Električna vozila i punjači

[iadzic]

Au koliko negative
Ok idemo redom.
@mariks Nisam pomenuo da SVE firme treba da postave solarne punjače nego one koje imaju mesta, zbog toga je računica na milion automobila (oni koji žive u kući+ oni koji rade u firmama koje mogu da postave panele). Evo recimo jedna ideja za firme koje nemaju mesta za solarne punjače(uglavnom firme u BGD/NBG) da se recimo dogovore sa parking servisom na Novom BGD i da postave solarne nadstrešnice koje će puniti automobile. Računica je bila za milion automobila, ako misliš da u Srbiji ne može toliko trenutno, možemo skalirati na pola miliona za početak.
@StariPosmatrač nisam prenebregnuo činjenicu da solarni paneli prave manje struje zimi u odnosu na leto jer se smanjuje proizvodnja za 3-4 puta( ne 4-5 puta) i za prosečnu potrošnju prosečnog stanovnika je dovoljno 1,4KWh da bi za 8h na poslu (za 260 radnih dana) napunio struje koliko potroši za 365 dana. Ukoliko ne uspe na poslu da napuni dovoljno struje nedostatak može dopuniti na komercijalnim punjačima ali to je par procenata godišnje potrebe (ne utiče mnogo na računicu). Iz ovoga proizilazi da nema potrebe da se automobili pune sa 11KW već je dovoljno i 2KW što prilično menja tvoju pretpostavku. Firmi onda ne treba 150KW solar za 10 radnika nego 20KW. Zašto bi punio automobil za 1,5h ako će sigurno biti na punjaču bar 8h. Ovo je sve za punjače u firmama. Za kućne punjače ne moram da pojašnjavam koliko je jedonstavnija računica i izvodljivija.
Za solarnu elektranu od 5KW sam uzeo prvi link sa google gde je bila navedena cena od 409.000 RSD. U ovu cenu je uključen i transport do lokacije(SunPowerSolar)
Mislim i da grešiš oko opterećenja elektro sistema jer si mišljenje oformio na osnovu pretpostavke o punjenju na 11KW a nema potrebe za tako nečim.
Uostalom zamislimo u teoriji situaciju da se milion automobila puni iskljucivo iz elektro sistema (bez solarnih panela) i ako prelaze 20.000km godišnje, uz potrošnju od 15KW na 100km je godišnje 3TWh što iznosi manje od 10% proizvodnje struje u Srbiji. Većinu te struje bi recimo mogli dobiti smanjivanjem gubitaka u prenosnoj mreži(koji su verujem najveći u Evropi)
Evo i citat:

Gubici na našoj mreži u prethodnim godinama su iznosili između 11 i 13 % u proseku, a to je i dalje visok nivo u odnosu na Evropu. Naš cilj je da te gubitke u narednim godinama svedemo na 8 %, što je prihvatljivo u našim uslovima

Znači uz svođenje gubitaka na normalan nivo (smanjenje za 3-5%) bi se moglo pola miliona automobila voziti potpuno besplatno i država bi štedela 700 miliona € svake godine. Plus bi pola miliona vlasnika automobila imalo 13tu platu jer bi uštedeli na gorivu 1000€godišnje. Bez ikakvih solarnih panela.

Edit:
Sad sam koristio i kalkulator druge firme(SolarShop) za solarnu elektranu od 5KW. Uzeo sam panele od 5KW, metalnu konstrukciju za 5KW, trofazni priključak od 5KW kao i LiFePO4 akumulator od 5KWh (koji košta 146.000 RSD) i ukupna cena ključ u ruke je 526.400RSD. Ne znam gde si ti video cene od 6000€. Mislim nije ni problem da je 6000€ jer je to mizerna razlika na period od 7 godina otplate...

 

[roger34]

Pa teško ćeš iz kW panela da izvučeš 1,4KWh za 8h, čak i leti. Dupliraj to
Opet kažem, lepo je to razmiljanje, ali nama će realno svi paneli biti potrebniji da recimo prebacimo klime, računare i svetla u tim frimama na njih, nego za kola.

Ko može kod kuće, bolje da veš mašinu, bojlere i kad ima sunca grejanje prebacuje, pa ako ima viška i za kola je OK.

