Оно што је сигурно боље у Централ гардену су пространи улази и положај лифтова, за које бих исто тако рекао да су нешто већи. На свим спратовима су лифтови одвојени од ходника са становима, степениште још више, за разлику од Веста, где је све уједно. Допадају ми се више и прозори, који су с унутрашње стране обложени дрветом, док је у Весту све метал, а он делује хладније.
Када је реч о врсти блока и дворишту, за густо градско ткиво с високим зградама и уским улицама около, без двоумљења сматрам да је затворено унутрашње двориште одлично решење. Улази су тако двоструко заштићени, а с уличне стране су продавнице, кафићи, пекаре и пословне канцеларије. За малу дечицу је унутрашње двориште веома погодно - издвојено, чисто, заштићено (од пролазника, буке, прашине, прљавштине и отпадака), са стазама, клупама, светиљкама и малим игралиштем - довољно је пространо, и не морате да идете нигде ван блока.
За разлику од тога, за Вест је погодније подражавање градских улица у центру, јер тамо (тако је за сада, бар) нико сем станара и њихових гостију не пролази, па, сем рампи за кола, обезбеђења и камера, нема потребе за већим нивоом заштите.
Угао Далматинске и Станоја Главаша:
Лепо би било да, уместо слике дрвета, ставе понеку крупнију биљку у улазни хол, има више него довољно места:
Све у свему, овај стандард становања је, када је реч о стамбеним зградама, нов и виши од просечног у Србији, што је јако добро за подизање општег стандарда и културе становања. Знам за пример једног пословног човека из Немачке, представника велике и успешне фирме, који је, видевши градилишта и незавршене улице и насеље около, био непријатно изненађен станом у Резиденсима у БнВ. Кад је установио да у Резиденсима има оно што му је потребно (портир на улазу, гаража, обезбеђење, теретана, базен, издигнута тераса са зеленилом само за станаре, шеталиште и бициклистичка стаза дуж реке) постао је задовољан јер "ту има све".
Градилиште у близини у улици Кнеза Данила, лепо је видети таблу која одражава добар осећај за језик и културу: