[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=768865#p768865:1lrifgko je napisao(la):
Black » Пон Авг 24, 2020 11:58 pm[/url]":1lrifgko]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=767551#p767551:1lrifgko je napisao(la):
GOJE » 20 Aug 2020 08:48 am[/url]":1lrifgko]Danas mini reportaža iz Gospodar Jovanove ulice. Šta smo imali građevinskog reda - imali smo. Sada je vreme alavosti, gladi, demonstracije moći:
Jованова улица је једна од неколико у којима су већим делом сачуване приземне куће у класичним стиловима. То је Београд који је тако изгледао до треће деценије 20. века - скоро све куће су биле приземне, мало једноспратних и најмање двоспратних... Уклањањем тих приземница се уклања и слика Београда у једном значајном раздобљу после ослобођења и вишевековне несамосталности и полетне и брзе изградње када је за кратко време Београд добио изглед европског града са здањима, вртовима и другим садржајима која су могла да се мере са другим европским градовима. Лепота и вредност нису у величини, то је сваком ко има и мало памети познато и јасно.
Европске престонице које је Београд тежио да достигне и тада и сада су имале много вишеспратница у класичним стиловима али и врло типских једноличних, као и много зграда сасвим простих и једноставних фасада . Када би о њима одлучивали наши стручњаци, Рим , Париз, Беч, Копенхаген би изгубили добар део свог историјског језгра, јер многе зграде нити су антологијски примерци историје архитектуре, нити имају посебност, а нису биле ни места значајних догађаја и личности ! Па ипак европски градови - чувају и даље све те старе, често сасвим обичне зграде, једноставног или чак једнолично типизираног изгледа. Код нас се уклањају куће које имају и посебност изгледа, али и архитектонски и историјски значај, као недавно уклоњена Ресавска 25, виле на ивици Неимара у ЈУЖНОМ БУЛЕВАРУ, кућа у Хиландарској... Изгледа да је њихова једина кривица иста као и кривица столетних платана са београдских улица, вртова и тргова - старе су и мале.
ПС. Ако је низ приземница нарушен вишеспратницом као на фотографији, не значи да је та врста разуђености на штету склада,лепоте, естетике. Напротив пример на слици је реткост лепог уклапања троспратнице са приземницама, јер није гломазна као оне из доба модерности, што је друга зграда на слици, на углу. Склад не чини праволинијско цртање, него и композиција, равнотежа, однос маса, без тога не би било уметничког карактера било ког дела.