Šta je novo?
Od:
Filteri

Centralno grejanje (Grejanje po utrošku)

Time ne mora da se bavi toplana, time se bave privatne firme na zapadu.
Zgrada izabere licenciranu firmu koja ce da ugradi opremu, odrzaja je i ocitava.
Toplana odrzava do glavnog kalorimetra za celu zgradu, a privatna firma taj utrosak glavnog kalorimetra deli prema potrosnji po kalorimetrima po stanovima.

astrodule,
mislim da ti je razlog za ne uvodjenje vrlo los. To je isto kao kada bi na zapadu rekli da je glupo menjati strujomere na 10 godina, plinomere na 5 godina, vodomere na 5 godina, kalorimetre na 10 godina zaradi bazdarenja. Ili kada su menjali strujomere zbog prelaska na ocitavanje na daljinu.
 
Niti menjaju strujomere z og bazdarenja, niti uvode merenje na daljinu.
Niti ce i kada ih uvedu da ocitavaju na daljinu, kao sto to ne rade ni u dobrom delu HR, iako su novi strujomeri.
A iskreno, iako sam se pre 10-12 godina radovao ranim najavama kalorimetara i mislio da cu biti medju prvima koji ce ih nabaviti, sada me bas zabole. Elektrane su jedna govnarska firma koja od ove godine pra i saunu u mojoj zgradi, a sve zahvaljujuci uvazenom 'drugu clanu' (partije naravno).
Do ove godine smo muku mucili sa reklamacijama i izgovorima (podstanica, kapaciteti i sl), ali kako je 'drug clan' okrenuo par telefona, svi problemi su nestali. Zaista interesantno, zar ne?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Zakonska je obaveza u Sloveniji da se menjaju strujomeri na 10 godina, plinomeri na 5 godina, vodomeri na 5 godina i kalorimetri na 10 godina zaradi bazdarenja.
Isto tako je zakonska obaveza da se sve naplaćuje po potrošnji po stanu.
Što se tiče očitavanja strojemera na daljinu, prvo su odradili koncentratore podataka po trafostanicama pa su tek onda počelu da ugrađuju pametne strujomere, tako da kada se strujomer zameni sve radi.

Mene ta tema kalorimetara zanima samo zato što mislim da se kao društvo rasipamo energijom i zato što mislim da previše plaćamo grejanje.
 
Ne kažem ja da je to razlog. Problem je đto je takav projekat prekomplikovan za korumpirane vlasti. Prvo će morati da nameste tender za neku svoju firmu, ali to će biti skoro nemoguće jer je ogroman posao (kao ono sa Bodirogom i brojilima) jer bi sigurno pobedile neke strane firme.

Ta priča već odavno postoji i nije se pomerila sa mrtve tačke.

ps: Meni bi vrlo odgovaralo da uvedu taj sistem jer imam nove prozore i zimi gasim radijatore u pola prostorija tokom cele grejne sezone.
 
astrodule,
pa ti bi onda trebao prvi da budeš za ugradnju kalorimetara.

Mislim da taj projekat treba da rade same skupštine stanara, a ne toplana.
 
Ma da, baš će penzosi pristati da daju ne znam koliko stotina evra za tu rabotu. Trebalo bi i lepo izolovati sve cevi u zgradi jer je rasipanje između stanova i podstanice veliko.

Nema šanse da se cela zgrada složi.
 
Vrlo lako rešenje, cenu grejanja po kvadratu podigneš da bi destimulisao 'pametnjakoviće', a cena po kWh da bude realna.
 
Stomatolog mislim da nisi dobro iscitao ovu temu
Zgrada sama bira koja firma ce ugraditi kalorimetre ima ih 4 koje to rade trosak po stanu je ako su 4 radijatora oko 300 jura ako nemora da se izoluju cjevu po zgradi
Podrazumjeva se nova stolarija i dobra fasada .
Problem je u losoj formuli iodluci grada beogradao raspodjeli naplate itrosene energije
Za svaku zgradu treba uraditi projekat da se vidi kolik je rastur toplote to je razlika izmedju onog sto toplana isporuci i onog sto stanovi plate taj rastur se djeli
Da bi bilo razumno toplane bi morale da griju stalno i da isporucuju do stanova 28 stepeni c jer toliko iznosi 6 podeljak na termoglavi na tadijatoru
sto toplane ne idporucuju plus griju do 22 h a izuzetno 24 h.Pa koliko ce firma posrednik naplacivati occitavanje mjesecno itd itd ima tu dosta nerjesenih pitanja
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=422890#p422890:a1j1lou1 je napisao(la):
Stomatolog » 14 Dec 2016 10:59 pm[/url]":a1j1lou1]Vrlo lako rešenje, cenu grejanja po kvadratu podigneš da bi destimulisao 'pametnjakoviće', a cena po kWh da bude realna.
Kliknite za proširenje...
Precenjuješ mogućnosti gradske vlasti. U toplanama se ne zna gde curi lova, a ne da misle o građanima. Jedini realni scenario je da svi pređu na grejanje po utrošku, plate ugradnju kalorimetra i da imaju veće račune (hint porez na imovinu). Štednja i slične ideje od kojih bi svi imali korist su svetlosnim godinama daleko.
 
