je najbolje rešenje da se nađe ozbiljan strateški, i to manjinski, partner. Nešto po ugledu na JAT. Onima koji znaju posao potrebno je omogućiti da ulože, dati im odrešene ruke da upravljaju kompanijom, stvore profit i podele ga spram učešća u procentu vlasništva. Država Srbija je većinski vlasnik „Er Srbije”, ali „Etihad” odrađuje sav posao. Slično bi moglo i trebalo da se dogodi i s EPS-om.

Treba reći da privatizacija EPS-a, bez obzira na koji se model država odluči, neće biti ni brza ni jednostavna. Prvo su potrebne mnoge organizacione mere i promene, a takođe kompaniju treba pripremiti i za tržišno poslovanje, bez čega je svaka priča o podaji preuranjena.
 
UTORAK 10.06.2014. | 21:05
Hoće li EPS biti prodat Nemcima?
IZVOR: DANAS
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=859376

Beograd -- Spekulacije o tome da se određeni lobiji zalažu za privatizaciju Elektroprivrede Srbije, nastavljaju se ovih dana, piše Danas.

Naime, spekuliše se da je nemački elektroenergetski gigant RVE spreman da plati nekoliko milijardi evra kako bi postao vlasnik tog preduzeća.

Pretpostavlja se, dalje, da je pozivajući premijera Aleksandra Vučića, nemačka kancelarka Angela Merkel želela da razgovara i o toj mogućnosti.

Treba podsetiti i na to da je premijer u ekspozeu takođe nagovestio mogućnost prodaje manjinskog dela EPS-a strateškom partneru. Kako Danas nezvanično saznaje, u vrhu države i u EPS-u postoje dve "škole mišljenja“, od kojih je jedna za privatizaciju, a druga protiv prodaje tog velikog državnog preduzeća. I jedini i drugi su za pronalaženje strateškog partnera iz inostranstva, ali imaju različite poglede kakva treba da bude njegova uloga.

Jedna struja smatra da EPS treba privatizovati i da strateški partner treba da postane vlasnik manjinskog dela kompanije, ali da ima glavnokomandujuću ulogu prilikom odlučivanja. Druga struja je izričito protiv privatizacije kao "porodičnog srebra“, a ulogu strateškog partnera vidi kao finansijera i vlasnika novih proizvodnih postrojenja koja bi u saradnji sa EPS-om bila izgrađena na teritoriji Srbije. Upravo u ovom trenutku se između te dve struje vodi borba za zauzimanje ključnih pozicija u tom javnom preduzeću. Stručna javnost pak smatra da i jedna i druga varijanta imaju svoje dobre, ali i loše strane.

"Razmišljanja o prodaji EPS-a se ne javljaju zato što je situacija u preduzeću loša. Naprotiv, EPS ima velike potencijale i u veoma je dobrom stanju. Razmišljanja o eventualnoj promeni javljaju se samo zato što je ekonomska situacija u državi teška i što treba popunjavati rupe koje postoje u budžetu. Prodaja tog vrednog preduzeća je upravo jedan od načina za punjenje budžeta", kaže za Danas Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup.

Prema njegovim rečima, ima dosta razloga zašto bi EPS trebalo da nastavi da funkcioniše kao državno preduzeće.

"Ako bi ostao u vlasništvu države, bila bi ostvarena stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije. Naime, proizvodnja, postrojenja i rudnici ne bi prešli u privatne ruke, odnosno kao državna svojina bi i dalje bili u vlasništvu građana Srbije. Ono što je za potrošače najvažnije, cene struje bi svakako bile niže nego da EPS pređe u vlasništvo privatne firme. U slučaju privatizacije cena električne energije bi mogla da postane spekulativna. Često se dešava da tržišna cena struje nije realna već spekulativna, a to nije dobro kako za potrošače, tako i objektivno gledano. Pre desetak godine Sjedinjene Američke Države su se suočile sa problemom spekulativnih cena struje koje su bile nerealno visoke. Kada se sve to uzme u obzir, prodaja EPS-a nije baš dobro rešenje", objašnjava Ružić.

S druge strane, nastavlja sagovornik Danasa, privatizacija bi obezbedila bolje upravljanje preduzećem.

"Država je dugogodišnjim postavljanjem nekvalifikovanog menadžmenta svela taj važan segment za funkcionisanje svake kompanije na najniži nivo. Na tom planu su u EPS-u nužne promene koje bi strani strateški partner sigurno doneo. S obzirom na to da se država pokazala kao veoma loš upravljač, bilo bi dobro da neka druga institucija, makar i strana, preuzme rukovođenje kompanijom, odnosno postavi svoj profesionalni menadžment", zaključuje sagovornik lista Danas.
 
Ko će pre devojci?
Rusi i Nemci u trci za EPS?
FoNet | 18. jun 2014. 09:56 | Komentara: 23
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... rci-za-EPS

Nije tajna da su Rusi zainteresovani za kupovinu EPS-a i u tom slučaju gazda jednog od najuspešnijih srpskih preduzeća bi postala državna elektroenergetska kompanija Inter Rao

BEOGRAD- Nije nikakva tajna da su Rusi zainteresovani za kupovinu Elektroprivrede Srbije i u slučaju da se takav dogovor postigne, gazda jednog od najuspešnijih srpskih preduzeća bi postala državna elektroenergetska kompanija Inter Rao, piše Danas, pozivajući se na dobro obaveštene izvore.

Sagovornik Danasa, dobar poznavalac prilika u elektroenergetskom sektoru, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da velike kompanije ruski Inter Rao i nemački RVE imaju snage da preuzmu EPS, ali da ne postoji nijedan ekonomski razlog za to i da ako do akvizicije dođe, razlog će biti u potpunosti politički.

Priča o tome da je ruski državni gigant Inter Rao zainteresovan za EPS je aktuelna već godinama. Danas podseća da je još 2008. potpisan sporazum o strateškoj saradnji između te kompanije i EPS.

Strani kapital, kada dolazi u Srbiju ima za cilj da kupi ono što je najbolje i najatraktivnije za prodaju. EPS je jedna od najvećih, najuspešnijih i najvrednijih kompanija koje Srbija poseduje i zbog toga ga žele i Rusi i Nemci. Zbog toga i jedni i drugi politički agituju kako bi došli do tog preduzeća, naveo je isti izvor.

EPS predstavlja „porodično blago“ naše zemlje i nikako ga ne treba prodati niti dozvoliti da bilo koja strana kompanija, bilo nemačka, bilo ruska upravlja njime, kategoričan je sagovornik Danasa, koji ističe da je potrebno da EPS gradi strateška partnerstva sa stranim kompanijama, ali isključivo kroz zajedničke poduhvate izgradnje novih proizvodnih postrojenja.

Međutim, ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić tvrdi da nema informacije da se bilo koja ruska kompanija interesuje za kupovinu Elektroprivrede Srbije.

Koliko je meni poznato, to nije bila tema razgovora sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom, rekao je Antić za Danas.
 
...Ministarstvo građevinarstva je pre dve nedelje ukinulo pravosnažnost građevinske dozvole za taj vetropark, čija procedura izdavanja je trajala pet godina
i u šta je Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA), uložilo 30 miliona evra...
...Vetropark "Čibuk u Kovinu treba da bude snage 145 megavata (MW)...
Kliknite za proširenje...
izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4756 ... liona-evra
Za 30 miliona evra nema ni jednog šrafa , pa gde su te pare završile :roll:
 
AKTUELNO - Počela utakmica na tržištu električne energije
EPS napustilo 138 kupaca
AUTOR: MAJA PEROVIĆ

Beograd - Otvaranjem tržišta električne energije 2013. godine potrošači na visokom naponu imali su obavezu da se opredele i potpišu ugovor sa snabdevačem koji više ne mora da bude Elektroprivreda Srbije. Od prošle godine odluku o izboru snabdevača moralo je da donese i oko 4.200 potrošača na srednjem naponu i oni na niskom koji nemaju status malog kupca, dok će od naredne 2015. to učiniti i potrošači iz kategorije domaćinstva.

Utakmica na domaćem elektroenergetskom tržištu je počela, a uz EPS, za kupce u Srbiji nadmeću se i kompanije GEN-I, Rudnap, Vuković 1967 i Nova Komoditis. Do sada je, prema podacima koje smo dobili od EPS Snabdevanja, drugog snabdevača izabralo 138 donedavno EPS-ovih kupaca ili 2,8 odsto od ukupnog broja potrošača, dok je u proceduri zamene još oko 30 ili 0,6 odsto.

Kada je reč o domaćinstvima, ne očekuje se da će preveliki broj tražiti novog snabdevača, jer je prosečna cena struje za tu kategoriju, čak i uz poskupljenje o kome se govori, među najnižima u regionu, pa su slabe šanse da konkurencija ponudi nižu.

- Iskustvo razvijenih zemalja pokazuje da mali broj domaćinstava menja snabdevača. Ako je tako u uslovima kada je regulisana cena tržišna, malo je verovatno da će snabdevači u Srbiji moći da daju cenu atraktivniju od one koju nudi EPS Javno snabdevanje - navodi Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku, i dodaje da ne bi bilo dobro da cena za grejanje bude manja od regulisane, jer bi se u tom slučaju povećalo korišćenje električne energije u grejnoj sezoni.

Međutim, dodaje naša sagovornica, moguće je da za neke profile potrošnje drugi snabdevači ili sam EPS kao snabdevač na slobodnom tržištu ponudi nižu cenu za, na primer, period grejanja.

Sudeći po broju kupaca koji su od početka otvaranja tržišta električne energije promenili snabdevača, očigledno je da se jedna za drugom rešavaju početne teškoće koje su pratile ovaj proces - od nespremnosti preduzeća za izlazak na tržište do nejasnoća oko sprovođenja javnih nabavki. Tržište se polako uhodava, ali još ima prepreka da bi „zaživelo“ poput onog u recimo Sloveniji ili Hrvatskoj.

- EPS Snabdevanje se još ne ponaša tržišno. Cene koje nudi kupcima najčešće su ispod tržišnih, jer ono ima privilegiju da po takvim cenama kupuje energiju od svojih proizvođača. Takođe, uvođenjem i podnošenjem uverenja o domaćem poreklu robe na javnim nabavkama, što je omogućeno Zakonom o javnim nabavkama, EPS Snabdevanje u startu ima prednost od 15 odsto u ceni. Da bi u tom segmentu kupaca tržište bilo otvoreno, električna energija mora da bude izuzeta iz kriterijuma domaćeg porekla, kao što je to slučaj u ostalim državama. Još jedan razlog sporijeg otvaranja tržišta jeste to što nema jasnih pravila, standardizacije i automatizacije oko dostavljanja mernih i obračunski podataka od strane operatora prenosnog i distributivnih sistema snabdevaču. Kada bi snabdevači raspolagali detaljnim mernim podacima, kupci bi imali niže cene - kaže za Danas Dejan Paravan, izvršni direktor prodaje u GEN-I, i dodaje da ta kompanija planira da proširi prodaju krajnjim kupcima, nudeći alternativne produkte, odnosno pogodnosti prilagođene profilu potrošnje kupca, čime će biti konkurentan.

Naš sagovornik navodi da GEN-I kontaktiraju kupci koji su već na tržištu kako bi saznali uslove snabdevanja i eventualno promenili snabdevača. Dodaje da su kupci koji su lane izašli na tržište već dosta upoznati sa povoljnostima, ali da su prednosti i posledice otvorenog tržišta onima koji su na njemu od ove godine i dalje poprilična nepoznanica.

Nije teško pretpostaviti da će naredni meseci na srpskom tržištu električne energije biti dinamični i zanimljivi. Kako navode u Agenciji za energetiku, verovatno će se snabdevačima koji su već aktivni na njemu pridružiti i neki novi. Pažnja svih, kako to pravila tržišta i nalažu, biće usmerena na jake i uspešne firme. Preduzeća u stečaju, firme u restrukturiranju i neplatiše svakako nisu zanimljivi kupci. U nekoliko navrata, od početka godine, zbog kupaca koji nisu stigli na vreme da sprovedu javnu nabavku produžavan je rok do koga mogu da budu na rezervnom snabdevanju, a ako i po isteku novog datuma ne izaberu snabdevača, po slovu zakona trebalo bi da usledi isključenje sa mreže.

Rokovi

- Kupci koji su morali da sprovedu javnu nabavku sukcesivno su napuštali rezervno snabdevanje. Vlada je 26. juna donela zaključak da EPS Snabdevanje najkasnije do 31. decembra nastavi sa rezervnim snabdevanjem privrednih subjekata koji su u postupku restrukturiranja, odnosno stečaja - navodi Ljiljana Hadžibabić.

Licencirano 79 snabdevača

Na tržištu električne energije, prema podacima EMS-a, u ovom trenutku je licencirano 79 snabdevača. Od tog broja 42 snabdevača su stekla status balansno odgovorne strane koji omogućava trgovinu električnom energijom.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/e ... XwM81.dpuf
 
EPS Snabdevanje se još ne ponaša tržišno. Cene koje nudi kupcima najčešće su ispod tržišnih, jer ono ima privilegiju da po takvim cenama kupuje energiju od svojih proizvođača. Takođe, uvođenjem i podnošenjem uverenja o domaćem poreklu robe na javnim nabavkama, što je omogućeno Zakonom o javnim nabavkama, EPS Snabdevanje u startu ima prednost od 15 odsto u ceni. Da bi u tom segmentu kupaca tržište bilo otvoreno, električna energija mora da bude izuzeta iz kriterijuma domaćeg porekla, kao što je to slučaj u ostalim državama. Još jedan razlog sporijeg otvaranja tržišta jeste to što nema jasnih pravila, standardizacije i automatizacije oko dostavljanja mernih i obračunski podataka od strane operatora prenosnog i distributivnih sistema snabdevaču. Kada bi snabdevači raspolagali detaljnim mernim podacima, kupci bi imali niže cene - kaže za Danas Dejan Paravan, izvršni direktor prodaje u GEN-I, i dodaje da ta kompanija planira da proširi prodaju krajnjim kupcima, nudeći alternativne produkte, odnosno pogodnosti prilagođene profilu potrošnje kupca, čime će biti konkurentan.
Kliknite za proširenje...

Какве све небулозе човек неће прочитати
 
Danas je objavljeno da je projekat Južni tok napušten.
Trebalo bi promeniti međudržavni sporazum sa Rusijom tako da se umesto gasa razvije program nuklearne energije.
 
Mislim da je ovo samo deo prepucavanja izmedju Rusa i EU.
Svasta tu jos moze biti.
 
MilisaV":m3aihzjv je napisao(la):
trebalo bi da nacionalizujemo NIS.
Kliknite za proširenje...

Dovoljno bi bilo da ga otkupimo za sumu za koju su ga od nas kupili sa svim objektima.
 
Izvor B92:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=940814

Opet ista prica o toplovodu iz TENT-a o kojoj sam pisao pre 3 godine. Pokusao sam da stavim komentar ali nije objavljen. Prave studiju o Izvodljivosti - pa sigurno da je izvodljivo ali treba napraviti studiju o Isplatljivosti da vidimo da li je isplatljivo!!!!

A tek budalastina o hladjenju je vrhunac!!! :bash:
 
Termičar možeš li da pronađeš šta si pisao pre 3 godina i da ponovo postaviš.

I pitanje. Zašto je hlađenje glupost?
 
MilisaV":2wwm669k je napisao(la):
Termičar možeš li da pronađeš šta si pisao pre 3 godina i da ponovo postaviš.

I pitanje. Zašto je hlađenje glupost?
Kliknite za proširenje...

