Deponija i spalionica u Vinči
- Začetnik teme Bgradjanin
- Datum pokretanja
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
Moze da bude, ja nisam imao direktnu vizuelnu liniju ka Vinci. Bio sam ubedjen da je Vinca.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=871952#p871952:3anbjezx je napisao(la):
Екипе Бео Чиста Енергија и ватрогасци и даље ангожовани на депонији у Винчи
На основу извештаја од Бео Чисте Енергије и Градског завода за јавно здравље Београд, током јутра настављено је са загасавањем пожара на депонији у Винчи, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине.
Пожар је и даље дубинског карактера, бели дим је присутан.
Наставља се прекривање пожаром захваћенеог подручја инертним материјалом и поливање захваћеног подручја емулзијом на бази алги растворених у води.
У активностима гашења пожара учествовују Бео Чиста Енергија д.о.о. и ватрогасна јединица.
Такође, од Градског завода за јавно здравље Београд, Секретаријат је добио дневни извештај о стању загађености ваздуха од синоћ од 20 часова до јутрос до 8 часова.
Анализом података добијених са аутоматских мерних станица утврђено је следеће:
1. На мерном месту АМС Овча
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 8 µg/m3 до 11 µg/m3 са средњом вредносшћу од 9 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 13 µg/m3 до 36 µg/m3 са средњом вредносшћу од 22 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 29 µg/m3 до 40 µg/m3 са средњом вредносшћу од 33 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 15 µg/m3 до 30 µg/m3 са средњом вредносшћу од 22 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као одличан или добар.
2. На мерном месту АМС Земун
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 6 µg/m3 до 9 µg/m3 са средњом вредносшћу од 7 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 46 µg/m3 до 120 µg/m3 са средњом вредносшћу од 78 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 38 µg/m3 до 101 µg/m3 са средњом вредносшћу од 62 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 21 µg/m3 до 42 µg/m3 са средњом вредносшћу од 27 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као прихватљив, и загађен пре свега због концентрација суспендованих честица РМ10 у периоду од 21:00 до 22:00 часова.
3. На мерном месту АМС Булевар деспота Стефана
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 31 µg/m3 до 31 µg/m3 са средњом вредносшћу од 30 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 60 µg/m3 до 177 µg/m3 са средњом вредносшћу од 110 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 28 µg/m3 до 46 µg/m3 са средњом вредносшћу од 36 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 16 µg/m3 до 26 µg/m3 са средњом вредносшћу од 22 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као добар и прихватљив, пре свега због концентрација азот диоксида.
4. На мерном месту АМС Нови Београд
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 17 µg/m3 до 20 25/m3 са средњом вредносшћу од 19 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 30 µg/m3 до 128 µg/m3 са средњом вредносшћу од 74 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 22 µg/m3 до 44 µg/m3 са средњом вредносшћу од 32 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 15 µg/m3 до 23 µg/m3 са средњом вредносшћу од 19 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као добар и прихватљив, пре свега због концентрација азот диоксида.
5. На мерном месту АМС КБЦ др Драгиша Мишпвић
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 7 µg/m3 до 96 µg/m3 са средњом вредносшћу од 36 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 17 µg/m3 до 20 µg/m3 са средњом вредносшћу од 18 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 12 µg/m3 до 15 µg/m3 са средњом вредносшћу од 14 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као одличан или добар.
6. На мерном месту АМС Винча
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 7 µg/m3 до 8 µg/m3 са средњом вредносшћу од 8 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 11 µg/m3 до 36 µg/m3 са средњом вредносшћу од 25 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 19 µg/m3 до 25 µg/m3 са средњом вредносшћу од 23 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 15 µg/m3 до 22 µg/m3 са средњом вредносшћу од 19 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као одличан или добар.