Rarex u Mirijevu naplaćuje 20€(na godišnjem nivou) po stanu očitavanje kalorimetara, plaća se u dve rate!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=422973#p422973:2fxqfiil je napisao(la):
astrodule » 15 Dec 2016 10:31 am[/url]":2fxqfiil]Godišnje ili mesečno? I to se naplaćuje?!

Poslato sa telefona
Kliknite za proširenje...

Godišnje.(dodao sam gore)
 
Mislim da nema potrebe da ih kontrolise nezavisna institucija jer se direktno po njima nista ne placa, oni samo sluze da se razdeli po potrosnji energija koju je potrosila cela zgrada.
 
Treba da ih kontrolise zavod za mjere i dragocjene metale nisu oni bigom dani
 
20161223_121651.jpg


ponovo pokrenut postupak spajanja te nikola tesla i toplane novi beograd
 
Moj post iz maja :)
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=385616#p385616:31ytzmyj je napisao(la):
Earthmoving » Čet Maj 12, 2016 8:51 am[/url]":31ytzmyj]Šta je sa grejanjem Beograda iz tople vode termoelektrane Obrenovac? Čuo sam da se voda toplote 90 stepeni baca u Savu umesto da se sprovede do toplane NBg. Investicija je započeta pa obustavljena pre 15tak kada je po rečima nekih ljudi cena gasa bila niska pa je nastavak izgradnje bio neisplativ. Međutim zašto bi uvozili gas i davali pare u inostranstvo ako možemo da koristimo postojeću toplu vodu iz termoelektrane i da pare ostanu u zemlji. Ne znam tačan podatak koliko nam para odlazi na uvoz gasa iz Rusije ali mislim da su u pitanju godišnje stotine miliona evra, čak možda i milijarda. Dobar deo toga je verovatno za grejanje Bg-a. Šta je onda investicija od par desetina miliona evra za završetak cevovoda do toplane u poređenju na tolike godišnje troškove? Zar izgradnjom tog toplovoda ne bi mogla da pojeftini grejanje u gradu za 50% i više? Jer u tom slučaju samo se trebaju pokriti troškovi održavanja toplovoda i toplane (kao i obično), a smanjuju se troškovi od uvoza skupog gasa. Sem toga ti prihodi bi poboljšali poslovanje EPS-a kao prodavca tople vode. Zamislite kolika bi bila dobit građana Bga koji imaju centralno grejanje ako bi se cena za 100m2 sa sadašnjih oko 8000 din smanjila na recimo 4000 din. Svi bi bili na plusu sem uvoznika gasa. Sem što bi pare ostajale u zemlji, tih 4000 din bi se trošile na druge stvari što bi poguralo prodaju i podiglo ekonomski rast mnogih drugih grana.
Pretpostavljam da su neke od prepreka politički pritisak zemlje izvoznice gasa i neke tehnološke prepreke, ali mislim da nisu nerešive i da su mnogo manje od potencijalne dobiti.
S obzirom koliku bi godišnju uštedu doneo velikom broju Beograđana, mislim da je ovo jedan od najvažnijih projekata koji se trebaju realizovati u gradu.
Kliknite za proširenje...
 
Teskt sa naslovne strane: http://beobuild.rs/toplovod-obrenovac-- ... p2664.html Nije mi samo jasno zašto gradnja 28km cevovoda prečnika svega 1m, sa 4 pumpne stanice i eventualno neke dorade u TE Obrenovac i TO NBg da košta 200 miliona evra?
Inicijativom “Beogradskih toplana” započeta je izrada plana detaljne regulacije magistralnog toplovoda koji bi povezao termoelektranu "Nikola Tesla A" sa toplanom na Novom Beogradu, čime je posle više od 15 godina ponovo oživljen ovaj strateški projekat. Nakon pozitivne studije izvodljivosti izrađen je plan detaljne regulacije koji se trenutno nalazi na javnom uvidu u zgradama Gradske uprave Beograda, Gradske opštine Obrenovac i Gradske opštine Surčin. Ovaj magistralni toplovod dugačak je 28 kilometara, a njegov cilj je formiranje reverzibilnog sistema beogradskih toplana tj. spregnute proizvodnje električne i toplotne energije.
Jedna od osnovnih prednosti beogradskog sistema za proizvodnju toplotne energije jeste blizina Kolubarskog basena i energetskih postrojenja TE Nikola Tesla A. Ovaj resurs stoji neiskorišcen decenijama, a nakon najnovijih rekonstrukcija kondenzacionih blokova A3-A6, uz mogućnost istovremene proizvodnje električne i toplotne energije, kapaciteti TE Nikola Tesla A obnovljeni su i dodatno prošireni. Toplotna energija iz elektrane može da pokriva veliki deo (oko 2/3) trenutnih potreba za baznom toplotnom energijom u Beogradu. Zagrejana voda iz termoblokova toplovodom bi se prenosila do TO Novi Beograd, gde bi se na bazi gasa dogrevala za vršne potrebe sistema. Uvezivanje dva energetska objekta stvara neverovatno velike uštede, a energija koja je potrebna za vršni nivo predstavlja samo 15% ukupne.
Izgradnja toplovoda podrazumeva postavljanje magistralnog cevovoda od izmenjivačke toplotne stanice kod TE Nikola Tesla A do TO Novi Beograd. Dužina vangradskog toplovoda iznosi 28 kilometara sa unutrašnjim prečnikom preizolovanih čeličnih cevi od 1 metar. Uz manju rekonstrukciju mosta Surčin-Obrenovac, cevovod će njime preći reku Savu, nakon čega će biti položen ispod zemlje u rovove ispunjene peskom ili u izgrađene betonske kasete. Na trasi se nalazi više kanalskih prelaza i ukrštanja sa infrstrukturom, a najznačajniji je prolaz kroz trup železničke i autoputske obilaznice kod Ostružnice. Dalje trasa ide do naselja Ivana Ribara, gde prateći nasip prolazi kroz blokove 45, 44, 70 i 70a do novobeogradske toplane. Paralelno sa cevovodom biće postavljen telekomunikacioni kabl za opremu koja će meriti, regulisati i upravljati sistemom - uz četiri pumpne stanice na Novom Beogradu, Ostružnici i Obrenovcu. Trasu toplovoda pratiće i servsna saobraćajnica sa maksimalnom širinom od 10 metara.
Vrednost ovog projekta još uvek nije potpuno sračunata, ali su neke inicijalne analize govorile da bi gradnja toplovoda koštala oko 200 miliona evra. Ako imamo u vidu da Beograd tokom grejne sezone za uvoz gasa potroši preko 100 miliona evra, jasno je da će se i pored visoke cene projekat jako brzo isplatiti. U kasnijim fazama na toplovod bi bile povezane Čukarica i centralni delovi Beograda, a pored gradskih toplana veliki interes za jeftinom toplotnom energijom postoji i u poljoprivredi. Na taj način, grejanje u Beogradu moglo bi da smanji zavisnost od uvoznih energenata, preorjentiše se na dostupne resurse i obezbedi znatno povoljniju uslugu korisnicima centralnog sistema.
 
Ваљало би прикључити на топловод и сва села у близини његове трасе.
 
Bilo bi lepo da neko uradi i procenu koliko bi značilo da se, npr, 200 miliona evra uložilo u izolaciju zgrada na nbg, uz moguću neku otplatu za razliku u računu. Ima li se neka predstava realnog učinka ovog toplovoda i hoće li grejati samo nbg? Ima li nekih među spojeva sa ostalim toplanama?
 
Pomenuta je veza i sa ostalim toplanama. Inace cifra u tekstu je okvirna ranije pominjana da se prikaze red velicina i ustede koje bi se mogle ostvariti pa cak i sa nesto visom investicijom.
 
Bila bi velika stvar ako bi ovo profunkcionisalo. I to nadam se, sto pre.
 
Ma samo su ih sklonili da ih neko ne pokrade imas li ideju gdje su ih stavili
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh