Stari projekat za auto-komandu i dalje stoji tamo, ali sada pod drugachijim imeno
http://www.m-y-s.com/portfolio/locations/Serbia/739
http://www.m-y-s.com/portfolio/locations/Serbia/739
haha, potpuno identično projektu a i one zgrade iza su mogući uticaji na dizajn zgrada koje su takođe planirane blizu te lokacije (crvena zvezda)creme-nadlle":3fnn2djh je napisao(la):Secate li se prvih rendera za kule na Autokomandi?
http://images.blogcn.com/2009/4/5/2/eetchina,20090405145424916.jpg
Ovako bi izgledalo, uzivo...
Izvor: PolitikaVlasnik MPC propertisa prodao poslovnu zgradu i dva placa u Novom Beogradu, a za tri hektara placa na Autokomandi zatražio raskid ugovora o zakupu
Kompanija MPC propertis, biznismena Petra Matića, počela je da se oslobađa svojih nepokretnosti u Beogradu. Nedavno je za devet miliona evra prodata poslovna zgrada u Bulevaru Zorana Đinđića, koju je dobio kupovinom firme „Hipo konsultanti”. Potom je „utopio” dva placa, površine oko dva hektara, u blizini novobeogradskog Buvljaka. Najveće iznenađenje je, ipak, najava raskida ugovora o zakupu tri hektara zemljišta na Autokomandi, za koje se pre godinu dana grčevito borio sa „Deltom”.
Zašto jedan od najvećih ulagača u nekretnine povlači ovakve poslovne poteze, juče u MPC-u nismo saznali. Premda čaršija sluti da je američki partner „Meril Linč” zbog svetske finansijske krize ugrozio i Matićevu kompaniju. Realnije ipak zvuči da je tržište poslovnog i komercijalnog prostora prezasićeno. Otuda namera ove kompanije da se što pre oslobodi zemljišta na kome treba da zida poslovne zgrade.
Gradskom Sekretarijatu za imovinskopravne poslove podneo je zahtev za raskid ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište o zakupu placa na Autokomandi, za koji je njegova firma „Plenum” izlicitirala 23 miliona evra u decembru 2008. godine.
Matićeva firma se još vodi kao zakupac, jer se čeka da Sekretarijat donese rešenje o raskidu ugovora, prosledi ga gradonačelniku na potpis, a on potom Direkciji za građevinsko zemljište.
– Po raskidu ugovora, obračunaćemo koliko novca od naknade za uređenje zemljišta vraćamo drugoj strani. Ugovoreno je odloženo plaćanje, pa ćemo videti šta je i koliko izmireno. Što se zakupnine tiče, koju je uredno plaćao, ona mu neće biti vraćena. Mesečna rata je iznosila 1,6 miliona dinara – kaže Nenad Bajić iz Direkcije.
Međutim, to ne znači da će zemljište na Autokomandi biti ustupljeno „Delti”, koja je na tom tenderu licitirala za ovaj plac kako bi zaokružila celinu. Pošto je vlasnik susednih parcela, plan joj je bio da tu podigne poslovne kule i veliki trgovinski centar.
Raskidom ugovora zemljište se vraća gradu. Ukoliko želi da ga iznajmi ili proda, moraće da raspiše novi tender. Pitanje je da li će u skorije vreme iko imati interes da ga zakupi. U Beogradu gotovo da nema potrebe za novim tržnim centrima i kancelarijama, jer i ono što postoji gotovo da je poluprazno. To se odrazilo i na cenu, pa je kvadrat luksuznog poslovnog prostora u Novom Beogradu sa prošlogodišnja 23 evra pao na 10.
Siniša Nikolić, konsultant za investicije, ovakvo stanje na tržištu pripisuje krizi, koja je uticala i na promenu politike investicionih fondova.
– Više niko ne daje pare za poslovni i komercijalni prostor. Okrenuli su se isključivo stanogradnji i ulaganju u poljoprivredu. Ne verujem da će se nešto bitnije promeniti u narednom periodu – kaže Nikolić.
Slične stavove brani i Jovica Jakovac, direktor „Kolijersa”, ukazujući da su cene zakupa poslovnog prostora na „istorijski niskom nivou”, ali da je popunjenost mnogo veća u Zagrebu nego u Beogradu.