Градађанима се саветује да уколико осете присуство дима у ваздуху затворе прозоре и избегавају боравака на отвореном простору. Информације о тренутном квалитету ваздуха као и препоруке за понашање опште популација али и посебно осетљивих група доступне су на интернет страници http://www.beoeko.com
izvor: beograd.rs
На основу извештаја од Бео Чисте Енергије и Градског завода за јавно здравље Београд, током јутра настављено је са загасавањем пожара на депонији у Винчи, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине.
Пожар је и даље дубинског карактера, бели дим је присутан.
Наставља се прекривање пожаром захваћенеог подручја инертним материјалом и поливање захваћеног подручја емулзијом на бази алги растворених у води.
У активностима гашења пожара учествовују Бео Чиста Енергија д.о.о. и ватрогасна јединица.
Такође, од Градског завода за јавно здравље Београд, Секретаријат је добио дневни извештај о стању загађености ваздуха од синоћ од 20 часова до јутрос до 8 часова.
Анализом података добијених са аутоматских мерних станица утврђено је следеће:
1. На мерном месту АМС Овча
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 8 µg/m3 до 11 µg/m3 са средњом вредносшћу од 9 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 13 µg/m3 до 36 µg/m3 са средњом вредносшћу од 22 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 29 µg/m3 до 40 µg/m3 са средњом вредносшћу од 33 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 15 µg/m3 до 30 µg/m3 са средњом вредносшћу од 22 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као одличан или добар.
2. На мерном месту АМС Земун
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 6 µg/m3 до 9 µg/m3 са средњом вредносшћу од 7 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 46 µg/m3 до 120 µg/m3 са средњом вредносшћу од 78 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 38 µg/m3 до 101 µg/m3 са средњом вредносшћу од 62 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 21 µg/m3 до 42 µg/m3 са средњом вредносшћу од 27 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као прихватљив, и загађен пре свега због концентрација суспендованих честица РМ10 у периоду од 21:00 до 22:00 часова.
3. На мерном месту АМС Булевар деспота Стефана
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 31 µg/m3 до 31 µg/m3 са средњом вредносшћу од 30 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 60 µg/m3 до 177 µg/m3 са средњом вредносшћу од 110 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 28 µg/m3 до 46 µg/m3 са средњом вредносшћу од 36 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 16 µg/m3 до 26 µg/m3 са средњом вредносшћу од 22 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као добар и прихватљив, пре свега због концентрација азот диоксида.
4. На мерном месту АМС Нови Београд
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 17 µg/m3 до 20 25/m3 са средњом вредносшћу од 19 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 30 µg/m3 до 128 µg/m3 са средњом вредносшћу од 74 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 22 µg/m3 до 44 µg/m3 са средњом вредносшћу од 32 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 15 µg/m3 до 23 µg/m3 са средњом вредносшћу од 19 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као добар и прихватљив, пре свега због концентрација азот диоксида.
5. На мерном месту АМС КБЦ др Драгиша Мишпвић
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 7 µg/m3 до 96 µg/m3 са средњом вредносшћу од 36 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 17 µg/m3 до 20 µg/m3 са средњом вредносшћу од 18 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 12 µg/m3 до 15 µg/m3 са средњом вредносшћу од 14 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као одличан или добар.
6. На мерном месту АМС Винча
• Концентрације сумпор диоксида су се кретале у распону од 7 µg/m3 до 8 µg/m3 са средњом вредносшћу од 8 µg/m3
• Концентрације азот диоксида су се кретале у распону од 11 µg/m3 до 36 µg/m3 са средњом вредносшћу од 25 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ10 су се кретале у распону од 19 µg/m3 до 25 µg/m3 са средњом вредносшћу од 23 µg/m3
• Концентрације суспендованих честица РМ2,5 су се кретале у распону од 15 µg/m3 до 22 µg/m3 са средњом вредносшћу од 19 µg/m3
На основу наведених концентрација израчунавањем индекса квалитета ваздух се за наведени период може оценити као одличан или добар.
