Šta je novo?

Dinar Republike Srbije

Kakva je svrha takvog zaduzivanja? (da bi rasle devizne rezerve)
Nije li dobit od takvih d. rezervi samo privremena?

Ne bih rekao da se drzava zaduzivala da bi rasle devizne rezerve, vec je skorasnji rast deviznih rezervi u nasem slucaju prosto nuspojava zaduzivanja u stranoj valuti.

Drzava se zaduzi u stranoj valuti -> NBS odstampa dinare (-> poraste novcana masa) i kupi devize od drzave (-> porastu devizne rezerve).

Nema nikakve dobiti od deviznih rezervi (ili zlata), to je prosto miskoncepcija da one predstavljaju neko bogatstvo koje donosi prinos. Devizne rezerve (i zlato) su, kao sto rekoh, jednostavno pokrice novcane mase i rezerva likvidnosti za spoljnotrgovinsku razmenu.

Citat iz gornjeg članka :
"Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase od 182% . . "

Trenutna vrednost naših oko 40 tona zlata je ~2,5 Milijarde $ pa zato naš Dinar ima ~20% Zlatnu podlogu. ;)

Ovde je nejasno na koju novcanu masu se misli, verovatno na monetarnu bazu (= gotovina u opticaju + rezerve kod NBS). Novcana masa M2 ili M3 (ukupan novac u opticaju) je znacajno veca.
 
Poslednja izmena:
Zlato je zlato, a papir je papir. :) . . brojevi na ekranu ne mogu da se mere sa polugama iz Bora. Desetine tona zlata imaju i psihološki efekat.

IMG_20230214_194735.jpg
 
Претпостављам да би психолошки ефекат на онога ко би видео наше злато на једној гомили био двојак. После почетног шока би вероватно помислио да је његов замрзивач сандучар већи од те гомиле, а затим и да у њему вероватно има драматично више калорија.

То ме доводи на непријатну помисао да смо за сто година, као друштво ископали само толико жутог, колико запремински хране могу да протурим кроз гуз'цу за далеко мањи период.
 
Nije bitna kubikaža, već tonaža zlata. :)

Sve velike civilizacije, na svim kontinentima su bile opčinjene zlatom i pravile nakit ili novac od zlata. Možda zato što sija kao Sunce.
 
>Drzava se zaduzi u stranoj valuti -> NBS odstampa dinare (-> poraste novcana masa) i kupi devize od drzave (-> porastu devizne rezerve).

Da li to generise inflaciju?
 
>Drzava se zaduzi u stranoj valuti -> NBS odstampa dinare (-> poraste novcana masa) i kupi devize od drzave (-> porastu devizne rezerve).

Da li to generise inflaciju?
Ако повећање новчане масе прати реални раст привреде, инфлације нема. Рецимо, људи почели да у већем обиму купују књиге за 100.000.000 динара, није дошло до повећања цене, новчана маса увећана за 100.000.000 динара, инфлације нема. Овде је много проблематичније што нема девалвације динара са циљем смањења конкурентности увоза повећања конкурентности извоза, макар опрезно, мање од 5%, како се не би изазвала паника, ланчана инфлација, и већи раст камата.

Гледајући на курс динара, плате, цене у Србији, културу технолошке у најбољем случају стагнације, са одређеним трендовима опадања (сектори образовања, железнице, електропривреде), одлив радноспособних, екстремно задуживање је једино што ми пада на памет као логични закључак онога што се последњих годину дана дешава у Србији.
 
Ali kako kada ce sve ostalo biti skuplje? Da je tako sto onda svi ostali ne dignu svoj kurs na 1000:1 eur ili usd.
 
Ali kako kada ce sve ostalo biti skuplje? Da je tako sto onda svi ostali ne dignu svoj kurs na 1000:1 eur ili usd.
Ovo je aksiom ekonomije. Precenjena vrednost domaće valute pogoduje uvozu a potcenjena izvozu. Ima koliko hoćeš slučajeva da su zemlje čak obarali svoju valutu i ispod neke realne na kraći rok da bi izvozom pokrenuli svoju privredu. I turska trenutno radi nešto slično mada je turska baš priča za sebe. Ovo svako ko je prošao pored ekonomije zna i ne treba dokazivati. Stvar nije u ekonomiji već u političkim odlukama vrha i stranim pritiscima kojima se naša država povinuje u svim tačkama. Stabilnost ima i svoje draži ali za veštačku stabilnost se plaća velika cena.
 