 

[StariPosmatrač]

Ipak je 4-5x, veruj mi.

20kw elektrana će ti davati oko 2kw po vozilu između 11-14h, leti. A da daje i 2kw svih tih osam sati, ti nesrećnici bi patili od ekstremnog, hroničnog range anxiety-ja dok se voze do posla i nazad.

Kad bi mi imali lak način da podignemo proizvodnju za 10% gde bi nam kraj bio. A slažem se da bi trebali da se pozabave gubicima u mreži.

Pisao sam već na temi o energetici kako se bira oprema i izvođač za elektranu. Veliki je tu rizik zaleteti se na cenu i kupiti no name opremu, koju će ti ugraditi neki diletanti. Električni kvarovi, požari, oštećenje krova, aljkava instalacija, loše performanse sistema, očajna podrška u garantnom roku, nemogućnost budućeg proširenja, ništa ti to ne treba u životu.

 

[Zuma]

Da li je neko izveo račun za pretpostavku da se u gradovima poput Beograda i krovovi kolektivnih stambenih zgrada pokriju solarnim panelima? Većina je stara pa im ionako treba popravka krova. Prosečna zgrada u Beogradu nije soliter sa puno stanara, nego verovatno ima samo recimo tri sprata, pa se tako dobijena energija ne bi delila na baš previše porodica po jednoj zgradi. Možda u prosečnoj spratnosti grešim ali je to neki prvi utisak. Vlasnik bi mogla da bude stambena zajednica zgrade koja je ionako pravno lice. Ukupna površina svih krovova u Beogradu nije zanemarljiva, pa bi se tako mogle dobiti značajne količine energije čak i u mestima gde ne preovlađuju porodične zgrade.

Ovo su konture zgrada. Vidi se da je znatan procenat površine Beograda prekriven krovovima. A to nije mala površina. Neka se samo manji deo potencijala iskoristi, pa bi to već bio znatan doprinos prozvodnji energije. Pogotovo što bi se ona odmah i trošila na istom mestu, pa nije potrebna distribucija.

 

[iadzic]

Pretpostavio sam da je viša cena uzrokovana višim kvalitetom opreme. Iskreno ne razumem se u temetiku solarnih panela i onih nekoliko linkova sam izguglao na brzinu.
Ja i dalje mislim da je to izvodljivo i da se mojim proizvoljnim ciframa koristimo samo da bi pokazali da to nije moguće, a razlika je u 10-20%. Umesto da zajednički dođemo do cifara koje su izvodljive.
Ovako samo deluje da se prepucavamo i prebacujemo lopticu preko mrežice bez konstruktivnog doprinosa. Evo recimo ja sam racunao da je potrebno 8KWh struje dnevno za 50km dnevno za sve potrebe jedne prosečne osobe. Ukoliko krene od kuće sa punom baterijom na poslu će punjenjem 8h po 1KW dopuniti tu dnevnu potrošnju od 8KWh. Kada krene kući opet će imati punu bateriju, zašto bi imao problem sa dometom ako bi stalno imao punu bateriju? Uostalom ja sam proračun pravio na 5KW po osobi i ako elektrana od 20KW daje manje od 2KW po automobilu onda šta je problem da povećamo elektranu za 50% na 30KW? Hoće li elektrana od 30KW uspeti da daje 2KW po automobilu? Ta elektrana je i dalje manja od početne premise o 10 automobila po 5KW solara. Znači i dalje smo uštedeli novac izgradnjom 30KW elektrane u firmi umesto 10 elektrana po 5KW za 10 auta. Ako ne grešim 30KW elektrana zauzima 140m2 prostora, taman toliko zauzima i 10 parkiranih automobila?

Poenta je da uz određene korekcije (smanjenje gubitaka za 3-4%) imaš pokriveno 500.000 automobila koji se mogu napajati iz elektro sistema bez ikakvih posledica ili proširenja mreže, još 300-400.000 automobila čiji vlasnici žive u kućama koji bi mogli biti pokriveni 100% sa solarnim panelima(još bi imali viškove struje koje bi predavali energetskom sistemu) i tipa 100-200.000 automobila koji bi se punili u firmama koje imaju gde da postave panele (ili bi pokrili javne parkinge solarnim panelima ukoliko nemaju prostor)

E sad me ubeđuješ o recimo 100.000 automobila koji bi se punili u firmama da je to neizvodljivo i da bi mozda tako moglo 20.000, potpuno ignorišući ovih ostalih 900.000 koji bi mogli da se pune bez problema. Možda 1/10 od milion automobila bi imala problem i onda ćemo da odbacimo i ostalih 9/10.
100.000 automobila sve i da se pune iz EPS bi povećalo godišnju potrošnju za 1%. Da li je to veliki udar na sistem? Ako bi sistem bio u plusu za milijardu € godišnje?

 

[StariPosmatrač]

Ja sam apsolutno pobornik solarnih elektrana, i električnih automobila kao drugog auta u porodici. Ali nije baš tako jednostavno opteretiti elektroenergetski sistem za dodatnih 10 posto, a strategiju zasnivati na nepredvidivom izvoru električne energije.

Od prvog januara 2027 novi prozjumeri će biti prebačeni na neto obračun, po kojima će se viškovi otkupljivati (po bagatelnim cenama). Koliko je to loša vest za prozjumere, toliko je dobra za prodavce električnih automobila. Jer onda te viškove možeš da koristiš da se voziš, umesto da poklanjaš epsu. Mnogi električni automobili imaju sad vehicle to home opciju, gde ti auto postaje baterija koju koristiš kada nema sunca. Ali da bi to funkcionisalo prvo moraš da živiš u kući, da radiš hibridno ili remote ili u trećoj smeni i na kraju da imaš skup auto sa velikim kapacitetom baterije.

 

[nex999]

S obzirom na najavljeno otvaranje data centra u Pančevu a vrv i na još nekim lokacijama, električni automobili i njihov uticaj na elektroenergetski sistem će nam biti najmanji problem

 

[StariPosmatrač]

Gugl na globalnom nivou troši dvadesetak twh, @iadzic-ev paket mobilnosti samo u Srbiji 3.5twh. Nekoliko data centara su sitnica.

 

[Zuma]

Da li je neko izveo račun za pretpostavku da se u gradovima poput Beograda i krovovi kolektivnih stambenih zgrada pokriju solarnim panelima? Većina je stara pa im ionako treba popravka krova. Prosečna zgrada u Beogradu nije soliter sa puno stanara, nego verovatno ima samo recimo tri sprata, pa se tako dobijena energija ne bi delila na baš previše porodica po jednoj zgradi. Možda u prosečnoj spratnosti grešim ali je to neki prvi utisak. Vlasnik bi mogla da bude stambena zajednica zgrade koja je ionako pravno lice. Ukupna površina svih krovova u Beogradu nije zanemarljiva, pa bi se tako mogle dobiti značajne količine energije čak i u mestima gde ne preovlađuju porodične zgrade.

Ovo su konture zgrada. Vidi se da je znatan procenat površine Beograda prekriven krovovima. A to nije mala površina. Neka se samo manji deo potencijala iskoristi, pa bi to već bio znatan doprinos prozvodnji energije. Pogotovo što bi se ona odmah i trošila na istom mestu, pa nije potrebna distribucija.

Pogledajte prilog 252750

Pronašao sam način da izbrojim žute piksele. U opštini Stari grad krovovi zgrada zauzimaju 35,7 % površine opštine. Znači da je u Starom Gradu maksimalna površina koju bi mogli da zauzmu solarni kolektori na krovovima zgrada 2,5 kvadratna kilometra solarnih panela. To nije mali energetski potencijal čak i ako se iskoristi samo mali deo.

 

[roger34]

Pretpostavio sam da je viša cena uzrokovana višim kvalitetom opreme. Iskreno ne razumem se u temetiku solarnih panela i onih nekoliko linkova sam izguglao na brzinu.
Ja i dalje mislim da je to izvodljivo i da se mojim proizvoljnim ciframa koristimo samo da bi pokazali da to nije moguće, a razlika je u 10-20%. Umesto da zajednički dođemo do cifara koje su izvodljive.
Ovako samo deluje da se prepucavamo i prebacujemo lopticu preko mrežice bez konstruktivnog doprinosa. Evo recimo ja sam racunao da je potrebno 8KWh struje dnevno za 50km dnevno za sve potrebe jedne prosečne osobe. Ukoliko krene od kuće sa punom baterijom na poslu će punjenjem 8h po 1KW dopuniti tu dnevnu potrošnju od 8KWh. Kada krene kući opet će imati punu bateriju, zašto bi imao problem sa dometom ako bi stalno imao punu bateriju? Uostalom ja sam proračun pravio na 5KW po osobi i ako elektrana od 20KW daje manje od 2KW po automobilu onda šta je problem da povećamo elektranu za 50% na 30KW? Hoće li elektrana od 30KW uspeti da daje 2KW po automobilu? Ta elektrana je i dalje manja od početne premise o 10 automobila po 5KW solara. Znači i dalje smo uštedeli novac izgradnjom 30KW elektrane u firmi umesto 10 elektrana po 5KW za 10 auta. Ako ne grešim 30KW elektrana zauzima 140m2 prostora, taman toliko zauzima i 10 parkiranih automobila?

Imaš na prethodnoj strani (moju) sličnu računicu. Da, sa trenutnom tehnologijom pokriveni parking za tih nekih 8-10 automobila može da ih dopuni za 30-50km u toku 8h (ukoliko je osunčan svih 8h, bez hlada od zgrade ili sličnog, i naravno ne zimi).
Ono što hoću da kažem je da odvajanje EV od ostatka energetskih potreba nije optimalno, struja je struja.
Da li je bolje taj "parking" koristiti da se pune kola, ili da se napaja zgrada gde ljudi rade, a kola nek pune kući iz mreže?
Zašto da ohrabrujemo ljude da voze na posao, to je u startu loš potez (neko će to svakako raditi, neki prosto moraju, razumem).

Negde taj solarni parking baš ima smisla, negde nema...

 

[iadzic]

Čini mi se da je diskusija otišla u potpuno pogrešnom smeru. Svakako bi punjenje automobila na poslu bio daleko manji procenat od svih ostalih načina punjenja.
Nego je tu bilo najviše zamerki pa je i čitava rasprava prebačena na taj manjinski a problematičniji deo. Nema toliko zamerki na punjenje 800.000 automobila
Mada mi se dopada i ova ideja sa solarima na krovovima zgrada. Parkinzi za auta su već oko tih zgrada. To bi potencijalno rešilo punjenje dela automobila u gradovima za ljude koji žive u stanovima. Ako bi imao elektro centrale ravnomerno raspoređene po gradovima, elektro sistem bi bio mnogo rasterećeniji i mogao bi da se koristi za druge stvari

Inače se slažem da bi trebalo razvijati gradski prevoz (u BGD naročito metro) pa da nema potrebe za automobilima, ali računicu sam izvodio na trenutno stanje.

 

[mariks]

Ti gubici u mrezi su i kradje struje nije bas lako resivo.

 

[Zuma]

Ti gubici u mrezi su i kradje struje nije bas lako resivo.

Jeste lako rešivo ali neće da reše iz istih populističkih razloga zbog kojih se sada legalizuje sve što je nelegalno izgrađeno (po ko zna koji put) čime se obesmišljava čitava ideja planiranja. Svaki potrošač ima brojilo pa se zna koliko ON zvanično troši. Pretpostavljam da svaka iole veća trafo stanica ima načina da izmeri koliko energije prolazi kroz nju. Prosto uporede ta dva broja pa iz razlike odmah znaju na kojim je trafo stanicama razlika najveća. Onda naprave rang listu lokacija sa najvećim gubicima pa inspekcija zaređa od vrha te liste, po kućama i razvodnim stubovima, da proverava instalacije. Mesta za proveru onda ne bi bilo mnogo, pa je sasvim izvodivo. Veći problem su gubici na visokom naponu, ali tu su sami krivi.

