Доста се покретала дискусија око тога
да ли требају 2 колосека на Винчанском мосту или не?
Железнице Србије данас на целој мрежи превезу око 13 милиона тона робе, и то претежно на коридору Х. Једна добра једноколосечна пруга може прихватити до 10 милиона тона робе. Нисам сигуран, чак ни са неком добром перспективом развоја, и усмеравањем више робе на железницу, да ће у наредних пар деценија бити достигнут тај обим превоза преко тог моста. У сваком случају, уколико би заиста имали пуно робе на железници, сугеришем да се направи железничка веза Смедерево - Ковин - Панчево, и на тај начин у широком луку заобиђу и Београдски и Новосадски чвор на транзитном правцу од Мађарске према југу. Око великих градова (Београд, Нови Сад) постоји потреба за фреквентним приградским железницама, а и међуградске везе су доста гушће. Роба из Румуније за јужну Италију може онда преко Смедерева и Краљева за Бар, а за северну преко Кикинде, Суботице и Сомбора.
На следећој слици приказујем предлог концепта Београдског железничког чвора са источним краком.
Врачарски тунел и Панчевачки мост сам предвидео искључиво за градско-приградске возове. Према југу иду две двоколосечне пруге, мешовито за градско-приградске, регионалне и брзе возове. Према западу иду паралелне двоколосечне пруге, једна за приградске друга за брзе и регионалне. Према истоку иде двоколосечна пруга за приградске, регионалне и брзе возове (са две четвороколосечне деонице за сустизање возова). У овом случају, у неком напредном плану, где би имали сваких сат директан воз из Прокопа за Вршац, и из Прокопа за Зрењанин преко Винчансог моста, била би нам потребна двоколосечна пруга преко Винчанског моста. Уколико не би постојао овај источни крак Београдског железничког чвора, други колосек преко Винчанског моста би био потпуно бесмислен.