Državna stanogradnja(naselje Stepa Stepanovic na Vozdovcu)
- Začetnik teme shmeksi
- Datum pokretanja
Зацементирана куповина станова
Пон, 06/06/2011 - 21:12
чланак | економија
Тржиште некретнина је одувек прво реаговало на сваку кризу у земљи и то веома снажно. Ако је ишта прави показатељ економске ситуације Србије, онда је то промет станова, којих, према неким проценама,
недостаје око пола милиона, колико има подстанара. А промета има толико као да га и нема. Како криза траје дуго, дуго је и затишје на тржишту некретнина.
Директор Продаје у новосадској Агенцији за промет некретнина „Солис” Драган Рабатић изјавио је за наш лист да цене квадрата константно падају, а падају јер нема купаца - не зато што им не треба стан, него што немају ни готовину ни кредитну способност да цео живот враћају стамбени зајам. Оно мало промета што се и реализује показује како тржиште функционише: купци су ти који дефинишу цену некретнине. Упркос томе колико продавац зацени стан, купац даје онолико колико има - може и то је коначна цена.
- Купци станова су реалнији од продаваца и дају реалну понуду - каже Рабатић. - Нема доње границе вредности некретнине, то је онај ниво на који пристане продавац. Помало се продају мали станчићи и мањи двособни. Прве купују родитељи за студенте, у којима касније млади започињу самосталан живот, а друге брачни парови с децом, али искључиво путем кредита. Они су израчунали да је рата за мањи станчић једнака емсечној кирији за подстанарски смештај, па између два зла бирају ово друго, јер након 20-30 година стан је ипак њихов, односно, њихове деце.
Пракса показује да је давно прошло време када су се гарсоњере продавале за 1.200 евра по квадрату. Данас „иду” и испод 1.000, а станови на мање атрактивним локацијама, попут Детелинаре, пали су на 750 до 800 евра за квадрат. Чак и на елитнијим локацијама, попут Грбавице или Лимана за старији стан се не може добити више од 800 евра по квадратном метру, ретко до 1.000 - с тим да има посебан положај, добар распоред, близину вртића, мирнију и сунчану страну...
Цене станова падају већ две године, а општа је оцена да потражња никада није била мања. Исто је у свим градовима Србије. Пре две године квадрат новоизграђеног стана у близини „Београдсек арене” коштао је чак 3.600 евра, а данас се не може продати ни за тражене 2.000, јер нема купаца. На Врачару и Сењаку је цена квадрата с 3.000 евра пала на 2.200, а у градским насељима квадрат се нуди од 1.000 до 1.400 евра.
Криза је учинила исто и у земљама у окружењу. Квадрат у загребачком насељу Дубрава нуди се за 1.650 евра, Пречком 1.750, Реметинцу 1.287 евра... али купци су ретки. Пре економске кризе станоградња је била најуноснији бизнис, а данас инвеститори спуштају цену и до 50 одсто само да би завршили објекат. Купци углавном не желе да купе стан у претпродаји, колико год да се нуди повољније, већ само укњижене - поучени лошим искуством када су многи остајали кратких рукава због бројних превараната.
Р. Даутовић
Нови квадрати на кредит
Драган Рабатић каже да је нешто слабија понуда нових станова, али се ту и тамо нађу. Цене се крећу од 1.000 евра за већи стан до 1.250 за гарсоњеру. Међутим, навале куапца нема, а ни продавци нарочито не журе. Они типују на продају уз помоћ субвенционисаних стамбених кредита, за шта се већина од оне шачице купаца и одлучује, а како процедура одобравања зајма траје прилично дуго, морају се наоружати стрпљењем.
http://www.dnevnik.rs/node/34098
Пон, 06/06/2011 - 21:12
чланак | економија
Тржиште некретнина је одувек прво реаговало на сваку кризу у земљи и то веома снажно. Ако је ишта прави показатељ економске ситуације Србије, онда је то промет станова, којих, према неким проценама,
недостаје око пола милиона, колико има подстанара. А промета има толико као да га и нема. Како криза траје дуго, дуго је и затишје на тржишту некретнина.
Директор Продаје у новосадској Агенцији за промет некретнина „Солис” Драган Рабатић изјавио је за наш лист да цене квадрата константно падају, а падају јер нема купаца - не зато што им не треба стан, него што немају ни готовину ни кредитну способност да цео живот враћају стамбени зајам. Оно мало промета што се и реализује показује како тржиште функционише: купци су ти који дефинишу цену некретнине. Упркос томе колико продавац зацени стан, купац даје онолико колико има - може и то је коначна цена.
- Купци станова су реалнији од продаваца и дају реалну понуду - каже Рабатић. - Нема доње границе вредности некретнине, то је онај ниво на који пристане продавац. Помало се продају мали станчићи и мањи двособни. Прве купују родитељи за студенте, у којима касније млади започињу самосталан живот, а друге брачни парови с децом, али искључиво путем кредита. Они су израчунали да је рата за мањи станчић једнака емсечној кирији за подстанарски смештај, па између два зла бирају ово друго, јер након 20-30 година стан је ипак њихов, односно, њихове деце.
Пракса показује да је давно прошло време када су се гарсоњере продавале за 1.200 евра по квадрату. Данас „иду” и испод 1.000, а станови на мање атрактивним локацијама, попут Детелинаре, пали су на 750 до 800 евра за квадрат. Чак и на елитнијим локацијама, попут Грбавице или Лимана за старији стан се не може добити више од 800 евра по квадратном метру, ретко до 1.000 - с тим да има посебан положај, добар распоред, близину вртића, мирнију и сунчану страну...
Цене станова падају већ две године, а општа је оцена да потражња никада није била мања. Исто је у свим градовима Србије. Пре две године квадрат новоизграђеног стана у близини „Београдсек арене” коштао је чак 3.600 евра, а данас се не може продати ни за тражене 2.000, јер нема купаца. На Врачару и Сењаку је цена квадрата с 3.000 евра пала на 2.200, а у градским насељима квадрат се нуди од 1.000 до 1.400 евра.
Криза је учинила исто и у земљама у окружењу. Квадрат у загребачком насељу Дубрава нуди се за 1.650 евра, Пречком 1.750, Реметинцу 1.287 евра... али купци су ретки. Пре економске кризе станоградња је била најуноснији бизнис, а данас инвеститори спуштају цену и до 50 одсто само да би завршили објекат. Купци углавном не желе да купе стан у претпродаји, колико год да се нуди повољније, већ само укњижене - поучени лошим искуством када су многи остајали кратких рукава због бројних превараната.
Р. Даутовић
Нови квадрати на кредит
Драган Рабатић каже да је нешто слабија понуда нових станова, али се ту и тамо нађу. Цене се крећу од 1.000 евра за већи стан до 1.250 за гарсоњеру. Међутим, навале куапца нема, а ни продавци нарочито не журе. Они типују на продају уз помоћ субвенционисаних стамбених кредита, за шта се већина од оне шачице купаца и одлучује, а како процедура одобравања зајма траје прилично дуго, морају се наоружати стрпљењем.
http://www.dnevnik.rs/node/34098
Tek sada ce da im stane prodaja stanova
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/NBS-poostrava-kreditne-uslove.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/NBS-poostrava-kreditne-uslove.lt.html
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Dali je predviđena neka trasa javnog prevoza kroz naselje, ovako mi izgleda jako veliko, ići sa jednog na drugi kraj naselja da se ,,uhvati,, prevoz , nije baš ni zgodno ni lepo, Pitam jer ima primera gde su u Bgdu baš tako i ostavili...
Ja apsoultno ne bih bio za tu opciju javnog prevoza, da mi oni raspadnuti autobusi bruje ispred stana i da deca koja se igraju po zelenim površinama moraju da paze da ne izlete pred njih. Ne treba ipak biti toliki komformista za par sto metara (Dužina naselja je 1,2km a prema Kumodraškoj ulici duplo manje)
(Dužina naselja je 1,2km a prema Kumodraškoj ulici duplo manje)Stanove nema ko da kupi
Odluka Narodne banke Srbije o povećanju depozita na stambene kredite ozbiljno brine građevinare. Kupovina za keš gotovo zamrla, a sve manje građana uzima kredit
POVEĆANjE depozita koji građani moraju da uplate kako bi dobili kredit za stan, prema odluci Narodne banke Srbije, trebalo bi da važi od 1. jula. Ali, kako je „Novostima“ potvrđeno u nadležnim institucijama, ipak bi mogla da bude i modifikovana, odnosno da iz nje budu izuzeti stambeni zajmovi.
Već u ponedeljak bi, prema najavama ministra Olivera Dulića, trebalo da se održi sastanak predstavnika Vlade i NBS.
- Verujem da treba da se uvaže i argumenti privrednika koji rade u oblasti građevinske industrije - privredne grane koja je veoma pogođena ekonomskom krizom - kaže ministar Oliver Dulić. - Očekujem da ćemo uporediti podatke. Imamo neke procene na koji način bi te mere mogle da utiču na građevinsku industriju.
Stambeni krediti su, poslednjih godina, u značajnom padu, a i kupovina nekretnina za keš gotovo da je zamrla. Čini se da trenutno najviše stanova prodaje država, odnosno Građevinska direkcija Srbije.
KASARNE
Prema podacima Građevinske direkcije Srbije, u naselju koje niče na mestu kasarne „Stepa Stepanović“ na Voždovcu, već je prodato 700 stanova, a oko 600 je u postupku prodaje. Direkcija raspolaže sa 1.800 stanova, od ukupno 2.250, koliko se u ovoj fazi gradi, jer ostatak pripada Vojsci Srbije, zbog ustupljene lokacije. Prvi stanari u ovom naselju trebalo bi da se usele već sledećeg marta.
Međutim, komercijalna prodaja stanova u novosadskoj Sunčanoj strani ide dosta teško. Prvi od ukupno 170 stanova završenih krajem maja u četiri lamele na ovoj lokaciji, koja je nekada pripadala kasarni „Jugovićevo“, biće useljeni u narednih nedelju dana. Stanare će dobiti one nekretnine koje su kao kompenzacija ustupljene Vojsci Srbije. Ali, malo je interesovanje za kupovinu komercijalnh stanova u Sunčanoj strani, kojima kvadrat varira od 950 do 1.050 evra.
To je u pitanje dovelo i gradnju još osam lamela koje je Direkcija nameravala da podigne na istoj lokaciji. Za sve njih je, po rečima šefa nadzora u Direkciji Ivana Popovića, napravljena projektna dokumentacija, a za deo su udareni i temelji. U njima bi trebalo da se izgradi oko 340 stanova. Ipak, dva objekta, sa ukupno 82 stana, koje je Direkcija sazidala na ovoj lokaciji pre dve godine, prodati su i useljeni.
Poznavaoci tržišta nekretnina smatraju da je nevolja sa prodajom stanova u Sunčanoj strani nastala zbog potpunog zastoja u prometu nekretnina. Jer, cena kvadrata na ovoj lokaciji, koja je pre godinu-dve bila povoljna, sada je viša nego na Grbavici ili Limanu. U ovim prestižnijim delovima Novog Sada kvadrat sada košta od 800 do 1.000 evra.
SOCIJALNO
Izgradnja 150 stanova za socijalno stanovanje uz podršku države u Smederevu, koja je najavljena krajem prošle godine, još nije počela. Grad je obezbedio lokaciju u naselju Vinogradi - novi grad, a u Gradskoj stambenoj agenciji očekuju da stanovi budu završeni do kraja 2012. godine.
Konkurs za prodaju jeftinih stanova je otvoren do 9. juna, posle čega će se znati kakava je tražnja.
- Ponudili smo ranije završenih osam stanova solidarne izgradnje u objektu „Papazovac jug“ - kaže Zoran Zdravković, direktor Gradske stambene agencije. - Otplata je na 240 mesečnih rata uz učešće od 15 odsto i bez kamate. Za dvosoban stan od 50 kvadrata rata je u visini mesečne kirije. Stanovi su znatno jeftiniji u odnosu na ovdašnje tržište, jer kvadrat košta 550 evra.
Smederevski agenti kažu da su cene za godinu dana snižene od 20 do 30 odsto.
TRŽIŠTE
- TrŽiŠte je zamrlo - kaže Suzana Spasojević, vlasnica agencije „Imobile S“. - Najčešće se prodaju nekretnine od 15.000 do 25.000 evra. Skuplji stanovi su na čekanju mesecima. Kvadrat stare gradnje je od 650 do maksimalno 800 evra, a novogradnja od 750 do 900 evra.
Stanovi i poslovni prostor u Šapcu sve teže se prodaju uprkos velikom broju novosagrađenih kvadrata na atraktivnim lokacijama. Najveća zgrada niče pored autobuske stanice i trebalo bi da bude ukupne površine od 20.000 metara kvadratnih. Cena kvadrata kreće se od 800 do 900 evra, dok je metar u potkrovlju za 50 evra jeftiniji. Za retke keš kupce cena pada i do 600 evra. Investitori su, zbog nepostojanja potražnje, počeli i da napuštaju projekte. Jasno je da je prodaja zamrla i gotovo uopšte ne ide i pored subvencionisanih kredita i niskih cena.
Slična situacija je i u Valjevu, gde je promet nekretnina, a pogotovo stanova, opao za više od 30 odsto od početka krize. U tamošnjim agencijama ističu da je trenutno ponuda veća od potražnje, ali da se stanovi u Valjevu prodaju od 600 do 1.100 evra po kvadratu.
Novi stan u glavnoj Karađorđevoj ulici u Valjevu, površine 99 kvadrata, prodaje se za 60.000 evra, odnosno oko 610 evra po kvadratnom metru. Renoviran stan u blizini centra grada, površine oko 42 kvadrata, vlasnik nudi za 32.000 evra, odnosno za oko 760 evra po kvadratnom metru. Stan u strogom centru Valjeva od 72 kvadrata prodaje se po 870 evra po kvadrat, dok apartman od 35 kvadrata na istoj lokaciji vlasnik prodaje za 35.000 evra - 1.000 evra po kvadratu.
U Valjevu se najbolje prodaju jednosobni stanovi, garsonjere, ali i manje kuće u gradu. Najčešće ih kupuju vojna lica, zahvaljujući subvencionisanim stambenim kreditima - objašnjavaju u valjevskim agencijama. Za veće kuće i stanove trenutno nema kupaca. Primetno je veće interesovanje za manja seoska domaćinstva, potencijalni kupci su najčešće iz Beograda, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske.
I prodavci nekretnina u Nišu se žale da je tržište novoizgrađenih stanova gotovo stalo, i pored konstantne ponude investitora.
- Cena kvadrata u novogradnji u centru grada kreće se od 1.000 do 1.300 evra za luksuznije stanove - kaže Dejan Permeti, menadžer prodaje u agenciji „Kuća Petrović“. - Za kvadrat novih stanova na periferiji grada, u naseljima Pantelej i Durlan, potrebno je da se izdvoji oko 900 evra.
Cena kvadrata za stanove u izgradnji kreće se od 600 do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije. U Nišu se procenjuje da su ove cene kvadrata previsoke za prosečne građane, koji još sebi nisu obezbedili krov nad glavom.
Očekuje se da će tokom narednih meseci potražnja stanova u Nišu da poraste, pre svega zbog dolaska gastarbajetra u letnjoj sezoni, koji kupuju stanove, ali i onih koji za svoju decu, studente, obezbeđuju krov nad glavom.
SUBVENCIJE DRŽAVE
DRŽAVA je za subvencije u projektno finansiranje stanogradnje ove godine odvojila milijardu dinara, za trećinu manje nego lane. Ova pomoć je namenjena građevinskim preduzećima i investitorima koji su registrovani za stambenu izgradnju, a država će firmama koje dobiju kredit za stanogradnju subvencionisati do osam odsto kamate na godišnjem nivou.
Uredba o subvencionisanju projektnog finansiranja u oblasti stanogradnje u 2011, kažu u Vladi, nastavak je programa od prošle godine, a cilj je pokretanje aktivnosti u građevinskom sektoru kroz podršku povoljnim kreditima.
Prošle godine država je za ove subvencije odvojila 1,5 milijardi dinara, a najveći deo sredstava potrošen je za gradnju stanova na prostoru kasarne „Stepa Stepanović“ u Beogradu. Građevinar mogu da konkurišu za subvenciju samo ako prihvate da stanove prodaju po limitiranim cenama, koje su za gradove u Srbiji određene uredbom.
MALA TRAŽNjA KREDITA
SVE manja tražnja je i stambenih kredita. Banke nude pozajmice sa grejs periodom, ali građani se retko odlučuju za njih. Jer, računica pokazuje da pošteda za plaćanje kamate u prvih godinu dana, tokom otplate kredita na 30 godina, na kraju može da košta više od 10.000 evra. Ekonomisti navode da je za prva četiri meseca, u odnosu na isti period lane, odobreno oko 30 odsto manje stambenih kredita.
Iz državne kase prošle godine plaćeno je 2,8 milijardi dinara za subvencionisane stambene kredite. Ove godine je predviđeno da iz budžeta bude izdvojeno 1,6 milijardi dinara.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:333957-Stanove-nema-ko-da-kupi
Odluka Narodne banke Srbije o povećanju depozita na stambene kredite ozbiljno brine građevinare. Kupovina za keš gotovo zamrla, a sve manje građana uzima kredit
POVEĆANjE depozita koji građani moraju da uplate kako bi dobili kredit za stan, prema odluci Narodne banke Srbije, trebalo bi da važi od 1. jula. Ali, kako je „Novostima“ potvrđeno u nadležnim institucijama, ipak bi mogla da bude i modifikovana, odnosno da iz nje budu izuzeti stambeni zajmovi.
Već u ponedeljak bi, prema najavama ministra Olivera Dulića, trebalo da se održi sastanak predstavnika Vlade i NBS.
- Verujem da treba da se uvaže i argumenti privrednika koji rade u oblasti građevinske industrije - privredne grane koja je veoma pogođena ekonomskom krizom - kaže ministar Oliver Dulić. - Očekujem da ćemo uporediti podatke. Imamo neke procene na koji način bi te mere mogle da utiču na građevinsku industriju.
Stambeni krediti su, poslednjih godina, u značajnom padu, a i kupovina nekretnina za keš gotovo da je zamrla. Čini se da trenutno najviše stanova prodaje država, odnosno Građevinska direkcija Srbije.
KASARNE
Prema podacima Građevinske direkcije Srbije, u naselju koje niče na mestu kasarne „Stepa Stepanović“ na Voždovcu, već je prodato 700 stanova, a oko 600 je u postupku prodaje. Direkcija raspolaže sa 1.800 stanova, od ukupno 2.250, koliko se u ovoj fazi gradi, jer ostatak pripada Vojsci Srbije, zbog ustupljene lokacije. Prvi stanari u ovom naselju trebalo bi da se usele već sledećeg marta.
Međutim, komercijalna prodaja stanova u novosadskoj Sunčanoj strani ide dosta teško. Prvi od ukupno 170 stanova završenih krajem maja u četiri lamele na ovoj lokaciji, koja je nekada pripadala kasarni „Jugovićevo“, biće useljeni u narednih nedelju dana. Stanare će dobiti one nekretnine koje su kao kompenzacija ustupljene Vojsci Srbije. Ali, malo je interesovanje za kupovinu komercijalnh stanova u Sunčanoj strani, kojima kvadrat varira od 950 do 1.050 evra.
To je u pitanje dovelo i gradnju još osam lamela koje je Direkcija nameravala da podigne na istoj lokaciji. Za sve njih je, po rečima šefa nadzora u Direkciji Ivana Popovića, napravljena projektna dokumentacija, a za deo su udareni i temelji. U njima bi trebalo da se izgradi oko 340 stanova. Ipak, dva objekta, sa ukupno 82 stana, koje je Direkcija sazidala na ovoj lokaciji pre dve godine, prodati su i useljeni.
Poznavaoci tržišta nekretnina smatraju da je nevolja sa prodajom stanova u Sunčanoj strani nastala zbog potpunog zastoja u prometu nekretnina. Jer, cena kvadrata na ovoj lokaciji, koja je pre godinu-dve bila povoljna, sada je viša nego na Grbavici ili Limanu. U ovim prestižnijim delovima Novog Sada kvadrat sada košta od 800 do 1.000 evra.
SOCIJALNO
Izgradnja 150 stanova za socijalno stanovanje uz podršku države u Smederevu, koja je najavljena krajem prošle godine, još nije počela. Grad je obezbedio lokaciju u naselju Vinogradi - novi grad, a u Gradskoj stambenoj agenciji očekuju da stanovi budu završeni do kraja 2012. godine.
Konkurs za prodaju jeftinih stanova je otvoren do 9. juna, posle čega će se znati kakava je tražnja.
- Ponudili smo ranije završenih osam stanova solidarne izgradnje u objektu „Papazovac jug“ - kaže Zoran Zdravković, direktor Gradske stambene agencije. - Otplata je na 240 mesečnih rata uz učešće od 15 odsto i bez kamate. Za dvosoban stan od 50 kvadrata rata je u visini mesečne kirije. Stanovi su znatno jeftiniji u odnosu na ovdašnje tržište, jer kvadrat košta 550 evra.
Smederevski agenti kažu da su cene za godinu dana snižene od 20 do 30 odsto.
TRŽIŠTE
- TrŽiŠte je zamrlo - kaže Suzana Spasojević, vlasnica agencije „Imobile S“. - Najčešće se prodaju nekretnine od 15.000 do 25.000 evra. Skuplji stanovi su na čekanju mesecima. Kvadrat stare gradnje je od 650 do maksimalno 800 evra, a novogradnja od 750 do 900 evra.
Stanovi i poslovni prostor u Šapcu sve teže se prodaju uprkos velikom broju novosagrađenih kvadrata na atraktivnim lokacijama. Najveća zgrada niče pored autobuske stanice i trebalo bi da bude ukupne površine od 20.000 metara kvadratnih. Cena kvadrata kreće se od 800 do 900 evra, dok je metar u potkrovlju za 50 evra jeftiniji. Za retke keš kupce cena pada i do 600 evra. Investitori su, zbog nepostojanja potražnje, počeli i da napuštaju projekte. Jasno je da je prodaja zamrla i gotovo uopšte ne ide i pored subvencionisanih kredita i niskih cena.
Slična situacija je i u Valjevu, gde je promet nekretnina, a pogotovo stanova, opao za više od 30 odsto od početka krize. U tamošnjim agencijama ističu da je trenutno ponuda veća od potražnje, ali da se stanovi u Valjevu prodaju od 600 do 1.100 evra po kvadratu.
Novi stan u glavnoj Karađorđevoj ulici u Valjevu, površine 99 kvadrata, prodaje se za 60.000 evra, odnosno oko 610 evra po kvadratnom metru. Renoviran stan u blizini centra grada, površine oko 42 kvadrata, vlasnik nudi za 32.000 evra, odnosno za oko 760 evra po kvadratnom metru. Stan u strogom centru Valjeva od 72 kvadrata prodaje se po 870 evra po kvadrat, dok apartman od 35 kvadrata na istoj lokaciji vlasnik prodaje za 35.000 evra - 1.000 evra po kvadratu.
U Valjevu se najbolje prodaju jednosobni stanovi, garsonjere, ali i manje kuće u gradu. Najčešće ih kupuju vojna lica, zahvaljujući subvencionisanim stambenim kreditima - objašnjavaju u valjevskim agencijama. Za veće kuće i stanove trenutno nema kupaca. Primetno je veće interesovanje za manja seoska domaćinstva, potencijalni kupci su najčešće iz Beograda, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske.
I prodavci nekretnina u Nišu se žale da je tržište novoizgrađenih stanova gotovo stalo, i pored konstantne ponude investitora.
- Cena kvadrata u novogradnji u centru grada kreće se od 1.000 do 1.300 evra za luksuznije stanove - kaže Dejan Permeti, menadžer prodaje u agenciji „Kuća Petrović“. - Za kvadrat novih stanova na periferiji grada, u naseljima Pantelej i Durlan, potrebno je da se izdvoji oko 900 evra.
Cena kvadrata za stanove u izgradnji kreće se od 600 do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije. U Nišu se procenjuje da su ove cene kvadrata previsoke za prosečne građane, koji još sebi nisu obezbedili krov nad glavom.
Očekuje se da će tokom narednih meseci potražnja stanova u Nišu da poraste, pre svega zbog dolaska gastarbajetra u letnjoj sezoni, koji kupuju stanove, ali i onih koji za svoju decu, studente, obezbeđuju krov nad glavom.
SUBVENCIJE DRŽAVE
DRŽAVA je za subvencije u projektno finansiranje stanogradnje ove godine odvojila milijardu dinara, za trećinu manje nego lane. Ova pomoć je namenjena građevinskim preduzećima i investitorima koji su registrovani za stambenu izgradnju, a država će firmama koje dobiju kredit za stanogradnju subvencionisati do osam odsto kamate na godišnjem nivou.
Uredba o subvencionisanju projektnog finansiranja u oblasti stanogradnje u 2011, kažu u Vladi, nastavak je programa od prošle godine, a cilj je pokretanje aktivnosti u građevinskom sektoru kroz podršku povoljnim kreditima.
Prošle godine država je za ove subvencije odvojila 1,5 milijardi dinara, a najveći deo sredstava potrošen je za gradnju stanova na prostoru kasarne „Stepa Stepanović“ u Beogradu. Građevinar mogu da konkurišu za subvenciju samo ako prihvate da stanove prodaju po limitiranim cenama, koje su za gradove u Srbiji određene uredbom.
MALA TRAŽNjA KREDITA
SVE manja tražnja je i stambenih kredita. Banke nude pozajmice sa grejs periodom, ali građani se retko odlučuju za njih. Jer, računica pokazuje da pošteda za plaćanje kamate u prvih godinu dana, tokom otplate kredita na 30 godina, na kraju može da košta više od 10.000 evra. Ekonomisti navode da je za prva četiri meseca, u odnosu na isti period lane, odobreno oko 30 odsto manje stambenih kredita.
Iz državne kase prošle godine plaćeno je 2,8 milijardi dinara za subvencionisane stambene kredite. Ove godine je predviđeno da iz budžeta bude izdvojeno 1,6 milijardi dinara.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:333957-Stanove-nema-ko-da-kupi
mradulovic
Higher intermediate
imali smo odlichan primer u Americi ( i donekle u Irskoj i mozda u UK) sta se desi kada se krediti daju shakom i kapom. U Americi su takve kredite zvali NINJA - no income, no job or assets. U potpunosti podrzavam Soskica, jer ne moze da se povecavanjem dugova kupovati socijalni mir pred izbore, nego povecavanjem realne privredne aktivnosti koja ce dovesti do povecanja prihoda kao osnove za kredite
mekbejn
Advanced
Dajte bre ljudi, pa ko ima 15-20k evra da iskešira za stan, jeste li normalni?
Znači ja treba da gulim i štedim jedno 5-10 godina, i do tada da živim kao podstanar da bih skupio taj keš. Pa do tada ću da imam 40 godina i neću više ni da kupim stan, koji će mi qrac???
Znači ja treba da gulim i štedim jedno 5-10 godina, i do tada da živim kao podstanar da bih skupio taj keš. Pa do tada ću da imam 40 godina i neću više ni da kupim stan, koji će mi qrac???
Evo ja imam. Mogu samo da ti kažem da je mnogo isplativije živeti kao podstanar nego pare uložiti u nekretnine, bar u ovom trenutku. Ali tvoj problem je što ti nemaš pare, a nećeš da budeš ni podstanar već vlasnik, gazda. Ali sa tuđim parama, npr. mojim. Ti lepo odeš u banku, pokupiš sve moje pare, i još neke druge tuđe pare pa kupiš stan za npr. 2.000 evra po kvadratu. Radiš npr. kao programer, mlad, sposoban, plata 1.000 evra, rata 500, može da se podnese nekako. Dođu i deca, godine malo pritisnu, pojave se mladi lavovi programeri i sve vas matore izbace napolje. Cene stanova se u međuvremenu strmoglavile na npr. 1.100 evra po kvadratu, taj 2s što si ti uzeo sada vredi mnogo manje, a samo za kamatu si dao pola. Ti kukaš, zoveš televiziju, očajan, banka te izbacuje iz stana, ali ne lezi vraže, sada ni banka ne može izvući dovoljno para prodajom tog stana da meni vrati moju štednju sa sve kamatama i da plaća svoje službenike, poreze i sve druge troškove.
I šta ćemo sad?
I šta ćemo sad?
mekbejn":2m00w1io je napisao(la):
Da. To treba da radis. To je, zapravo, normalno. Davati ljudima stambene kredite sa 0%, 1% ili 5% ucesca je ludost. mradulovic lepo objasnio kako to izgleda kada se krediti dele levo i desno.
Sasvim je normalna stvar stedeti po nekoliko godina (tj. vise od 5) da ustedis za ucesce za stan.
Takodje treba da budes svestan da instant-krediti za sve podizu potraznju za nekretninama, a samim tim podizu i cene. Ako svako moze da udje u banku i dobije kredit, svako moze da kupi stan, kupaca ima mnogo, potraznja velika, cene skacu. Ako se trazi znacajno ucesce (tipa 20%) onda se i ogranicava broj kupaca, potraznja pada, cene padaju. I onda se i smanjuje tih 15-20k evra koje treba da sakupis za ucesce, jer padaju cene. I onda dodjemo na neki novi ekvilibrijum trzista sa nizim cenama (sto je dobro).
A time sto ti se trazi ucesce ti je ucinjena usluga - uzimas kredit na manji iznos, platices mnogo manje kamate, i brze ces otplatiti kredit.
Podrska Soskicu.
Jos jedan glas za Soskica, njegov predlog je krajnje strucan. Ne verujte vudu magovima kao sto su Cvetkovic, Dinkic, Nikolic (analiticar), Dulic kao veliki ekspert za ekonomiju i gradjevinu, monopolista Djilas i kriminalac Dacic, koji odavno imaju zadatak razbijanja domace ekonomije. Znamo kako je pocelo ukidanjem domacih banaka koje su i dan danas solventne, pa prica sa Fijatom koji prakticno nije niti ce skoro uloziti neke znacajne novce, nasim novcem je formirano preduzece a sada mi uzimamo kredit da se ulaze u fabriku i da Fijat skida kajmak. Razmisljajte dok mozete.
mekbejn
Advanced
Ok, ali kako ja da uštedim tih npr. 15k ako već sada dajem po npr. 300 evra za kiriju?
Moja poenta je bila druga, naravno da ne treba svakom davati kredite, zna se ko ispunjava uslove - stabilan posao, redovna plata, sve "na belo" i sl. Jedno je dati kredit nekome "sa ulice" a drugo uzeti 20% za učešće. Ili ok, hajde neka je 20% učešće, ali onda neka se smanje kamate... Hoću da kažem da je ovakvo stanje nepodnošljivo, jer će se potpuno ugasiti i ovo malo potražnje.
Moja poenta je bila druga, naravno da ne treba svakom davati kredite, zna se ko ispunjava uslove - stabilan posao, redovna plata, sve "na belo" i sl. Jedno je dati kredit nekome "sa ulice" a drugo uzeti 20% za učešće. Ili ok, hajde neka je 20% učešće, ali onda neka se smanje kamate... Hoću da kažem da je ovakvo stanje nepodnošljivo, jer će se potpuno ugasiti i ovo malo potražnje.
Gasenje potraznje je pozitivna stvar, jer ce dovesti do pada cena, sto je opet pozitivna stvar. Pa ce onda opet biti traznje, ali ce cene biti realnije.
Inace mislim da stabilan posao itd. nije zamena za ucesce - posla moze sutra i da nema.
Btw, za ustedeti 15k evra za 5 godina potrebno je stedeti 250 evra mesecno.
Ako zivis sa partnerom, i oboje imate platu po 400 evra, to je znaci 800 evra, minus 300 evra na kiriju je 500, odbijes jos 250 i ostane ti 250. zaj****, slazem se. Ziveti sa 250 evra mesecno za dvoje je prilican grc. Granici se mozda sa nemogucim. Ako ciljas da ustedis za 10 godina te pare, to je vec vise ostvarljivo, stedis 125 evra mesecno...
Sto nas vraca na prethodnu poentu. 15k ako je 20%, to je cena stana od 75k evra. Koliko je realno da se ustedi za 5 godina? Ako je to recimo 10k (167 evra mesecno), onda dolazimo do cene stana od 50k. Dakle ova mera dugorocno smanjuje cene, jer ih uskladjuje sa kupovnom tj. stedovnom moci stanovnistva. Da ne spominjemo druge efekte povecane stednje, a to je da se od te stednje drugima finansiraju krediti, dok ti stedis (pa onda tebi, dok neki drugi stede).
E da, a ja ovde u stednju opste nisam uracunao kamatu koja se isplacuje na istu (moja racunica je pre za stavljanje para ispod jastuka). Znaci sa uracunatom kamatom na stednju (recimo 2% godisnje, s obracunavanjem svakog meseca) novac koji mora da se odvoji mesecno je manji (ako je duzi period, onda dosta manji).
Inace mislim da stabilan posao itd. nije zamena za ucesce - posla moze sutra i da nema.
Btw, za ustedeti 15k evra za 5 godina potrebno je stedeti 250 evra mesecno.
Ako zivis sa partnerom, i oboje imate platu po 400 evra, to je znaci 800 evra, minus 300 evra na kiriju je 500, odbijes jos 250 i ostane ti 250. zaj****, slazem se. Ziveti sa 250 evra mesecno za dvoje je prilican grc. Granici se mozda sa nemogucim. Ako ciljas da ustedis za 10 godina te pare, to je vec vise ostvarljivo, stedis 125 evra mesecno...
Sto nas vraca na prethodnu poentu. 15k ako je 20%, to je cena stana od 75k evra. Koliko je realno da se ustedi za 5 godina? Ako je to recimo 10k (167 evra mesecno), onda dolazimo do cene stana od 50k. Dakle ova mera dugorocno smanjuje cene, jer ih uskladjuje sa kupovnom tj. stedovnom moci stanovnistva. Da ne spominjemo druge efekte povecane stednje, a to je da se od te stednje drugima finansiraju krediti, dok ti stedis (pa onda tebi, dok neki drugi stede).
E da, a ja ovde u stednju opste nisam uracunao kamatu koja se isplacuje na istu (moja racunica je pre za stavljanje para ispod jastuka). Znaci sa uracunatom kamatom na stednju (recimo 2% godisnje, s obracunavanjem svakog meseca) novac koji mora da se odvoji mesecno je manji (ako je duzi period, onda dosta manji).
Dulić najavljuje novu državnu stanogradnju na lokaciji dr ivan ribar na novom beogradu. i to već u oktobru.
čak kaže za novo naselje da će biti ponos srpske arhitekture. naravno cena "više nego povoljjna"od 1300 eura.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=15&nav_id=518973
čak kaže za novo naselje da će biti ponos srpske arhitekture. naravno cena "više nego povoljjna"od 1300 eura.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=15&nav_id=518973
Po mom misljenju,porodica koja ima mesecna primanja od 800e,io ne treba da razmislja o kreditu posto taj iznos jedva moze biti za osnovne potrebe,pogotovo ako su tu i deca.Dakle ko je planirao kupovinu uz ucesce od 10% svakako mora imati znacajnija primanja a samim tim dodatnih 10% njemu ne bi trebalo da pradstavlja neki ogroman problem pogotovo sto mu je onda i sama rata znacajno manja a i kreditna sposobnost se sa vecim ucescem automatski povecava!
Bolje ne uzimati nikakav kredit,nego stavljati sebi i porodici omcu oko vrata,a to vazi za veliku vecinu,jer sa platom od 300e tesko da iko moze biti solventan za bilo koju kupovinu a pogotovo ne za kupovinu stana!
Podrzavam Soskica jer manja,t.j.realnija potraznja znaci manju cenu a sve to manju ratu,a uz dinarske kredite ima sanse da dobijemo stabilnu valutu kao sto je to slucaj i u regionu.
Bolje ne uzimati nikakav kredit,nego stavljati sebi i porodici omcu oko vrata,a to vazi za veliku vecinu,jer sa platom od 300e tesko da iko moze biti solventan za bilo koju kupovinu a pogotovo ne za kupovinu stana!
Podrzavam Soskica jer manja,t.j.realnija potraznja znaci manju cenu a sve to manju ratu,a uz dinarske kredite ima sanse da dobijemo stabilnu valutu kao sto je to slucaj i u regionu.
Аргумент да је са 20% учешћа кредит сигурнији јесте на месту, али заборављате да постоје и други облици обезбеђења. Рецимо, хипотека која по правилу мора бити 30-40 одсто вреднија од некретнине која се купује. Проценат враћања кредита у Србији је и даље екстремно велики, банке су прошеле године имале рекордан профит (значи, нису упале у неку муку), тако да стварно не видим шта се постигло дуплирањем учешћа, осим што је додатно дестимулисана куповина, а тиме и градња. Шта, 10 хиљада евра за двособан стан није довољно, већ треба дати 20 хиљада, а при том ставити купљени или већи родитељски стан под хипотеку?
Морам признати да је Шошкић и мени био симпатичан, али немам разумевања за било какве радикалне промене, типа евро почетком године 107, а у јуну 97 (па сада опет за два дана 4 динара више). Или, учешће у кредиту буде 5, па 10, па 20 одсто. Зашто не 13% или14,8% или17,5%? Округле цифре говоре о волунтаризму, а не о добро промишљеном потезу.
Морам признати да је Шошкић и мени био симпатичан, али немам разумевања за било какве радикалне промене, типа евро почетком године 107, а у јуну 97 (па сада опет за два дана 4 динара више). Или, учешће у кредиту буде 5, па 10, па 20 одсто. Зашто не 13% или14,8% или17,5%? Округле цифре говоре о волунтаризму, а не о добро промишљеном потезу.
mradulovic
Higher intermediate
da, ovaj zahtev od 20% je novi problem za oni koji hoce da se bave gradjevinom, ali je u poredjenju sa drugim preprekama mizeran. Mi zivimo u gradu, u kojem je izdato za godinu dana manje od 50 gradjevinskih dozvola UKUPNO i to za sve vrste objekata. Dakle drzava kochi gradjevinsku industriju na prvom mestu, valjda da bi terali da ljudi kupuju preko njih (dakle da neko pokrade te pare) "jeftine" stanove od po 1300 evra kvadrat
Prvo, zaboravite na siguran posao. Danas većina onih koji su se nekako zaposlili u nekoj ustanovi, zavodu, javnom državnom ili čak gradskom komunalnom preduzeću imaju osećaj da su sigurni, obezbeđeni, plate su im sada mnogo veće od proseka u Srbiji, a naročito od plata u privredi. To je samo trenutno stanje, veoma nenormalno, koje samo zaoštrava situaciju i ne bi me uopšte iznenadilo da neka nova vlast promeni zakon o radu, poizbacuje sve napolje i onda ''zaposli'' svoje ljude.
Ovo sa mnogo većom hipotekom od vrednosti samog kredita teorijski je moguće, ali zamislite situaciju da banke pokušaju da izbace napolje iz svojih stanova na hiljade mladih bračnih parova sa decom, a takođe i njihove stare roditelje jer su za jedan kredit morali da stave oba stana pod hipoteku. Šta mislite kako bi se to završilo, da li bi oni stvarno završili na ulici i ako ne bi, ko bi sve to platio? Deponenti banaka nisu veverice, svi oni prate ukupnu situaciju u zemlji i čim se malo uplaše, ode kapital iz banaka dok si rek'o keks. Ja predviđam osetno povlačenje depozita već krajem ove i početkom sledeće godine. Srbija ima ukupni dug od skoro 38 mldE, svake godine se zadužuje za dodatnih nekoliko i ovde će da bude takvih paljevina u bliskoj budućnosti koje niko živ neće moći da ugasi, a najmanje ovi koji sada najviše huškaju građane da sumanuto ulaze u ogromne kredite. Oni zapravo svesno i namerno uništavaju Srbiju, ja to sve vidim i meni je to prestrašno.
Ovo sa mnogo većom hipotekom od vrednosti samog kredita teorijski je moguće, ali zamislite situaciju da banke pokušaju da izbace napolje iz svojih stanova na hiljade mladih bračnih parova sa decom, a takođe i njihove stare roditelje jer su za jedan kredit morali da stave oba stana pod hipoteku. Šta mislite kako bi se to završilo, da li bi oni stvarno završili na ulici i ako ne bi, ko bi sve to platio? Deponenti banaka nisu veverice, svi oni prate ukupnu situaciju u zemlji i čim se malo uplaše, ode kapital iz banaka dok si rek'o keks. Ja predviđam osetno povlačenje depozita već krajem ove i početkom sledeće godine. Srbija ima ukupni dug od skoro 38 mldE, svake godine se zadužuje za dodatnih nekoliko i ovde će da bude takvih paljevina u bliskoj budućnosti koje niko živ neće moći da ugasi, a najmanje ovi koji sada najviše huškaju građane da sumanuto ulaze u ogromne kredite. Oni zapravo svesno i namerno uništavaju Srbiju, ja to sve vidim i meni je to prestrašno.
Ljudi, sve je to lepo, ali imamo nesklad Uredbe o podršci građevinskoj industriji i ove nove mere NBS. Ne očekujem da će se 20% odnositi na Dulićeve projekte, a novu Uredbu bih očekivao tek od nove godine. Ili će se učešćem smatrati 10% + 15% od države, jer banke daju 75%. Videćemo šta će biti.
A što se tiče opšte diskusije: pa najbolje je kupiti stan za keš, ali ko to još može.
EDIT: evo sad vidim da Blic piše sledeće:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/260220/Vlada-Ucesce-za-subvencionisane-kredite-i-dalje-10-odsto
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/260204/NBS-Ucesce-za-stambene-kredite-na-osnovu-Uredbe-vlade
A što se tiče opšte diskusije: pa najbolje je kupiti stan za keš, ali ko to još može.
EDIT: evo sad vidim da Blic piše sledeće:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/260220/Vlada-Ucesce-za-subvencionisane-kredite-i-dalje-10-odsto
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/260204/NBS-Ucesce-za-stambene-kredite-na-osnovu-Uredbe-vlade