 

[StariPosmatrač]

Jeste lako rešivo ali neće da reše iz istih populističkih razloga zbog kojih se sada legalizuje sve što je nelegalno izgrađeno (po ko zna koji put) čime se obesmišljava čitava ideja planiranja. Svaki potrošač ima brojilo pa se zna koliko ON zvanično troši. Pretpostavljam da svaka iole veća trafo stanica ima načina da izmeri koliko energije prolazi kroz nju. Prosto uporede ta dva broja pa iz razlike odmah znaju na kojim je trafo stanicama razlika najveća. Onda naprave rang listu lokacija sa najvećim gubicima pa inspekcija zaređa od vrha te liste, po kućama i razvodnim stubovima, da proverava instalacije. Mesta za proveru onda ne bi bilo mnogo, pa je sasvim izvodivo. Veći problem su gubici na visokom naponu, ali tu su sami krivi.

Veliki je to posao. Krenuli su po selima da izbacuju strujomere na bandere, jer neće jadni, dobri seljak da ukrade, ako ne može. Isto ljudi kraduckaju i na samoočitavanju. Nikad ne pusti radnika da očita, pa on lažira potrošnju kako njemu odgovara. Biće bolje sada kada krene daljinsko očitavanje masovno da se uvodi. Niš je prvi na listi, pošto verovatno najviše kradu, pa onda slede Čačak i Kraljevo. Mada i taj sistem ima slabu tačku u anteni koja je van strujomera i samo je pitanje vremena kada će se Srbin dosetiti da je onesposobi.

 

[mariks]

Vec su nasli resenje i za to. Zato i rekoh nije lako resivo, pogotovo jer najvise kradu oni na vrhu. Tacno se zna koji procenat gubitaka je prihvatljiv i koliko je bezbedno da se ukrade, mislim na ove vece, a da ne pricam tek koliko ima manjih. Resivo je ali takodje zahteva promenu mentaliteta i sistema. Ima i do sposobnosti. Bio sam prisutan kada je dosla inspekcija gde su nasli najvise gubitaka ali nisu mogli da nadju gde curi. Zgrada je u pitanju. Curi ispred nosa ali se ne vidi

 

[Bender Rodriguez]

Neki postovi na ovoj temi kao da se fokusiraju samo na korak postavljanja samih solarnih panela na zgrade i onda tu staju, ne bave se brojnim troškovima, uslovima i problemima pre i posle tog koraka.

 

[nensav]

Prodaja vozila u EU u avgustu

 

[boocky]

Sad sam procitao podatak da je Srbija na zacelju sto se tice infrastrukture i punjaca i da ima 3 javna punjaca na 100 000 stanovnika. Takodje udeo elektricnih automobila u prodaji i novim registrovanim automobima je oko 1%. Znaci na nivou statisticke greske. Zalosno...

 

[Zuma]

To će se promeniti otvaranjem BYD salona u Beogradu, bar što se tiče procenta kupljenih. Ima dosta njih koji automobil skoro isključivo koriste za lokalnu vožnju. Ako mogu da ga pune kod kuće, to je već dovoljan razlog da se izvuče korist od manje cene "goriva" i održavanja. Cene su od 26.490 evra naviše:

ATTO 2
Tip pogona: na prednje točkove
Ubrzanje 0–100 km/h: 7,9 sec.
Maksimalna brzina: 160 km/h
Kapacitet baterije 45,1 kWh
Kombinovana autonomija (WLTP): 312 km

Modeli - BYD

byd-auto.rs

 

[ink]

To će se promeniti otvaranjem BYD salona u Beogradu, bar što se tiče procenta kupljenih. Ima dosta njih koji automobil skoro isključivo koriste za lokalnu vožnju. Ako mogu da ga pune kod kuće, to je već dovoljan razlog da se izvuče korist od manje cene "goriva" i održavanja. Cene su od 26.490 evra naviše (ATTO 2)

Modeli - BYD

byd-auto.rs

To nije rang cena koji će kod nas nešto promeniti. Pretpostavljam da lični automobili nisu deo paketa o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa Kinom, pošto su kod njih cene drastično niže.

