Šta je novo?

Delta Planet Autokomanda - [Tržni Centar | 172 000 m²]

A neee...
Beograd je po tom pitanju specifican. Ovde se velikki trzni centri grade po centru grada. ;)
 
RioBL":avpju70k je napisao(la):
Ako se vec morao graditi trzni centar onda je on trebao ili biti bez parkinga (ili bar sa znatno smanjenim parking prostorom) ili da bude smjesten uz autoput na obilaznici oko Beograda.
Како то мислиш да се изгради тржни центар без паркинга ?! То први пут чујем. Па где би онда муштерије паркирале, на аутопуту и околним улицама око Аутокоманде !!!
Кад се изгради обилазница биће и тржних центара, не секирај се.
 
RioBL":3lg1x7ia je napisao(la):
Ako se vec morao graditi trzni centar onda je on trebao ili biti bez parkinga...

Rio ti bi i Central garden i Delta planet bez parkinga, pa je moje pitanje "ko ti drma kavez?" :roll:
 
Гага":1ps4a5r3 je napisao(la):
Како то мислиш да се изгради тржни центар без паркинга ?! То први пут чујем. Па где би онда муштерије паркирале, на аутопуту и околним улицама око Аутокоманде !!!

Nisam zacudjen Gaga. U svjesti nasih ljudi, obicnih gradjana ali i urbanista i saobracajnih strucnjaka je upravo ovakvo razmisljanje.

Takav nacin strucnog razmisljanja formiran je u Americi 40-tih i 50-tih godina proslog vjeka i doveo je do stvaranja gradova u kojima su ljudi zivjeli (a i sad zive) u kom su zone zivota i rada razbacane na velikom prostoru a automobil je postao iskljucivo sredstvo prevoza. U takvim (americkim) gradovima ljudi zive u velikim zajednicama (suburbs) na periferijama gradova a do mjesta za kupovinu krecu se automobilom na udaljene lokacije. Te udaljene lokacije za kupovinu se nazivaju soping centri (shoping mall). Posto je citav sistem zivljenja organizovan na takav nacin onda je i dizajn soping centara u americi takav...velika povrsina pod montaznim objektom jednostavne i jeftine gradnje sa velikim parking prostorom. Jednostavno drugacije nebi ni mogli izgledati u prostoru americkih gradova.

E sad, svo to sto su urbanisticki strucnjaci u svjetu decenijama radili odrazilo se i na nase strucnjake i na nasu javnost pa i mi vec dugo vremena preuzimamo sva "svjetska dostignuca" pa tako i ova oko gradnje soping centara.

Dizajn dakle (dizajn ukljucuje izgled objekta i parking prostor) nije nista novo vec je samo kopija americkog dizajna iz 50-tih godina s tim sto je nespretno i nesretno lociran u centru grada jer eto, kroz centar grada prolazi auto put pa tuda mogu da pridju automobili.

Ono o cemu izgleda odgovorni u Beogradu ne razmisljaju je cinjenica da se dizajn jednog objekta ne moze jednostavno prekopirati iz predgradja Houstona u centar Beograda. Razlozi su brojni zasto je to tako ali da ne sirim sad pricu, nadam se da je svima jasno da Beograd nije i ne treba da bude Houston.

Da tragedija bude veca, u americi su 80-tih godina shvatili svu pogresnost svog automobilskog urbanizma i vec 10-20 godina pocinju da mjenjaju urbanisticke principe po kom su gradili gradove preko 50 godina. I pored velike finansijske moci pitanje je koliko ce uspjeti jer je steta koju su sebi nanijeli losim planiranjem ogromna.

Da tragedija bude jos veca, po nas, mi kopiramo nesto sa zapada samo zato sto imamo pogresnu predstavu o zapadu. Mislimo da je tamo sve super i da ce onda i kod nas sve biti super ako prekopiramo shoping mall iz Houstona u BG. Pri tom, ne pitamo se sta oni misle o svom urbanizmu. A misle ovo... :bash: (what have we done!?)

Htio sam se jos samo osvrnuti na ideju o shoping mall-u bez parkinga koja u nasoj svjesti izgleda kao ludost ali se bojim da ce me optuziti za trolovanje, spinovanje ili kako se to vec zove kad neko pise dugacke postove, pa cu samo probati kratko.

