A sada da se spustimo na (prašnjavu) zemlju, asfalt i kaldrmu. Evo kako danas izgleda gradilište (čitav jedan mali grad) Dorćol centra:
Odmah zatim i pogled ka toj bogougodnoj zgradi iz prošlih postova:
I do nje je još jedna nova, čoveku i bogu ugodna, a onda novi gabarit - ne toliko zastrašujuć:
Ali mu se stražnjica otegla u dubinu (a @delija upozorava - vi'te ovu karakondžulu levo):
Pre 10-ak godina rekonstruisana ulica Visokog Stevana dobila je izuzetno parče trotoara, koje je sada divlji parking:
A ni ispod nije ništa bolje:
Sve van zone, regulacije i mozga:
I zato jedan divlji parking (koji alternira između blata i prašine):
...se pravi da bude bogougodan parking sa rampom:
Dubrovačka ulica:
I za kraj parkić na uglu sa Solunskom:
Čeka samo majstore za zaštitnu gumu za dečicu:
Sve ostalo je gotovo (možda još i zelenilo):
Dobro nije još kraj - potpuna ekskluziva:
I pored svega, nikada mi nije bilo drago što je hotel Mona bio prazan, sinoć su iskrcali neke sportiste. A jutros sretoh i budućeg ministra (kako piše štampa) - prvi put neelegantnog već sportskog (tek sišlog s bicikla), ali mi umalo uteče iza autobusa. Donji Dorćol dobija i ministra čoveče.