jovanovm
Advanced
Slažem se, da ne širimo, recimo samo da me iritira kad ljudi komentarišu neke probleme kao "specifično srpske" kada to ustvari nisu. 
Plusić.
Plusić.
Državna stanogradnja(naselje Stepa Stepanovic na Vozdovcu)
- Začetnik teme shmeksi
- Datum pokretanja
Kako da ne upada, kada znas da u unutrasnjosti, npr. u Jagodini, kvadrat iste takve gradnje kosta 600-700 evra a na Vozdovcu duplo vise... a znas da je cena gradjevinskog materija ista u celoj Srbiji... normalno je da se zapitas kako bas duplo vise u Beogradu, kako npr. nije skuplje 20%...mekbejn":274p3p7j je napisao(la):
Verovatno su u cenu uracunali i ove stanove za proplau vojsku koje moramo mi ostali da platimo... plus korupcija naravno...
Evo kako to izgleda:projektnirad":3ab2iciz je napisao(la):
- Na prvoj slici sam crvenim obelezio kako su pozicionirane parcele, a na drugoj slici mozete videt raspored zgrada na pomenutim parcelama.
Parcela 4 koja se spominje kako nesto skuplja u GDS saopstenju se nalazi blize Trosarini, a koliko ja znam to ce se kasnije graditi. U prvom "talasu" ce se graditi Parcele 5,6 i 7. Parcele 1,2,3 i 4, kako trenutno stoje stvari, ce se graditi "kad bude bice".
http://www.vnet.rs/kasarna1.jpg
http://www.vnet.rs/kasarna2.jpg
projektnirad
Beginner
- Učlanjen(a)
- 06.10.2010.
- Poruke
- 55
- Pohvaljen
- 0
Hvala Bozo! I dalje mi je ovo sve neozbiljno! Znam samo jedno da na tržištu niko nista ne kupuje. Cena mora pasti ako misle da gradjevina zazivi..
evo malo sveze sa gradilista:
http://img560.imageshack.us/i/imag0029.jpg/
http://img190.imageshack.us/i/imag0030al.jpg/
http://img560.imageshack.us/i/imag0029.jpg/
http://img190.imageshack.us/i/imag0030al.jpg/
BOKI SMOKI
Advanced
Sad gledao na vestima. kazu sledece godine u aprilu valjda pocinje izgradnja 1100 stanova na NBgd. Zna li neko nesto vise o tome?
To si verovato ovo gledao:
Izjave Živka Vujovića, Slobodana Kostića i Olivera Dulića
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2010/11/05/1078020/gradnja051110.flv
Izjave Živka Vujovića, Slobodana Kostića i Olivera Dulića
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2010/11/05/1078020/gradnja051110.flv
BOKI SMOKI
Advanced
Jesam.La Grange":3ujlo7hj je napisao(la):
Igore, Vucko, aj napravite novi tred u projektima u izgradnji o ovome. Posto je pocela izgradnja.
Na prostoru od 42 hektara, gde je više od pola veka bila kasarna, više nema vojnih objekata. Ovde će, kako se najavljuje, do marta 2012. biti gotovo prvih 1.500 stanova, a svih 4.500 biće završeni do kraja 2012. godine. U martu 2013. počeće izgradnja još oko 1.500 stanova na Novom Beogradu.shumar":18zmsyd3 je napisao(la):
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/790952/Počela+gradnja+jeftinih+stanova+.html
Skapirao, hvala.
Zna li se možda koliko je planirano novih stanova u naselju Dr Ivan Ribar? Čini mi se da će biti veliki broj, grad već pravi tamo xy broj stanova zatim planira i za novi konkurs tamo graditi stanove a sad i država tamo najavljuje 1500 stanova.
Zna li se možda koliko je planirano novih stanova u naselju Dr Ivan Ribar? Čini mi se da će biti veliki broj, grad već pravi tamo xy broj stanova zatim planira i za novi konkurs tamo graditi stanove a sad i država tamo najavljuje 1500 stanova.
Kapariše se 1.450 stanova
Ove nedelje počinje prodaja kvadrata u beogradskom naselju ”Stepa Stepanović”. Kupci će se pozivati po prijavama
Kvadrat u budućem naselju ”Stepa Stepanović” do 1.290 evra
Prema rečima Dragana Grujića, direktora Direkcije, Ministarstvo odbrane, koje ima prioritet u izboru kvadrata na ime ustupljenog zemljišta, još nije izabralo željene stanove. Očekuje se da taj spisak bude prosleđen početkom nedelje, kako bi Direkcija mogla da krene sa prodajom preostalih nekretnina. Građani koji su zainteresovani za kupovinu biće pozivani po redosledu pristiglih prijava.
Nakon overe kupoprodajnog ugovora, kupci imaju rok od sedam dana da plate kaparu, koja iznosi pet odsto vrednosti nekretnine. Ostatak novca keš kupci treba da izmire u roku od 30, a kreditni u roku od 90 dana. Za prvih oko 1.450 stanova, od ukupno 4.578 koliko će se graditi na Voždovcu, Skupština Direkcije odredila je cenu od 1.250 do 1.290 evra po kvadratu uključujući i PDV. U zavisnosti od kvadrature, cena stanova na parcelama 6 i 7 ka naselju Kumodraž iznosiće od 1.250 do 1.280 evra, dok će u centralnom delu bivše kasarne na parceli 4 nekretnine biti nešto skuplje od 1.280 do 1.290 evra po kvadratu.
Inače, izgradnja na parcelama 6 i 7 počela je prošle nedelje pripremom terena za temelje prvih 499 stanova. U narednoj fazi, koja kreće za dve nedelje, počinje izgradnja još 952 stana. Izvođači radova su “Ratko Mitrović” i “Montera” iz Beograda i “Banković” iz Crne Trave sa kooperantima. Ti stanovi trebalo bi da budu završeni do marta 2012. a kompletno naselje do kraja te godine. Vojsci na ime ustupljene lokacije pripada 21 odsto izgrađenih kvadrata.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:306766-Kaparise-se-1450-stanova
Ove nedelje počinje prodaja kvadrata u beogradskom naselju ”Stepa Stepanović”. Kupci će se pozivati po prijavama
Kvadrat u budućem naselju ”Stepa Stepanović” do 1.290 evra
Prema rečima Dragana Grujića, direktora Direkcije, Ministarstvo odbrane, koje ima prioritet u izboru kvadrata na ime ustupljenog zemljišta, još nije izabralo željene stanove. Očekuje se da taj spisak bude prosleđen početkom nedelje, kako bi Direkcija mogla da krene sa prodajom preostalih nekretnina. Građani koji su zainteresovani za kupovinu biće pozivani po redosledu pristiglih prijava.
Nakon overe kupoprodajnog ugovora, kupci imaju rok od sedam dana da plate kaparu, koja iznosi pet odsto vrednosti nekretnine. Ostatak novca keš kupci treba da izmire u roku od 30, a kreditni u roku od 90 dana. Za prvih oko 1.450 stanova, od ukupno 4.578 koliko će se graditi na Voždovcu, Skupština Direkcije odredila je cenu od 1.250 do 1.290 evra po kvadratu uključujući i PDV. U zavisnosti od kvadrature, cena stanova na parcelama 6 i 7 ka naselju Kumodraž iznosiće od 1.250 do 1.280 evra, dok će u centralnom delu bivše kasarne na parceli 4 nekretnine biti nešto skuplje od 1.280 do 1.290 evra po kvadratu.
Inače, izgradnja na parcelama 6 i 7 počela je prošle nedelje pripremom terena za temelje prvih 499 stanova. U narednoj fazi, koja kreće za dve nedelje, počinje izgradnja još 952 stana. Izvođači radova su “Ratko Mitrović” i “Montera” iz Beograda i “Banković” iz Crne Trave sa kooperantima. Ti stanovi trebalo bi da budu završeni do marta 2012. a kompletno naselje do kraja te godine. Vojsci na ime ustupljene lokacije pripada 21 odsto izgrađenih kvadrata.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:306766-Kaparise-se-1450-stanova
Ovo je najjaci deo :
Slusao sam danas u jutarnjem programu na temu rezervacija "cuvenih" za ove stanove. Neka gospodja objasnjava kako su ljudi dobili brojeve po kojima ce biti pozivani. Hahahahahahah.... Koji BRE brojevi))???? Muvacina ima da padne samo takva....
Ovo sto je "cika" Dragan rekao, da cekaju Vojsku da prvo PROBERE stanove koji im se svidjaju, znaci:
- Prvo probira Vojska, pa ce tu i tamo malo Policija da se ogrebe, pa onda Telekom, pa razno razni sponzori, pa VEZE i onda....
- E onda, ako ostane ista, dolaze na red smrtnici (sa imaginarnim borjevima rezervacija)))) i biraju hoce li kupiti SUTEREN, PRIZEMLJE ili eventualno POTKROVLJE.
Kakav bezobrazluk! :lool:
:Nisu tako najavljivali pricu s'pocetka....
Slusao sam danas u jutarnjem programu na temu rezervacija "cuvenih" za ove stanove. Neka gospodja objasnjava kako su ljudi dobili brojeve po kojima ce biti pozivani. Hahahahahahah.... Koji BRE brojevi
))???? Muvacina ima da padne samo takva....Ovo sto je "cika" Dragan rekao, da cekaju Vojsku da prvo PROBERE stanove koji im se svidjaju, znaci:
- Prvo probira Vojska, pa ce tu i tamo malo Policija da se ogrebe, pa onda Telekom, pa razno razni sponzori, pa VEZE i onda....
- E onda, ako ostane ista, dolaze na red smrtnici (sa imaginarnim borjevima rezervacija
)))) i biraju hoce li kupiti SUTEREN, PRIZEMLJE ili eventualno POTKROVLJE.Kakav bezobrazluk! :lool:
Početna ideja i koncept su potpuno obesmišljeni. Ovo je samo forma za lopine iz državnih struktura da dođu do besplatnih stanova, odnosno stanova koje će da plati neko drugi. I oni iz Telekoma već sada dobijaju 5-10.000 evra subvencije za kupovinu stana, a ako ih proglase teh. viškom i ako imaju preko 30 god. staža dobiće i do 30.000 evra otpremnine. Zato su se tako ušćutali i ne talasaju zbog prodaje, a bune se samo oni mlađi jer će bar polovina da leti napolje kad dođe pravi gazda. I policija će dobiti povećanje plata od 40% plus 500-700 evra mesečnog reketa plus nekoliko miliona puta 50 evra za nove tablice, saobraćajne, vozačke i nalepnice! Vojska je odavno potpuno beskorisna, a privilegije i primanja iz godine u godinu samo rastu.
Ali bez obzira, sa pojavom veće količine stanova na tržištu pašće cene i u staroj gradnji pa će ''obični smrtnici'' imati mogućnost da kupe stanove koji su bar 3 puta kvalitetniji od tih njihovih državnih.
Ovo ludilo će prestati tek kada više niko ne bude hteo pozajmljivati pare ovom jadnom državnom vrhu. I ne treba žuriti sa kupovinom, možda bi trebalo čak i prodavati nekretnine i pare na vreme evakuisati iz Srbije, dok još nije kasno. Ja sam imao ideju da kupim nešto malo, ali ta ideja mi je sada sve dalja i dalja...
Ali bez obzira, sa pojavom veće količine stanova na tržištu pašće cene i u staroj gradnji pa će ''obični smrtnici'' imati mogućnost da kupe stanove koji su bar 3 puta kvalitetniji od tih njihovih državnih.
Ovo ludilo će prestati tek kada više niko ne bude hteo pozajmljivati pare ovom jadnom državnom vrhu. I ne treba žuriti sa kupovinom, možda bi trebalo čak i prodavati nekretnine i pare na vreme evakuisati iz Srbije, dok još nije kasno. Ja sam imao ideju da kupim nešto malo, ali ta ideja mi je sada sve dalja i dalja...
STAMBENI KREDITI I DALJE PRESKUPI
Kamata iznosi koliko i kredit
Vlasništvo nad stanom od 50 kvadrata, praktično je teško ostvariv san. Ukupna cena kupovine na kredit bi, prema sadašnjim prosečnim cenama, kamatama i troškovima, sa rokom otplate od 30 godina, bila oko 150 hiljada evra. Da bi neko uopšte uzeo kredit, domaćinstvo bi moralo da ima mesečna primanja od blizu 800 evra.
Nema, dakle, nikakve sumnje da najveći broj onih koji bi da reše sopstveni stambeni problem, nemaju novca za tako nešto.
– Mi radimo analize socijalnog stanovanja i sagledavamo načine kako da stan cenovno postane pristupačan. Postoje međunarodni standardi koji predviđaju veću dostupnost stana, pa i Nacionalna strategija koju spremamo i radimo u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje mora ići u tom pravcu - kažu u Sektoru za stanovanje ovog ministarstva.
Umesto pojednostavljenja procedure i smanjenja troškova, godinama je i dalje ceo postupak naporan i skup. Specijalizovani sajt „Kamatica“ je izračunao da treba, osim novca, imati strpljenja i prikupiti oko 20 dokumenata za koje je uglavnom potrebno platiti troškove overe, odgovarajuće naknade ili takse. Vreme koje će se potrošiti još niko nije kalkulisao kao neki trošak, a potrebno je poprilično dana. Za sada, stambeni krediti su dostupni samo sa deviznom klauzulom i nemoguće je dobiti takav zajam u nacionalnoj valuti, pa je Srbija jedina evropska zemlja koja nema mogućnost kupovine stana kroz zaduženje u domaćem novcu.
- Što se tiče čisto dinarskih stambenih kredita, u ovom trenutku je malo izvesno da takvi krediti mogu u skorije vreme da se pojave na tržištu, s obzirom na to da nema stabilnih dinarskih izvora na tako dug rok. Inače, u ovom trenutku vrednost Euribora je 1,267 odsto, što je dovelo do blagog rasta kamatnih stopa. Ipak, u poredjenju sa susednim zemljama, kamatne stope na stambene kredite u našoj banci su i dalje niže. Očekujemo da trend blagog rasta Euribora nastavi i u narednoj godini- objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora banke “Socijete Ženeral Srbija”.
Može se, takođe, konstatovati da je pored rasta Euribora i njegovog uticaja, u zemljama osetljivijih ekonomija kao što je Srbija, moguće povećanje kamatnih stopa na kredite zbog posledica rasta rizika zemlje.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/216565/Kamata-iznosi-koliko-i-kredit
Kamata iznosi koliko i kredit
Vlasništvo nad stanom od 50 kvadrata, praktično je teško ostvariv san. Ukupna cena kupovine na kredit bi, prema sadašnjim prosečnim cenama, kamatama i troškovima, sa rokom otplate od 30 godina, bila oko 150 hiljada evra. Da bi neko uopšte uzeo kredit, domaćinstvo bi moralo da ima mesečna primanja od blizu 800 evra.
Nema, dakle, nikakve sumnje da najveći broj onih koji bi da reše sopstveni stambeni problem, nemaju novca za tako nešto.
– Mi radimo analize socijalnog stanovanja i sagledavamo načine kako da stan cenovno postane pristupačan. Postoje međunarodni standardi koji predviđaju veću dostupnost stana, pa i Nacionalna strategija koju spremamo i radimo u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje mora ići u tom pravcu - kažu u Sektoru za stanovanje ovog ministarstva.
Umesto pojednostavljenja procedure i smanjenja troškova, godinama je i dalje ceo postupak naporan i skup. Specijalizovani sajt „Kamatica“ je izračunao da treba, osim novca, imati strpljenja i prikupiti oko 20 dokumenata za koje je uglavnom potrebno platiti troškove overe, odgovarajuće naknade ili takse. Vreme koje će se potrošiti još niko nije kalkulisao kao neki trošak, a potrebno je poprilično dana. Za sada, stambeni krediti su dostupni samo sa deviznom klauzulom i nemoguće je dobiti takav zajam u nacionalnoj valuti, pa je Srbija jedina evropska zemlja koja nema mogućnost kupovine stana kroz zaduženje u domaćem novcu.
- Što se tiče čisto dinarskih stambenih kredita, u ovom trenutku je malo izvesno da takvi krediti mogu u skorije vreme da se pojave na tržištu, s obzirom na to da nema stabilnih dinarskih izvora na tako dug rok. Inače, u ovom trenutku vrednost Euribora je 1,267 odsto, što je dovelo do blagog rasta kamatnih stopa. Ipak, u poredjenju sa susednim zemljama, kamatne stope na stambene kredite u našoj banci su i dalje niže. Očekujemo da trend blagog rasta Euribora nastavi i u narednoj godini- objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora banke “Socijete Ženeral Srbija”.
Može se, takođe, konstatovati da je pored rasta Euribora i njegovog uticaja, u zemljama osetljivijih ekonomija kao što je Srbija, moguće povećanje kamatnih stopa na kredite zbog posledica rasta rizika zemlje.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/216565/Kamata-iznosi-koliko-i-kredit
perkeporke
Novice
- Učlanjen(a)
- 15.11.2010.
- Poruke
- 2
- Pohvaljen
- 0
Da li je iko pozvan od građana na potpisivanje ugovora od strane GDS?
projektnirad
Beginner
- Učlanjen(a)
- 06.10.2010.
- Poruke
- 55
- Pohvaljen
- 0
Nece nikad ni biti 
Ne izgleda loše, ali zašto pobogu tako zbijeno da komšija vidi dlaku u jajetu u kajgani koju komšinica muti preko puta? Zašto beton dolazi do same zgrade i zašto je auspuh automobila koji pali ujutro tek nekoliko metara od prozora? Moglo se ići na malo veću spratnost (8-9 spratova je još uvek humano i sasvim prihvatljivo) da se dobije na međuprostoru. Ili jednostavno da se pravi manje stanova.
U zlatno vreme građenja novih velikih blokovskih naselja, uvek je makar jedna strana stana sa dnevnom sobom imala lep pogled na park i obično oko zgrade ide jedan zeleni pojas, pa trotoar širine 3-4 metra, pa opet trava pa tek onda parking i drveće između.
Lepo je što su sve zgrade tipske, cena je dosta jaka (treba sačekati 2-3 godine, biće tu još povoljnijih ponuda), a raspored prostorija obećava, bar ono što sam u toj prezentaciji uspeo da vidim (kuhinja je posebno i ima svoj prozor, a to je veoma bitno).
Eto tako, da ne ispadne da samo kritikujem...
U zlatno vreme građenja novih velikih blokovskih naselja, uvek je makar jedna strana stana sa dnevnom sobom imala lep pogled na park i obično oko zgrade ide jedan zeleni pojas, pa trotoar širine 3-4 metra, pa opet trava pa tek onda parking i drveće između.
Lepo je što su sve zgrade tipske, cena je dosta jaka (treba sačekati 2-3 godine, biće tu još povoljnijih ponuda), a raspored prostorija obećava, bar ono što sam u toj prezentaciji uspeo da vidim (kuhinja je posebno i ima svoj prozor, a to je veoma bitno).
Eto tako, da ne ispadne da samo kritikujem...
Dulić: Nema opasnosti na Voždovcu
16. novembar 2010. | 18:54 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Životna sredina budućih stanovnika stambenog naselja na lokaciji kasarne "4 juli", na Voždovcu, nije ugrožena, kaže ministar Oliver Dulić.
Na pitanje da li je činjenica da se u blizini nalazi nekoliko hemijskih fabrika uzeta u obzir prilikom razmatranja odabira lokacije, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje je odgovorio da kvalitet života na tom području neće biti doveden u pitanje.
"Nijednog trenutka se ne dovodi u pitanje da li će kvalitet životne sredine u tom naselju biti narušen. To naselje se već nalazi u jednom širom gradskom jezgru i to buduće naselje je, takođe, okruženo kućama u kojima ljudi žive", naveo je Dulić.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=16&nav_id=472832
16. novembar 2010. | 18:54 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Životna sredina budućih stanovnika stambenog naselja na lokaciji kasarne "4 juli", na Voždovcu, nije ugrožena, kaže ministar Oliver Dulić.
Na pitanje da li je činjenica da se u blizini nalazi nekoliko hemijskih fabrika uzeta u obzir prilikom razmatranja odabira lokacije, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje je odgovorio da kvalitet života na tom području neće biti doveden u pitanje.
"Nijednog trenutka se ne dovodi u pitanje da li će kvalitet životne sredine u tom naselju biti narušen. To naselje se već nalazi u jednom širom gradskom jezgru i to buduće naselje je, takođe, okruženo kućama u kojima ljudi žive", naveo je Dulić.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=16&nav_id=472832
Gušenje tržišta ili pomoć građevini
18. novembar 2010. | 12:05 | Izvor: Politika
Beograd -- Da li odluka države da gradi stanove na mestu bivše kasarne na Voždovcu pomaže građevinarstvu ili predstavlja zloupotrebu monopola?
Dok jedni tvrde da se država ponaša monopolski jer sama sebi dodeljuje lokaciju, izdaje dozvole i troši pare poreskih obveznika i time suspenduje tržište, drugi smatraju da je na taj način država oživela tržište i građevinsku industriju.
Ako se državi osladi da recept izgradnje neprofitnih, subvencionisanih stanova iz bivše kasarne „4. jul” (buduće naselje „Stepa Stepanović”) prenese na druge lokacije u Beogradu i Srbiji, kao što je najavljeno, većina privatnih investitora mogla bi da stavi ključ u bravu i promeni delatnost.
Jer, da bi bili konkurentni državi kao investitoru, oni moraju da ponude stanove po nižoj ceni ili po onoj koju je država odredila i da u nju ukalkulišu zakup ili kupovinu zemljišta, plaćanje svih dažbina i profit.
Ulazak države na tržište nekretnina mogao bi se pravdati namerom da pomogne građevinskoj industriji (koja je najviše pogođena krizom), ali i kupcima da po povoljnim uslovima dođu do stanova. Jer, samo pre dve-tri godine Beograd je držao najviše cene stanova u regionu, a investiranje u nekretnine je bio najprofitabilniji biznis. Zarade su u najbolje vreme bile i do 100 odsto, a jedna od namera države (kako se govorilo u vreme kada je projekat masovne stanogradnje najavljivan) bila je da ih obuzda i približi evropskom proseku (oko 15 odsto zarade).
To je samo jedan aspekt novonastale situacije na tržištu stambenog investiranja posle odluke države da ona finansira i gradi jeftine, subvencionisane stanove za tržište. Reakcije privatne konkurencije i dela stručne javnosti ukazuju da je država ovim potezom ugrozila i gotovo ugasila tržište, a ima i najava da bi neka od udruženja investitora mogla da zatraže zaštitu Antimonopolske komisije Evropske unije.
Upitan o ovakvoj ulozi države u izgradnji subvencionisanih stanova za tržište, Nebojša Nešovanović, konsultant engleske kuće „King strdž”, kaže da privatni kapital ne može i ne želi da se takmiči sa državnim.
“Država je netržišno pribavila zemljište za izgradnju, usvojila planove i izdala dozvole preko noći, ima mogućnost raznih subvencija, a neprofitabilnost i strahovit marketinški potencijal čine državu nelojalnom konkurencijom privatnom kapitalu. Zbog toga bi najbolje bilo da se državna intervencija završi na projektu masovne izgradnje jeftinih 4.578 stanova u beogradskom naselju „Stepa Stepanović” “, naglašava Nešovanović.
Da su privatni investitori dobili besplatno zemljište kao što je država to sebi dodelila, i da su im za nekoliko meseci izdate građevinske dozvole, izgradili bi jeftinije i kvalitetnije stanove, tvrdi ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović.
“Ovo što je uradila država je urušavanje slobodnog tržišta i deo predizborne demagogije. Država ne treba da gradi, već da stvori povoljan ambijent, privuče investicije i izdaje građevinske dozvole bar brzinom kojom je to radila pre dve godine i kojom je sada sebi izdala dozvole. Tržište bi tada samo oborilo cene nekretnina. Plašim se da država za cenu od 1.250 evra sa PDV-om po kvadratnom metru neće moći da pokrije sve troškove i da će se deo tereta preliti na poreske obveznike. Ljudi koji po toj ceni mogu da kupe stan nisu siromašni, pa je besmisleno da siromašna Srbija finansira stanove bogatijeg sloja stanovništva”, smatra Stevanović.
Đorđo Antelj, vlasnik „Gemaksa”, smatra da cilj države nije bio da se meša u tržište već da zaposli sve građevinske firme iz Srbije. “Ne doživljavam državu kao konkurenciju. Stanovi koje ona gradi prodaju se po tržišnoj ceni i skuplji su od onih koje „Gemaks” zida u Krnjači”, kaže Antelj. On tvrdi da je izgradnja stanova na mestu bivše kasarne u Beogradu dobar biznis za državu. “I kada Vojsci ustupi 21 odsto stanova, zarada investitora Građevinske direkcije Srbije biće od 150 do 200 evra po kvadratu. Tako da nije tačno da će ova investicija pasti na pleća poreskih obveznika. Država će izgradnju finansirati iz prodaje stanova”, tvrdi Antelj.
Efekti ove investicije moći će da se sagledaju tek kada zaživi tržište nekretnina, kaže Siniša Nikolić, konsultant za investicije. Ali u ovakvom ambijentu, smatra on, nijedan investitor ne može da bude konkurent državi i njeno učešće na tržištu ga potpuno demorališe.
“Država je povlašćena. Ona ne ide na tender za zemljište. Ima prioritet u izgradnji infrastrukture. Javna preduzeća i administracija joj izlaze u susret i utrkuju se ko će bolje i brže i jeftinije da uradi posao jer je država njihov poslodavac. Ministarstvo za prostorno planiranje preuzelo je na sebe posao koji je u nadležnosti Grada i izdalo građevinsku dozvolu za nekoliko meseci. Zašto to ne uradi za privatnog investitora”, objašnjava Nikolić.
I kada je reč o finansiranju, država je u boljem položaju i ponaša se kao privatnik sa državnim kapitalom.
“Koristeći jeftin novac koji je uzela od poreskih obveznika, država ulaže u izgradnju stanova, a privatni investitor za ulaganje od pet miliona evra plaća osam odsto kamatu na kredit i na zaradu čeka u proseku tri, četiri godine, jer toliko traje dobijanje građevinske dozvole i izgradnja. Tako se suočava sa gubitkom i do 40 odsto vrednosti kapitala”, ističe Nikolić.
U takvim okolnostima, dodaje on, kupci će se radije odlučiti da kupe stan od države, jer će ona, ako zapne pri završetku gradnje, lakše pronaći pare i to privesti kraju.
Pojavljivanje države u ulozi investitora, za većinu sagovornika, opravdano je samo pod uslovom da zida socijalne stanove, koje bi izdavala, a ne prodavala na slobodnom tržištu. Ili u slučaju da propiše jasne kriterijume prema kojima državne stanove mogu da kupe istaknuti sportisti, umetnici, univerzitetski profesori ili zaposleni u javnim službama. Nasuprot tome, država je dala mogućnost svim građanima bez obzira koliko su imućni da u ovom naselju kupe stanove. Jedino ograničenje je da ne budu iz iste porodice, ali to ne garantuje da se neće pojaviti neko ko će kupiti nekoliko stanova i zaraditi na njima.
“Ovo se zove arbitrarno čašćavanje kupaca, bez kriterijuma. Istina, deo stanova će pripasti Vojsci. Ali, bolje bi bilo da je zemljište prodato ili izdato. Taj novac bi mogao da se preusmeri Vojsci, a ne da se njeni troškovi prebacuju na poreske obveznike”, kaže Milan Kovačević, konsultant za investicije.
Dragan Mijatović, direktor firme „Deneza invest”, tim povodom kaže: “Bojim se da drugih investicija ne bi bilo da se država nije uključila u stanogradnju. Mislim da se neće dodatno zaduživati, već će troškove pokrivati presipanjem iz svog levog u desni džep. Ali verujem da joj nije u interesu da ovo radi na duži rok”.
Ukoliko bi država nastavila sa ovakvom izgradnjom stanova, dodaje Dobrosav Bojović, direktor „Napreda”, postala bi uskoro jedini investitor u Srbiji.
“Podržali smo izgradnju stanova u voždovačkom naselju kao antikriznu meru pomoći građevini i mladim ljudima da se skuće i da ne odlaze iz zemlje. Ali, ako bi ovo postalo pravilo, sasvim sigurno država će proterati privatne investitore sa tržišta”, smatra Bojović.
