Dorćolski projekti

[DusanBG]

O tome da i dalje svakako ne težimo uređenom frontu pokazuje upravo ova nova zgrada, koja će biti po+p+6+p i to taman da taj povučeni sprat bude viši od obe zgrade pored.

 

[Posmatrač1]

Da, to je postao standard da se po sprat više gradi danas svugde, čak i regularno. Bespravne gradnje neću ni da komentarišem. A svaki novi plan podigne spratnost za po malo... i onda imamo grad kakav imamo danas. Sada ispada Beograd prepoznatljiv baš po tome. Meni to nekako neuredno deluje. Mada strancima to čak deluje simpatično. Valjda to nemaju u svojim gradovima.
Vredi istaći da pošto sam se sam jako interesovao o sudbinama mnogih tih kućica, baš sa Gornjeg Dorćola, u arhivu Beograda sam pronalazio za većinu tih kućica projekte višespratnica koji samo zbog prilika iz kasnih 30-ih i posle 40-ih godina prošlog veka nisu nikada realizovani. Ustvari, to menjanje prizemnih kuća u višespratnice je započeto od vrha brda (Knez Mihailove) i sa vremenom se spuštalo prvo ka Savskoj a zatim i ka Dunavskoj padini.
Danas ispada da su Nemci indirektno uticali da Dorćol ostane kakav je danas pošto je jako veliki broj tih prizemnih kuća bio u rukama Monarhista (koji su ili ubijani posle II Sv. rata ili su pobegli), Nemaca (kojih je bilo dosta u tom kraju) i naravno Jevreja (popis Gestapoa Jevrejske zajednice u Beogradu iz 1941. najbolje svedoči o neverovatnom broju kuća i zgrada koje su bile u njihovom vlasništvu na celom Dorćolu).
Zato kada se danas govori o tome, da Dorćolu treba potpuna zabrana nove gradnje ili da treba da se rekonstruišu te kućice sa nekakvom dogradnjom ili da se menjaju novim zgradama, je vrlo vrlo kompleksna tema i svakako uredba Vlade Republike Srbije iz januara 2017. kojom se zabranila gradnja na 95% parcela nije dokument koji je uradjen na sveobuhvatan način, pre svega javnom raspravom šta je budućnost ljudi iz tog kraja, parkinga, infrastrukture postojećih zgrada... mnogo pitanja na koje nije dat odgovor. Zli jezici su tu uredbu o zabrani gradnje gornjeg Dorćola povezali sa početkom intezivne prodaje Beograda na Vodi mada mislim da to nije skroz povezano.

 

[Marc23]

svrca » Sre Avg 26, 2020 8:35 am[/url]":11f73hi1]

GOJE » 26 Aug 2020 08:14 am[/url]":11f73hi1]Skadar na Dorćolu (Zgrada na uglu Dubrovačke i Visokog Stevana), dobila konačno novu investitorsku tablu. Novi rok je maj 2021. Ne piše koja je dozvoljena spratnost, ali render odgovara izvedenom stanju (P+Su+5+Ps). Doduše primetno je da je na građevinskoj dozvoli bilo izmena. Koga ne mrzi, može da kopa, a evo slika:
Pogledajte prilog 7

Znaci prosiruju je na susednu parcelu iz Dubrovacke. Izgleda mnogo bolje od izvorne.
A u ovoj u Cara Urosa mislim da u veci lokal dolazi Idea, a u manji DM.

To sam i ja pomislio, po novom renderu. Moze li neko da potvrdi da ce se siriti i na drugu parcelu?

 

[GOJE]

Ne, u izmenjenoj građevinskoj dozvoli je otprilike ista neto kvadratura objekta. To sa renderom je izgleda samo žvaka. Sve u vezi ove zgrade je nedokučivo, evo već skoro 30 godina.

 

[spatiotecte]

Napravice ENMON i tu novu zgradu sa spratom viška taman da im se uklopi po visini sa ovom što grade sada i sa mojom
nadogradjenom. A to sto je blok predvidjen za P+4+Ps koga šiša. Ovo će biti četvrta zgrada u istom tom bloku koja izlazi iz visinske regulacije.