Da li ulice, bulevare i auto put kroz Beograd mozemo prosiriti? NE
Da li mozemo dodati parking prostore? DA
Kako ce se to odraziti na protocnost saobracajnica? Bolje ili gore? GORE
Da li onda da gradimo parking prostore? NE
Kakav onda soping centar da gradimo na autokomandi?...PA BEZ PARKING PROSTORA!

Kakav ce onda biti dizajn tog soping centra. Kakav ce onda biti njegov sadrzaj i da li ce se on onda uopste moci zvati shoping centar i da li ce uopste ista biti tu. To su sve onda pitanja drugog reda.
Veliki soping centri bez parkinga postoje u svijetu i njhov dizajn nije uopste nalik ovom deltinom. Oni su smjesteni u gradskim centrima i do njih se dolazi pjeske, biciklom, gradskim prevozom (autobus, tramvaj, metro) a u najmanjoj mjeri automobilom.
 
arapski investitor":2nuwqjgc je napisao(la):
RioBL":2nuwqjgc je napisao(la):
Ako se vec morao graditi trzni centar onda je on trebao ili biti bez parkinga...

Rio ti bi i Central garden i Delta planet bez parkinga, pa je moje pitanje "ko ti drma kavez?" :roll:

U kavezima zive zivotinje, kao sto i sam znas.
 
predvidjam surovi park&ride na buducem parkingu ovog TC,
osim ako budu uveli kao i Usce i Roda na NBG da se pre nekih 10 ne otvara parking.
 
RioBL":1ykqitxg je napisao(la):
Da, i meni bi bilo drago da prostor oko autpouta i petlje ne lici na "banglades zahvacen ratom" ali nisam siguran da se saobracaj nece pogorsati. Siguran sam u najmanju ruku, da se nece popraviti.
Ako se vec morao graditi trzni centar onda je on trebao ili biti bez parkinga (ili bar sa znatno smanjenim parking prostorom) ili da bude smjesten uz autoput na obilaznici oko Beograda.

Zbog čega? Taj prostor nije centar grada, drugo na onoj ledini ima sasvim dovoljno prostora i za pristojan parking i za tržni centar. Uostalom ni Delta City nema impozantan parking oko samog centra, već je on sastavni deo objekta. Ne vidim kako će da pogorša saobraćaj, neće svi Beograđani gravitirati ka njemu. Autokomanda ima druge probleme: prvo ona kriminalna međugradska autobuska stanica je stavljena na istu lokaciju gde je i stajalište GSP pa kada krenu da staju autobusi, plus rodbina i prijatelji putnika zapuši se uključenje na auto-put. A mogli su da naprave nezavisno stajalište, ili da propišu da međugradske linije staju 100 m pre kod vatrogasne stanice. Ali jok, gradski sekretarijat za saobraćaj je ovakvim rešenjem doprineo neshvatljivim gužvama. Sa druge strane je to pametnije rešeno i razdvojena su stajališta, ali su pešaci stalno po kolovozu. Pitanje je dana kada će neko da pogine prelazeći preko isključenja sa auto-puta i preskačući ogradu ka međugradskoj stanici u smeru ka Nišu.

Druga slaba tačka Autokomande je sam kružni tok, frekventnost saobraćaja je takva da samo denivelisana raskrsnica može da reši problem gužvi i zastoja. Ali to očigledno uraditi neće.

Slažem se da bi bilo bolje da se tržni centri grade u privrednim zonama, ali taj koncept zbog urbanističkog haosa i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa još uvek nije na vidiku. Pogledaj samo kroz kakve je probleme prolazila Ikea, a čitav taj prostor je zamišljen da bude gradska poslovna zona jug.
 
Pa sam si odgovorio Felix na pitanje koje si postavio.
Naveo si kakvi sve saobracajni problemi postoje na autokomandi. Kad pored takve petlje napravis veliko parkiraliste sa trznim centrom onda ce se saobracaj kroz autokomandu samo intenzivirati, stvarajuci jos vece probleme na ionako problematicnu petlju.

Prilikom izbora objekta koji bi se gradio pored autokomande trebalo je, sa stanovista saobracajne infrastrukture napraviti analizu koja bi ocjenila mogucnosti povezivanja buduceg objekta sa ostatkom grada. Pa da se svaki vid saobracaja ocjeni. recimo ocjena za moguce automobilsko povezivanje, za tramvajsko, pjesacko, itd...pa na osnovu te analize dizajnirati objekat.

Ovako ce ''puknuti'' klasicni trazni centar predvidjen za americka periferna naselja sa prostranim autoputnim prilazom na mjesto koje za to uopste nije pogodno.
 
Pazi, Zaplanjska ulica je usko grlo u odnosu na Bul. Oslobođenja pa ne primetih da je TC Stadion sa parkingom izazvao veće gužve na tom pravcu. Mada generalno mislim da je bolje da se veliki tržni centri grade na obodima grada ili van njega. Centar Tiare u Venetu je dobar primer. Prvo su napravili Ikeu, pa je onda kasnije izgrađen čitav tržni centar sa mega parkingom. Mada ponavljam, to je moguće kada Srbija sredi katastar, famoznu konverziju zemljišta i imovinsko-pravne odnose. Veliki igrači vole uređen sistem i predvidljivost.
 
Nije direktno vezano za "Delta planet", ali jeste jedan od preduslova za njegovu izgradnju:

"EPS Distribucija" dobila građevinsku dozvolu za trafostanicu na Autokomandi - Vrednost radova 1,13 milijardi dinara (FOTO)

eps_trafostanica_060416_tw1024.jpg


"EPS Distribucija" dobila je građevinsku dozvolu za izgradnju trafostanice na Autokomandi u koju će biti investirano oko 1,13 milijardi dinara, objavljeno je u časopisu "Energija".

...

Izgradnja nove trafostanice važna je i zbog toga što je na toj lokaciji planirana izgradnja velikog tržnog centra, a indirektno će se dobiti dodatna energetska sigurnost za izgradnju "Beograda na vodi". Postavljanjem 110 kV kabla između TS "Beograd 17" i nove TS 110/10 kV "Beograd 23 – Autokomanda" stvara se mogućnost za izgradnju još jedne TS 110/10 kV "Savski amfiteatar", koja je planirana u okviru izgradnje poslovno-stambenog kompleksa na obali Save.

Izvor: eKapija
 
arapski investitor":2gwdfigq je napisao(la):
ima li sta od ovoga? zelim IMAX u beogradu..
Takođe! Često jedina prednost otvaranja novih tržnih centara u Srbiji je novi bioskop. Imax bi nam dobro lego

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
 
Šoping centar i dalje samo na bilbordu

Ivana Nedić | 08. 07. 2016 - 11:15h
Bilbord sa fotografijom makete tržnog centra “Delta planet” nedavno je osvanuo na Autokomandi, upravo na mestu gde bi, trebalo da “nikne”.

7b5052e385b3b9f8c9780a2c568a0b48.jpeg


Ipak, kad će početi izgradnja gigantskog šoping mola na površini od neverovatnih 200.000 kvadratnih metara, na bilbordu ne piše.

“Blic” je tri dana pokušavao da dobije odgovor od nadležnih u “Delta holdingu” kada će početi izgradnja TC “Delta planet”, ali smo do dan danas, za tu informaciju ostali uskraćeni.

Podsetimo, kompanija “Delta holding” je 2005. kupila preduzeće „Autokomanda“ za 17 miliona evra, a deo novca od prodaje TC “Delta siti" najavljeno je da će biti utrošenu u izgradnju novog šoping mola.

“Delta planet” bi trebalo da se prostire na šest hektara zemlje, dok će prodavnice, uslužne radnje, restorani i kafei biti na dva nivoa. Ispod njih predviđen je hipermarket, a iznad nivo za zabavu i parking sa 2.300 mesta.

NIČU TRŽNI CENTRI NA SVE STRANE

Osim "Delta planeta", Beograd bi narednih godfina trebalo da dobije čak četiri gigantska šoping mola na površini većoj od 44.000 kvadratnih metara: "Rajićeva" u centru grada, "Beograd Plazu” na Karaburmi, “Kapitol park” u Rakovici i “Ritejl park” u Borči.

Izvor: Blic
 
Neka me isprave drugi, ali koliko vidim na slici, to je samo "parče" uz sam autoput, mada je indikativno da se to prodaje. Mislim da "Delta" treba da gradi tamo gde su ovaj šumarak i postojeći građevinski objekti.
 
