Мишковић и Абар у трци за највећи тржни центар на Балкану
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Власник „Делте” у трку улази пројектом шопинг центра површине 200.000 квадрата на Аутокоманди, а за ласкаву титулу бориће се са потрошачким храмом чија је градња планирана у оквиру „Београда на води”
Фото Д. Јевремовић
Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, и Мухамед eл Абар, арапски инвеститор који ће градити „Београд на води”, утркиваће се ко ће пре почети зидање највећег шопинг мола на Балкану.
Мишковић у трку улази пројектом „Делта планет” на Аутокоманди од 200.000 квадрата. Ако његово потрошачко царство буде завршено пре Eл Абаровог, које је за 50.000 квадрата пространије, уживаће у ласкавој титули барем док џиновски тржни центар између Старог савског моста и „Газеле” не дочека прве купце.
Осим шопинг мола, „Делта” је на Аутокоманди планирала и изградњу две пословне куле од по 21 спрат. У тој градитељској „дисциплини”, Абар је убедљиви фаворит, са облакодером од 220 метара – тај небодер, већ назван „Кула Београд”, биће централни објекат „Београда на води” и највиша зграда на Балкану. Ипак, не значи да је „трка увис” унапред одлучена.
Јер, управо због Eл Абарове куле од 220 метара укинута је студија високих објеката која је ограничавала спратност у престоници, па тако и „Делтине” планове. Другим речима, Мишковићу је сада отворен пут ка небу.
Компанија једног од најбогатијих људи у Србији обезбедила је 200 милиона евра за шопинг мол и тврде да су спремни да 2015. почну градњу, чим за то добију дозволу. „Игл хилс” такође чека „папире”, али ће их по свој прилици добити брже захваљујући томе што је „Београд на води” држава прогласила пројектом од националног значаја.
На арапском инвеститору је да одлучи да ли ће прва фаза „Београда на води”, најављена за пролеће 2015, почети постављањем темеља за облакодер од 220 метара, за тржни центар поред куле, или пак за стамбене зграде у близини Старог савског моста. Није искључено и да сви ти објекти почну да се зидају истовремено.
За разлику од њега, Мишковић се добро презнојио пре него што је могао ући у прикупљање дозвола за „Делта планет”. Планови о шопинг молу и две куле од по 40 спратова први пут су обелодањени 2005. године, када је Мишковић купио предузеће „Аутокоманда” за 17 милиона евра и домогао се плаца од 3,3 хектара.
У наредне две године направио је план детаљне регулације за најатрактивнији део вождовачког неизграђеног земљишта, између аутопута, Булевара ослобођења и трасе унутрашњег магистралног полупрстена. Тај план је Скупштина града усвојила 2007, уз значајну модификацију – куле су максимално могле да буду високе 21 спрат, а да би се подигао шопинг мол, плац је морао да буде проширен.
Једина могућност за територијалну експанзију била су 2,8 хектара која су се граничила са Мишковићевим имањем, а које је град понудио у закуп 2008. године. Али, тада је примио најболнији ударац – задао му га је Петар Матић, власник „МПЦ холдинга” и највећи супарник на тржишту некретнина.
Не само да је Матић зграбио 2,8 хектара и граду платио рекордну суму новца за земљиште у то време – две милијарде динара, него је Мишковићев плац од 3,3 хектара омеђио са две стране. Тако је сан о гигантском шопинг молу сведен на тржни центар од „само” 120.000 квадрата, што је једнако површини ТЦ „Ушће”.
Међутим, коло среће се 2011. окренуло на „Делтину” страну, када је Матић вратио граду својих 2,8 хектара. Парцелу између аутопута и Улице Трише Кацлеровића Мишковић је потом закупио, као једини понуђач, по почетној цени од око милијарду динара.
Већи плац, већи апетити: у јавност је лансирано да ће се шопинг мол простирати на чак 170.000 квадрата и да ће највећи потрошачки храм на Балкану бити завршен 2014. године. Будући да градња не само да није завршена, већ да ни грађевинска ограда није постављена, јасно је да су искрсли проблеми на које Мишковић није рачунао, или их барем није довољно озбиљно схватио.
При том се не мисли само на хапшење, крајем 2012. године. Препрека је и законом прописана конверзија земљишта уз накнаду. Да би добила дозволу за шопинг мол, „Делта” мора да оконча поступак конверзије, а то значи да треба да плати разлику између цене по којој је купила предузеће „Аутокоманда” и тржишне вредности тог земљишта.
Могуће је и да је Пореска управа ослободи тог намета ако процени да је цена по којој су купили предузеће надмашила вредност коју би ти хектари постигли на тржишту. На наше питање како је „Делта” прошла у том „пребијању рачуна”, нисмо добили прецизан одговор
– Локација у највећем делу није предмет конверзије јер је реч о земљишту које је закупљено од града. За мању површину решавају се имовинскоправни односи – навели су у „Делти” у писаним одговорима нашем листу, уз напомену да се изградња тржног центра не доводи у питање.
Београд по површини малопродајног простора заостаје за суседима
Са „Стадион шопинг центром”, укупна површина малопродајног простора (шопинг молови и тржни центри попут „Меркатора”, „Роде”, „Имо центра”) у Београду је 230.000 квадрата, или 140 квадрата на хиљаду становника. Колико заостајемо за суседима говори и чињеница да Будимпешта располаже са 958.000, а Букурешт има 587.000 квадрата.
– Понуда малопродајног простора у Београду је испод регионалног просека од 475 квадрата на хиљаду становника. Загреб, рецимо, са 800.000 житеља, двоструко мање од Београда, има 600 квадрата малопродајног простора на 1.000 становника, што је четири пута више од српске престонице – кажу у компанији ЦБРЕ Србија, која је део међународне консултантске куће за некретнине.
Посебно је занимљив пример Братиславе: словачка престоница има 500.000 становника, а чак 400.000 квадрата малопродајног простора.
Дaлиборка Мучибабић
објављено: 23/11/2014