1) Нови Сад - Рума - Шабац - Лозница су, у ствари два пута 1Б реда, 21 и 26. Поменути део пута за који се помиње аутопут је 21, а од Шапца продужава ка Ваљеву и Пожеги.
2) Оптерећење пута јужно од Руме је око 8000-9000 возила дневно. Ипак, велики део тог саобраћаја је локални саобраћај, а много је возача који потпуно избегавају све аутопутеве да не би платили путарину. Кроз сремска села се путује Београд - Шабац пола сата дуже, али уз уштеду на неплаћању путарине, уштеди се и још пар литара горива.
3) Највећи део друмског робног транспорта представља транспорт руде, минерала и камених агрегата. У многим земљама је такав транспорт забрањен на правцима где постоји пруга.
4) На многим граничним прелазима не постоји камионска вага, за контролу претовара. Иначе улазак претовареног камиона се (заслужено) плаћа 1 евро по килограму. Још у Југославији, постојали су камионски превозници, који када возе робу из Југе за Минхен (на пример) једним камионом дођу до границе са Аустријом, претоваре пред границом на два камиона, и тако улазе у такозвану "Развијену Европу".
5) Поред камиона, на овом правцу су и аутобуси често претоварени. Сасвим је уобичајено да у аутобусима, којих овде пролази много, много путника стоји. Као наслеђе постојања пруге више од једног века, уз правац магистралног пута је изузетно велика густина насељености. Од Шапца до Лознице насеље малтене у континуитету.
6) Од друмског лобија, најмоћнији је Интеркоп, који вози камен за Путеве Србије. Када су саобраћајни полицајци заустављали њихове камионе, убрзо су добили наређење да када прође камион интеркопа поздраве у пролазу. Уколико неки полицајац не поздрави, камионџија јавља одмах, и добија 10% дестимулацију. Сам Интеркоп је спреман да купи локомотиве и вагоне, чим држава спречи компликације, које сада постоје за приступ приватних оператера. Други приватни оператер, који би у робном транспорту прорадио на лицу места је Еликсир (наследник Зорке) из Шапца.
7) Следећи важан друмски лобиста је Дуга Петловача. Имају и аутобусе и шлепере. За њих још немамо проверене информације да ли је њихова пословна политика ултраконзервативна, или су и они спремни да купују шинска возна средства и закупљују трасе чим се за то створе услови. Мачва Експрес и Ракета такође нису безначајни. Питање је да ли Дрина транс и Боксит имају утицаја у Србији, али Ласта се распада, бар нека добра вест.
8) Све локалне туристичке организације су железницу препознале као кључну за ову регију.
9) У историји регије постоје случајеви блокаде путева (која није била довољно упорна), због укидања локалних путничких возова. Према тврдњама мештана, на тај начин је сеоском становништву украден хлеб из уста.
10) Према постојећим правилницима о укрштању друма и железнице, прелаз у Платичеву је морао бити денивелисан највише 3 године након што се утврдило да има преко 7000 возила дневно. Уместо тога, постоје вишедеценијска обећања имагинарног аутопута. У овом специфичном случају, надвожњак би требао бити пар стотина метара јужније, а овај постојећи да и даље функционише у склопу сеоске улице.
Уоквиру иницијативе за унапређење саобраћаја у овој регији, и даље ћемо сакупљати релевантне информације. Али све у свему, не постоји јасна економска основа по којој "аутопут нема алтернативу", нити иза ње постоји озбиљан привредни план. Примера ради, представници Рјазањске губерније у Русији, који су врло заинтересовани за привредну сарадњу, интересовали су се за железницу, реку, луку, када су у питању транспортне везе.