Pisao sam bas u ovom forumu: viewtopic.php?p=119236#p119236

Da ponovo napomenem: postoje Termoelektrane - TE i postoje Termoelektrane - Toplane - TE-TO. Prve sluze samo za proizvodnju struje a druge proizvode struju i toplotu. TENT (Termoelektrana Nikola Tesla) kako sam naziv kaze je samo termoelektrana a ne i toplana, sto znaci da bi mogla da i greje treba uraditi pored toplovoda i znacajne prepravke na istoj!

Hladjenje je moguce slanjem hladne vode u radijatore (sto bi dovelo do znacajne pojave kondenzacije u stanovima), mada ne znam odakle im hladna voda. Drugi nacin je koriscenjem te (tople) vode u toplotnim pumpama ali to zahteva kompletnu promenu instalacija u zgradama i stanovima (koriscenje potpuno drugacijeg tipa grejno-rashladnih tela "fan-coil").

Ponovo hocu da napomenem da ne zagovaram ni DA ni NE za toplovod ali da se mora uraditi zaista sveobuhvatna analiza isplatljivosti resenja.
 
kolika je danas izlayna temperatura vode koja izlazi iz TENT 1 i pusta se u Savu? ?
 
laki72":kbekmscl je napisao(la):
kolika je danas izlayna temperatura vode koja izlazi iz TENT 1 i pusta se u Savu? ?
Kliknite za proširenje...

Taj podatak neznam ali je sigurno mala da bi se njome grejala voda za toplovod.

Inace koliko je meni poznato ta voda podigne temperaturu Save za oko 3 stepena i ja bi (da mene neko pita a nisam bas objektivan jer sam ljubitelj reke) ostavio se toplovoda i te pare ulozio u sredjivanje obala Save na potezu od Obrenovca do Beograda, i sredio otpadne vode i dobio pravu rivijeru za leto jer temperatura Save leti (od Jula do Septembra) zna da bude i do 30 stepeni (uzivanje za kupanje), ovde mozete na dnu strane da vidite prosecne temperature Save ( http://www.hidmet.gov.rs/latin/hidrolog ... m_id=45099 ). Evo jednog lepog primera (na zalost jedinog za sada): http://www.youtube.com/watch?v=i-auGgbPm28
 
Додано загревање Саве је еколошки проблем
 
Kolika je tepmeratura vode koja izlazi iz toplane novi beograd recimo , koliki su gubitic po duznom metru kako to vec ide ,Ja bi platio svedjanima da nam urade studiju
 
Pa ako digne temperaturu reke Save za 3 stepena, onda bas i nije mala temperatura vode koju ispusta TENT1
 
@ Orion, slazem se da je to ekoloski problem, medjutim on postoji pa postoji i ne moze se izbeci pa cak i sa toplovodom samo ce biti manji sa toplovodom. Doduse nisam nigde cuo ili barem meni nije poznato koliki je to sada problem za Savu! Svakako da je mnogo manji nego sta se sve ispusta u nju.

@ Direktor, polazna temperatura vode iz svih Beogradskih toplana zavisi od spoljne temperature, nisam siguran ali mislim da bi trebala da bude oko 150 stepeni za spoljasnju temperaturu od -18. U svakom slucaju je preko 100 stepeni za temperatur ispod 0. Slazem se u potpunosti da zaista strucni ljudi naprave tu studiju i da se da na uvid javnosti (barem strucnoj javnosti) jer se radi o zaista velikoj sumi (preko 200 miliona samo za toplovod)

@ Laki72, ja sam tako negde cuo da je to do max 3 stepena. Madjutim radi se o relativno niskoj temeperaturi te vode ali o velikoj kolicini pa se zato ta voda ne bi mogla da koristi za grejanje Beograda nego da bi se trebalo oduzeti deo pare iz turbine (ili kotla) koji bi zagrevala tu vodu za toplovod. Ako je to slucaj onda to ujedno znaci i manje struje iz turbine i generatora!