Nemoj da se frljaš aksiomima, kad ne znaš šta je devalvacija.
Za značenje devalvacije ne moraš ni da prođeš pored ekonomije. To što je poturaš uporno to je tvpj problem. Ja samo kažem da treba pustiti da kurs se realno menja uz eventualnu neku odbranu od nekog dnevnog događaja. Ko misli da je naša ekonomija takva da je normalno da se kurs evra ne menja čitavu deceniju taj je u bajci. Ko misli da je to dobro za nas i da eto vlast i mmf misle o našem boljitku taj je u još većoj bajci. Sad kako bi realan kurs evra uticao na cene stanova to je već druga priča.
 
Zna svako da sabira pa nije matematičar, al matematičar koji ne zna sabiranje ne postoji.
 
Ovo je aksiom ekonomije. Precenjena vrednost domaće valute pogoduje uvozu a potcenjena izvozu. Ima koliko hoćeš slučajeva da su zemlje čak obarali svoju valutu i ispod neke realne na kraći rok da bi izvozom pokrenuli svoju privredu. I turska trenutno radi nešto slično mada je turska baš priča za sebe. Ovo svako ko je prošao pored ekonomije zna i ne treba dokazivati. Stvar nije u ekonomiji već u političkim odlukama vrha i stranim pritiscima kojima se naša država povinuje u svim tačkama. Stabilnost ima i svoje draži ali za veštačku stabilnost se plaća velika cena.
Kada imas sta da izvozis. Ja bih voleo da mi neko objasni ako podignemo kurs na 180 sta dalje, kao i da kaze koliko je taj cuveni realni kurs? Nisam strucan pa se ne mesam u tu tematiku ali ako neko predlozi nacin za nesto voleo bih da napise resenje. Lako je kini da menja kurs kad izvozi brdo stvari.
 
Pa evo pitaš chatgpt i dobiješ odgovor da ne bude da izmišljamo nešto što nije poznato:
Kako manja vrednost domaće valute utiče na izvoz te zemlje?

Kada vrednost domaće valute opadne (deprecira se), to može pozitivno uticati na izvoz te zemlje. Evo kako to funkcioniše:

1. Povećava konkurentnost: Kada domaća valuta slabi u odnosu na druge valute, proizvodi i usluge te zemlje postaju jeftiniji za strane kupce. To čini izvozne proizvode konkurentnijim na međunarodnom tržištu.

2. Povećava izvoz: Jeftiniji proizvodi i usluge povećavaju izvoznu tražnju, jer strani kupci žele iskoristiti niže cene. To može povećati obim izvoza i, potencijalno, povećati prihode od izvoza.

3. Podstiče domaću proizvodnju: Povećanje izvoza može doprineti rastu domaće privrede, jer kompanije koje se bave izvozom često moraju povećati proizvodnju kako bi zadovoljile veću tražnju.

Međutim, važno je napomenuti da deprecijacija valute takođe može imati negativne efekte, kao što su povećane cene uvoza, što može dovesti do inflacije i smanjene kupovne moći građana. Sve ovo ukazuje na važnost ravnoteže i pažljivog upravljanja valutnom politikom kako bi se postigla optimalna situacija za izvoz i celokupnu ekonomiju zemlje.

Da bi se vratili na temu a i da bih proverio onaj deo u koji nisam bio siguran pitah i

A kako bi to uticalo na cene nekretnina u toj zemlji?

Kada vrednost domaće valute opadne (deprecira se), to može pozitivno uticati na izvoz te zemlje. Evo kako to funkcioniše:

1. Povećava konkurentnost: Kada domaća valuta slabi u odnosu na druge valute, proizvodi i usluge te zemlje postaju jeftiniji za strane kupce. To čini izvozne proizvode konkurentnijim na međunarodnom tržištu.