Градађанима се саветује да уколико осете присуство дима у ваздуху затворе прозоре и избегавају боравака на отвореном простору. Информације о тренутном квалитету ваздуха као и препоруке за понашање опште популација али и посебно осетљивих група доступне су на интернет страници http://www.beoeko.com
izvor: beograd.rs
Smrad iz Vinče guši, građani besni: Kao da ministarka udiše neki drugi vazduh
Beogradska deponija komunalnog otpada "Vinča" gori već nedelju dana, a portalu Nova.rs neprekidno se javljaju građani koji zbog zagađenja ne mogu da obavljaju svakodnevne aktivnosti i kojima je zdralje ugroženo. Čitateljka I. M. svedoči da se večeras u Višnjičkoj banji osećao neprijantan miris koji je je terao na povraćanje i poručuje da je ovo sramota za gradsku vlast.
Fotografije zabeležene u suton iz Višnjičke banje pokazuju kako se dim iz „Vinče“ širio ka Pančevačkom mostu i Mirijevu, a čitateljka portala Nova.rs objašnjava da joj nije bilo ni malo prijatno dok je fotografisala.
„Smrad je bio takav da je terao na povraćanje, osećala se hemija u vazduhu i još se oseća“, kaže i dodaje:
„Malo je reći da je ovo sramota za gradsku vlast. Nemam reči da iskažem bes i ogorčenje, kao da se ovo ne tiče svih nas i kao da ministarka udiše neki drugi vazduh. Sramotno je i to što mediji koje drže vlasti o tome gotovo više i ne govore. Ovako nešto ne vidim ni usred zime u doba loženja.“
Deponija „Vinča“ na koju se već četiri decenije odlaže otpad iz čitave prestonice, i koja je do sada trebalo da bude zatvorena, zapalila se 7. avgusta. Od tada dim građanima neprestano izaziva neprijatnosti i ugrožava im zdravlje.
Uprkos tome što su stručnjaci upozorili da se sa zapaljene deponije u vazduh oslobađaju furani i dioksini koji su toksični, kancerogeni i mutogeni, a koji naše merne stanice ne registruju, nadležni se svih dana pozivaju samo na koncentracije sitnih PM čestica u vazuhu i shodno tome daju preporuke za ponašanje građana.
izvor: Nova S
Beogradska deponija komunalnog otpada "Vinča" gori već nedelju dana, a portalu Nova.rs neprekidno se javljaju građani koji zbog zagađenja ne mogu da obavljaju svakodnevne aktivnosti i kojima je zdralje ugroženo. Čitateljka I. M. svedoči da se večeras u Višnjičkoj banji osećao neprijantan miris koji je je terao na povraćanje i poručuje da je ovo sramota za gradsku vlast.
Fotografije zabeležene u suton iz Višnjičke banje pokazuju kako se dim iz „Vinče“ širio ka Pančevačkom mostu i Mirijevu, a čitateljka portala Nova.rs objašnjava da joj nije bilo ni malo prijatno dok je fotografisala.
„Smrad je bio takav da je terao na povraćanje, osećala se hemija u vazduhu i još se oseća“, kaže i dodaje:
„Malo je reći da je ovo sramota za gradsku vlast. Nemam reči da iskažem bes i ogorčenje, kao da se ovo ne tiče svih nas i kao da ministarka udiše neki drugi vazduh. Sramotno je i to što mediji koje drže vlasti o tome gotovo više i ne govore. Ovako nešto ne vidim ni usred zime u doba loženja.“
Deponija „Vinča“ na koju se već četiri decenije odlaže otpad iz čitave prestonice, i koja je do sada trebalo da bude zatvorena, zapalila se 7. avgusta. Od tada dim građanima neprestano izaziva neprijatnosti i ugrožava im zdravlje.
