Šta je novo?

Dinar Republike Srbije

Држање динара практично везаним за курс евра одговара само страним инвеститорима и увозницима. Народ то плаћа шокантно високим ценама у продавницама. Цене горива нећу ни да коментаришем.
 
Не баш, тачно је да у условима платног дефицита овако неприродан курс одговара увозницима и да такође странци не морају да размишњају о валутном ризику (мада и то има 2 краја, јер ако хоћеш некога да привучеш, треба му стабилност). Ако се којим случајем оваква ситуација настави дуже (дакле уз дефицит још и нето одлив капитала кроз профит и мање инвестиције), имаћемо велики притисак на курс који дугорочно неће моћи да се брани! То ће значити још веће цене у продавницама и мању плату у девизама и већи реални дуг, како државе тако и појединаца (кредити индексирани угл у еур).
 
Цене ће скакати ако динар буде слабио, а слабљење динара не одговара увозницима (дискутабилно да ли одговара и извозницима).

Најбоље би било да НБС дозволи благо проклизавање динара, да слаби али јако споро како би имало слаб утицај на цене. И да држава крене да улаже наш новац тако да нам се развија привреда која привлачи паре уместо у разне будалаштине и плаћена обданишта за одрасле чланове партије (заводе, установе, институте, задруге, бирое, службе, агенције, канцеларије, академије итд. итд.)
 
Čuo sam da namerno ostavljaju postoojeće dinare da što više propadnu da bi naterali ljude da više koriste kartice. Za sada ne znaju kada će štampati nove serije, i da li će uopšte.
 
Čuo sam da namerno ostavljaju postoojeće dinare da što više propadnu da bi naterali ljude da više koriste kartice. Za sada ne znaju kada će štampati nove serije, i da li će uopšte.

To bi bilo logično samo ukliko bi Dina kartica bila dominantna.

Ovako, mi je potpuna besmislica zašto bi pravio strategiju takvu da ti građani i privreda finansiraju profit stranih kartičarskih kompanija.
 
Radi kontrole navodno. I u svetu je trend da se nameću kartice i digitalna plaćanja radi jače kontrole i nadzora.

A ovde odavno više nema smisla i razuma u vlasti i državi (a itekako ima control freakova) tako da me više ništa ne bi čudilo kod njih.
 
Radi kontrole navodno. I u svetu je trend da se nameću kartice i digitalna plaćanja radi jače kontrole i nadzora.

A ovde odavno više nema smisla i razuma u vlasti i državi (a itekako ima control freakova) tako da me više ništa ne bi čudilo kod njih.​
Moje zapažanje je da od kako su maltene sve samouslužne kase postale sa karticama, da su opet počeli da se stvaraju veći redovi na kasama.​
 
Не баш, тачно је да у условима платног дефицита овако неприродан курс одговара увозницима и да такође странци не морају да размишњају о валутном ризику (мада и то има 2 краја, јер ако хоћеш некога да привучеш, треба му стабилност). Ако се којим случајем оваква ситуација настави дуже (дакле уз дефицит још и нето одлив капитала кроз профит и мање инвестиције), имаћемо велики притисак на курс који дугорочно неће моћи да се брани! То ће значити још веће цене у продавницама и мању плату у девизама и већи реални дуг, како државе тако и појединаца (кредити индексирани угл у еур).
Sta je ovde neprirodan kurs ako su do sad devizne rezerve rasle uz rast M2?

Kod nas se ustalio aksiom da je 'pravi kurs' uvek za 20-30 dinara za evro iznad ovog koji imamo, iako i prakticno sve zemlje oko nas koje nisu u eurozoni takodje imaju manje vise fiksan kurs prema euru.
 
Sta je ovde neprirodan kurs ako su do sad devizne rezerve rasle uz rast M2?

Kod nas se ustalio aksiom da je 'pravi kurs' uvek za 20-30 dinara za evro iznad ovog koji imamo, iako i prakticno sve zemlje oko nas koje nisu u eurozoni takodje imaju manje vise fiksan kurs prema euru.

Па види, никада ја нисам написао да еур треба да буде 200 или 20, 30 дин више. У ствари сам више пута сам изразио бојазан што се тиче структуре увоза и колика је у ствари ту до енергије, сировина , репроматеријала и колико ми уопште правимо додатне вредности. Мрзи ме да се тим бавим. Оно што је апсолутно лоше, то је дефицит платног биланса (и то није од јуче). Једини аксиом је економска теорија и утицај курса на увоз/извоз и на тај дефицит.

То што ти дознакама или продајом своје имовине, издавањем обвезница или инвестицијама успеш да то бар у књигама балансираш и још купиш неке девизе, то дугорочно није решење. Пре или касније ће газда желети поврат инвестиција и тај за сада нето + у књигама ће се смањивати и већ се смањује иако апсолутно расту СДИ, а и за тај апсолутни раст ћемо видети у 2025. У вестима наравно имаш само номиналне износе. Значи модел је стварање зависности на страни капитал. А онда ће у неком тренутку доћи шок, па ћеш имати дупло голо, минус на текућем рачуну (добра и услуге) на који си навикао, али сада и минус на капиталном рачуну (збирно ставке које сам набројао + још нешто). Шта онда?

Мислим видим по писању шта те највише плаши, али ту навијачки однос неће помоћи ако се деси.
 
Па види, никада ја нисам написао да еур треба да буде 200 или 20, 30 дин више. У ствари сам више пута сам изразио бојазан што се тиче структуре увоза и колика је у ствари ту до енергије, сировина , репроматеријала и колико ми уопште правимо додатне вредности. Мрзи ме да се тим бавим. Оно што је апсолутно лоше, то је дефицит платног биланса (и то није од јуче). Једини аксиом је економска теорија и утицај курса на увоз/извоз и на тај дефицит.

То што ти дознакама или продајом своје имовине, издавањем обвезница или инвестицијама успеш да то бар у књигама балансираш и још купиш неке девизе, то дугорочно није решење. Пре или касније ће газда желети поврат инвестиција и тај за сада нето + у књигама ће се смањивати и већ се смањује иако апсолутно расту СДИ, а и за тај апсолутни раст ћемо видети у 2025. У вестима наравно имаш само номиналне износе. Значи модел је стварање зависности на страни капитал. А онда ће у неком тренутку доћи шок, па ћеш имати дупло голо, минус на текућем рачуну (добра и услуге) на који си навикао, али сада и минус на капиталном рачуну (збирно ставке које сам набројао + још нешто). Шта онда?

Мислим видим по писању шта те највише плаши, али ту навијачки однос неће помоћи ако се деси.
U jednom trenutku ce se sotuacija obrne ali kakve to veze ima sa ‘nenormalnim kursom’? Ako nista, u prethofnih skoro pola decenije, dinar je trebao dodatno da jaca. Zapravo, da je drzava bila stedljivija i imala manji budzetski deficit to bi bio jos veci pritisak ka jacanju dinara.

Pogotovo mi nije jasno kako ovakav kurs to pogoduje stranim investitorima. Valjda i njemu odgovara da srpskog motaca kablova plati 500 umesto 700 evra. Isto mi nije jasno kako bi to klizanje kursa dovelo do manjih cena u prodavnicama.

I da, valjda se i te devizne rezerve gomilaju upravo da i ublaze taj sok koji dodje pre ili kasnije. A bolje i taj sok docekati sa vecom ekonomijom.
 
U jednom trenutku ce se sotuacija obrne ali kakve to veze ima sa ‘nenormalnim kursom’? Ako nista, u prethofnih skoro pola decenije, dinar je trebao dodatno da jaca. Zapravo, da je drzava bila stedljivija i imala manji budzetski deficit to bi bio jos veci pritisak ka jacanju dinara.

Pogotovo mi nije jasno kako ovakav kurs to pogoduje stranim investitorima. Valjda i njemu odgovara da srpskog motaca kablova plati 500 umesto 700 evra. Isto mi nije jasno kako bi to klizanje kursa dovelo do manjih cena u prodavnicama.

I da, valjda se i te devizne rezerve gomilaju upravo da i ublaze taj sok koji dodje pre ili kasnije. A bolje i taj sok docekati sa vecom ekonomijom.

Не ненормалан, него неприродан (већи увоз од извоза), дакле структурни проблем.

Погодује инвеститорима јер немају ризик курса. А нешто ниси добро разумео (или написао) ово за мање цене. Било би обрнуто. Девалвација валуте дестимулише увоз (и стимулише извоз), што природно уравнотежује платни биланс. Дакле постао би конкурентнији, истовремено би ти увоз постао скупљи, што би осетио кроз већу инфлацију. То је 1 од разлога зашто странац не би могао да смањи плате, тржиште рада просто. А главни проблем је што ти скаче рата кредита у динарима (појединци и п-ћа). А онда и ова статистика debt/gdp i сл губи смисао. Преко ноћи није 50% него лупам 80% (зависно од девалвације).

Мислим не сумњам ја да ће ови бранити то док буду могли!
 
Не ненормалан, него неприродан (већи увоз од извоза), дакле структурни проблем.

Погодује инвеститорима јер немају ризик курса. А нешто ниси добро разумео (или написао) ово за мање цене. Било би обрнуто. Девалвација валуте дестимулише увоз (и стимулише извоз), што природно уравнотежује платни биланс. Дакле постао би конкурентнији, истовремено би ти увоз постао скупљи, што би осетио кроз већу инфлацију. То је 1 од разлога зашто странац не би могао да смањи плате, тржиште рада просто. А главни проблем је што ти скаче рата кредита у динарима (појединци и п-ћа). А онда и ова статистика debt/gdp i сл губи смисао. Преко ноћи није 50% него лупам 80% (зависно од девалвације).

Мислим не сумњам ја да ће ови бранити то док буду могли!
Ali ne moze se gledati samo spoljnotrgovinski deficit ako su doznake + SDI vise nego dovoljne da ga pokriju. Sustinski ako gledas samo platni bilans, dinar je bio zapravo 'neprirodno' jak prethofnih godina.

Drugo, to prirodno uravbnotezivanja platnog bilansa devalvacijom bi imalo smisla da je struktura naseg uvoza i izvoza identicna, ali to su dva poprilicno disjunktna skupa. Mi energente uvozimo pa uvozimo, nema domace alternative tome, i devalvacijom se tu samo upucavas u nogu. Nema realne domace alternative za dobar procenat uvozne robe, mi nismo Kina, i tu devalvacijom samo smanjujes kupovnu moc domaceg stanovnivstva.

Pri tom, nama je pokrivenost uvoza izvozom konstantno rasla tokom ove decenije kako imamo stabilan kurs, tako da ne stoji ta teorija da kurs radi protiv toga. Nazadujemo iskljucivo kada globalne prilike skupljim ucine onaj deo uvoza za koji nemamo nikakvu domacu alternativu, energente. Tamo gde se struktura uvoz/izvoz donekle poklapa, kao npr poljoprivreda, zapravo imamo suficit od preko milijardu evra.
 
Па видећемо за то, постоји значајно повећање дефицита већ неко време, не бих волео да је почетак негативног тренда, али мислим да јесте, јер једноставно нисмо више конкурентни, плафон.

Динар и јесте реално јачао тако што преко деценије имаш већу инфлацију код куће него у еурозони, а курс је остао непромењен. Зато су ти сад цене у маркетима веће или исте него на западу Европе. Зато можеш да нађеш одлично чилеанско вино, старо 10 година за 350 динџи (а и француско ти постаје приуштивије), за колико не можеш да нађеш ни оно најгоре наше индустријско. То би имало смисла ако би ми тежили управо производњи производа са већом додатом вредношћу, али ја то не видим. Видим да тај структурни проблем Муслиу само продубљује и прави од нас још већу мотачницу, без икакве шансе да се сутра отргнемо и постанемо суверенији. Онда кад си све више и више зависан од страног капитала, а смањујеш своју конкурентност, постајеш још подложнији уценама, па ћеш сутра скинути гаће кад год ти се тражи, јер нећеш имати избора (рударска колонија и депонија). Шта ћеш од 2027. када више не будеш могао да увозиш руски гас нпр?

Мења и демографску слику увозом те јефтине радне снаге! Дакле само онако шљакаторски интензивно, на квантитет без повећања продуктивности. Паралелно са тим, видимо да активно ради на разградњи институција које ти једино дају шансу да тако нешто промениш, универзитета! Српски народ је дакле пристао на све то да би му биле мало јефтиније NIKE патике или летовање на Халкидикију.
 
Ne slazem se bas sa tom logikom. Valjda bi nas bas klizanje kursa cinilo jos vecom motacnicom jer cini upravo takve sljakatorske investicije i poslove isplativijim. To je uostalom ono sto radi Kina.

Mi bas sad i belezimo usporavanje SDI zato sto vise nismo isplativi za te vrste poslova. To da li cemo uspesno uspeti da se prebacimo na poslove vise dodatne vrednosti zavisi od dosta faktora ali trenutni kurs nas zapravo podstice na to, ne sprecava nas. Koliko sam nesto citao, poslednjih godina SDI i nisu te radno najintenzivnije vec se mrdamo malo na gore uz value chain. Motacnice su, kao i ‘pravi kurs’ jedan od aksioma koji se zapatio a nije bas tacan.

Nisam bas ukacio ovaj primer sa jacom inflacijom zbog jaceg dinara, valjda bi trebalo da je suprotno? Pored jeftinih cileanskih vina trebali bi valjda da vidimo jeftiniju stranu robu generalno ako je tako.
 
Није добро поређење са Кинезима! Они су сигурно за петину, можда и четвртину већа економија од САД у реалним параметрима, а не само да су јефтинији, него воде и у технологијама. А не само то, него и време радиу за њих, јер је раст већи од западног! Није им више довољна производња џиџа-биџа. У томе је и највећи проблем, а ја лично верујем и разлог што се све ово дешава у свету. Статус кво Западу није решење и морају нешто сада да ураде, јер ако закасне, та разлика у бројевима која се продубљује, урадиће своје! Сем тога, реалан стандард кинеског човека је само мало већи од нашег стандарда. То не можеш да победиш! Није чак ни толико битан тај апослутан стандард, колико реалан раст, да ти знаш сигурно да ће ти сутра бити за нијансу боље и за 10 година бити боље! А ми тај осећај немамо и полако ће нас стизати тај дефицит и ја видим то на хоризонту већ дуго. Са Европом и са нама као зависном колонијом још више.

Промена курса те чини конкурентнијим у свим гранама, не само у мотачницама! Но добро, шта ћеш онда кад почне да ти се смањују СДИ, а истовремено крене више да се враћа профит преко? То је већ кренуло баш убрзано од 2022. Муслиу изађе и каже да су СДИ рекордне (а и то ће почети да пада сад и у апсолутним бројкама, верујем да ћемо тај податак добити почетком следеће године), али не каже колико је нето, тј колико се профита одлило (то су одвојени рачуни капиталног дела ПБ). Да кренеш да производиш летеће аутомобиле са ћаци кадровима након уништења универзитета?

Сад мало скачем, у неком идеалном свету, ми би сав парадајз узимали од Македонаца и Шиптара, а ми би радили нешто лукративније, али не смеш то стратешки да дозволиш. Далеко било да се санкције понове, али ја сам 100% уверен да ми данас као народ не би преживели нове 90-е!

Nisam bas ukacio ovaj primer sa jacom inflacijom zbog jaceg dinara, valjda bi trebalo da je suprotno? Pored jeftinih cileanskih vina trebali bi valjda da vidimo jeftiniju stranu robu generalno ako je tako.

Не јачим динаром, него слабијим. Ако твоја валута девалвира (треба више твоје за девизе), она је слабија, постаје ти скупље све страно (увозна инфлација), али постајеш конкурентнији. А управо зато што је динар реално јачао (иако је курс остао исти), страна роба ти је због тога приуштивија (на уштрб будуће потрошње и домаћег произвођача).
 
Није добро поређење са Кинезима! Они су сигурно за петину, можда и четвртину већа економија од САД у реалним параметрима, а не само да су јефтинији, него воде и у технологијама. А не само то, него и време радиу за њих, јер је раст већи од западног! Није им више довољна производња џиџа-биџа. У томе је и највећи проблем, а ја лично верујем и разлог што се све ово дешава у свету. Статус кво Западу није решење и морају нешто сада да ураде, јер ако закасне, та разлика у бројевима која се продубљује, урадиће своје! Сем тога, реалан стандард кинеског човека је само мало већи од нашег стандарда. То не можеш да победиш! Није чак ни толико битан тај апослутан стандард, колико реалан раст, да ти знаш сигурно да ће ти сутра бити за нијансу боље и за 10 година бити боље! А ми тај осећај немамо и полако ће нас стизати тај дефицит и ја видим то на хоризонту већ дуго. Са Европом и са нама као зависном колонијом још више.

Промена курса те чини конкурентнијим у свим гранама, не само у мотачницама! Но добро, шта ћеш онда кад почне да ти се смањују СДИ, а истовремено крене више да се враћа профит преко? То је већ кренуло баш убрзано од 2022. Муслиу изађе и каже да су СДИ рекордне (а и то ће почети да пада сад и у апсолутним бројкама, верујем да ћемо тај податак добити почетком следеће године), али не каже колико је нето, тј колико се профита одлило (то су одвојени рачуни капиталног дела ПБ). Да кренеш да производиш летеће аутомобиле са ћаци кадровима након уништења универзитета?

Сад мало скачем, у неком идеалном свету, ми би сав парадајз узимали од Македонаца и Шиптара, а ми би радили нешто лукративније, али не смеш то стратешки да дозволиш. Далеко било да се санкције понове, али ја сам 100% уверен да ми данас као народ не би преживели нове 90-е!



Не јачим динаром, него слабијим. Ако твоја валута девалвира (треба више твоје за девизе), она је слабија, постаје ти скупље све страно (увозна инфлација), али постајеш конкурентнији. А управо зато што је динар реално јачао (иако је курс остао исти), страна роба ти је због тога приуштивија (на уштрб будуће потрошње и домаћег произвођача).
Dobro je poredjenje sa Kinezima u smislu uticaja kursa na isplativost radno intenzivnih poslova. Kina je i dalje radionica sveta izmedju ostalog i zato sto devalvora juan a time i smanjuje kupovnu moc svog stanovnistva. Pitanje je i za njih koliko ce jos i to moci da funkcionise pre nego sto se vise okrenu unutrasnjem trzistu.

E sad, naravno da mi ne mozemo da se poredimo sa Kinom (i Japanom pre toga), te je stoga kopiranje njihove politike devalviranja domace valute jos gluplja. Kina pravi prakticno sve, mi sa 6 miliona stanovnika ne mozemo praviti sve, okreni obrni tebi je neki uvoz garantovan i obaranje kursa ce ga samo uciniti skupljim.

Kako u situaciji kada se smanjuje SDI? Pa kako mora, penjanjem uz value chain. Slab dinar tu i ne pomaze toliko. Zapravo, jaci dinar ti dize i domace trziste koje na nekom kraju i treba da bude stabilan temelj iz koga ides dalje. Univerzitet je daleko od razorenog, nemojmo sada ici u demagogiju.
 
Није добро поређење са Кинезима! Они су сигурно за петину, можда и четвртину већа економија од САД у реалним параметрима, а не само да су јефтинији, него воде и у технологијама. А не само то, него и време радиу за њих, јер је раст већи од западног! Није им више довољна производња џиџа-биџа. У томе је и највећи проблем, а ја лично верујем и разлог што се све ово дешава у свету. Статус кво Западу није решење и морају нешто сада да ураде, јер ако закасне, та разлика у бројевима која се продубљује, урадиће своје! Сем тога, реалан стандард кинеског човека је само мало већи од нашег стандарда. То не можеш да победиш! Није чак ни толико битан тај апослутан стандард, колико реалан раст, да ти знаш сигурно да ће ти сутра бити за нијансу боље и за 10 година бити боље! А ми тај осећај немамо и полако ће нас стизати тај дефицит и ја видим то на хоризонту већ дуго. Са Европом и са нама као зависном колонијом још више.

Промена курса те чини конкурентнијим у свим гранама, не само у мотачницама! Но добро, шта ћеш онда кад почне да ти се смањују СДИ, а истовремено крене више да се враћа профит преко? То је већ кренуло баш убрзано од 2022. Муслиу изађе и каже да су СДИ рекордне (а и то ће почети да пада сад и у апсолутним бројкама, верујем да ћемо тај податак добити почетком следеће године), али не каже колико је нето, тј колико се профита одлило (то су одвојени рачуни капиталног дела ПБ). Да кренеш да производиш летеће аутомобиле са ћаци кадровима након уништења универзитета?

Сад мало скачем, у неком идеалном свету, ми би сав парадајз узимали од Македонаца и Шиптара, а ми би радили нешто лукративније, али не смеш то стратешки да дозволиш. Далеко било да се санкције понове, али ја сам 100% уверен да ми данас као народ не би преживели нове 90-е!



Не јачим динаром, него слабијим. Ако твоја валута девалвира (треба више твоје за девизе), она је слабија, постаје ти скупље све страно (увозна инфлација), али постајеш конкурентнији. А управо зато што је динар реално јачао (иако је курс остао исти), страна роба ти је због тога приуштивија (на уштрб будуће потрошње и домаћег произвођача).
Кина нема већу економију у "реалним" параметрима. Економија по глави становника је далеко лошија што показује нижу продуктивност (чак и када се гледа прилагођено за разлике у куповној моћи) а економија укупно је свакако мања. Већа је само ако поредиш укупно америчку и кинеску економију прилагодивши за разлике у куповној моћи што нема смисла јер је та метрика развијена за упоређивање стандарда а не обим целе привреде. Ако поредиш обиме две привреде онда ти је смисленије да користиш исту валуту, номинално.

Тј. БДП номинално, БДП ППП по глави становника

Такође, све је већа сумња међу економистима да су бројке о величини БДП-а Кине лажиране од њихове државе јер се не уклапају са неким другим параметрима који могу да се измере посредно. То мало већ залази у домен теорија завере и могуће је да је геополитичка пропаганда али ваља напоменути, утолико пре што се дешавало да партија одбије да објави податке када им не одговара или касни са њима

Но небитно свакако, ако ти је аргумент да треба да се угледамо на Кину онда не можеш да критикујеш привлачење страних директних инвестиција када је Кина буквално на томе и изградила цео свој раст. То "извлачење профита" ретко функционише како људи мисле. Прво, свака СДИ гарантује да ће новац ући у земљу али нема гаранције да ће то предузеће (фабрика, бизнис) уопште бити профитабилни. Ако нису, те паре остају у земљи. Друго, свако то предузеће мора да плаћа порезе, људе, развија генерално економску мрежу, образује људе за одређени посао итд. што су све видови стварања вредности који не улазе у то рачунање а који развијају земљу. Треће, један део тог профита ће то предузеће да оствари продајући људима у земљи што је далеко боље него да људи у земљи то увозе из иностранства. То се такође не урачунава у "извлачење профита" а генерално је боље за економију Србије да људи купују најк патике из фабрике у Србији него увозе из фабрике у Кини (користим баналан пример са патикама).