2. Povećava izvoz: Jeftiniji proizvodi i usluge povećavaju izvoznu tražnju, jer strani kupci žele iskoristiti niže cene. To može povećati obim izvoza i, potencijalno, povećati prihode od izvoza.

3. Podstiče domaću proizvodnju: Povećanje izvoza može doprineti rastu domaće privrede, jer kompanije koje se bave izvozom često moraju povećati proizvodnju kako bi zadovoljile veću tražnju.

Međutim, važno je napomenuti da deprecijacija valute takođe može imati negativne efekte, kao što su povećane cene uvoza, što može dovesti do inflacije i smanjene kupovne moći građana. Sve ovo ukazuje na važnost ravnoteže i pažljivog upravljanja valutnom politikom kako bi se postigla optimalna situacija za izvoz i celokupnu ekonomiju zemlje.
 
Pa evo pitaš chatgpt i dobiješ odgovor da ne bude da izmišljamo nešto što nije poznato:
Kako manja vrednost domaće valute utiče na izvoz te zemlje?

Kada vrednost domaće valute opadne (deprecira se), to može pozitivno uticati na izvoz te zemlje. Evo kako to funkcioniše:

1. Povećava konkurentnost: Kada domaća valuta slabi u odnosu na druge valute, proizvodi i usluge te zemlje postaju jeftiniji za strane kupce. To čini izvozne proizvode konkurentnijim na međunarodnom tržištu.

2. Povećava izvoz: Jeftiniji proizvodi i usluge povećavaju izvoznu tražnju, jer strani kupci žele iskoristiti niže cene. To može povećati obim izvoza i, potencijalno, povećati prihode od izvoza.

3. Podstiče domaću proizvodnju: Povećanje izvoza može doprineti rastu domaće privrede, jer kompanije koje se bave izvozom često moraju povećati proizvodnju kako bi zadovoljile veću tražnju.

Međutim, važno je napomenuti da deprecijacija valute takođe može imati negativne efekte, kao što su povećane cene uvoza, što može dovesti do inflacije i smanjene kupovne moći građana. Sve ovo ukazuje na važnost ravnoteže i pažljivog upravljanja valutnom politikom kako bi se postigla optimalna situacija za izvoz i celokupnu ekonomiju zemlje.

Da bi se vratili na temu a i da bih proverio onaj deo u koji nisam bio siguran pitah i

A kako bi to uticalo na cene nekretnina u toj zemlji?

Kada vrednost domaće valute opadne (deprecira se), to može pozitivno uticati na izvoz te zemlje. Evo kako to funkcioniše:

1. Povećava konkurentnost: Kada domaća valuta slabi u odnosu na druge valute, proizvodi i usluge te zemlje postaju jeftiniji za strane kupce. To čini izvozne proizvode konkurentnijim na međunarodnom tržištu.

2. Povećava izvoz: Jeftiniji proizvodi i usluge povećavaju izvoznu tražnju, jer strani kupci žele iskoristiti niže cene. To može povećati obim izvoza i, potencijalno, povećati prihode od izvoza.

3. Podstiče domaću proizvodnju: Povećanje izvoza može doprineti rastu domaće privrede, jer kompanije koje se bave izvozom često moraju povećati proizvodnju kako bi zadovoljile veću tražnju.

Međutim, važno je napomenuti da deprecijacija valute takođe može imati negativne efekte, kao što su povećane cene uvoza, što može dovesti do inflacije i smanjene kupovne moći građana. Sve ovo ukazuje na važnost ravnoteže i pažljivog upravljanja valutnom politikom kako bi se postigla optimalna situacija za izvoz i celokupnu ekonomiju zemlje.
Pardon kopirao sam dva puta isti odgovor

Smanjenje vrednosti domaće valute može imati nekoliko različitih efekata na cene nekretnina u toj zemlji:

1. Rast cena nekretnina: Kada valuta deprecira, to može privući strane investitore da ulažu u nekretnine u toj zemlji. Ovo može dovesti do povećane tražnje za nekretninama i rasta cena, posebno u gradovima ili oblastima koji su atraktivni za strane kupce.

2. Inflacija: Devalvacija valute može dovesti do inflacije, što može povećati troškove građevinskih materijala i radne snage. To može rezultirati višim cenama novih nekretnina, jer se troškovi izgradnje povećavaju.

3. Uticaj na hipotekarne kamate: Pad vrednosti domaće valute može dovesti do povećane inflacije, što može uticati na kamate. Više kamate na hipotekarnim zajmovima može otežati kupovinu nekretnina za domaće kupce.

4. Raznoliki efekti: Efekti deprecijacije valute na tržište nekretnina zavise i od drugih faktora, kao što su opšta ekonomska situacija, politika i regulatorni faktori.

Važno je napomenuti da veze između valutne deprecijacije i cena nekretnina nisu uvek jednostavne i da se razlikuju od zemlje do zemlje. Ekonomski analitičari i stručnjaci za nekretnine često prate ove faktore kako bi bolje razumeli kako će se tržište nekretnina ponašati u određenom okruženju.
 
A za one kojima je potrebno pojašnjenje pojma devalvacija:

Da li je devalvacija ako pustiš da domaća valuta dođe na realan nivo tako što država prestani da je brani prodavanjem deviznih rezervi?

Devalvacija se obično odnosi na namerno snižavanje vrednosti domaće valute od strane države ili centralne banke u odnosu na druge valute, a ne na prirodni proces koji se događa kada se valutni kurs određuje na osnovu tržišnih sila.

Ako država prestane da brani svoju valutu i dozvoli da se vrednost domaće valute formira na osnovu tržišnih faktora, to se obično ne naziva devalvacijom. To se više tretira kao postizanje realnog kursa valute na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu.

Devalvacija obično uključuje aktivno intervencionizam od strane države ili centralne banke kako bi se smanjila vrednost valute. Kada se valuta slobodno tržišno određuje, cena može varirati u skladu sa ekonomskim faktorima i promenama na deviznom tržištu.

Važno je napomenuti da proces puštanja valute da se slobodno formira može dovesti do fluktuacija u vrednosti valute, ali se to ne tretira kao devalvacija u tradicionalnom smislu. Odluka o tome kako se upravlja valutnim kursom zavisi od ekonomske politike svake zemlje i njenih ciljeva u pogledu stabilnosti valute i trgovinske konkurentnosti.
 
Sve je to definicija ali Ja resenje ne vidim. Opet ostaje ono sto sam rekao, inflacija i povecanje cena. Mogu i Ja da kazem, necemo nista uvoziti, sve cemo izvoziti i praviti za sebe, tako cemo dici nasu privredu. Generalno nista nisam slagao samo nisam predstavio resenje kako cu to da uradim, a da ne propadnemo na drugi nacin. Kako imas jake izvozne grane mozes ti da spustas valutu na kratko da bi konkurisao sa cenama, ali kada nemas onda samo napravis vece sranje jer ce sve biti skuplje i nedostiznije.
 
Za značenje devalvacije ne moraš ni da prođeš pored ekonomije. To što je poturaš uporno to je tvpj problem. Ja samo kažem da treba pustiti da kurs se realno menja uz eventualnu neku odbranu od nekog dnevnog događaja. Ko misli da je naša ekonomija takva da je normalno da se kurs evra ne menja čitavu deceniju taj je u bajci. Ko misli da je to dobro za nas i da eto vlast i mmf misle o našem boljitku taj je u još većoj bajci. Sad kako bi realan kurs evra uticao na cene stanova to je već druga priča.
Druze ne postoji ‘realan’ kurs, ne banalizuj uporno tu celu pricu.
Stvar nije tako jednostavna kao ‘slab kurs - jak izvoz’ postoje neki preduslovi za to koje su ti ljudi i napisali a ti uporno ignorises.
Cela prica ti se na kraju i svede na neku chatGPT trivijalizaciju, ko je imalo radio sa njim za neke kompleksnije teme zna koliko je slabo upotrebljiv za to.

Svaki kurs na svetu je donekle ‘nerealan’ sta god to znacilo. Imas nemogucu trilemu (https://en.m.wikipedia.org/wiki/Impossible_trinity) i svaka zemlja na svetu prakticno zrtvuje neku od tri tacke u njoj da bi ostvarila druge dve.

Srbija je inace do skoro kupovala evre da bi sprecila dinar da ojaca (iako su i u to vreme ljudi pricali da je ‘realan kurs dinara 150-200)
 
Blago nama, sve chatgpt stručnjaci...

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu neto kupila 315 miliona evra, dok je u prvih osam meseci ove godine neto kupila 2.770 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaćem deviznom tržištu.
 
Druze ne postoji ‘realan’ kurs, ne banalizuj uporno tu celu pricu.
Stvar nije tako jednostavna kao ‘slab kurs - jak izvoz’ postoje neki preduslovi za to koje su ti ljudi i napisali a ti uporno ignorises.
Cela prica ti se na kraju i svede na neku chatGPT trivijalizaciju, ko je imalo radio sa njim za neke kompleksnije teme zna koliko je slabo upotrebljiv za to.

Svaki kurs na svetu je donekle ‘nerealan’ sta god to znacilo. Imas nemogucu trilemu (https://en.m.wikipedia.org/wiki/Impossible_trinity) i svaka zemlja na svetu prakticno zrtvuje neku od tri tacke u njoj da bi ostvarila druge dve.

Srbija je inace do skoro kupovala evre da bi sprecila dinar da ojaca (iako su i u to vreme ljudi pricali da je ‘realan kurs dinara 150-200)
Slažem se sa tobom u svemu ovome što si napisao. Banalizujem utoliko što smo pričali o tom jednom segmentu koji upada u oči kao problematičan pošto je valjda očigledno da je besmisleno da Srpski dinar deceniju drži isti pandan sa evrom i da je to očigledno veštački i nerealno. A provlačio sam uvek da je stvar daleko složenija i da ima raznih uticaja međusobnih tu samo da je očigledno preterivanje u kursnoj stabilnosti i nerealnosti kurs za potrebe zapada. A šta je realno to samo takođe tržište može da kaže a ja mogu da nagađam i procenjujem. Isto kao i za cenu nekretnina. A poznato mi je i da je ne samo letos već u još par navrata nbs branila dinar i u ovom smeru pod parolom stabilnost pre svega. Chatgpt je samo konsultovan na kraju za neke opšte pojmove i zaključke. Što je specifičnije to je neupotrebljiv a kad treba ljudsko i ideološko tumačenje postaje neupotrebljiv.
 
Slažem se sa tobom u svemu ovome što si napisao. Banalizujem utoliko što smo pričali o tom jednom segmentu koji upada u oči kao problematičan pošto je valjda očigledno da je besmisleno da Srpski dinar deceniju drži isti pandan sa evrom i da je to očigledno veštački i nerealno. A provlačio sam uvek da je stvar daleko složenija i da ima raznih uticaja međusobnih tu samo da je očigledno preterivanje u kursnoj stabilnosti i nerealnosti kurs za potrebe zapada. A šta je realno to samo takođe tržište može da kaže a ja mogu da nagađam i procenjujem. Isto kao i za cenu nekretnina. A poznato mi je i da je ne samo letos već u još par navrata nbs branila dinar i u ovom smeru pod parolom stabilnost pre svega. Chatgpt je samo konsultovan na kraju za neke opšte pojmove i zaključke. Što je specifičnije to je neupotrebljiv a kad treba ljudsko i ideološko tumačenje postaje neupotrebljiv.
Ako se slazes onda ne razumem i dalje koriscenje reci ‘vestacki i nerealno’. Svaki kurs je ‘vestacki’. Mi ovakav kurs imamo skoro 10 godina a pri tom nam se devizne rezerve u tom periodu uvecavaju, znaci ocigledno nije ‘nerealno’.
 
Ako se slazes onda ne razumem i dalje koriscenje reci ‘vestacki i nerealno’. Svaki kurs je ‘vestacki’. Mi ovakav kurs imamo skoro 10 godina a pri tom nam se devizne rezerve u tom periodu uvecavaju, znaci ocigledno nije ‘nerealno’.
Svaka šminka na ženi je veštačka i nerealna ali neka je baš preterana a neka više naruži nego što ulepša 😁
Aj uzdravlje ti meni odoh ja na sunce 👍
 
Vrh