 

[ink]

Ako mogu da ga pune kod kuće, to je već dovoljan razlog da se izvuče korist od manje cene "goriva" i održavanja. Cene su od 26.490 evra naviše (ATTO 2)

Modeli - BYD

byd-auto.rs

Da li je neko seo da izračuna koliko bi koštalo punjenje automobila kod kuće (otprilike, pošto tu naravno ima mnogo faktora), u odnosu na cenu benzina?

 

[nensav]

To će se promeniti otvaranjem BYD salona u Beogradu, bar što se tiče procenta kupljenih. Ima dosta njih koji automobil skoro isključivo koriste za lokalnu vožnju. Ako mogu da ga pune kod kuće, to je već dovoljan razlog da se izvuče korist od manje cene "goriva" i održavanja. Cene su od 26.490 evra naviše:

ATTO 2
Tip pogona: na prednje točkove
Ubrzanje 0–100 km/h: 7,9 sec.
Maksimalna brzina: 160 km/h
Kapacitet baterije 45,1 kWh
Kombinovana autonomija (WLTP): 312 km

Modeli - BYD

byd-auto.rs

Za EV dosta malo ubrzanje. A i cena nije prihvatljiva za većinu. Izgleda da su naši nabili carine

 

[boocky]

To će se promeniti otvaranjem BYD salona u Beogradu, bar što se tiče procenta kupljenih. Ima dosta njih koji automobil skoro isključivo koriste za lokalnu vožnju. Ako mogu da ga pune kod kuće, to je već dovoljan razlog da se izvuče korist od manje cene "goriva" i održavanja. Cene su od 26.490 evra naviše:

ATTO 2
Tip pogona: na prednje točkove
Ubrzanje 0–100 km/h: 7,9 sec.
Maksimalna brzina: 160 km/h
Kapacitet baterije 45,1 kWh
Kombinovana autonomija (WLTP): 312 km

Modeli - BYD

byd-auto.rs

Da, koliko sam ispratio, otvorili su vec svoj salon na NBG-u. Pratim BYD i deluju mi kao ozbiljan igrac na trzistu. E sada, da li je i koliko je to dovoljno za nase trziste, iskreno ne znam.

 

[sutraw]

To će se promeniti otvaranjem BYD salona u Beogradu, bar što se tiče procenta kupljenih. Ima dosta njih koji automobil skoro isključivo koriste za lokalnu vožnju. Ako mogu da ga pune kod kuće, to je već dovoljan razlog da se izvuče korist od manje cene "goriva" i održavanja. Cene su od 26.490 evra naviše:

ATTO 2
Tip pogona: na prednje točkove
Ubrzanje 0–100 km/h: 7,9 sec.
Maksimalna brzina: 160 km/h
Kapacitet baterije 45,1 kWh
Kombinovana autonomija (WLTP): 312 km

Modeli - BYD

byd-auto.rs

Ponuda je ok već sad, ne bi trebalo da bude mnogo bitno. Glavni problem je pristup punjačima, jer kod nas i u novogradnjama se odradi vrlo mali procenat mesta sa punjačima. U gradu je nepraktično bar dok ne dobijemo nekoliko superbrzih punjača na različitim lokacijama. Ko ima svoju garažu ili kuću sa dvorištem, može da razmišlja o EV, ostali još uvek ne.

Takođe je problem što nema punjača po Srbiji, kako takvim kolima da ideš na malo duži put? Previše komplikovano i ostaće tako još deceniju ili dve.

 

[Zuma]

Koji je procenat putovanja u kojima se po jednom izlasku iz garaže pređe više od 300 km? Vrlo mali, a ovo im je najlošiji model iz salona.

Pa onda, recimo, imamo ovaj slučaj. Neka otac i sin, ili braća, imaju svako svoju porodicu i žive blizu jedan drugog. Jedan kupi klasični automobil a drugi električni. Onda zajedno koriste oba automobila kad, u retkim situacijama, treba da idu negde dalje. Ako je procenat daljih putovanja manji od 5%, neće ni primeti potencijalni sukob potreba, tj da im istovremeno treba automobil za dalji put (verovatnoća za to je onda 0,25%).

Isto važi i za firmu kojoj treba više vozila. Kupe pola običnih i pola električnih. Firme obično imaju i svoju zgradu, pa mogu sebi napraviti i punjače.