То са "извлачењем профита" је суштински неомеркантилистичко размишљање које инсистира на хордовању новца и због тога ствари попут увоза гледа као нешто негативно по економију што није тачно. Што је још важније, крије много дубљи и озбиљнији проблем српске привреде како је Дефке приметио а који нико суштински ни не помиње нити покушава да реши - екстремну увозну зависност енергената и коренити дизбаланс привреде који то носи. Енергетика је буквално темељ једне привреде а нама је слаба тачка, као да градимо зграду која се напола ослања на околне јер темељи не могу да је издрже.

Такође, оно што је Кина радила и ради паметно је што је паралелно узела да развија домаћу привреду и повећава домаће учешће у власништву привреде што ми не радимо. Уместо да постоји стратегија стварног прелаза Србије у капитализам, где би грађани Србије могли да лако улажу у домаћу привреду и развијају је, ми се скоро искључиво ослањамо на странце за то. Држава држи у шаци свакога ко покуша да развија српске фирме, уцењује их, рекетира и саботира зарад странаца који имају више новца за лобирање. А државне компаније које и има нит развија нити шири (па бар социјалистички да нам се развија домаће учешће) већ их цеди ради масивне пљачке док их не уништи и мора да распрода странцима чиме се опет, домаће учешће у привреди смањује.
 
Кина има агрегатно већу економију у реалним параметрима! Наравно да је стандард просечног Кинеза мањи од Западњака, то сам и написао, једва је већи од нашег стандарда! То је неодрживо са тренутном ситуацијом да се развијају брже, али и технолошки, не само мануфактуром џиџа-биџа (и да изоставимо монопол долара). Наравно да је битно у светлу ширења тог гепа и евентуалног сутрашњег конфликта. Они имају економију обима и огроман потенцијал за то унутрашње тржиште (у ствари то ће бити копном повезано тржиште од 4 милијарде људи + нешто Малезија, Индонезија итд). За остало се мање-више слажем, за последњи пасос поготово, то је једна од поенти мог излагања! Можете то да гледате као одрицање од данашњег стандарда за боље сутра. Муслиу јесте у праву кад онако дискретно каже да живимо боље него што реално заслужујемо.

Курс сам по себи није свети грал, али јесте 1 од инструмената. Још једном и стварно не могу више да се понављам, промена курса не би утицала само на конкурентност мотачнице, него и на конкурентност мозгова одавде који се продају преко! Боље је да такви остану овде, него да их стимулишеш да иду преко! Динар није јак зато што нам је јака привреда, него зато што странци (још увек) убацују девизе.
 
Кина има агрегатно већу економију у реалним параметрима! Наравно да је стандард просечног Кинеза мањи од Западњака, то сам и написао, једва је већи од нашег стандарда! То је неодрживо са тренутном ситуацијом да се развијају брже, али и технолошки, не само мануфактуром џиџа-биџа (и да изоставимо монопол долара). Наравно да је битно у светлу ширења тог гепа и евентуалног сутрашњег конфликта. Они имају економију обима и огроман потенцијал за то унутрашње тржиште (у ствари то ће бити копном повезано тржиште од 4 милијарде људи + нешто Малезија, Индонезија итд). За остало се мање-више слажем, за последњи пасос поготово, то је једна од поенти мог излагања! Можете то да гледате као одрицање од данашњег стандарда за боље сутра. Муслиу јесте у праву кад онако дискретно каже да живимо боље него што реално заслужујемо.