 

[Сенке]

Marc23 » 18 Авг 2020, 06:38[/url]":3ubg1c8r]

Diego » Pon Avg 17, 2020 11:55 am[/url]":3ubg1c8r]Koliko mi je poznato Dunavska će se proširivati i to sa te strane valjda pa ima logike da je grad tu odreagovao, a ne bi me iznenadilo ni da je K-District ekipa to malo ubrzala. Ima i ona priča o zelenom pojasu skroz prema Luci Beograd kuda je išla pruga.

Trebalo bi tako, ali se kod nas nikad ne zna...sve se nesto menja u poslednji cas, tako da ja ni u sta ne verujem dok se ne zavrsi...

Bilo bi lepo da su to stovariste uglja uklonili iz Dunavske i time oslobodili prostor...za sta god.

Imas pravo, mozda je i K-district imao umesane prste. Zamisli, kupis tamo stan po ceni od oko 3.000e (nemam pojma koliko je, samo nagadjam) po kvadratu, pa gledas sa lepe terase direkt na stovariste uglja i poslagane sine od razmontirane pruge dok udises miris svezeg izmeta koji se siri iz zoo vrta preko puta. :bash:

Voleo bih bas da se ceo taj kraj malo sredi...Kad god idem prema reci, muka me uhvati kad prodjem kroz ceo taj deo oko Dunavske...preko dana primetis sve ruglo na njoj, a nocu deluje nekako pusto i zapusteno pa te hvata po malo jeza ako prolazis tuda.

Тај крај мора хитно да се среди, све је што си рекао је тачно. Улица је тешко ругло, а има такав потенцијал.

 

[GOJE]

Lajtmotiv današnje reportaže - zelenilo.

Skenderbegova zgrada je odavno završena a neuseljena, i stoji već mesecima tako:

Kalkan joj napala puzavica sa starog turskog kupatila:

Ulica Milorada Gavrilovića se i dalje užurbano priprema da postane kanjon:
Pogledajte prilog 10

U Knićaninovoj, odmah pored, zelenilo zaklanja front ove novogradnje:
Pogledajte prilog 6
A "JP Gradsko zelenilo" privršava ovaj novi parkić:

Kod Mone, zelenilo napalo punkt sa koga sam mesecima slikao frejmove za animiranu sliku izgradnje:

A Mona izbacila bašticu, i pustila puzavicu:
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 1
I, na kraju, iza Mone izviruje novi "Cara Uroša 57 - GP Napred" projekat:

 

[Drakche]

Kako je uocljivo i ruzno, kada je hotelsko dvoriste gladac, a cim krocis na trotoar, sve je okolo jadac. da se tako poeticno izrazim..

 

[Bender Rodriguez]

Biće to bolje narednih godina kako se i taj deo grada bude menjao. Ja se samo molim da ga ne prenatrpaju predimenzioniram zgradurinama za ulice tih gabarita i karakteristika. Da ne završi ovako. :roll:

 

[Marc23]

Drakche » Pon Avg 31, 2020 11:57 am[/url]":235dngcr]
Kako je uocljivo i ruzno, kada je hotelsko dvoriste gladac, a cim krocis na trotoar, sve je okolo jadac. da se tako poeticno izrazim..

Ja sam slao mail hotelu da im je prilaz i trotoar katastrofa, kao i da su se sadnice ispred hotela (sa strane Cara Urosa) osusile, a nekih i nema...
Ovo je bio odgovor direktora:

"Zahvaljujem se na poslatom emailu i sugestijama koje ste izneli i koje su na mestu.

Sređivanje ulica Solunska, Cara Uroša, Dračka (ulica, trotoar, parterno uređenje) će se raditi od juna/jula meseca od strane Građevinske direkcije kojoj je plaćeno komunalno opremanje.

Naša prvobitna zamisao je bila da mi uradimo uređenje, kakvo je urađeno ispred samog hotela, ali nismo uspeli da postignemo takav dogovor, tj dobijemo odobrenje od Grada, jer Grad planira ujedno i infrastrukturu u ulici (kanalizacine cevi, elektro i tel vodove, struju) što je svakako dobro za kraj, tj da osavremeni celu infstrastrkturnu mrežu

Po informacijama od pre par nedelja, raspisan je tender za ove radove i početak radova se očekuje za jun/jul ove godine (osim ako ne dođe do nekog odlaganja usled novonastale situacije).

