Волео бих да господа пројектанти дају неки одговор на ова питања:
Да ли је оваква врста међу простора могла да се избегне? То је одлично место да се сакупља прљавштина, урин и сличне ствари. Нарочито је проблематична димензија јер ту не може да прође ни четка ширине 30 сантиметара.
Да ли је нормално да на овај начин затворите прозор који иде до земље? Дакле није задихтовано нити заштићено од упада воде и влаге. када крену поплаве да јуре низ Његошеву ем што ће киша пробити на унутрашњи наказни простро, ем што ће лимена навлака да зарђа у року од неколико недеља па ће цео трг да добије отисак РЂЕ. Да ли је завршни рад проблем, или пројектанта који не зна како се радови изводе, то није питање. Омашили су и једни и други.
Да ли на овом делу мора да стоји остатак цеви који испушта ко зна шта? На том делу постоји неуједначен пад који воду неће да гура ка сливнику већ ће вода да се таложи ту (такође још један одличан штек за оне који морају у ВЦ а вц не ради). Није крив пројектант што прави такве затворене просторе, него што не познаје ни основне принципе естетике (стубови су могли да се другачије конструишу а не на неодређеној површини од зида затворе цео зид).
Ограда је на више места криво постављена (не види се на слици):
Седење на овим клупама је ноћна мора. Зашто? Зато што су светла толико јака да неко ко носи шорц и прислони ногу случајно светлу, опећиће се. Уз то, непријатно је било какво групно седење где неко ко стоји и гледа на клупе не види свог саговорника јер светло избезумљено ТРЕШТИ. Срамота да пројектанту није пало на памет да уместо пара које су дали на светла нису ставили квалитетнији материјал на пример. Даље шта не ваља? Седење са таквим падом је непристојно за било кога. 4 особе које седну једна до друге, исте висине и дужине ногу не могу да имају исти угођај седења. Мислим да овакав пропуст у дизајну простора ни неко са три разреда основне школе не би направио.
Да ли је неко премерио стандарде просечне висине човека и колико степеник може да буде висок? Како инвалид да се пење овуда? Како човек који не може да савије ногу и подигне је да се попне туда? Зашто су висине различите на растојању од само 3 метра? Ниста могли да направите друго природније решење тог пада? Одједном док силазите налећете на клупу са дрвеним седењем. На пола степеника. Страшно какви пропусти.
Да ли је неко приметио неконзистентност кретања када се силазни низ његошеву? У једном делу су клупе (и то није сваки степеник наглашен да је клупа) а у другом минијатурне степенице које чак нису ни по стандардима. Неко ко први пут туда пролази ће врло лако да поломи главу ако не буде довољно пажљив. Ту су и кафане, припити људи, стари људи, свима њима светло бљешти у главу и нема потпуне прегледности.
На првој или другој години пројектовања се учи о стандардима и линеарности. На три места, три различите висине три степеника. Пропуст за који би на факултету добили 5тицу и забрану полагања годину дана. Дакле направите корак, дочекате степеник, навикнете ногу на то растојање, подигнете још једном ногу и ударите у ивицу јер нисте логичким разматрањем увидели да је сваки степеник другачије висине. за ово господо пројектанти нема изговора. Још једна срамота.
Да ли је господин или госпођа пројектант узела у обзир да слеп човек, дете које је тек проходало, старац не може да се креће нормално овим простором. Ниоткуда извучена два доња степеника, а онај што иде одозго не види шта се где завршава. Као да играте шах. Нагађате да ли ћете на следећем кораку да изгубите главу. Срамота. Светла такође, док се крећете ка њима, не видите ништа. Одлична ситуација да поломите ногу или изврнете зглоб. Или још боље да паднете на главу и поломите вилицу о ивичњак.
На тему стакла на јавним површинама које се не дотерују свакодневно:
Било је довољно да пројектант прошета до крунске и види да стакло постављено на овај начин није материјал на јавном простору које може да се одупре прљавштини и другим проблемима.
Да ли бисте ви пустили дете да слободно трчкара овуда? Нпр, направи се гужва на клупи, попуњена до краја, и онај што седи на самом крају клупе мора да направи или озбиљну акробацију и прескочи степенике, или да замоли овог до њега да ли може да устане...
Оно што је и један од битнијих делова:
Пензионери, људи са поломљеним куковима, инвалиди, деца која су прве кораке направила на том тргу ... како ће они да разумеју неправилне односе висина клупа, степеница, итд? Где су гелендери на степеницама?
О квалитету материјала не треба ни дискутовати. Да су уштедели на глупостима попут ових рефлектора, могли су да додају још мало и да купе камен, па би простор барем одисао неким квалитетом. Овако нит је простор добро пројектован и изведен, нити су материјали такви да можете да кажете нешто лепо. То су потврдили многи пријатељи са запада који кад су раније боравили на том тргићу, ушушканом и сакривеном од уличне буке. Данас су коментари : ОДВРАТНО. Ето толико.
Утисак : ВЕЛИКА НУЛА. Исто као и Савски Трг, исто као и Београд на води, исто као и Ташмајдан (плоче већ почеле да пуцају) исто као и сва реновирања последњих 10 и кусур година.
: 