Istraživanja ove međunarodne agencije za promet nekretnina ukazuju da će u glavnom gradu naše zemlje vrednost poslovnog prostora padati, jer bi banke mogle uskoro da aktiviraju hipoteke koje su davale raznim investitorima.
Hm, imam prijatelja koji je 2006. prešao iz Delte u MPC a sada se opet zanima za prelazak u Deltu. Meni se ipak čini da je stvar gora po MPC nego što se iz teksta da zaključiti.shmeksi":2v4nxg51 je napisao(la):...Sve u svemu, poslovno gledano potez MPC-a je odličan za njih i dalji razvoj tog holdinga tako da se ne slažem sa naslovom teksta da se Matićevo carstvo "kruni", već je pre stvar o pregrupisavanju kapitala i promeni prioriteta.
Izvor: PolitikaAutokomanda između dva para „večitih rivala”
„Delta” za sledeću godinu planira zidanje „Siti apartmana“ u blizini Zvezdinog stadiona, a 2012. šoping mola uz autoput Beograd–Niš. – Petar Matić odustao od zemljišta, a Zvezda i Partizan čekaju privatizaciju
Od pet projekata čija se gradnja godinama najavljuje na više od 30 hektara zemljišta na beogradskoj Autokomandi, najverovatnije je da će „Delta holding” sledeće godine početi zidanje stambenog centra „Siti apartmani” tik uz kompleks stadiona Crvene zvezde. Kompanija Miroslava Miškovića morala je da odustane od podizanja dve poslovne kule na 3,3 hektara pored autoputa Beograd–Niš ali ne i od gradnje šoping mola na toj lokaciji, koju sad najavljuje za 2012. godinu.
„MPC propertis” Petra Matića ispao je iz igre kada je nedavno vratio gradu zakupljenih 2,8 hektara na kojima je nameravao da podigne poslovno-komercijalnu četvrt. Ideje Crvene zvezde i Partizana da obnove stadione i uz njih sagrade i poslovne, trgovinske i zabavne objekte zamrznute su do daljnjeg. Osim planskih dokumenata, oni moraju da čekaju da država odluči kako će ih privatizovati, kome će pripasti njihovi stadioni i hoće li biti preseljeni ili će ostati na sadašnjim atraktivnim lokacijama.
Blizina autoputa, centra Beograda i stambenog dela Dedinja, direktna veza do aerodroma, prožetost velikim saobraćajnicama i hektari neizgrađenog građevinskog zemljišta pogodni za različite namene bili su mamac da trka za Autokomandu počne.
Interes da se investitor koji bi gradio poslovni prostor dovede u ovaj deo metropole nazirao se još devedesetih godina prošlog veka. Jedini način da klubovi koji pretenduju na igranje međunarodnih utakmica prate sve zahtevnije Fifine standarde za stadione bio je da nađu ulagača koji bi uz sportski kompleks izgradio i kapacitete na kojima bi on zarađivao. Grad, međutim, nije imao planove detaljne regulacije za ovo područje, koji propisuju šta se i u kojim parametrima sme graditi. A i investitori su bili daleko.
Projekat „Maracija” za Partizanov stadion
Dok su „večiti rivali” bili u blokadi, na Autokomandi 2004. godine svoju prvu zastavicu pobada Miroslav Mišković. On kupuje 1,1 hektar placa Poljoprivrednog kombinata Beograd, koji seže do Zvezdinih pomoćnih terena. Za taj prostor, između ulice Ljutice Bogdana i Bulevara oslobođenja, „Delta” je zamislila stambeni kompleks „Siti apartmani” na 42.000 kvadrata vredan oko 50 miliona evra, ali gradnju je zakočio, kao i Zvezdi, nedostatak planova detaljne regulacije.
Dejan Racić, generalni direktor „Delta ril estejta”, kaže da čekaju pet godina da dokument bude usvojen.
– Plan je prošao plansku komisiju, ali ga Skupština grada nije izglasala jer je odlučeno da se za fudbalske stadione ne donose planovi dok se ne reši status zemljišta na kome su podignuti. Ako je tačno da će komisija dozvoliti da se planovi parcijalno usvajaju, sledeće godine bismo mogli da započnemo gradnju rezidencijalnog kompleksa – objašnjava Racić.