I prema Nešovanovićevom mišljenju, projekat ima smisla samo kao jednokratno rešenje koje ne sme da se pretvori u praksu.
“Nadležni nisu shvatili da mešanje države u tržište mora biti izuzetak. Ministri već pričaju o megalomanskim projektima izgradnje jeftinih stanova, investicijama kakve nisu viđene još od najboljih Brozovih vremena”, ističe Nešovanović.
Možda zbog svega ovoga, privatni investitori razmišljaju da uz pomoć nekog od svojih udruženja napišu tužbu Komisiji za zaštitu konkurencije Evropske unije protiv države Srbije koja je projektom izgradnje stanova u naselju „Stepa Stepanović” zloupotrebila monopol.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=18&nav_id=473203
18. novembar 2010. | 12:05 | Izvor: Politika
Beograd -- Da li odluka države da gradi stanove na mestu bivše kasarne na Voždovcu pomaže građevinarstvu ili predstavlja zloupotrebu monopola?
Dok jedni tvrde da se država ponaša monopolski jer sama sebi dodeljuje lokaciju, izdaje dozvole i troši pare poreskih obveznika i time suspenduje tržište, drugi smatraju da je na taj način država oživela tržište i građevinsku industriju.
Ako se državi osladi da recept izgradnje neprofitnih, subvencionisanih stanova iz bivše kasarne „4. jul” (buduće naselje „Stepa Stepanović”) prenese na druge lokacije u Beogradu i Srbiji, kao što je najavljeno, većina privatnih investitora mogla bi da stavi ključ u bravu i promeni delatnost.
Jer, da bi bili konkurentni državi kao investitoru, oni moraju da ponude stanove po nižoj ceni ili po onoj koju je država odredila i da u nju ukalkulišu zakup ili kupovinu zemljišta, plaćanje svih dažbina i profit.
Ulazak države na tržište nekretnina mogao bi se pravdati namerom da pomogne građevinskoj industriji (koja je najviše pogođena krizom), ali i kupcima da po povoljnim uslovima dođu do stanova. Jer, samo pre dve-tri godine Beograd je držao najviše cene stanova u regionu, a investiranje u nekretnine je bio najprofitabilniji biznis. Zarade su u najbolje vreme bile i do 100 odsto, a jedna od namera države (kako se govorilo u vreme kada je projekat masovne stanogradnje najavljivan) bila je da ih obuzda i približi evropskom proseku (oko 15 odsto zarade).
To je samo jedan aspekt novonastale situacije na tržištu stambenog investiranja posle odluke države da ona finansira i gradi jeftine, subvencionisane stanove za tržište. Reakcije privatne konkurencije i dela stručne javnosti ukazuju da je država ovim potezom ugrozila i gotovo ugasila tržište, a ima i najava da bi neka od udruženja investitora mogla da zatraže zaštitu Antimonopolske komisije Evropske unije.
Upitan o ovakvoj ulozi države u izgradnji subvencionisanih stanova za tržište, Nebojša Nešovanović, konsultant engleske kuće „King strdž”, kaže da privatni kapital ne može i ne želi da se takmiči sa državnim.
“Država je netržišno pribavila zemljište za izgradnju, usvojila planove i izdala dozvole preko noći, ima mogućnost raznih subvencija, a neprofitabilnost i strahovit marketinški potencijal čine državu nelojalnom konkurencijom privatnom kapitalu. Zbog toga bi najbolje bilo da se državna intervencija završi na projektu masovne izgradnje jeftinih 4.578 stanova u beogradskom naselju „Stepa Stepanović” “, naglašava Nešovanović.
Da su privatni investitori dobili besplatno zemljište kao što je država to sebi dodelila, i da su im za nekoliko meseci izdate građevinske dozvole, izgradili bi jeftinije i kvalitetnije stanove, tvrdi ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović.
“Ovo što je uradila država je urušavanje slobodnog tržišta i deo predizborne demagogije. Država ne treba da gradi, već da stvori povoljan ambijent, privuče investicije i izdaje građevinske dozvole bar brzinom kojom je to radila pre dve godine i kojom je sada sebi izdala dozvole. Tržište bi tada samo oborilo cene nekretnina. Plašim se da država za cenu od 1.250 evra sa PDV-om po kvadratnom metru neće moći da pokrije sve troškove i da će se deo tereta preliti na poreske obveznike. Ljudi koji po toj ceni mogu da kupe stan nisu siromašni, pa je besmisleno da siromašna Srbija finansira stanove bogatijeg sloja stanovništva”, smatra Stevanović.