Ovde se radi o prostoj matematici sta sa jedne strane gubimo a sta dobijamo na drugoj strani. Gubimo: manje struje iz TENT-a, cena toplovoda, odrzavanje toplovoda, cena radova na samom postrojenju u TENT-u, cena transporta vode (struja za pumpe i dogrevanje vode na tom putu), je na jednoj strani a sa druge strane je cena energije dobijena iz vrelovodnog kotla na gas iz toplane (recimo Novi Beograd). Radi neke orijentacije cena jednog kotla na gas od 120MW sa svom opremom i zgradom je oko 10 miliona evra. Sto znaci da se za investiciju u toplovod mogu napraviti 3 ili 4 nove toplane velicine Toplane Novi Beograd (ili da se Novi Beograd poveca za 3 do 4 puta pa da mu one trebaju).

E tu sad dodje ono zbog cega se ova ideja uopste i razmatra a to je gas, njegova cena (sada i u buducnosti) i nasa zavisnost! Prakticno je to jedini razlog za toplovod! Za zagrevanje vode u toplovodu bi se koristio ugalj koji je zagadjivac neopevanih razmera i nesagledivih posledica (dugorocnih) a sa druge strane sagorevanje gasa proizvodi sledece otpadne gasove: ugljen dioksid, azotne okside (tendencija je smanjivanja i to znacajnog sa novom opremom i propisima), ugljen monoksid (veoma malo ili ga nema sa savremenom opremom) i vodena para (beli dim iz dimnjaka koji vidimo). Drugih zagadjivaca pri koriscenju gasa nema. Stvar je strategije drzave na sta ce se odluciti.
 
Hvala na detasljnom objasnjenju , mene sad zanima u tih 200 milona troskova sto pominjes to mi djeluje puno , ako je vec dio posla uradjen trasa , most , jes da su cjevi pokradene
Na osnovu cega se to u startu pocelo uopste graditi , koje pokrenuo tu ideju , valjda je radjeno na osnovu neke analize studje , da li bi se taj dokument mogao negdje iskopati ,
Cini mi se da je covic bio gradonacelnik
Da li tent grije obrenovac ,
 
Треба имати у виду да се у топланама у бг понекад заложи и мазут што еколошким проблемима онда да сасвим другу димензију. Као што је већ раније примећено овим пројектом би се ослободило земљиште на НБГ, а цео крај би више вредео без димњака. Смањење производње ел. енергије није аргумент треба гледати укупан енергетским биланс.
Чак и потрошња пумпи и постројњен за успутно загревање треба гледати само кроз укупан енергетски биланс.
Све лепо подвући срачунати и донети праву одлуку.
 
Nebi se gasila toplana na nbg koliko sam ja razumjeo
 
@ Direktor, cena od 200 miliona je figurisala ranije. Ja na zalost nikad nisam video ni jedan zvanican papir o tom projektu toplovoda ni za ni protiv, sva moja saznanja o tome su od kolega koji su navodno videli ili culi neke delove. Kako su to ipak strucni ljudi koji su znali sta da gledaju ja sam im poverovao. Ne znam skoro nista o grejanju Obrenovca, na zalost.

@ Orion, sto se tice mazuta u elektranama ono je samo kao rezervno gorivo (u par manjih toplana je nazalost i osnovno gorivo ali se radi na gasenju istih). Slazem se da bi lepse izgledalo bez dimnjaka ali su oni neminovni u danasnje vreme, sto se tice zemljista koje bi se oslobodilo to je tacno ali mislim da zemljista i prostora na N.Beogradu ima dovoljno da bi ovo ucinilo neku veliku razliku. Ne slazem se sa tobom u vezi smanjenja proizvodnje el.energije jer je ona trenutno jedina energija koja se skoro bez gubitka moze pretvoriti u toplotnu i kao takva je vrlo vredna. Slazem se da se treba napraviti bilans i to sa projekcijom od najmanje 40 godina u buducnost, i na bazi toga sracunati jedinicnu cenu toplotne energije sa oba izvora i videti sta se isplati.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh