Evo najzad sinoc moje voljeno stvorenje i ja overismo Ognjenku i sta reci nakon ovih 3 godine cekanja.....
Kada je film poceo imao sam osecaj kao da pocinje nesto u cemu sam i sam ucestvovao (a jedino cime ssam mozda doprineo jeste da ne znajuci puno toga o filmu ubedjujem ljude da ga pogledaju evo vec godinu dana)....
Nakon dosta negaqtivnnih komentara i oprecnih kritika, spustio sam malo ocekivanja, cak sam i pre ulaska u salu bio spreman da na kraju ostanem razocaran, buduci da su mi neki bliski ljudi (ne kriticari) cije misljenje cenim ukazali da je film "onako", pa cak i "tesko sranje"....
e sad, za godine gledanje filmova i kilometarskih diskusija o kvalitetima istih sa svim i svakim, videh da po najbolje stoji ona "beauty lies in the eye of the beholder"... sto ne znaci da ne moramo da suocavamo misljenja, jer gde je tu zabava
I evo prva ocena - Film je vrlo dobar i svakako ga vredi pogledati u bioskopu!
Najveci kvalitet filma je vizuelna raskosnost.... naravno odmah pecka u stomaku sumanja, kada neko tako nesto kaze, da film sem vizuelnih kvaliteta nema nijedan drugi. Ima, drugari. Ali naprosto, ovde to "vizuelno" toliko dominira da zasenjuje druge stvari i to iz dva razloga:
1. posao je vraski dobro odradjen (kamera, scenografija, kostimi, specijalni efekti, boje)
2. nikada nismo videli tako nesto, a da pri tom glumci pricaju srpski
Prica je poprilicno jednostavna i svodi se na "girl meets the boy, girl falls in love with the boy" fazon... Postoji ona teza da su sve price ispricane, i da je bitan samo nacin na koji cete neku pricu ispricati. e tu je komparativna prednost na strani "Ognjenke", jerbo su se scenaristi oslonili na mit, folklor, bnajku, fantaziju i sve one lepe stvari koje prate umetnost u Srba vekovima da bi ih se u XX veku naglo odrekli i pljunuli na njih.... Tako da prvo ne slusajte komentare onih koji vape za realizmom, je*******o vas realizam, ako ga hocete otvorite prozor, pa ga se nagledajte... Uzasave me koliko ljudima nedostaje maste i koliko im mozak funkcionise u jednostavnim x+y=z formulama. Dakle u pitanju je bizarna crnohumorna romanticna tragikomedija sa elementima bajke.
Iskreno, na kraju ostaje utisak da potencijali price nisu dovoljno iskorisceni, te da zaplet pomalo nesretno razmrsen i zbrzan, tako da odnosi glavnih likova (narocito Ognjenke i Dragoljuba Aleksica) ostaju nedoreceni. Ono sto se suska i sto je po nekim informacijama koje imam istina jeste da je kraj izmenjen, odnosno da je dobar deo desavanja na palati Albanija isecen, te imamo kraju u vidu naracije sa pokrivalicom.... Nije da patim za happy endom, ali mi ta nedorecenost malko bode oci....
Moram i da pohvalim glumu, nije da je impresivna, ali bitno je da likovi deluju uverljivo i da su se glumci odlicno snasli u zadatim ulogama, takodje mi je drago sto najzad zene imaju priliku da dokazu svoj talenat valjano, jer mozete i sami videti da imamo ne toliki deficit glumica koliko kvalitetnih zenskih uloga. Posebno mi se dopada sonja Kolacaric, koja je vrlo slatka u filmu, a i Nenad Jezdic je k'o stvoren za Dragoljuba Aleksica i steta sto njegov lik nije vise iskoriscen....
Tamo gde se ljudi na kraju filma razdvajaju u utiscima jeste u odgovoru na pitanje - da li film hoce da nam kaze da zene traze ljubav, ili zene traze *****?
I mnogo je onih koji misle da je odgovor u ovome drugom... mada verujem da to nije do filma, vec do kulturoloskog miljea, drustvenih okolnosti i licnih frustracija. Za mene film kaze da zene traze ljubav
Nekao ta posledanj trecina filma se bavi tom dilemom, i sam a bitka dve sestre da sacuvaju svoje muskarce od pomahnitalih seljaki ide u prilog tome da sam verovatno ja u pravu, ali ok, oni koji misle drugacije neka im ga.
I opet se ta dilema javlja u, za meni najjacoj sceni u filmu, tango u "minogradu".... Neki misle da u toj sceni nema emocija, vec joj je svrha vizuelna raskos samo po sebi. Po mom misljennju, s druge strane, je minogradski tango jedna od najlepsih scena ikada vidjenih, i vrlo emotivno jaka. Jer quid est zaljubljenost, nego hiperstilizacija. Samo sto se je iz ugla zaljubljene osobe hiperstilizacija postprodukcija realnog sveta u glavi - te su nam trenuci sa vooljenim osobama mnogo lepsi nego nekome ko ih posmatra sa strane - kafa uvek ima lepsi miris, sunce jace sija, kisa ritmicnije pada, muzika bolje zvuci, lisce milozvuccnije suska itd...
Scena u minogradu predstavlja to pesnicko preterivanje - znate kako zene u naarodnim pesmam kukaju, cupaju kosu grebu lice - verovatno se nisu toliko nakazile, ali pesnik time pojacava njihovu emociju, tako i tango u minogradu, mogal je odmah biomba da raspizdi oboje, ali sto ne bismo malo zacinili situaciju...
U tom smislu je druga sestra ostala kratkih rukava, jer nnjoj nedostaje klimaks, njoj nedostaje katarza, njoj nedostaje ostvarnje njenog puta i njene misije - no Ognjenkina prica i nije toliko o ljubavi, njena prica je o hrabrosti i sazrevanju zene kao individue, a ne kao masine za radjanje dece... Ona se kao jadna Amelija svih 90 minuta zrtvuje za druge, a sebe stavlja na poslednje mesto i kad tad je morao da joj proradi "klik" u glavi da vise ne treba da trune u pokrpskoj vukoje*******ini kao baba-devojka, nego lepo put pod noge, pa sta mi zivot donese, usotalom njoj na kraju nista u Pokrpu nije ostalo da bi se odlucila da tamo provede ostatak zivota.
Dakle, film toplo preporucujem, nece vam izmeniti zivot, ali onaj k;o kaze da je prosek taj nema pojma. Uvredljivo je jednostavno rci da "Ognjenka nema radnju" kada smo pre nekoliko godina bili pocasceni "Ivkovom slavom", da "Ognjenka nema emocija" kada jenajgledaniji srpski film "Zona zamfirova".......
Verujem da ce opet na kraju buiti dosta razocaranih, ali dajte mu sansu, 250 dinara ste za zivota potrosili na razne gluposti, od jedne vise vas glava nece zaboleti...
