astrodule
Professional
Dvorski kompleks dinastije Karađorđević se nalazi na vrhu Dedinja. Okružen je šumom i ceo taj kompleks (dvorovi i park) se prostiru na 134 hektara, tj na površini oko 3 puta većoj od Kalemegdana (ili 268 fudbalskih terena).
Park je ograđen i posete se organizuju preko Turističke organizacije Beograda (http://www.tob.rs) ili direktnim kontaktom Kancelarije Nj. K. V. Prestolonaslednika Aleksandra 2 (http://www.royal.rs).
Kad se uđe u kompleks prvo se primeti ogromna šuma, tj park. Veći deo parka je u engleskom stilu gde sve raste kao u prirodi, dok je franckuski stil prisutan u neposrednoj blizini dvorova i njega karakterišu stroge simetrične forme.
Prve dve građevine koje se primete na putu ka Kraljevskom dvoru su mala zgrada dvorske žandarmerije i kasarna gardijske jedinice. Zatim sledi Slamnata kuća.
Slamnata kuća
Kao što se vidi na slici, a i da se naslutiti iz imena, to je kuća prekrivena slamnatim krovom. To je prvi izgrađeni objekat u kompleksu i u njemu je kralj Aleksandar 1. boravio dok je nadgledao izgradnju kompleksa. Jedno vreme je služila kao učionica za njegova tri sina, a takođe je bila i umetnički atelje njegove supruge, Kraljice Marije.
Kralj Aleksandar 1, je prvo živeo u Starom dvoru (gde je danas gradska skupština). Tu je živeo i njegov otac Kralja Petar1. Međutim, tu mu je bilo bučno, a i kažu da je bio malo ljubomoran na lepotu soje žene, pa je odlučio da izgradi svoj novi dom 4km dalje, u miru i tišini dedinjskog brda
Kraljevski dvor
Ovaj dvor čine suteren i 3 etaže gde se nalaze saloni, trpezarija, biblioteka i apartmani. Gradnja je započeta 1924. i trajala je 5 godina. Glavni arhitekta je bio Živojin Nikolić, a saradnici su bili Nikola Krasnov i Viktor Lukomski emigranti iz Rusije. Najlepše mesto je dvorski podrum koji nije tipičan podrum sa buradima.
Dvorska kapela
Ova kapela je posvećena Svetom Andreju Prvozvanom i nalazi se odmah uz Kraljevski dvor. Izgrađena je po uzoru na Kraljevu crkvu u Studenici i crkvu Svetog Andreja na Tresci u Makedoniji. Oslikali su je ruski majstori koji su prvo obišli srpske manastire da bi freske što više ličile na freske iz tih manastira.
Kapela je posle 2. svetskog rata služila kao magacin, a prvi put je očišćena uoči posete etiopskog cara Hajla Selasija 1953 koji je bio pravoslavac. Na vrhu kapele je Hrist koji ima rupu od metka u čelu (verovatno od nekog partizana) - klikni na sliku da vidiš uvećano.
Dvor i kapela izlaze na terasu sa koje se pruža predivan pogled na obližnji Košutnjak
Beli dvor
Kralj Aleksandar 1. je želeo da izgradi ovaj dvor za svoja tri sina. Samo 2 meseca po početku izgradnje, Kralj je ubijen u Marseju, a dvor je završen 2 godine kasnije, 1936. U njega se uselio knez Pavle, kao namesnik.
U oba dvora se nalaze brojna umetnička dela (slike, nameštaj, vaze, porcelan). Koga zanima više umetničkih detalja neka pogleda brošuru u TOB-u (na dnu teksta, može i da se klikne i uveliča).
U kompleksu se nalaze i neke kasnije izgrađene zgrade. Po Titovom naređenju je tu trebalo da bude neki kao banjski kompleks, međutim, zbog brzine radova glavna zgrada tog kompleksa nije dobro izgrađena i služi kao magacin. Takođe se tu nalazi i bazen, koji je oštećen bombardovanjem 1999. (nije pogođen, ali je napukao od gađanja obližnjeg vojnog objekta) i nije uspela njegova rekonstrukcija.
U šumi je sahranjena Titova prva ljubav Davorjanka Paunović (u blizini staze koja vodi ka Belom dvoru).
Ni Tito, ni Slobodan Milošević nisu živeli u ovom kompleksu. Koristili su ga samo za posete stranih državnika. Svi znamo za Slobin kanabe i kamin ispred kojeg je dao ostavku koji se nalaze u Zlatnom salonu Kraljevskog dvora.
Opšti, lični, utisak, je da bi ovaj ceo kompleks trebalo da bude više komercijalizovan. Naime, Beli dvor je pomalo zapušten. Prisutna je vlaga, krov od belog stakla prokišnjava, pa samim tim sve polako propada u njemu. Kraljevski dvor je u boljem stanju jer tamo živi Prestolonaslednik Aleksandar 2.
Ceo kompleks pripada državi Srbiji, a Aleksandru 2. je dozvoljeno da ga koristi.
Po mom mišljenju bi trebalo prekopirati način na koji funkcionišu slični kompleksi u inostranstvu. Time bi država dobila novac da ceo kompleks održava. Trenutno održavanje je na minimumu. Na prvi pogled izgleda blago zapušteno, a potencijal je ogroman.
