Dok Mrka najavljuje da ce Zeleznice Srbije kupiti Luku Bar (ajde? Zeleznice???) u medijima se pojavljuju ovakvi clanci:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=08&dd=31&nav_id=378950
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=08&dd=31&nav_id=378950
Uopste, kakva je buducnost Luke Bar ukoliko srpska privreda na kraju odustane od nje? Nikakva rekao bih, ona moze biti samo glavna luka Crne Gore onda i nista vise, a to je mnogo manji promet i obim posla nego da je ova luka glavni izvozni/uvozni terminal srpske privrede. Hrvatska ima svoje luke, Albanija takodje, Kosovo je upuceno na Albaniju (grade put), Makedonija na Grcku a BiH na Hrvatsku. Srbiji je sad svejedno, ona vise nema izlaz na more, tako da bi crnogorski politicari i lideri mogli da se pozabave ovim problemom. Ovo pitanje pogadja mnogo vise Podgoricu (i sam Bar) nego Beograd.Riječka luka važnija Srbiji od Bara
31. avgust 2009. | 09:30 | Izvor: Politika
Beograd -- Kupovinom Luke Bar Srbija ne bi ostvarila znatniju ekonomsku korist dok do nje ne bude izgrađen autoput ili obnovljena železnička pruga, piše Politika.
„Najveći nedostatak Luke Bar jeste loša pruga. S druge strane, drumovi su u još lošijem stanju, tako da je pitanje koliko je ekonomski isplativo investirati u Luku Bar”, objašnjava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Sličnog mišljenja je i Zoran Drakulić, predsednik kompanije „Ist point”. On je, podsećanja radi, prošle godine bio zainteresovan za kupovinu barske luke, ali je sada odustao od te namere. Kao razlog navodi ne manjak novca, već lošu logistiku. „Prevoz robe železnicom do Bara je izuzetno problematičan, tako da smo se mi orijentisali na luku u Konstanci. Preko nje izvezemo najveći deo robe, dok preko Bara ide zanemarljiv deo“, kaže Drakulić.
Osim Konstance, srpski privrednici sve više koriste i luku u Rijeci. Tako prema podacima ekonomiste Gorana Nikolića, riječka luka ima najveće kapacitete, pa je zbog toga izuzetno primamljiva uvoznicima. „Preko nje uvozimo robu iz prekookeanskih zemalja i koristimo je u mnogo većoj meri nego Bar. Njena prednost je pre svega u tome što ima neuporedivo veće kapacitete od barske luke“, objašnjava Nikolić i dodaje da oko 90 odsto uvezene robe dolazi upravo preko Rijeke.
On ističe i veliki značaj luke u Kopru i naglašava da su putevi do ta dva mesta mnogo bolji nego do Bara. Osim toga, kaže, dodatni razlog zbog koga srpska privreda više koristi pomenute luke od barske jesu manji troškovi prevoza preko hrvatskih, slovenačkih, pa čak i grčkih železnica, nego što je to slučaj sa prugom Beograd–Bar.
„Preko Bara ide svega 20 do 30 odsto srpskog izvoza. Kapacitet te luke je osam miliona tona robe godišnje, a sadašnje mogućnosti ne prelaze dva do 2,5 miliona tona. Uprkos tome, strateški interes Srbije trebalo bi da bude uspostavljanje dobre saobraćajne veze sa Crnom Gorom. Ta država je naš važan spoljnotrgovinski partner i nalazi se na četvrtom mestu po uvozu naše robe“, smatra Nikolić.
Da bi ideja o povećanju kapaciteta Luke Bar uopšte bila ostvarena, neophodno je najpre izgraditi autoput Beograd–Bar i uložiti najmanje 250 miliona evra u obnovu pruge kako bi roba do barske luke stizala za šest do sedam sati, umesto dosadašnjih 15 do 16. Procene stručnjaka su i da bi isto toliko novca trebalo investirati i u samu luku, kako bi mogla da prihvati brodove koji prolaze kroz Suecki kanal.