Đorđo Antelj, vlasnik „Gemaksa”, smatra da cilj države nije bio da se meša u tržište već da zaposli sve građevinske firme iz Srbije. “Ne doživljavam državu kao konkurenciju. Stanovi koje ona gradi prodaju se po tržišnoj ceni i skuplji su od onih koje „Gemaks” zida u Krnjači”, kaže Antelj. On tvrdi da je izgradnja stanova na mestu bivše kasarne u Beogradu dobar biznis za državu. “I kada Vojsci ustupi 21 odsto stanova, zarada investitora Građevinske direkcije Srbije biće od 150 do 200 evra po kvadratu. Tako da nije tačno da će ova investicija pasti na pleća poreskih obveznika. Država će izgradnju finansirati iz prodaje stanova”, tvrdi Antelj.
Efekti ove investicije moći će da se sagledaju tek kada zaživi tržište nekretnina, kaže Siniša Nikolić, konsultant za investicije. Ali u ovakvom ambijentu, smatra on, nijedan investitor ne može da bude konkurent državi i njeno učešće na tržištu ga potpuno demorališe.
“Država je povlašćena. Ona ne ide na tender za zemljište. Ima prioritet u izgradnji infrastrukture. Javna preduzeća i administracija joj izlaze u susret i utrkuju se ko će bolje i brže i jeftinije da uradi posao jer je država njihov poslodavac. Ministarstvo za prostorno planiranje preuzelo je na sebe posao koji je u nadležnosti Grada i izdalo građevinsku dozvolu za nekoliko meseci. Zašto to ne uradi za privatnog investitora”, objašnjava Nikolić.
I kada je reč o finansiranju, država je u boljem položaju i ponaša se kao privatnik sa državnim kapitalom.
“Koristeći jeftin novac koji je uzela od poreskih obveznika, država ulaže u izgradnju stanova, a privatni investitor za ulaganje od pet miliona evra plaća osam odsto kamatu na kredit i na zaradu čeka u proseku tri, četiri godine, jer toliko traje dobijanje građevinske dozvole i izgradnja. Tako se suočava sa gubitkom i do 40 odsto vrednosti kapitala”, ističe Nikolić.
U takvim okolnostima, dodaje on, kupci će se radije odlučiti da kupe stan od države, jer će ona, ako zapne pri završetku gradnje, lakše pronaći pare i to privesti kraju.
Pojavljivanje države u ulozi investitora, za većinu sagovornika, opravdano je samo pod uslovom da zida socijalne stanove, koje bi izdavala, a ne prodavala na slobodnom tržištu. Ili u slučaju da propiše jasne kriterijume prema kojima državne stanove mogu da kupe istaknuti sportisti, umetnici, univerzitetski profesori ili zaposleni u javnim službama. Nasuprot tome, država je dala mogućnost svim građanima bez obzira koliko su imućni da u ovom naselju kupe stanove. Jedino ograničenje je da ne budu iz iste porodice, ali to ne garantuje da se neće pojaviti neko ko će kupiti nekoliko stanova i zaraditi na njima.
“Ovo se zove arbitrarno čašćavanje kupaca, bez kriterijuma. Istina, deo stanova će pripasti Vojsci. Ali, bolje bi bilo da je zemljište prodato ili izdato. Taj novac bi mogao da se preusmeri Vojsci, a ne da se njeni troškovi prebacuju na poreske obveznike”, kaže Milan Kovačević, konsultant za investicije.
Dragan Mijatović, direktor firme „Deneza invest”, tim povodom kaže: “Bojim se da drugih investicija ne bi bilo da se država nije uključila u stanogradnju. Mislim da se neće dodatno zaduživati, već će troškove pokrivati presipanjem iz svog levog u desni džep. Ali verujem da joj nije u interesu da ovo radi na duži rok”.
Ukoliko bi država nastavila sa ovakvom izgradnjom stanova, dodaje Dobrosav Bojović, direktor „Napreda”, postala bi uskoro jedini investitor u Srbiji.
“Podržali smo izgradnju stanova u voždovačkom naselju kao antikriznu meru pomoći građevini i mladim ljudima da se skuće i da ne odlaze iz zemlje. Ali, ako bi ovo postalo pravilo, sasvim sigurno država će proterati privatne investitore sa tržišta”, smatra Bojović.
I prema Nešovanovićevom mišljenju, projekat ima smisla samo kao jednokratno rešenje koje ne sme da se pretvori u praksu.
“Nadležni nisu shvatili da mešanje države u tržište mora biti izuzetak. Ministri već pričaju o megalomanskim projektima izgradnje jeftinih stanova, investicijama kakve nisu viđene još od najboljih Brozovih vremena”, ističe Nešovanović.
Možda zbog svega ovoga, privatni investitori razmišljaju da uz pomoć nekog od svojih udruženja napišu tužbu Komisiji za zaštitu konkurencije Evropske unije protiv države Srbije koja je projektom izgradnje stanova u naselju „Stepa Stepanović” zloupotrebila monopol.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=18&nav_id=473203