Tekst je malo moj, malo od vodiča, a malo iz brošure.
Park je ograđen i posete se organizuju preko Turističke organizacije Beograda (http://www.tob.rs) ili direktnim kontaktom Kancelarije Nj. K. V. Prestolonaslednika Aleksandra 2 (http://www.royal.rs).
Kad se uđe u kompleks prvo se primeti ogromna šuma, tj park. Veći deo parka je u engleskom stilu gde sve raste kao u prirodi, dok je franckuski stil prisutan u neposrednoj blizini dvorova i njega karakterišu stroge simetrične forme.
Prve dve građevine koje se primete na putu ka Kraljevskom dvoru su mala zgrada dvorske žandarmerije i kasarna gardijske jedinice. Zatim sledi Slamnata kuća.
Slamnata kuća
Kao što se vidi na slici, a i da se naslutiti iz imena, to je kuća prekrivena slamnatim krovom. To je prvi izgrađeni objekat u kompleksu i u njemu je kralj Aleksandar 1. boravio dok je nadgledao izgradnju kompleksa. Jedno vreme je služila kao učionica za njegova tri sina, a takođe je bila i umetnički atelje njegove supruge, Kraljice Marije.
Kralj Aleksandar 1, je prvo živeo u Starom dvoru (gde je danas gradska skupština). Tu je živeo i njegov otac Kralja Petar1. Međutim, tu mu je bilo bučno, a i kažu da je bio malo ljubomoran na lepotu soje žene, pa je odlučio da izgradi svoj novi dom 4km dalje, u miru i tišini dedinjskog brda
Kraljevski dvor
Ovaj dvor čine suteren i 3 etaže gde se nalaze saloni, trpezarija, biblioteka i apartmani. Gradnja je započeta 1924. i trajala je 5 godina. Glavni arhitekta je bio Živojin Nikolić, a saradnici su bili Nikola Krasnov i Viktor Lukomski emigranti iz Rusije. Najlepše mesto je dvorski podrum koji nije tipičan podrum sa buradima.
Dvorska kapela
Ova kapela je posvećena Svetom Andreju Prvozvanom i nalazi se odmah uz Kraljevski dvor. Izgrađena je po uzoru na Kraljevu crkvu u Studenici i crkvu Svetog Andreja na Tresci u Makedoniji. Oslikali su je ruski majstori koji su prvo obišli srpske manastire da bi freske što više ličile na freske iz tih manastira.
Kapela je posle 2. svetskog rata služila kao magacin, a prvi put je očišćena uoči posete etiopskog cara Hajla Selasija 1953 koji je bio pravoslavac. Na vrhu kapele je Hrist koji ima rupu od metka u čelu (verovatno od nekog partizana) - klikni na sliku da vidiš uvećano.
Dvor i kapela izlaze na terasu sa koje se pruža predivan pogled na obližnji Košutnjak
Beli dvor
Kralj Aleksandar 1. je želeo da izgradi ovaj dvor za svoja tri sina. Samo 2 meseca po početku izgradnje, Kralj je ubijen u Marseju, a dvor je završen 2 godine kasnije, 1936. U njega se uselio knez Pavle, kao namesnik.
U oba dvora se nalaze brojna umetnička dela (slike, nameštaj, vaze, porcelan). Koga zanima više umetničkih detalja neka pogleda brošuru u TOB-u (na dnu teksta, može i da se klikne i uveliča).
U kompleksu se nalaze i neke kasnije izgrađene zgrade. Po Titovom naređenju je tu trebalo da bude neki kao banjski kompleks, međutim, zbog brzine radova glavna zgrada tog kompleksa nije dobro izgrađena i služi kao magacin. Takođe se tu nalazi i bazen, koji je oštećen bombardovanjem 1999. (nije pogođen, ali je napukao od gađanja obližnjeg vojnog objekta) i nije uspela njegova rekonstrukcija.
U šumi je sahranjena Titova prva ljubav Davorjanka Paunović (u blizini staze koja vodi ka Belom dvoru).
Ni Tito, ni Slobodan Milošević nisu živeli u ovom kompleksu. Koristili su ga samo za posete stranih državnika. Svi znamo za Slobin kanabe i kamin ispred kojeg je dao ostavku koji se nalaze u Zlatnom salonu Kraljevskog dvora.
Opšti, lični, utisak, je da bi ovaj ceo kompleks trebalo da bude više komercijalizovan. Naime, Beli dvor je pomalo zapušten. Prisutna je vlaga, krov od belog stakla prokišnjava, pa samim tim sve polako propada u njemu. Kraljevski dvor je u boljem stanju jer tamo živi Prestolonaslednik Aleksandar 2.
Ceo kompleks pripada državi Srbiji, a Aleksandru 2. je dozvoljeno da ga koristi.
Po mom mišljenju bi trebalo prekopirati način na koji funkcionišu slični kompleksi u inostranstvu. Time bi država dobila novac da ceo kompleks održava. Trenutno održavanje je na minimumu. Na prvi pogled izgleda blago zapušteno, a potencijal je ogroman.
Tekst je malo moj, malo od vodiča, a malo iz brošure.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