Nesto je pocelo da se gradi na autokomandi. Slikao sam 12tog jula iz aviona, ovo lici na gradiliste i na bager/kamion u sredini. Mozete uporediti sa skorasnjom slikom sa google maps
 
Tafo stanica u izgradnji
 
Мишковић с комшијом на Аутокоманди
Н. ВУКИЋ | 15. јул 2016. 23:07 | Коментара: 0

Поред плаца на којем би требало да буде изграђен "Делта планет" могао би да никне још један тржни центар. На лицитацији се нуди атрактивно земљиште по цени од 6,9 милиона евра

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... utokomandi
 
За 0,6 хектара на Аутокоманди најмање 6,8 милиона евра

Дирекција за грађевинско земљиште продаје парцелу коју је Петар Матић, власник „МПЦ холдинга”, пре шест година вратио граду и сада тражи 130.450 динара за квадратни метар
Аутор: Далиборка Мучибабић понедељак, 18.07.2016. у 21:10

zemljiste-na-autokomandi.jpg


Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, има разлог да отвори шампањац. Оглашавањем продаје 0,6 хектара на Аутокоманди, плаца који му је највећи супарник на тржишту некретнина Петар Матић испред носа узео пре осам година, а потом граду вратио 2010. Мишковићу је Дирекција за грађевинско земљиште пружила шансу да коначно суверено загосподари најатрактивнијим вождовачким земљиштем између аутопута, Булевара ослобођења и трасе унутрашњег магистралног полупрстена. Хоће ли се Мишковићева компанија такмичити знаће се 16. августа када је заказано отварање понуда. Да би се домогао и преостале парцеле од 6.421 квадратног метра (0,6 хектара), један од најбогатијих Срба који већ поседује пет хектара на Аутокоманди мораће да се „испрси” и плати најмање 837.624.201 динар (6,8 милиона евра), односно 130.450 динара (1.060 евра) за квадратни метар, под условом да буде једини понуђач. То је износ почетне цене, а њену тржишну вредност проценио је Секретаријат за финансије – Управа јавних прихода Београда. Упућени у тржиште некретнина сматрају да је квадрат земљишта на Аутокоманди прецењен и да би једино Мишковић имао интереса да га купи.

Јер, каже наш саговорник, реч је о малој парцели окруженој земљиштем у Мишковићевом власништву и саобраћајницама па би било тешко осмислити пројекат који се не уклапа у идеје „Делте” за Аутокоманду. Његово образложење има смисла зато што та компанија већ годинама најављује да ће градити шопинг мол „Делта планет” од 175.000 квадрата на пет хектара. То је двоструко више од „Делта ситија”, за 40.000 квадрата пространије од „Ушћа”, али ипак мање од будућег тржног центра у „Београду на води” који ће имати 200.000 квадрата.

Упитани да ли су поново око бацили на парцелу од 0,6 хектара где је дозвољено зидати два објекта – четвороспратницу од 22 метра и пословну кулу висине 75 метара (21 спрат) – у „Делти” нису директно одговорили, али такву могућност нису ни одбацили.

– Пројекат „Делта планет” могуће је реализовати на постојеће две парцеле. Додавањем треће, која је сада оглашена, целокупна локација била би употпуњена што би омогућило бољу искоришћеност постојећих капацитета. То би било добро за пројекат, али није неопходно – наводи „Делта” у писаном одговору.

Почетну цену парцеле у тој компанији коментаришу као „одраз очекивања које званичници града имају од ове продаје”.

– Тржиште ће показати да ли је та процена адекватна и да ли је ова локација заиста толико атрактивна – кажу у „Делти”.

Мало је вероватно да ће било ко ко познаје историју односа на тржишту некретнина између Мирослава Мишковића и Петра Матића, власника „МПЦ холдинга”, оспорити да је Аутокоманда за „Делту” одувек била тиха патња. И да ће Мишковић зграбити слободно земљиште чим му се за то укаже прилика. То је учинио пре пет година тако што је од града закупио два хектара између аутопута и Улице Трише Кацлеровића и за њих дао милијарду динара. До тог плаца на Аутокоманди Мишковић ни тада не би могао да дође да га Матић, у пакету са пaрцелом коју је Дирекција сада огласила, није вратио граду у фебруару 2010. Он је такав потез објаснио економском кризом, али и чињеницом да су урбанисти планским документима преполовили спратност објеката у тој зони.

За тај простор Матић никада није обелоданио планове. Супротно великом такмацу, „Делта рил естејт” никада није крио да намерава да подигне две пословне куле од по 40 спратова и шопинг мол. Покренули су израду плана детаљне регулације дела централне зоне Аутокоманде који је усвојен 2007. године.

