Весић: Први пут на системски начин решавамо питање одлагања отпада у Винчи
Заменик градоначелника Горан Весић и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић обишли су данас радове на новом водећем постројењу на депонији у Винчи и нагласили да се сада први пут на системски начин решава питање одлагања отпада и загађења.
Догађају су присуствовали помоћник градоначелника Андреја Младеновић, секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, секретар за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима Дарко Главаш, директор ЈКП „Градска чистоћа” Марко Попадић.
Весић је oвом приликом подсетио да депонија комуналног отпада у Винчи постоји 44 године и сваке године ту доспева негде око 500.000 тона отпада, што значи да се на њој налази 20 милиона тона отпада који је на неким местима дубине око стотину метара.
– Било је крајње време да се прекине са тим, 2017. године имали смо велику кризу и морали смо да изградимо брану како бисмо зауставили клизање депоније према Дунаву. У међувремену смо нашли партнере, француску компанију „Суез” и јапанску компанију „Итачи”, које спадају у водеће фирме када је у питању решавање управљања депонијама – рекао је Весић.
Он је рекао да се на новој санитарној депонији одлаже отпад те да се у том простору налази и постројење за прераду отпадних вода, као и постројење за прераду грађевинског отпада где се прерађује сто тона овог отпада, од чега се прави смеса за изградњу нових путева. У електранама на комунални отпад и депонијски гас, а које се завршавају, производиће се топлотна енергија за грејање Београда и електрична енергија.
– У међувремену смо скоро завршили изградњу више од двадесет километара топлодалековода од топлане у Коњарнику до Винче, тако да ће одавде моћи да се траснспортује топлотна енергија како би се Београд грејао делимично и на енергију која настаје из отпада. Овде ће се прерађивати око 440.000 тона отпада, тако да ће убудуће сав отпад који имамо у Београду бити третиран правилно – рекао је заменик градоначелника.
Он је додао да ће у наредне три до четири године на месту садашње велике депоније, која је већ затворена и на коју се више не одлаже отпад, бити шума.
– Према процени Градског завода за јавно здравље, за 44 године постојања у атмосферу је из старе депоније емитовано више од четири милијарде кубика метана, што се наравно више неће дешавати и то је највећи добитак за грађане Београда. Ово је најмодернија депонија на Балкану и уједно прави пример како се управља отпадом – рекао је Весић.
Он је нагласио да сада остаје да ЈКП „Градска чистоћа” почне да гради 17 трансфер станица где ће се вршити сепарација отпада.
Весић је појаснио да постројење за прераду отпадних вода омогућава да отпадне воде не одлазе ни у земљу и додао да се сада санирају деценијске последице.
– Овим проблемом се нико није бавио. Депонија је могла да буде затворена и 2005. и 2010, само што никоме није пало на памет да то реши него се тако отпад одлагао док нисмо 2018. године дошли у ситуацију да депонија скоро склизне у Дунав. Сада је ово урађено на прави начин. До сада се запремина од 60.000 олимпијских базена фекалија изливала сваке године у Саву и Дунав, све је то могло да се решава пре десет година, а сада се заиста први пут решавају проблеми загађења на системски начин – истакао је Весић.
Он је подсетио да је Влада 2006. или 2007. донела одлуку да се депонија реши кроз питање концесије, али ништа није урађено до 2014, када је ова градска власт покренула процес јавно-приватног партнерства и пронашла компаније.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је да је стара депонија у Винчи, у којој се одлагао отпад последњих 40 година, у потпуности затворена.
– Обишли смо будућу нову енергану и депонију за грађевински отпад. Ово су све нове технологије и најсавременији приступ што ће депонију Винча и Град Београд уврстити међу градове са најмодернијим регионалним центром. Замолила сам „Бео чисту енергију”, када су били на састанку са представницима Града Београда, да се, ако може, све заврши и пре уговорених рокова, а то је крај 2023. године – рекла је Вујовићева.
Она је истакла да је пожар који је избио на депонији у Винчи резултат неправилног одлагања отпада 40 година.
– Брзом реакцијом Града Београд и приватног партнера пожар је саниран. Агенција за заштиту животне средине, која се налази у оквиру нашег министарства, свакодневно је извештавала о квалитету ваздуха. У тренутку пожара честице које меримо су биле повишене, али током гашења пожара емисија тих честица је опадала. Меримо ваздух по свим европским стандардима и наставићемо да пратимо све европске трендове – рекла је Ирена Вујовић.
Директор предузећа „Бео чиста енергија” Владимир Миловановић изјавио је да чим је затворена депонија у Винчи, почели су први истражни радови како би се дефинисала методологија извршења стабилизације великог клизишта које се налази у телу депоније.
– Приступићемо и акцији ослобађања акумулираних вода у телу депоније и гашењу дубинских пожара који имају потенцијал да се у одређеним околностима разгоре. Након тога креће прекривање различитих слојева минералним материјама. Од комуналног отпада ће се производити електрична енергија, што представља око пет одсто потрошње домаћинстава грађана Београда, а 56,5 мегавата топлотне енергије, коју ћемо испоручивати у топлану Коњарник, може да задовољи око десет одсто потреба домаћинстава у Београду. Говоримо о зеленој енергији, а депонијски отпад представља извор обновљиве енергије. Решићемо многе еколошке проблеме овде и нећемо направити нове. Где има сагоревања има и емисије димних гасова, али ти гасови из електране на комунални отпад биће третирани најбољим расположивим технологијама – рекао је Миловановић.
izvor:
beograd.rs
