Turbo-folk arhitektura
I pored toga što su u ogroman broj dedinjskih vila uloženi kubici najboljih i najskupljih materijala, postoje mišljenja da je novokomponovana gradnja uništila estetiku prestižnih gradskih brda. Poznati beogradski arhitekta, profesor i dopisni član SANU, Brana Mitrović, o delovima nove dedinjske arhitekture nema visoko mišljenje.
- Mi gubimo kapitalne prostorne resurse. Danas više ne možemo da tvrdimo da su neke lokacije na Dedinju i dalje ekskluzivne, a svakako da su i daleko od nekadašnjeg rezidencijalnog elitizma. I u urbanizmu nailazimo na problem sličan onome u muzici i u mnogim sferama života, tako da imamo i turbo-folk arhitekturu. Na sceni je jedan profil investitora koji misle da stižući na određenu društvenu lestvicu mogu arhitekturom da ulepšaju prošlost koja im se ne dopada ili ih nije dostojna. Ne može se građanska tradicija ostvariti pogrešno kompiliranom istorijskom arhitekturom. Imam utisak da jedan deo investitora time želi da svoje kratko trajanje pretvori u tradiciju koju inače nemaju, te onda onih svojih 200 nepostojećih godina žele da pokriju sa dva „lavića" na pročelju i u svom malom svetu stvaraju utisak da iza njih stoje svi ti uvaženi preci sa svim onim što misle da je trebalo da imaju. To je besmisleno i smešno, a deluje i prilično tužno - govori Mitrović.