Пре тога, 2005. „Делта” је купила предузеће „Аутокоманда” за 17 милиона евра и домогла се 3,3 хектара. Да би подигла шопинг мол „Делта планет” и две куле двоструко мање спратности него што су првобитно замислили, Мишковић је морао да обезбеди додатне хектаре на Аутокоманди. Али то му 2008. године није пошло за руком. Јер, у борби са још две компаније Петра Матића, „Делта” је завршила на трећој позицији понудивши 1,9 милијарди динара. То није било довољно јер Матић је тада био спреман да плати две милијарде, односно 300 милиона више од почетне цене. Осим што је могао да се похвали да је за земљиште дао рекордну суму у то време, Матић је, закупивши око 2,8 хектара, „Делтин” плац од 3,3 хектара заградио са две стране. Зато је она 2008. била приморана да пројекат сведе на шопинг мол од 120.000 квадрата. Kада је град 2011. понудио у закуп парцелу од два хектара од које је Матић одустао годину раније, Мишковић je поскочио да се докопа тог земљишта и најавио градњу тржног центра од 175.000 квадрата. Али од тада до данас ни ашов нису заболи. Зашто?

– „Делта” је као инвеститор спремна одмах да почне изградњу. Када ће то бити зависи од формирања јединствене грађевинске парцеле и добијања грађевинске дозволе, а одговор на питање зашто то до сада није завршено могу да дају само градске власти – објашњавају у „Делти”.

У тој компанији тврде да пројекат шопинг мола у овом тренутку не подразумева изградњу пословних кула.

– Није искључена могућност да се та одлука промени, али како сада посматрамо пројекат, то је само могућност – кажу у тој компанији.

Допринос за земљиште још 3,8 милиона евра

Купац 0,6 хектара обавезан је да цео износ за земљиште које најмање може коштати 837.624.201 динар (6,8 милиона евра) плати у року од 15 дана од дана достављања решења о отуђењу грађевинског земљишта. Осим тога, он треба да да и 467.949.362 динара (3,8 милиона евра) на име доприноса за уређивање грађевинског земљишта ако буде саградио планом дозвољену нето површину – 17.978 квадрата. Јер, та такса у првој зони за комерцијалну делатност којој припада Аутокоманда је 26.029 динара за квадрат нето површине објекта.

Допринос се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе, а обрачунава га Дирекција за грађевинско земљиште. Инвеститор може да га измири одједном и тада добија попуст од 30 одсто или да цео износ плати на 36 рата.

Izvor: Politika
 
Надам се да ће при изградњи Делта Планете проширити Табановачку на двосмерну улицу на рачун плаца и преусмерити 18 и 39 директно у њу из кружног тока, уместо што сад иду Војводе Степе па чекају на семафору скретање у Трише Калцеровића, и да стајалиште Трг ослобођења не буде неких 500 метара од њега.
 
Делта је озбиљна да ако не добије дозволу прекине изградњу било чега у Србији. Све су предали шта треба. Ово је чисто натезање са СНС.
 
Meni i dalje ne ide u glavu kako im se isplati TC ovde? Na 5 minuta ce biti onaj beograd na vodi tc koji ce svakako biti atraktivniji. Da li nam objektivno treba toliko trznih centara?
 
Pa, i Ušće je dosta blizu Delta Sitija, a i jedno i drugo su masovno posećeni.
BnV (ako ga ikada bude) će imati svoju "publiku" u vidu posetilaca tog dela grada, Autokomanda će sigurno imati i svoje posetioce (npr. meni je Autokomanda usput).
Što se tiče pitanja šta će nam toliki TC: da je Miško procenio da treba da napravi nešto drugo, napravio bi nešto drugo. U koje god doba dana da posetiš bilo koji drugi šoping mol, tu je barem par hiljada ljudi. Čist kapitalistički interes, dakle.

Inače, ovim se moja prognoza ostvarila: ovaj konkurs je raspisan samo dan pošto je Miško najavio da će da preseli investiciju.
 
Pa sta znam, meni je besmisleno da 2 mega mola budu na 3 minuta kolima jedan od drugog, na istoj saobracajnici pritom. Nemoj pogresno da me shvatis, mene bas briga da li ce da ih prave ili ne, vise bih volela da vidimo nove trgovinske lance nego spoing centre sa identicnom robom.
 
Vrh