Pribavljanjem još 3,3 hektara na Autokomandi 2005. godine tako što je kupila istoimeno preduzeće za oko 17 miliona evra, „Delta” je nastavila da osvaja ovaj potes. Ideju da se šire i na susedne parcele pokazali su iniciranjem izrade plana detaljne regulacije dela centralne zone Autokomande.
Tim dokumentom je obuhvaćeno najatraktivnije neizgrađeno zemljište na Voždovcu, omeđeno autoputem, Bulevarom oslobođenja i trasom budućeg unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Urbanisti su prepolovili „Deltine” nacrte za poslovne kule od po 40 spratova i šoping mol, tako da su spali na kule od po dvadeset jednog sprata i šoping mol na 185.000 kvadrata. Projekat je zadržao pompezni naziv „Delta planet”. Takvo rešenje podržao je PDR usvojen 2007. godine.
Sledeće godine „Delta” je trebalo da počne da gradi kada joj je Petar Matić zabio klin u zamalo suvereno carstvo na Autokomandi. Matićev „MPC propertis” pobedio ju je u direktnom nadmetanju za 2,8 hektara na koje je Mišković računao kako bi mogao da zida kule i šoping mol. To nije bio prvi slučaj da Matić bukvalno preseca put Miškoviću. Najdrastičniji primer je gradnja šoping mola „Ušće”, većeg i centru bližeg od „Delta sitija”.
Nakon što je „odsekao” „Delta grad”, otkinuo je i komad „Delta planete”. Za to je bio spreman da početnu cenu od 1,7 milijardi dinara podigne na dve milijarde dinara (oko 23 miliona evra), što je u to vreme bila rekordna suma za zemljište. Da bi se osigurao da neće izgubiti, isturio je dve svoje firme, „Plenum” i „MPC propertis”, da se bore na tenderu. „Delta” je završila nadmetanje na trećem mestu, ponudivši 1,9 milijardi dinara.
Miškoviću nije preostalo ništa sem da projekat svede na šoping mol od 120.000 kvadrata, vredan 140 miliona evra. Za razliku od njega, koji je gotovo preko noći izbacio treću verziju glavnog projekta, Matić za ovaj prostor nije imao ni idejno rešenje zamišljenog poslovno-komercijalnog kompleksa na 90.000 kvadrata. To je podstaklo čaršiju da priča kako je placeve uzeo samo da bi napakostio ljutom rivalu.
Ali Autokomanda jeste dovoljno primamljiva velikim investitorima da požure i zauzmu poziciju nauštrb konkurenata. „MPC propertis” nikada nije stigao da razvije projekte. Nedavno je raskinuo ugovor o zakupu obrazloživši povlačenje ekonomskom krizom i time što Generalni plan Beograda ograničava spratnost za tu lokaciju.
Tako je „Delta” ostala bez jedinog pravog takmaca na Autokomandi.
Racić kaže da zbog visokih taksa za uređenje zemljišta i trenutne neatraktivnosti poslovnog prostora za sada nisu zainteresovani da se, kada grad raspiše novi tender, ponovo takmiče za placeve koje im je Matić odneo ispred nosa.
Šoping mol uz autoput Beograd-Niš
– Ne odustajemo od „Delta planeta” i ne verujemo da će nas usporiti konverzija prava korišćenja u pravo svojine koja tek treba da se utvrdi. Izvesnije je ipak da ćemo sledeće godine početi gradnju „Delta lenda”, šoping mola u Bulevaru despota Stefana – naglašava Racić.
Crvena zvezda i Partizan teško da mogu Miškoviću predstavljati konkurenciju svojim projektima. Naprotiv, smatraju poznavaoci tržišta nekretnina, pre će eventualni investitori u njihove komplekse morati da brinu kako „Deltini” planovi utiču na njih nego obrnuto. U Partizanu i Zvezdi se sa tom ocenom ne slažu. Prema njihovom viđenju, u velikom gradu ima dovoljno mesta i potrošača za sve.
– Naš projekat ne zavisi od bilo kog drugog u komšiluku. Zvezdin kompleks ima prednosti zato što je spoj sporta i biznisa i ne plašimo se konkurencije. Naša ciljna grupa, više od četiri miliona Srba koji navijaju za Zvezdu, garancija je za uspeh – kaže Andrija Kleut, generalni sekretar Sportskog društva „Crvena zvezda”.
Partizanov kompleks je na infrastrukturno nepovoljnijoj poziciji zato što ne izbija na drumove sa više traka. Aleksandar Stepanović, direktor stadiona, to odbacuje uveravanjem da je pristupne ulice moguće proširiti.
Ugledne građevinske kompanije su u poslednjih nekoliko godina obilazile Zvezdu i Partizan. Pitanje je da li su investitori spremni da ulete u najavljene planove, za sada samo idejna rešenja a ne gotove projekte, pre nego što budu sigurni ko će posle privatizacije biti vlasnik klubova i zemljišta. U Zvezdi kažu da su već pola godine u kontaktu sa portugalskim konzorcijumom „Sonae Sijera”, koji bi novac za „Zvezdani grad”, oko pola milijarde evra, obezbedio iz fondova Evropske unije.
Partizan se sa svojim potencijalnim investitorom, švajcarskom firmom „Maraci”, kojem treba 300 miliona evra, nije čuo od prošle godine. Ako projekti budu realizovani, i Partizan i Zvezda navode da nemaju ništa protiv suvlasništva grada nad stadionima, ali preseljenje im je neprihvatljivo. Partizan je i u tom smislu u nezavidnijem položaju jer na Stadion JNA pravo polaže Ministarstvo odbrane, mada se čuje da bi ono bilo zadovoljno i delom kompleksa.
D. Mučibabić – V. Vukasović
-----------------------------------------------
[objavljeno: 16/05/2010]„Zvezdani grad”
Projekat „Zvezdani grad” portugalsko-britanske kompanije „Sonae Sijera” predviđa velelepni stadion sa 62.000 mesta. Do njega bi bio šoping mol na čijem vrhu je zamišljen park. Kompleks na 16 hektara ispunili bi i hotel od 15.000, stanovi na 40.000 i poslovni prostor od 20.000 kvadrata. Stadion bi ličio na kompleks „Dragao” u Portu.
22. 09. 2011.
DAVANJE U ZAKUP NEIZGRAĐENOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI RADI IZGRADNJE POSLOVNO-KOMERCIJALNIH OBJEKATA NA KO VOŽDOVAC NA LOKACIJI AUTOKOMANDE - Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda jp
...
a resenje za kumodrasku je da se ona produzi od crvenog solitera tj darvinove poste...preko marinkove bare do autoputa..Nebojsa":2g4y42nn je napisao(la):Da ali onda cemo imati jos zesci problem u Kumodraskoj, pogledaj je samo sada i ona je vec odavno prebukirana do besvesti, ne znam, sa svih strana usko grlo do uskog grla, bas zeznuto.
Да су куле дефинитивно отпале, то је било одавно јасно. Најгоре ће бити ако од свега остану само сандуци, јер ће још једна атрактивна локација да се претвори у ругло.Homer Jay":3vwm1fo0 je napisao(la):Nakon sto je MPC pobedio, Delta je morala da smanji ambicije i svede "Delta planet" u dimenzije placa do kog je dosla privatizacijom preduzeca Autokomanda, cime je od soping mola otkinuto vise od 60.000 kvadrata (sa 185.000kvm, smanjen je na 120.000kvm), a kule, bar kada je "Delta" u pitanju, su definitvno otpale.
Још да им неко разбије илузију око ГЖС...vucko":3vwm1fo0 je napisao(la):A to bi istovremeno i razbilo iluziju zeleznicama srbije da se moze praviti na ploci prokopa trzni centar,sto je dobra stvar.
Ма ту неће бити гужве. Гужве ће да се помере на раскрпетљу кад се тај тунел пусти у употребу. За Аутокоманду се не бринем.vucko":3vwm1fo0 je napisao(la):U pravu si i oko UMP-a,nego njega vidim kao jedino resenje tu za razmrsavanje saobracajne guzve zbog gore pomenute ulice Vojvode Stepe.Tek kada usele naselje istoimeno,bice bas guzvi,ali to nije tema ovde...