Termin je dobar za radove, iako i nama kao komšijama bi odgovaralo da je to već urađeno, jer će u međuvremenu koliko vidim biti završena i nova zgrada na uglu Solunske i Cara Uroša.

Ostaje još da se renovira vojni hotel u Cara Uroša, gde su stali radovi iz nekog razloga i nova zgrada koje se radi preko puta.

Takođe, Zelenilo je krenulo sa uređenjem zelenih površina, počevši od Despota Đurđa i nastavljau da rade ceo kraj, uključujući i pomenute ulice.

U našem planu je da pomognemo i krečenje okolnih fasada starih zgrada, čime ćemo se baviti čim prođe vanredna situaciija.

Pozivam Vas da svratite do nas na kafu čim ponovo otvorimo hotel.

Do tada, srdačan pozdrav,

Ivan Vitorović
Generalni direktor / Chief Executive Officer"

Treba imati u vidu da sam ovaj mail poslao tik pre vanrednog stanja i da su sada planovi verovatno malo promenjeni...

 

[zexland]

Lepo je odgovorio.

 

[Marc23]

Jasno. Iz toga sam zakljucio da planiraju i tu da kopaju i menjaju infrastrukturu, ali u skladu sa novonastalom situacijom, ko zna kad ce to poceti da se realizuje.

 

[Kailan]

Човек је већи господин него ико из целоукупне политичке гарнитуре у последњих 30 година

 

[GOJE]

Sve na mestu, ali čovek je menadžer (direktor jednog hotela), poređenje sa političkom garniturom nema nikakvog smisla. Evo i jedne loše slike iz okoline Mone. Da ne bude zabune u prvom planu je ograda samačkog vojnog hotela i vrtić Lipa, gde je za oba najavljena (ili se već sprovodi) rekonstrukcija.

A evo i kako izgleda prelepa, a divljačka, Mia Dorćol.

Po uzoru na divljanje sa tri gornje etaže, imamo i divljanje na trotoaru:

Nema veze, bar je lepo, i važno je da se gradi.

 

[Bender Rodriguez]

Ali Mia Dorćol... :roll: :bash:

Nisam uopšte znao za taj projekat. Retko me kad put odvede u taj deo Dorćola.
Sam oblik i stil zgrade mi se sviđa ali mislim da su ga mnogo usivili.

 

[neven_k]

MIA Dorcol je ozbiljna zgrada u odnosu na krsh koji se gradi okolo.

Vidi se da je posveceno ozbiljno vreme u oblikovanju fasade.

 

[GOJE]

Kao što rekoh, prelepo i divljački. Bahato do iznemoglosti. Nije dosta dva sprata viška, nego mora i lifestyle golubarnik. Nije dosta bespravno zauzeće jednog, več dva trotoara. Nije dosta parkinga, pa mora po sred raskrsnice

Ali, ponavljam, važno je da je lepo i da se gradi.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 03 Sep 2020 10:21[/url]":1llaoa3u]Ali Mia Dorćol... :roll: :bash:

Mnogo bolje zvuči tako nego Kristina Dorćol, a i može da se prokomentariše sa "mama mia".

Bender Rodriguez » 03 Sep 2020 10:21[/url]":1llaoa3u]Nisam uopšte znao za taj projekat. Retko me kad put odvede u taj deo Dorćola. Sam oblik i stil zgrade mi se sviđa ali mislim da su ga mnogo usivili.

Mia Dorćol: Zgrada od reciklirane opeke

Nijedna opeka na fasadi ove zgrade u centru Beograda nije nova već je svaka od njih već odslužila svoj vek. Ali to ne znači da one nisu mogle biti ponovo upotrebljene…

U poslednjih nekoliko meseci u stručnoj javnosti mogla se često čuti jedna reč – Zabriskie. To je ime jednog, već uveliko dobro pozicioniranog arhitektonskog studija koji je sve poznatiji i široj javnosti. Najpre su zablistali na dva javna konkursa – za novu zgradu Ansambla Kolo, na Kosančićevom vencu u Beogradu, a zatim i za novi pešačko-biciklistički most u Novom Sadu.

Na oba konkursa su osvojili prvu nagradu i time potvrdili da osim projektovanja i konsaltinga, najviše na polju stambeno-poslovne arhitekture, imaju i odličan smisao za javne objekte, a da im originalnost, inovativnost i likovnost u oblikovanju prostora podjednako dobro leže kao profesionalna komunikacija sa investitorima i poslovnim partnerima.

Na regionalnoj smotri Balkanskog arhitektonskog bijenala, studio Zabriskie učestvuje sa jednim od svojih tek izvedenih objekata, pod nazivom Mia Dorćol. Rešenje je odmah privuklo pažnju domaće i inostrane publike, a neki od gostiju izložbe su pitali gde se nalazi lokacija objekta, kako bi uživo mogli da sagledaju njegove kvalitete. Iz tih razloga, ova zgrade zahteva da joj se pokloni posebna pažnja i nešto detaljnije opiše njen koncept u arhitektonski izraz.

Objekat je izgrađen na prostoru donjeg Dorćola, dela grada za koji se vezuje identitet industrijskog arhitektonskog nasleđa, koji je svojim prisustvom uticao na njegovo oblikovanje. Zgrade poput Stare opštinske centrale (danas Muzej nauke i tehnike), termoelektrane Snaga i svetlost, kao i Magacina banke Nikole Boškovića, samo su neke od značajnih industrijskih objekata koji su svojim formama oblikovali lice donjeg Dorćola.

Industrijske forme, naročito zbog upotrebe opeke kao primarnog fasadnog materijala, veoma su bliske arhitekturi Čikaške škole, koja nastaje krajem 19. veka u ovoj poslovnoj američkoj metropoli, pa se uviđa još jedan uticaj na oblikovanje zgrade Mia Dorćol.

Takođe, kada pogledamo raspored punih masa i prozorskih otvora, zapažamo da su se autori rukovodili i idejama strukturalizma, arhitektonskog pravca koji je trasirao modernu arhitekturu u posleratnom periodu. Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće da se zamisao arhitekata nije poklopila sa senzibilitetom investitora, u ovom slučaju Nikole Lazića i kompanije Granit invest.

Parcela na kojoj je izgrađen objekat nalazi se na uglu ulica Mike Alasa i Braće Baruh, što je arhitektama dalo više slobode u oblikovanju. Prvo što prolaznik primeti jeste taj zapadnjački, čikaški umetnički izraz, ne tako svojstven za našu sredinu, koji poseduje eleganciju i atraktivnost bilo da su u pitanju stambeni ili poslovni objekti.

Tu dolazimo i do druge osobenosti, koja je i mnogim kolegama iz struke zapala za oko, a to je da zgrada ne poseduje formu tipičnu za jednu poslovnu zgradu i da se vrlo lako može pomešati sa stambenim objektom. Za to je odgovorna struktura fasade sa ravnomernim rasporedom punih masa otvora, ali i materijal od koje je ista izvedena.

Identitet i toplinu zgradi dala je reciklirana opeka, u ovom slučaju proizvođača Sertechnics, puna cigla i listela “Venecija”. Veoma je zanimljiva činjenica da je ova opeka nije nastala kao tehnološka reciklaža od ostataka, već da je ona bila ugrađena na drugim objektima. Cele opeke su čišćene i sečene, a posto tako dobijene opeke imaju različitu boju i teksturu, jer im je poreklo sa različitih objekata, završno je opeka za Miu Dorćol bojena specijalnom bojom koja je istovremeno i impregnira opeku.

Cela fasada je rađena kao sendvič fasada, dakle klima blok, termoizolacija, puna fasadna opeka nošena na donjoj horizontalnoj gredi i kačena potkonstrukcijom za primarnu konstrukciju, a na mestima pilastera i horizontalnih greda, rađen je betonski sendvič i na njega je završno postavljana reciklirana listela.

