Državna stanogradnja(naselje Stepa Stepanovic na Vozdovcu)
- Začetnik teme shmeksi
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.911
- Pohvaljen
- 16.303
Ovo izgleda kao masovna stambena izgradnja iz 60ih. Zalosno da 50 godina kasnije se i dalje fura blokovska izgradnja.
Definitivno smo zaostali za svetom jer niko vise osim severne koreje ne gradi ovako. :notok:
Definitivno smo zaostali za svetom jer niko vise osim severne koreje ne gradi ovako. :notok:
projektnirad
Beginner
- Učlanjen(a)
- 06.10.2010.
- Poruke
- 55
- Pohvaljen
- 0
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-uzima-kredit-da-gradi-jeftine-stanove.sr.html
Држава узима кредит да гради јефтине станове
Изградња насеља кошта 250 милиона евра, а држава узима зајам код пословних банака од 180 милиона евра. – Обданишта, школе, дом здравља треба да изгради Град Београд из свог буџета. – Различите рачунице колико ће коштати квадрат стана у овом вождовачком насељу. – Да ли је мања искоришћеност плаца појефтинила градњу
Насеље нуди квалитетан живот
Хоће ли држава планираном ценом квадратног метра од 1.250 до 1.290 евра моћи да покрије трошкове изградње станова, гаража и локала у вождовачком насељу „Степа Степановић”? Односно, да ли ће продајом стамбеног и пословног простора моћи да затвори финансијску конструкцију или ће сви порески обвезници у Србији плаћати изградњу 4.578 станова, 147 локала, по два вртића и школе, дом здравља и тржни центар оним грађанима који се одлуче да у том насељу купе један или више станова?
Према рачуници консултанта енглеске куће „Кинг стрџ” Небојше Нешовановића, Грађевинска дирекција Србије као инвеститор може изградњу да финансира из продаје станова и локала. Његова рачуница показује да градња у просеку кошта 570 евра по квадратном метру, али будући да су извођачи радова за првих 490 станова понудили 400 евра, могу и за толико да се зидају станови солидног квалитета. Пројектовање кошта 30 евра по квадрату продајне површине, а прикључци за воду, струју, телефон, грејање су 55 евра по квадрату. Дирекцији за грађевинско земљиште на име накнаде за уређење иде 100 евра по квадрату (са укљученим попустом од 30 одсто). На спољно уређење и остале трошкове одлази 45 евра по метру квадратном. Укупни трошкови изградње (без цене земљишта) могли би да буду око 800 евра по квадрату корисне површине, без ПДВ-а. Уколико је просечна продајна цена око 1.250 евра са ПДВ-ом, то је 1.150 евра без пореза. За земљиште се Војсци даје 21 одсто изграђених квадрата. У том случају када се укључе и ти „бесплатни” квадрати продајна цена би била око 900 евра за корисну површину, без ПДВ-а.
– На основу ове рачунице могуће је изградити насеље без губитака, или додатног новца и остварити профит до 100 евра по квадрату. Профит ће бити знатно нижи, или га неће бити, јер ће гараже имати веће трошкове од прихода. Ово је мали профит за приватне инвеститоре и био би им неприхватљив, али држави то не смета. У калкулацију нису укључени трошкови финансирања, али на основу оног што можемо прочитати у медијима изградња ће се финансирати из продаје – наводи Нешовановић.
Један инвеститор (који није желео да му се објављује име) тврди, међутим, да доприноси за грађевинско земљиште не могу да покрију уређење 41 хектара на простору бивше касарне, односно изградњу улица, тротоара, водовода, осветљења, канализације, струје... Његова рачуница подудара се са претходном до дела где квадратни метар са одбијањем пореза и бесплатних квадрата Војсци износи 900 евра. Али према њему, одбитак од бруто грађевинске површине до продаје износи 230 евра. Урачунавајући још седам одсто за локале у приземљу долази до износа од 600 евра с којим треба изградити инфраструктуру, платити допринос за земљиште, изградити гараже и станове.
– Држава ће морати да доплати још 200 евра по метру квадратном, односно да обезбеди око 80 милиона евра. Овде није урачуната изградња школа, вртића и дома здравља. Кад се све то урачуна, квадратни метар морао би да кошта 1.450 евра – каже он.
Добросав Бојовић, директор грађевинског предузећа „Напред”, има још неповољнију рачуницу и каже да би на тој локацији (урачунавајући све трошкове и профит инвеститора) квадратни метар купца коштао око 1.650 евра.
Нову забуну у рачуницу оних који тврде да је могуће да држава без додатног задуживања изгради ово насеље износи директор Грађевинске дирекције Србије (званични инвеститор) Драган Грујић који тврди да „изградња не може да се финансира из продаје, јер је пројектно финансирање услов банака како би одобрили грађанима стамбене кредите”. То онда једино може да значи да ће овај пројекат вредан 250 милиона евра (без пореза) бити финансиран из комерцијалних кредита које држава мора да узме код пословних банака, али се још не зна под којим условима. Тек пре неколико дана упућен је позив свим банкама регистрованим у нашој земљи да доставе понуде за пројектно финансирање, али су неке већ одбиле да дају кредит држави за овај посао.
– Задужићемо се 120.675.000 евра. Јавно отварање понуда планирано је за 29. новембар. Тада ће бити познати услови под којима ће банке кредитирати овај пројекат. Гаранција ће бити упис хипотеке на објекат у изградњи. То неће бити сметња за добијање стамбених кредита заинтересованим грађанима – каже Грујић.
Накнаду за уређење грађевинског земљишта држава (односно Дирекција као инвеститор) платиће из посебног кредита. Он ће, наводи директор Дирекције, бити узет од Комерцијалне банке која је понудила најповољније услове кредитирања, али није желео да наведе по којој каматној стопи. Грујић је само рекао да је „камата изузетно повољна и да је реч о краткорочном кредиту”.
Према подацима Дирекције за грађевинско земљиште Београда, за првих 230.000 квадрата стамбеног и пословног простора инвеститор (Грађевинска дирекција Србије) треба да јој плати око три милијарде динара (28 милиона евра). То значи да ће на име накнаде за земљиште укупно бити уплаћено око 60 милиона евра. За те паре Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу има обавезу, подсећа Грујић, да изгради пре свега инфраструктуру ван комплекса а у извесној мери и на самом комплексу (улице, водоводну и канализациону мрежу, пешачке стазе, расвету). А обданишта, школе и остале објекте који нису намењени становању финансираће Град Београд из свог буџета, тврди Грујић. То, иначе, није уобичајено кад неко стамбено насеље гради приватни инвеститор.
Досадашње радове (односно рушење касарне и израду пројектне документације) финансирала је Грађевинска дирекција Србије.
Зарада инвеститора је око 30 евра по метру квадратном, јер је, каже Грујић, реч о нископрофитним становима, а извођачи радова су свој профит укалкулисали у понуду (профит им је од 10 до 15 одсто).
Пажњу стручне јавности привукао је податак да је у насељу „Степа Степановић” коефицијент изграђености „1”, што је одлика градње на Сењаку и Дедињу, где око изграђених објеката има пуно слободног простора. Занимљив је податак да је урбанистичким планом у вождовачком насељу дозвољен коефицијент „2” (може да се гради двоструко више квадрата), али инвеститор то није искористио па се поставља питање зашто је држава одустала од те погодности. Јер, да је то насеље градио приватни инвеститор, он би сигурно зидао до горње границе дозвољеног (дакле, искористио би коефицијент „2”) зато што му то доноси већу зараду.
Једна од могућих претпоставки је да би већи коефицијент поскупео квадрат стана, а сваки квадрат више „вуче” већи број паркинг места, гаража и веће издвајање за накнаду за грађевинско земљиште, а све то онда поскупљује градњу. Осим тога, тада би гараже морале да заузму и по неколико нивоа испод земље, што значајно повећава цену станова и локала. Грујић, међутим, тврди да се одустало од максималног заузећа парцела јер се инвеститор водио идејом „да пружи максималан комфор и квалитетан живот будућим станарима”.
За Синишу Николића, бившег директора Грађевинске дирекције Београда, жеља инвеститора да локацију не оптерети објектима је оправдана. Он каже да је неопходно саградити широке улице и пристојан прилаз свакој згради, узимајући у обзир да ће се кроз насеље дневно кретати најмање пет хиљада аутомобила.
Нешовановић такође каже да су ниски коефицијенти пожељни и да их никако не треба посматрати као злоупотребу.
– Гледајући на дуги рок, у Београду има довољно места да просечна четворочлана породица може да живи у кући од корисних 100 квадрата са помоћним просторијама и два ара плаца. Треба одустати од праксе да се увек постижу максимални коефицијенти заузећа – каже Нешовановић.
М. Авакумовић
Д. Мучибабић
--------------------------------------------------
Захтев Уставном суду да заустави штетне уговоре за бившу касарну
Коалиција невладиних организација за надзор јавних финансија и Транспарентност Србија поднели су Уставном суду Србије захтев за обуставу поступака набавки са погађањем без претходног објављивања и извршења уговора који су закључени на основу Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе (Службени гласник РС, бр. 45/10).
„Подсећамо да се поменути поступци спроводе и уговори закључују на
основу закона којим се суспендују неке од најзначајнијих одредаба Устава Србије, Закона о јавним набавкама, ССП-а и Цефта споразума, чиме је умањена транспарентост процедура набавки, угрожена једнакост положаја потенцијалних понуђача и поштовање принципа конкуренције у поступцима јавних набавки“, стоји у саопштењу Коалиције и Транспарентности.
Истовремено се упозорава да реализација уговора закључених на основу оспореног закона већ производи неотклоњиве штетне последице чију ће цену, кроз накнаду штете фирмама којима је, противно Уставу и међународним споразумима, било ускраћено учешће у поступцима набавки, платити грађани Србије.
– Подсећамо да су тренутно најраширенији пример примене спорног закона уговори велике вредности који су већ закључени између Грађевинске дирекције Србије и извођача радова на локацији бивше касарне „Степа Степановић” у Београду. Због тога позивамо Уставни суд, који је нашу иницијативу за утврђивање неуставности закона већ узео у разматрање на седници од 11. новембра 2010. године, да обустави извршење закључених уговора и у најкраћем року донесе одлуку којом се овај закон којим се угрожава правна сигурност, умањује конкуренција и суштински легализује корупција ставља ван правне снаге – каже се у саопштењу ових организација.
Држава узима кредит да гради јефтине станове
Изградња насеља кошта 250 милиона евра, а држава узима зајам код пословних банака од 180 милиона евра. – Обданишта, школе, дом здравља треба да изгради Град Београд из свог буџета. – Различите рачунице колико ће коштати квадрат стана у овом вождовачком насељу. – Да ли је мања искоришћеност плаца појефтинила градњу
Насеље нуди квалитетан живот
Хоће ли држава планираном ценом квадратног метра од 1.250 до 1.290 евра моћи да покрије трошкове изградње станова, гаража и локала у вождовачком насељу „Степа Степановић”? Односно, да ли ће продајом стамбеног и пословног простора моћи да затвори финансијску конструкцију или ће сви порески обвезници у Србији плаћати изградњу 4.578 станова, 147 локала, по два вртића и школе, дом здравља и тржни центар оним грађанима који се одлуче да у том насељу купе један или више станова?
Према рачуници консултанта енглеске куће „Кинг стрџ” Небојше Нешовановића, Грађевинска дирекција Србије као инвеститор може изградњу да финансира из продаје станова и локала. Његова рачуница показује да градња у просеку кошта 570 евра по квадратном метру, али будући да су извођачи радова за првих 490 станова понудили 400 евра, могу и за толико да се зидају станови солидног квалитета. Пројектовање кошта 30 евра по квадрату продајне површине, а прикључци за воду, струју, телефон, грејање су 55 евра по квадрату. Дирекцији за грађевинско земљиште на име накнаде за уређење иде 100 евра по квадрату (са укљученим попустом од 30 одсто). На спољно уређење и остале трошкове одлази 45 евра по метру квадратном. Укупни трошкови изградње (без цене земљишта) могли би да буду око 800 евра по квадрату корисне површине, без ПДВ-а. Уколико је просечна продајна цена око 1.250 евра са ПДВ-ом, то је 1.150 евра без пореза. За земљиште се Војсци даје 21 одсто изграђених квадрата. У том случају када се укључе и ти „бесплатни” квадрати продајна цена би била око 900 евра за корисну површину, без ПДВ-а.
– На основу ове рачунице могуће је изградити насеље без губитака, или додатног новца и остварити профит до 100 евра по квадрату. Профит ће бити знатно нижи, или га неће бити, јер ће гараже имати веће трошкове од прихода. Ово је мали профит за приватне инвеститоре и био би им неприхватљив, али држави то не смета. У калкулацију нису укључени трошкови финансирања, али на основу оног што можемо прочитати у медијима изградња ће се финансирати из продаје – наводи Нешовановић.
Један инвеститор (који није желео да му се објављује име) тврди, међутим, да доприноси за грађевинско земљиште не могу да покрију уређење 41 хектара на простору бивше касарне, односно изградњу улица, тротоара, водовода, осветљења, канализације, струје... Његова рачуница подудара се са претходном до дела где квадратни метар са одбијањем пореза и бесплатних квадрата Војсци износи 900 евра. Али према њему, одбитак од бруто грађевинске површине до продаје износи 230 евра. Урачунавајући још седам одсто за локале у приземљу долази до износа од 600 евра с којим треба изградити инфраструктуру, платити допринос за земљиште, изградити гараже и станове.
– Држава ће морати да доплати још 200 евра по метру квадратном, односно да обезбеди око 80 милиона евра. Овде није урачуната изградња школа, вртића и дома здравља. Кад се све то урачуна, квадратни метар морао би да кошта 1.450 евра – каже он.
Добросав Бојовић, директор грађевинског предузећа „Напред”, има још неповољнију рачуницу и каже да би на тој локацији (урачунавајући све трошкове и профит инвеститора) квадратни метар купца коштао око 1.650 евра.
Нову забуну у рачуницу оних који тврде да је могуће да држава без додатног задуживања изгради ово насеље износи директор Грађевинске дирекције Србије (званични инвеститор) Драган Грујић који тврди да „изградња не може да се финансира из продаје, јер је пројектно финансирање услов банака како би одобрили грађанима стамбене кредите”. То онда једино може да значи да ће овај пројекат вредан 250 милиона евра (без пореза) бити финансиран из комерцијалних кредита које држава мора да узме код пословних банака, али се још не зна под којим условима. Тек пре неколико дана упућен је позив свим банкама регистрованим у нашој земљи да доставе понуде за пројектно финансирање, али су неке већ одбиле да дају кредит држави за овај посао.
– Задужићемо се 120.675.000 евра. Јавно отварање понуда планирано је за 29. новембар. Тада ће бити познати услови под којима ће банке кредитирати овај пројекат. Гаранција ће бити упис хипотеке на објекат у изградњи. То неће бити сметња за добијање стамбених кредита заинтересованим грађанима – каже Грујић.
Накнаду за уређење грађевинског земљишта држава (односно Дирекција као инвеститор) платиће из посебног кредита. Он ће, наводи директор Дирекције, бити узет од Комерцијалне банке која је понудила најповољније услове кредитирања, али није желео да наведе по којој каматној стопи. Грујић је само рекао да је „камата изузетно повољна и да је реч о краткорочном кредиту”.
Према подацима Дирекције за грађевинско земљиште Београда, за првих 230.000 квадрата стамбеног и пословног простора инвеститор (Грађевинска дирекција Србије) треба да јој плати око три милијарде динара (28 милиона евра). То значи да ће на име накнаде за земљиште укупно бити уплаћено око 60 милиона евра. За те паре Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу има обавезу, подсећа Грујић, да изгради пре свега инфраструктуру ван комплекса а у извесној мери и на самом комплексу (улице, водоводну и канализациону мрежу, пешачке стазе, расвету). А обданишта, школе и остале објекте који нису намењени становању финансираће Град Београд из свог буџета, тврди Грујић. То, иначе, није уобичајено кад неко стамбено насеље гради приватни инвеститор.
Досадашње радове (односно рушење касарне и израду пројектне документације) финансирала је Грађевинска дирекција Србије.
Зарада инвеститора је око 30 евра по метру квадратном, јер је, каже Грујић, реч о нископрофитним становима, а извођачи радова су свој профит укалкулисали у понуду (профит им је од 10 до 15 одсто).
Пажњу стручне јавности привукао је податак да је у насељу „Степа Степановић” коефицијент изграђености „1”, што је одлика градње на Сењаку и Дедињу, где око изграђених објеката има пуно слободног простора. Занимљив је податак да је урбанистичким планом у вождовачком насељу дозвољен коефицијент „2” (може да се гради двоструко више квадрата), али инвеститор то није искористио па се поставља питање зашто је држава одустала од те погодности. Јер, да је то насеље градио приватни инвеститор, он би сигурно зидао до горње границе дозвољеног (дакле, искористио би коефицијент „2”) зато што му то доноси већу зараду.
Једна од могућих претпоставки је да би већи коефицијент поскупео квадрат стана, а сваки квадрат више „вуче” већи број паркинг места, гаража и веће издвајање за накнаду за грађевинско земљиште, а све то онда поскупљује градњу. Осим тога, тада би гараже морале да заузму и по неколико нивоа испод земље, што значајно повећава цену станова и локала. Грујић, међутим, тврди да се одустало од максималног заузећа парцела јер се инвеститор водио идејом „да пружи максималан комфор и квалитетан живот будућим станарима”.
За Синишу Николића, бившег директора Грађевинске дирекције Београда, жеља инвеститора да локацију не оптерети објектима је оправдана. Он каже да је неопходно саградити широке улице и пристојан прилаз свакој згради, узимајући у обзир да ће се кроз насеље дневно кретати најмање пет хиљада аутомобила.
Нешовановић такође каже да су ниски коефицијенти пожељни и да их никако не треба посматрати као злоупотребу.
– Гледајући на дуги рок, у Београду има довољно места да просечна четворочлана породица може да живи у кући од корисних 100 квадрата са помоћним просторијама и два ара плаца. Треба одустати од праксе да се увек постижу максимални коефицијенти заузећа – каже Нешовановић.
М. Авакумовић
Д. Мучибабић
--------------------------------------------------
Захтев Уставном суду да заустави штетне уговоре за бившу касарну
Коалиција невладиних организација за надзор јавних финансија и Транспарентност Србија поднели су Уставном суду Србије захтев за обуставу поступака набавки са погађањем без претходног објављивања и извршења уговора који су закључени на основу Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе (Службени гласник РС, бр. 45/10).
„Подсећамо да се поменути поступци спроводе и уговори закључују на
основу закона којим се суспендују неке од најзначајнијих одредаба Устава Србије, Закона о јавним набавкама, ССП-а и Цефта споразума, чиме је умањена транспарентост процедура набавки, угрожена једнакост положаја потенцијалних понуђача и поштовање принципа конкуренције у поступцима јавних набавки“, стоји у саопштењу Коалиције и Транспарентности.
Истовремено се упозорава да реализација уговора закључених на основу оспореног закона већ производи неотклоњиве штетне последице чију ће цену, кроз накнаду штете фирмама којима је, противно Уставу и међународним споразумима, било ускраћено учешће у поступцима набавки, платити грађани Србије.
– Подсећамо да су тренутно најраширенији пример примене спорног закона уговори велике вредности који су већ закључени између Грађевинске дирекције Србије и извођача радова на локацији бивше касарне „Степа Степановић” у Београду. Због тога позивамо Уставни суд, који је нашу иницијативу за утврђивање неуставности закона већ узео у разматрање на седници од 11. новембра 2010. године, да обустави извршење закључених уговора и у најкраћем року донесе одлуку којом се овај закон којим се угрожава правна сигурност, умањује конкуренција и суштински легализује корупција ставља ван правне снаге – каже се у саопштењу ових организација.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.911
- Pohvaljen
- 16.303
Bolje od belvilla ali jos jako daleko od zapadno evropskih standarda u socijalnoj izgradnji nazalost.
Pa oni su u dilemi da li je i ovako zbijeno zapravo premalo iskorišćeno :shok:projektnirad":1zdik9dj je napisao(la):
Šta reći onda npr. za male dvospratne i četvorospratne zgrade pored Save, sa ogromnim parkovima, igralištima, trotoarima od skoro 5m širine, 20m visokim topolama, manjim drvećem koje raste pored zgrada, garažama koje ne da nisu ukopane već su u posebnoj celini i iznad njih je ravna ploča itd. itd.
Izgleda da se više nikada neće graditi tako luksuzno i galantno, bar što se tiče stepena iskorišćenosti zemljišta.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.220
- Pohvaljen
- 12.901
I ja se slazem da je daleko bolje od Belvila, ali daleko od svetskih trendova u arhitekturi.
Medjutim, dokaz da nismo samo mi neuki i zaostali, kao sto dragi kolega forumas deep0dark tvrdi, govori i slucaj zgrade za socijalno stanovanje Zahe Hadid u Becu. Stanari nisu zeleli da stanuju u zgradi krivih zidova i odbili stanove. Zgrada je zbog toga promenila namenu.
Medjutim, dokaz da nismo samo mi neuki i zaostali, kao sto dragi kolega forumas deep0dark tvrdi, govori i slucaj zgrade za socijalno stanovanje Zahe Hadid u Becu. Stanari nisu zeleli da stanuju u zgradi krivih zidova i odbili stanove. Zgrada je zbog toga promenila namenu.
projektnirad
Beginner
- Učlanjen(a)
- 06.10.2010.
- Poruke
- 55
- Pohvaljen
- 0
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.778
- Pohvaljen
- 2.217
''Пажњу стручне јавности привукао је податак да је у насељу „Степа Степановић” коефицијент изграђености „1”, што је одлика градње на Сењаку и Дедињу, где око изграђених објеката има пуно слободног простора. Занимљив је податак да је урбанистичким планом у вождовачком насељу дозвољен коефицијент „2” (може да се гради двоструко више квадрата), али инвеститор то није искористио па се поставља питање зашто је држава одустала од те погодности. Јер, да је то насеље градио приватни инвеститор, он би сигурно зидао до горње границе дозвољеног (дакле, искористио би коефицијент „2”) зато што му то доноси већу зараду.''
Sto mrzim kad odvaljuju ovakve kretenizme. Ne razumem se u te genijalne koeficijente, da li idu do 2,3 ili 5 ali ispade da projekat predvidja gradnju na 20% parcele sa dosta zelenila a ne da je maksimalno zgusnut i da se kod odredjenih zgrada moze baratati sa secerom i kafom preko terase! I to poredjenje sa Senjakom i Dedinjem tek ne stoji. U poslednje vreme ''investitori'' grade na 99.9% parcele i eventualno zasade po koje drvo ispred ulaza. A to mu dodju kao ''elitna naselja!''
Sto mrzim kad odvaljuju ovakve kretenizme. Ne razumem se u te genijalne koeficijente, da li idu do 2,3 ili 5 ali ispade da projekat predvidja gradnju na 20% parcele sa dosta zelenila a ne da je maksimalno zgusnut i da se kod odredjenih zgrada moze baratati sa secerom i kafom preko terase! I to poredjenje sa Senjakom i Dedinjem tek ne stoji. U poslednje vreme ''investitori'' grade na 99.9% parcele i eventualno zasade po koje drvo ispred ulaza. A to mu dodju kao ''elitna naselja!''
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=21&nav_id=473825
Ovo sam jos par puta primetio. Lokacija IMT-a i naselje Ivan Ribar se izjednacava.
Koliko ja znam naselje Ivan Ribar su poslednji blokovi prema Surcinu i to je daleko od IMT-a.
Sad, da li Dulic posto nije iz Beograda spojio te dve lokaciju glavi, da li novinari lupaju(sto mislim da ovde nije slucaj) ili se i lokacija gde je IMT takodje zove naselje Ivan Ribar(sto nema logike, ali ovo je Beograd, sve je moguce)?
Zna li neko o cemu je rec?
Korupcija blokirala celu državu
...
Sistem je zarđao. Deset godina sam se nadao, a sada vidim da je generalizovana korupcija postala blokada svega. Korupcije su razne: neko prima pare, neko se slaže da prima pare a da ne radi, neko se slaže da zatvori oči i ne kaže ljudima šta je glavni problem. Strašno je loše ako neko kaže da će izgraditi 200 kilometara autoputa, a napravi dvadeset.
...
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/...Svetska-banka-Korupcija-blokirala-celu-drzavu
.
...
Sistem je zarđao. Deset godina sam se nadao, a sada vidim da je generalizovana korupcija postala blokada svega. Korupcije su razne: neko prima pare, neko se slaže da prima pare a da ne radi, neko se slaže da zatvori oči i ne kaže ljudima šta je glavni problem. Strašno je loše ako neko kaže da će izgraditi 200 kilometara autoputa, a napravi dvadeset.
...
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/...Svetska-banka-Korupcija-blokirala-celu-drzavu
.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.179
- Pohvaljen
- 39.801
Ima nelos intervju u politici od nedjelje sa ortopedom Dulvilom ali ga jos nema na netu bar ja nisam naso pitaju ga za cjenu koja je 1300e u kumodrazu kod privatnika .o starim vlasnicima zemlje o konverziji o uplitanju MPC u izgradnju itd
Prosečna porodica ne može ni da pomisli da kupi stan koji gradi država
Prosečna porodica u Srbiji ne može da kupi stan koji gradi država na mestu bivše kasarne „Stepa Stepanović" na Voždovcu, gde kvadrat košta od 1.250 do 1.290 evra.
Računica Pressa pokazala je da bračnom paru sa dvoje dece i primanjima desetak odsto iznad srpskog proseka nedostaje najmanje 100 evra mesečno da bi mogli da otplaćuju čak i najpovoljniji kredit za stan od 50 kvadrata na toj lokaciji.
Bračni par sa primanjima od 80.000 dinara (prosečna plata je oko 35.000), može da dobije najpovoljniji stambeni kredit u maksimalnom iznosu od 62.500 evra. Za taj novac, na Voždovcu, po ceni od 1.250 evra može da kupiti stan od 50 kvadrata. Ali, mesečna rata kredita u narednih 25 godina iznosila bi 372 evra, pa im ne bi ostalo novca ni za minimalne životne troškove. Ne računajući da će rata verovatno da raste brže od plate.
Četvoročlana porodica, po računici Zavoda za statistiku, za ličnu potrošnju mesečno izdvaja 41.391 dinar. Od toga, 40,9 odsto odlazi na hranu i piće, dok ostatak novca odlazi na vodu, struju i ostale komunalije. Pri tom, vrtić za jedno dete košta 8.000 dinara. Kada se tome doda rata od 372 evra, mesečni troškovi su 89.123 dinara, pa supružnicima koje smo uzeli za primer u najboljoj varijanti mesečno nedostaje oko 9.000 dinara. A gde je letovanje, garderoba, nepredviđeni troškovi...
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže za Press da ne postoji mogućnost da porodica koja ima prosečna primanja i otplaćuje stambeni kredit ne upadne u dužničko ropstvo.
- Osoba koja uzme stambeni kredit, ili stavlja sebi omču oko vrata, ili upada u dužničko ropstvo. Neminovno je da će se to dogoditi svakoj porodici koja ima prosečna primanja, mora da plaća račune, puni frižider i školuje decu. Ako neko i uspe da se nosi sa svim tim troškovima, to je naučno-fantastična priča. Jer, odavno su prestale da pristižu pomoći u vidu hrane od bake i deke sa sela, a primanja i radna mesta zaposlenih danas su sve nesigurnija - rekao je Papović.
Uprkos besparici i krizi, u bankama, međutim, kažu da je interesovanje za stambene kredite veliko.
- Prosečna vrednost stambenog kredita, koji su kod nas podizali građani, iznosi oko 36.200 evra - kažu u Banci Inteza.
Na lokaciji bivše kasarne „Stepa Stepanović" na Voždovcu, država gradi 5.000 stanova za koje je interesovanje pokazalo više od 10.000 građana.
LJ. RAČIĆ
http://pressonline.rs/sr/vesti/u_fo...a+pomisli+da+kupi+stan+koji+gradi+država.html
Prosečna porodica u Srbiji ne može da kupi stan koji gradi država na mestu bivše kasarne „Stepa Stepanović" na Voždovcu, gde kvadrat košta od 1.250 do 1.290 evra.
Računica Pressa pokazala je da bračnom paru sa dvoje dece i primanjima desetak odsto iznad srpskog proseka nedostaje najmanje 100 evra mesečno da bi mogli da otplaćuju čak i najpovoljniji kredit za stan od 50 kvadrata na toj lokaciji.
Bračni par sa primanjima od 80.000 dinara (prosečna plata je oko 35.000), može da dobije najpovoljniji stambeni kredit u maksimalnom iznosu od 62.500 evra. Za taj novac, na Voždovcu, po ceni od 1.250 evra može da kupiti stan od 50 kvadrata. Ali, mesečna rata kredita u narednih 25 godina iznosila bi 372 evra, pa im ne bi ostalo novca ni za minimalne životne troškove. Ne računajući da će rata verovatno da raste brže od plate.
Četvoročlana porodica, po računici Zavoda za statistiku, za ličnu potrošnju mesečno izdvaja 41.391 dinar. Od toga, 40,9 odsto odlazi na hranu i piće, dok ostatak novca odlazi na vodu, struju i ostale komunalije. Pri tom, vrtić za jedno dete košta 8.000 dinara. Kada se tome doda rata od 372 evra, mesečni troškovi su 89.123 dinara, pa supružnicima koje smo uzeli za primer u najboljoj varijanti mesečno nedostaje oko 9.000 dinara. A gde je letovanje, garderoba, nepredviđeni troškovi...
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže za Press da ne postoji mogućnost da porodica koja ima prosečna primanja i otplaćuje stambeni kredit ne upadne u dužničko ropstvo.
- Osoba koja uzme stambeni kredit, ili stavlja sebi omču oko vrata, ili upada u dužničko ropstvo. Neminovno je da će se to dogoditi svakoj porodici koja ima prosečna primanja, mora da plaća račune, puni frižider i školuje decu. Ako neko i uspe da se nosi sa svim tim troškovima, to je naučno-fantastična priča. Jer, odavno su prestale da pristižu pomoći u vidu hrane od bake i deke sa sela, a primanja i radna mesta zaposlenih danas su sve nesigurnija - rekao je Papović.
Uprkos besparici i krizi, u bankama, međutim, kažu da je interesovanje za stambene kredite veliko.
- Prosečna vrednost stambenog kredita, koji su kod nas podizali građani, iznosi oko 36.200 evra - kažu u Banci Inteza.
Na lokaciji bivše kasarne „Stepa Stepanović" na Voždovcu, država gradi 5.000 stanova za koje je interesovanje pokazalo više od 10.000 građana.
LJ. RAČIĆ
http://pressonline.rs/sr/vesti/u_fo...a+pomisli+da+kupi+stan+koji+gradi+država.html
projektnirad
Beginner
- Učlanjen(a)
- 06.10.2010.
- Poruke
- 55
- Pohvaljen
- 0
Sto se tiče ovog linka
http://www.goblenstudio.rs/4-juli-kasarna-naselje.html
iz GDS nemaju pojma za ovo. Tacnije, prvi put su culi za ovo!!! Zvao ih i pitao sta se desava. Oni kazu da i dalje cekaju vojsku. Hm, interesantno. Mozda jednog dana i vidimo kako sve to izgleda!
A evo sta ima novo:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-vise-nece-graditi-stanove.sr.html
http://www.goblenstudio.rs/4-juli-kasarna-naselje.html
iz GDS nemaju pojma za ovo. Tacnije, prvi put su culi za ovo!!! Zvao ih i pitao sta se desava. Oni kazu da i dalje cekaju vojsku. Hm, interesantno. Mozda jednog dana i vidimo kako sve to izgleda!
A evo sta ima novo:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-vise-nece-graditi-stanove.sr.html
Taj članak iz Politike samo potvrđuje ono što sam ja još davno ovde pisao. Da je njima stalo da pomognu onima koji ne mogu da kupe stan pod komercijalnim uslovima, najpre bi zidali u 4. zoni, a takvih ima dosta unutar same gradske celine, sa cenom od 880e bez pdv-a. Umesto toga, oni su krenuli od lokacije gde mogu da zarade najveće pare. Ta lokacija je i u 3. i u 2. zoni tako da su mogli, a i razmišljali su da odrede cenu od 1600e, ali to im niko ne bi platio. Sada vojska rezerviše one najbolje stanove, na dobrom položaju, sa dobrim pogledom, a verovatno će pokupiti skoro sve garsonjere jer se na njima može najviše zaraditi kroz preprodaju.
Cela ta priča sa ''jeftinim'' stanovima poslužila je da se kupi vreme i gotovo na dve godine obustavi izdavanje građevinskih dozvola jer bi u suprotnom cene još brže padale, a to nije u interesu niti velikim investitorima, niti bankama, a nije ni državi jer je dala velike garancije za već odobrene hipotekarne kredite. Sada gledaju da kroz formu tzv. jeftine gradnje uzmu još kredita u ime države, da namire vojsku, a ostalo ako i ne prodaju, njih nije briga, kredite ćemo vraćati svi preko poreza. Ali sve im je to uzaludno, cene će padati jer im niko više neće dati tako velike kredite koje su uzimali prethodnih godina. Samo ove godine otišlo je 2mld3e mmf-ovih za kurs i 1mld5e za deficit. Sledeće imamo 1mld5e od Telekoma (oni tu rasprodaju nazivaju ''direktnom stranom investicijom'') i možda još nešto od komercijalnih banaka pod vrlo nepovoljnim uslovima.
Eto tako, treba gledati malo širu sliku da bi razumeli ako u jednom trenutku jednostavno prestanu da pričaju i pišu o jeftinim stanovima. Ovo se radi prvenstveno za vojsku, možda i za policiju i neke državne organe, a običan narod je tu samo da plati.
Cela ta priča sa ''jeftinim'' stanovima poslužila je da se kupi vreme i gotovo na dve godine obustavi izdavanje građevinskih dozvola jer bi u suprotnom cene još brže padale, a to nije u interesu niti velikim investitorima, niti bankama, a nije ni državi jer je dala velike garancije za već odobrene hipotekarne kredite. Sada gledaju da kroz formu tzv. jeftine gradnje uzmu još kredita u ime države, da namire vojsku, a ostalo ako i ne prodaju, njih nije briga, kredite ćemo vraćati svi preko poreza. Ali sve im je to uzaludno, cene će padati jer im niko više neće dati tako velike kredite koje su uzimali prethodnih godina. Samo ove godine otišlo je 2mld3e mmf-ovih za kurs i 1mld5e za deficit. Sledeće imamo 1mld5e od Telekoma (oni tu rasprodaju nazivaju ''direktnom stranom investicijom'') i možda još nešto od komercijalnih banaka pod vrlo nepovoljnim uslovima.
Eto tako, treba gledati malo širu sliku da bi razumeli ako u jednom trenutku jednostavno prestanu da pričaju i pišu o jeftinim stanovima. Ovo se radi prvenstveno za vojsku, možda i za policiju i neke državne organe, a običan narod je tu samo da plati.
Kvadrat 30 odsto jeftiniji u Smederevu
Grad Smederevo je konkurisao kod Ministarstva prostornog planiranja za dodelu kredita za izgradnju 150 stanova. Cena kvadrata ne bi trebalo da bude veća od 550 evra.
Za neprofitnu prodaju građanima sa primanjima do republičkog proseka bilo bi namenjeno 100 stanova, a 50 bi grad rentirao po povlašćenim uslovima.
- Gradnja objekata trebalo bi da počne na proleće. Sredstva Banke za razvoj Saveta Evrope čine 70 odsto investicije, a 30 daje grad - objašnjava Zoran Zdravković, vršilac dužnosti direktora Gradske stambene agencije.
Novoizgrađeni stanovi biće jeftiniji od onih koji su sada na smederevskom tržištu, po njegovim rečima, barem 30 odsto, možda i više. Rata za prosečan dvosoban stan od pedesetak kvadrata bila bi 13.000-15.000 dinara, uz fiksnu kamatu osam odsto. Lokacija za gradnju još nije određena. “Najverovatnije da će to biti u naselju Papazovac, gde već imamo iskustva, ili na nekoj sličnoj lokaciji”, objašnjava Zdravković. M. Đorđević
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/219600/Vlada-nije-odustala-od-gradnje-jeftinih-stanova
Grad Smederevo je konkurisao kod Ministarstva prostornog planiranja za dodelu kredita za izgradnju 150 stanova. Cena kvadrata ne bi trebalo da bude veća od 550 evra.
Za neprofitnu prodaju građanima sa primanjima do republičkog proseka bilo bi namenjeno 100 stanova, a 50 bi grad rentirao po povlašćenim uslovima.
- Gradnja objekata trebalo bi da počne na proleće. Sredstva Banke za razvoj Saveta Evrope čine 70 odsto investicije, a 30 daje grad - objašnjava Zoran Zdravković, vršilac dužnosti direktora Gradske stambene agencije.
Novoizgrađeni stanovi biće jeftiniji od onih koji su sada na smederevskom tržištu, po njegovim rečima, barem 30 odsto, možda i više. Rata za prosečan dvosoban stan od pedesetak kvadrata bila bi 13.000-15.000 dinara, uz fiksnu kamatu osam odsto. Lokacija za gradnju još nije određena. “Najverovatnije da će to biti u naselju Papazovac, gde već imamo iskustva, ili na nekoj sličnoj lokaciji”, objašnjava Zdravković. M. Đorđević
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/219600/Vlada-nije-odustala-od-gradnje-jeftinih-stanova
Hahahahahprojektnirad":1ffb80gr je napisao(la):
, a ovi brze bolje skinuli stranicu sa site-a!!! Nema vise prezentacije )))):lool: smor....a bar je lepo izgledalo...iako ce mozda, ali samo mozda, tako izgledati tek 2038 godine plus minus koja godina E da, trebali bi da pitamo GDS da li se po automatiznu stice pravo "sa kolena na koleno", odnosno, da li ce moje dete moci da ostvari pravo da "rezervise" stan kada ga u to vreme budu pozvali po "redu" odnosno mail-u koji sam ja poslao medju prvih 500 interesenata.
)))))Zivi bili !!
Ja zvao Goblen studio, kazu "da su oni SAMO radili 3D animaciju ali posto projekat zvanicno nije gotov ne mogu jos uvek da postave 3D animaciju, kada bude gotov projekat, postavice 3D animaciju ponovo".projektnirad":ig1tpzbh je napisao(la):
tako bar kazu oni:
