ŽIVOT U VINČI PRAVI PAKAO: Reporteri "Novosti" proveli dan sa žiteljima prigradskog naselja u blizini deponije koja je gorela
ŽITELJI Vinče od trenutka izbijanja požara na deponiji preživljavaju pravu dramu!
Strah za zdravlje uvukao se među ljude, a zatvoreni prozori nedovoljna su barijera da se sačuvaju od dima koji štipa za oči i nos! Iako im plamen sa najneuslovnijeg smetlišta nije nepoznanica jer su u komšiluku, kako kažu, ovakav požar ne pamte.
Od trenutka izbijanja vatre, nesnosni miris i dim širi se s vremena na vreme prestonicom, ali, već godinama unazad zagušava život najviše onima koji su joj najbliži - meštanima Vinče. Iako se i juče oblak pomerao ka drugim delovima grada, bilo je i momenata da se predahne. Ipak, za žitelje Vinče predaha nema. Strahuju za zdravlje jer o zagađenju donose sud na osnovu ličnog osećaja, a podatke o zagađujućih materija iz pravca deponije izostaju.
Čim se zakorači u Vinču, oseti se neprijatan miris u nosu. Kako se približavate deponiji, smrad je još intenzivniji, a dim koji se nadvija nad deponijom se vidi kao na dlanu.
Kako su se reporteri "Novosti" uverili, a posvedočili im meštani, iako im ova situacija nije nova, ali je najalarmantnija. Zaposleni u metalostrugarskoj radionici u Ulici Rite Ine navikli su da u prašini rade jer im je "prljav" posao, ali sada ni na pauzi ne mogu da predahnu.
- Kada smo došli na posao ujutru, od oblaka nije moglo da se prođe ka Grockoj sa strane plantaža - kaže Gorica Nikolić. - Vetar je valjda prethodnih dana duvao na drugu stranu.
Kolege su otišle na teren u grad kako bi barem malo izbegli zagađenje, ali neko mora da ostane da radi i ovde. Bojimo se za zdravlje. Srećom, ne stanujem u ovom delu, već samo ovde radim, ali sam svakako veći deo dana u Vinči.
U kući pored ove radionice, Slavica Nojnes došla je iz Austrije u posetu ćerki i unucima. Kaže, cele noći nisu mogli zaspe jer je vazduh bio nepodnošljiv.
- Svaki put kad ovde dođem, ja se razbolim - kaže Slavica. - Zatvorili smo sve prozore, ali ni klimu nismo mogli da pustimo jer prerađuje taj isti vazduh. Kao da miris paljevine ulazi kroz zidove u kuću.
Vinčanac Žika Živanović, koji u kamionu pored puta prodaje voće i povrće, kaže da je disao punim plućima dok nije izgrađena deponija u Vinči, pre više od četiri decenije.
Ovih dana sa mušterijama deli iste muke i strahove:
- Isto je svake godine, jer deponija tinja gotovo konstantno. To ne može da se sredi dok je ne zatvore. Zagađenje je veliko. Vrućine su nepodnošljive, a mi niti smemo da otvorimo prozore, niti da izađemo na vazduh.
I jedna sugrađanka dok pazari breskve komentariše kako se nedavno iz Zemuna preselila u Vinču.
- Vinča je lepa, ali se nadam se da će požar uskoro biti saniran i da će se vazduh koliko-toliko pročistiti.
Kod ulazne rampe na deponiji Vinča juče su se smenjivali kamioni sa smećem, ali i zemljom koja se doprema za zatrpavanje. Kako radnici komentarišu, situacija se stišava.
- "Beo čista energija" je dovezla dosta mehanizacije, mnogo više nego one s kojom smo ranije gasili požare. To je sada njihova briga i biće sređeno - kaže jedan od radnika na rampi.