Uprkos tome što su stručnjaci upozorili da se sa zapaljene deponije u vazduh oslobađaju furani i dioksini koji su toksični, kancerogeni i mutogeni, a koji naše merne stanice ne registruju, nadležni se svih dana pozivaju samo na koncentracije sitnih PM čestica u vazuhu i shodno tome daju preporuke za ponašanje građana.
izvor: Nova S
Koliko novca Beograđani mogu da dobiju kao odštetu zbog Vinče
Dim iz Vinče danima truje Beograđane. Astmatičari već osećaju posledice i komplikacije, a stručnjaci kažu da nas dugoročni problemi po zdravlje tek očekuju. Pravnici objašnjavaju da je, uz dokaz da je došlo do oštećenja zdravlja moguće podneti i tužbu, a procenjuju da bi odšteta u pojedinačnim slučajevima bila oko 200.000 dinara.
Nameće se i pitanje koga tužiti? Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić Vesić je podsetio da je deponiju u Vinči procesom javno-privatnog partnerstva preuzela francusko-japanska kompanija „Beo čista“ i da su tamo već izgrađeni postrojenje za preradu građevinskog otpada, postrojenje za proizvodnju struje iz otpada, nova sanitarna deponija sa prečišćivačem za preradu otpadnih voda.
Sa druge strane, iz preduzeća „Beo Čista Energija“ rekli su da ta kompanija od 2. avgusta ove godine upravlja novom sanitarnom deponijom na koju se odlaže komunalni otpad, dok je JKP „Gradska čistoća“ još uvek odgovorna za odlaganje otpada na postojećoj deponiji.
U tom prebacivanju odgovornosti sa terena na teren zanimalo nas je šta da radi običan građanin i koga da tuži, ako trpi posledice zbog Vinče.
„Ključni princip koji treba da se poštuje u ovakvim situacijama je da zagađivač snosi odgovornost za to što se dogodilo. Morali bismo da imamo i neku vrstu dokaza da je došlo do štetne posledice. U ovom slučaju, potrebna je neka vrsta medicinske dokumentacije, ako se radi o zdravstvenim problemima. Bilo bi korisno posedovati i neka očitavanja zagađenja. Sledeći korak je tužba za naknadu štete. U ovom slučaju tuženi bi mogli da budu 1. upravljač deponijom – ko god da je to 2. Beograd kao organ javne vlasti koji je bio dužan da to spreči 3. Tužena strana mogla bi da bude i Republika Srbija, pošto je reč i o dozvolama koje izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine“, objašnjava Danilo Ćurčić iz organizacije A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Advokat iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić, za Nova.rs, kaže da, ne samo srpski, već celokupni evropski pravni sistem, ne podrazumeva dovoljno velike odštete u ovakvim slučajevima. U tome se razlikujemo od pravnog sistema u Britaniji ili Americi.
Naš sagovornik napominje da su za podnošenje tužbe potrebni dokazi, veštačenja i procedura koja je duga i komplikovana.
„Kada je reč o odšteti, prema postojećoj sudskoj praksi, za direktnu štetu, to su sume od oko 200.000 dinara. Postojeća praksa je nedovoljno razvijema, a sa druge strane, kada bi se jednom omogućilo da dobije presudu, onda bi to otvorilo vrata i drugima da tuže. Koločina tužbi bi mogla predstavljati problem za državu. Ako biste imali 2.000, 3.000 ili 5.000 ljudi koji bi uptili istu tužbu, po istom osnovu i dokaže se ista stvar“, objašnjava Rajić.
On napominje da je vrlo verovatno da građani u Srbiji ne dobiju satisfakciju koju bi trebalo da imaju, pa je sledeća instanca Evropski sud pravde u Strazburu. Takvi procesi mogu da traju godinama.
izvor: Nova S
Dim iz Vinče danima truje Beograđane. Astmatičari već osećaju posledice i komplikacije, a stručnjaci kažu da nas dugoročni problemi po zdravlje tek očekuju. Pravnici objašnjavaju da je, uz dokaz da je došlo do oštećenja zdravlja moguće podneti i tužbu, a procenjuju da bi odšteta u pojedinačnim slučajevima bila oko 200.000 dinara.
Nameće se i pitanje koga tužiti? Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić Vesić je podsetio da je deponiju u Vinči procesom javno-privatnog partnerstva preuzela francusko-japanska kompanija „Beo čista“ i da su tamo već izgrađeni postrojenje za preradu građevinskog otpada, postrojenje za proizvodnju struje iz otpada, nova sanitarna deponija sa prečišćivačem za preradu otpadnih voda.
Sa druge strane, iz preduzeća „Beo Čista Energija“ rekli su da ta kompanija od 2. avgusta ove godine upravlja novom sanitarnom deponijom na koju se odlaže komunalni otpad, dok je JKP „Gradska čistoća“ još uvek odgovorna za odlaganje otpada na postojećoj deponiji.
U tom prebacivanju odgovornosti sa terena na teren zanimalo nas je šta da radi običan građanin i koga da tuži, ako trpi posledice zbog Vinče.
„Ključni princip koji treba da se poštuje u ovakvim situacijama je da zagađivač snosi odgovornost za to što se dogodilo. Morali bismo da imamo i neku vrstu dokaza da je došlo do štetne posledice. U ovom slučaju, potrebna je neka vrsta medicinske dokumentacije, ako se radi o zdravstvenim problemima. Bilo bi korisno posedovati i neka očitavanja zagađenja. Sledeći korak je tužba za naknadu štete. U ovom slučaju tuženi bi mogli da budu 1. upravljač deponijom – ko god da je to 2. Beograd kao organ javne vlasti koji je bio dužan da to spreči 3. Tužena strana mogla bi da bude i Republika Srbija, pošto je reč i o dozvolama koje izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine“, objašnjava Danilo Ćurčić iz organizacije A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Advokat iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić, za Nova.rs, kaže da, ne samo srpski, već celokupni evropski pravni sistem, ne podrazumeva dovoljno velike odštete u ovakvim slučajevima. U tome se razlikujemo od pravnog sistema u Britaniji ili Americi.
Naš sagovornik napominje da su za podnošenje tužbe potrebni dokazi, veštačenja i procedura koja je duga i komplikovana.
„Kada je reč o odšteti, prema postojećoj sudskoj praksi, za direktnu štetu, to su sume od oko 200.000 dinara. Postojeća praksa je nedovoljno razvijema, a sa druge strane, kada bi se jednom omogućilo da dobije presudu, onda bi to otvorilo vrata i drugima da tuže. Koločina tužbi bi mogla predstavljati problem za državu. Ako biste imali 2.000, 3.000 ili 5.000 ljudi koji bi uptili istu tužbu, po istom osnovu i dokaže se ista stvar“, objašnjava Rajić.
On napominje da je vrlo verovatno da građani u Srbiji ne dobiju satisfakciju koju bi trebalo da imaju, pa je sledeća instanca Evropski sud pravde u Strazburu. Takvi procesi mogu da traju godinama.
izvor: Nova S
astrodule
Professional
Ova manipulacija sa podacima sa AMS je težak bezobrazluk
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
Nema šta novo da se plaća, postoji u infostanu stavka iznošenje smeća. Zatim imamo i prepodobnu ekološku taksu na elektronski otpad u iznosu od 20% za svu tehniku. Iako se ništa od te tehnike posle ne tretira, nego prodaje kao otpad i šalje brodovima za Afričke deponije. Nameti su već tu, nema šta više da se otima od naroda, nego da se pročisti talog u državnim preduzećima i da te pare počnu bolje i razumnije da se koriste.
Kad neka garnitura ne može ni deponijom da upravlja kako treba, to onda nije do naroda, nego do njihovog sopstvenog truleža i nesposobnosti.
Kad neka garnitura ne može ni deponijom da upravlja kako treba, to onda nije do naroda, nego do njihovog sopstvenog truleža i nesposobnosti.
Ono sto hocu da kazem, mnogo je skuplje pravilno tretirati otpad, nego ga samo izruciti, i to neko mora da plati.
Lako je bogatima da se ku*ce sa ekologijom, ali sta ce siromasni.
Ako je dosada cena bila X dinara po toni otpada, sa pravilnim tretmanom ce biti Y x X, gde je Y > 1.
Kapis ?
Lako je bogatima da se ku*ce sa ekologijom, ali sta ce siromasni.
Ako je dosada cena bila X dinara po toni otpada, sa pravilnim tretmanom ce biti Y x X, gde je Y > 1.
Kapis ?
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
Bice veca cena ali se nista nece resiti jer se ne resava trulez i nesposobnost samih preduzeca.
Srbija je puna raznih mera, pogotovu na polju ekologije, koje sluze za cerupanje a nista posebno ne menjaju jer se sprovode na trule i partijske nacine.
Srbija je puna raznih mera, pogotovu na polju ekologije, koje sluze za cerupanje a nista posebno ne menjaju jer se sprovode na trule i partijske nacine.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
neka uvedu kauciju za plasticne flase.
Neka povecaju broj kontejnera za odlaganje plastike i neka otkupljuju plastiku za recimo 100 din/kg
Neka zaposle 1000 razvrstavaca otpada.
Neka naprave ugovore sa Romima koji to ionako rade.
To sve ne kosta mnogo u odnosu na novac koji daju Telekomu.
Sve to moze, ali se ne zeli.
Sadasnji sistem je jeftin za vlast i interesne grupe koje im konvergiraju.
Neka povecaju broj kontejnera za odlaganje plastike i neka otkupljuju plastiku za recimo 100 din/kg
Neka zaposle 1000 razvrstavaca otpada.
Neka naprave ugovore sa Romima koji to ionako rade.
To sve ne kosta mnogo u odnosu na novac koji daju Telekomu.
Sve to moze, ali se ne zeli.
Sadasnji sistem je jeftin za vlast i interesne grupe koje im konvergiraju.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Gradjamina ne interesuje cene tehnoloških koraka.
Mi placamo stavku i rad - iznošenje smeca-, a to ne podrazumeva iznošenje iz stana vec iz kontejnera. I tu je kraj.
To što je neki korak ( uglavnom NE potreban) izmišljen i dodat , to nije stvar pojedinca već njihova unutešnja tehnologija onih koj se time bave i od toga zaradjuju.
Troškove modernizacje tehnologije snoso firma koja time pokušava da ostane na tržištu
u suprutnom ona potone i neko drugi preuzme posao da radi
Ovo je čisto djeparenje stavljanje na račun nove stavke infostana.
Sobzirom da su to obične obesne haračlije
nit može im se dokazati išta niti umoliti nešto.
I tako ide sa haračlijama
čuti trpi ili u hakduke hodi.
Mi placamo stavku i rad - iznošenje smeca-, a to ne podrazumeva iznošenje iz stana vec iz kontejnera. I tu je kraj.
To što je neki korak ( uglavnom NE potreban) izmišljen i dodat , to nije stvar pojedinca već njihova unutešnja tehnologija onih koj se time bave i od toga zaradjuju.
Troškove modernizacje tehnologije snoso firma koja time pokušava da ostane na tržištu
u suprutnom ona potone i neko drugi preuzme posao da radi
Ovo je čisto djeparenje stavljanje na račun nove stavke infostana.
Sobzirom da su to obične obesne haračlije
nit može im se dokazati išta niti umoliti nešto.
I tako ide sa haračlijama
čuti trpi ili u hakduke hodi.
Kako znas da to nije veliki novac, jel si izracunao ?
Koliko se godisnje djubreta napravi u BGD, i sta od toga moze da se reciklira ?
Koji je to % ?
Sta cemo sa ostalim ?