Курс сам по себи није свети грал, али јесте 1 од инструмената. Још једном и стварно не могу више да се понављам, промена курса не би утицала само на конкурентност мотачнице, него и на конкурентност мозгова одавде који се продају преко! Боље је да такви остану овде, него да их стимулишеш да иду преко! Динар није јак зато што нам је јака привреда, него зато што странци (још увек) убацују девизе.
Ali ni ta konkurentnost koju bi dobio ne bi bila bazirana na realnom skoku produktivnosti vec na vestackom obaranju domace kupovne moci.

I to, kao i oslanjanje na SDI, na kraju dodje na naplatu (na primeru Japana vidimo decenije ekonomske stsgnacije).

Ovako, kurs stabilan, bar mozes normalno da racunas promet sa najvecim trgovinskim partnerom. Neisplative investicije neka presusuju (svakako nam nije dugorocni cilj da budemo motacnica) isplative nek se pojave ako mogu. Ako ne mogu onda daj da resavamo strykturaone probleme, a ne da dajemo kortikosteroide u vidu devalvacine.
 
Није на вештачком, него на реалном, као административна јединица трошиш више него што зарадиш. Не кажем ја да ће те девалвачина спасити, главни проблем је та лоша структура и мала продуктивност, али ће ти помоћи да то мало уравнотежиш. Ок на кратак и средњи рок јесте лакше, али ако ти преко деценије имаш такву ситуацију, то није нормално!
 
Није на вештачком, него на реалном, као административна јединица трошиш више него што зарадиш. Не кажем ја да ће те девалвачина спасити, главни проблем је та лоша структура и мала продуктивност, али ће ти помоћи да то мало уравнотежиш. Ок на кратак и средњи рок јесте лакше, али ако ти преко деценије имаш такву ситуацију, то није нормално!
Ali nije ttu nista realno, ako pustas da ti samo platni bilans odredjuje kurs, onda je do sad 'realno' bilo da dinar jaca. Ne mozes iskljucivati doznake i SDI iz jednacine jer one svakako na kraju ulaze u zemlju. Ti onda stampas dinare i vise nego sto je potrebno da se pokrije taj visak deviza u zemlji, sta je tu prirodno?

Da ne uvodimo u celu tu pricu koliko je pipavo u zemlji gde je poverenje u domacu valutu i posle decenije stabilnog kursa nisko (odatle i ova ubedjenost da je 'pravi kurs' uvek veci od trenutnog, iako je NBS zaprethodnih 10 godina vise branila dinar da ne ojaca nego obrnuto) i gde su jos uvek jake traume od hiperinflacije, igrati se na taj nacin.
 
Не можемо да се угледамо на Кину јер немамо милијарду беспослених али интелигентних пољопривредника који ће да раде за кикирики док се економија не изгради. То је буквално радило једном тамо и никад више нигде.

Наш главни проблем је управо сад већ генетски закључана религијска послушност догми јефтине радне снаге (најбезбедније је сматрати да је 99,9999% руководне класе у Србији (и шире) неспособно да се предомисли од те булазни и под мучењем, не могу сабрати 2+2 просто и тотално су непоправљиви).

Индустријализација и стабилно богатство се увек градило СКУПОМ радном снагом јер управо то форсира највећу ефикасност радника, аутоматизацију, механизацију. Управо зато се Британија прва индустријализовала (радници по фабрикама нису хтели да раде за кикирики јер су већином имали могућност бављења врло уностним сточарством на селима). А овде се раде цицијске форе да се увек прође што јефтиније и максимално сви понижавају. И што је најгоре, ово је постала светиња глобално. Сви размишљају тако и док буквално се не деси тотална имплозија где ће по Лондону и Сеулу изједначено бити глад, неће се научити. Ако се не слажеш са њима, једноставно неће ти бити допуштено да се уопште бавиш ичим. Значи да би исправио домаћу економију мораш некако одрадити глобалну чистку целокупне стручне менаџерске класе и исте секунде их заменити спремним кадровима - сви знамо да је ово немогуће, тако да је помагање колапсу једина опција.
 
Vrh