Na fasadi su primenjena tri različita sloga opeke. U zoni vertikalnih pilastra je rađen slog “dužnjačke veze”, sa preklopom od jedne polovine opeke, iz čijeg rasporeda i veličine su proizašli veličina pilastra i ritam cele fasade. U zoni horizontalnih venaca opeka je slagana u nasatičnom rasporedu, a sve to iz dva razloga – prvi da bi se razbila uobičajena monotonija ciglene fasade, koja bi nastala poklapanjem vertikalnih i horizontalnih elemenata, a drugi da bi se ispoštovao tradicionalni sistem zidanja nadvratnih i nadprozornih greda i lukova.

U poljima između prozora primenjen je slog “gotske veze”, gde je svaka druga opeka u polje prepuštena za jednu trećinu svoje dužine. Ovako ugrađena tri različita sloga korišćena su da bi se postigli odgovarajući ritam i tekstura, kako detalja tako i celine. Sve ovo je išlo u korist želje investitora da se upotrebi korišćena opeka, da objekat bude značenjski i ambijentalno kontekstualizovan, a opet projektovan i izgrađen po nasavremenijim standardima.

Najveći izazovi u projektovanju su bili usklađivanje statike, funkcionalne organizacije objekta i ritam sloga fasade, što je naročito važno kada se radi sa punom opekom, kod koje se i najmanje greške na fasadi vidno poznaju i estetski narušavaju utisak arhitektonskog izraza.

Što se tiče enterijera, on je u procesu izvođenja, a po ulaznom lobiju možemo primetiti da je u duhu aktuelnog industrijskog dizajna, koji se u ovom slučaju uklapa u industrijsku estetiku arhitekture. Upotrebljeni su puno drvo, kao i armatura i čelični kutijasti profili, a autori su vodili računa i o detaljima, iako se oni za poslovne zgrade najčešće izvode tipski.

Zgrada je nazvana Mia Dorćol, ali se zbog karakteristične arhitekture, to jest, upotrebe sivo-pepeljaste opeke, može očekivati da zgrada ponese i neki zanimljiv nadimak, što je svojstveno za svaku zgradu koja se svojim karakterističnim izrazom razlikuje od drugih. Na primer, Pepeljuga?

Faktografija

Ime objekta: Mia Dorćol
Autor: Zabriskie studio
Namena objekta: Poslovno-stambeni
Mesto: Beograd
Investitor: Granit invest doo
Generalni izvođač: Granit invest doo
Površina: cca 2500m2
Godina projektovanja: 2017/2018
Godina izvođenja: 2019
Fotografija: Relja Ivanić

izvor: gradnja.rs

 

[Bender Rodriguez]

Ahaaa, znači zato je te boje i teksture. Ok, hvala na objašnjenju.

 

[spatiotecte]

Farbana je opeka da.

 

[direktor]

Sve jedno treba skinuti spratove viska bandovi ....

 

[solecar]

A gde su ti spratovi viška?

 

[brijena]

Poslednja dva sprata su višak. Po projektu koji je stajao na ogradi pisalo je stambeno poslovni objekat 4+P.
Trenutna situacija je 6 + potkrovlje koje se ne vidi na ovim renderima.
A na sve to nije stambeni objekat, već samo poslovni. A po urbanističkom planu naravno nije predviđeno za to.

 

[solecar]

Po renderu stoji 6 spratova, izgrađeno 6 spratova. E sad što se to razlikuje od postavljene table, to je nešto drugo. Jedino što može da bude je ili da je bilo nekih problema sa dozvolom, pa se na divljaka urađeno kao premna renderu ili je u međuvremenu dobijena dozvola za svih 6 spratova. Nedavno sam prolazio tuda, ali nisam primetio tu nadogradnju koju spominješ, tako da ne mogu ništa o njoj da kažem, ali ako zaista postoji, bilo bi lepo da neko okači neku fotografiju, obzirom da nisam uspeo da nađem fotografiju sa nadogradnjom.

 

[MC_]

MAsovno se dodaju jedan do dva sprata.
POstoji i trik sa zajednickim prostorijama koje po projektu nisu stanovi, ali posle se "uz malu pomoc dobrih ljudi" legalizuju i pretvaraju u stambeni prostor.
Mozemo samo da se molimo da ekonomska kriza bude dublja, ne bi li se zlo gradnje zaustavilo.