Koliko kosta pravilno tretiranje otpada po toni , pa puta broj tona.
Koliko se godisnje djubreta napravi u BGD, i sta od toga moze da se reciklira ?
Koji je to % ?
Sta cemo sa ostalim ?
Koliko kosta pravilno tretiranje otpada po toni , pa puta broj tona.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
Ne znam o čemu pričaš, jer kao što rekoh, na računu za Infostan već postoji stavka za iznošenje i rukovanje smećem a uz to i razne ekološke takse i papazjanije za tehniku, iako Srbija te otpade (mislim na elektroniku, displeje i slično) ne tretira nego ih lepo preproda drugima koji to šalju u svetske deponije.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=872093#p872093:2fbaa1pv je napisao(la):
Ova vlast je uspela da vas ubedi da ste vi krivi za njene nesposobne i korumpirane kadrove.
Ironično, ti si prvi na temi o epidemiji da se ispišavaš po drugima i predstavljaš ih kao gluperde, teoretičare zavera i zatucane Srbende, a u ovom slučaju tvoja sopstvena vlast i institucije te vozaju samo tako, vozaju vas sve, a ti i dalje to ne uviđaš nego počinješ da kriviš običnog čoveka koji radi ono što mu zakoni i norme i kažu - izbacuje svoje smeće u kontejner i plaća račun za odvoženje i tretman tog smeća. Dok za to vreme korumpirani partijski kadrovi rade po svome i svima nam čine štetu, a vi ih ignorišete. Jedino što vam još preostaje je da počnete da branite upravu Vinče i uopšste, celokupan Aparat.
Ekološko saniranje deponije Vinča košta, ali sigurno mnogo manje nego 600 miliona evra, koliko je Telekom platio prava za prenos Premijer lige. Treba znati koji su prioriteti, za ovu vlast je važnije da Telekom prenosi mečeve Premijer lige nego da svi mi imamo čist vazduh.
Sent from my JSN-L21 using Tapatalk
Sent from my JSN-L21 using Tapatalk
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=872098#p872098:2jyvnafl je napisao(la):
Ako se iz djubreta izvadi organski materijal, plastika, flase i konzerve, ostalo bi moglo da se spaljuje.
Ako zeleis da znas, izbaci na novine jednu svoju kesu sa djubretom i izanaliziraj sta ima.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=872100#p872100:fhx5vgs7 je napisao(la):
Ima jos prioritetnih projekata.
Npr Nacionalni Stadion ili Gondola.
sve to je vaznije dobrim ljudima koji unistavaju nase zivote, ali verovatno i vecni gradjana koji ih zdusno podrzavaju.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
Tako je. I tu se opet vraćamo na pitanje - ko je kriv i odgovoran?
Ko upravlja deponijom? Ko je postavio njene ''kadrove''? Isto tako, ko preusmerava 600 miliona evra za buđavi namešteni fudbal umesto za bolju ekologiju ili npr bolji metro ili tako neki bitan i potreban projekat?
Običan čovek koji plaća Infostan?
Ko upravlja deponijom? Ko je postavio njene ''kadrove''? Isto tako, ko preusmerava 600 miliona evra za buđavi namešteni fudbal umesto za bolju ekologiju ili npr bolji metro ili tako neki bitan i potreban projekat?
Običan čovek koji plaća Infostan?
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
Budžet se puni iz još izvora pored običnih građana-stanara.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=872106#p872106:19dbjfcv je napisao(la):
Nije isto kada država izdvoji dodatnih XY miliona evra čerupajući kožu samo i samo sa građana-stanara putem Infostana, i kada izdvoje tu sumu iz budžeta uz pomoć još nekoliko načina i izvora finansiranja.
Firme i fabrike zagađuju mnogo više i mnogo gore nego građani-stanari. Primera radi, ja se ne sećam da sam ja ili iko koga znam bacali hemikalije u Topčidersku reku. Ali znam bar tri fabrike koje jesu.