Cene nekretnina

[Gornjograđanin]

Nova Galenika za 700 evra. Ma, da.

Ma, to se misli na ove nove zgrade za državne službenike, vojsku i ostale, koje realno i ne pripadaju naselju Galenika, već su celina za sebe, Ali, svi mi koji smo tuda svakodnevno prolazili dok su te zgrade građene, znamo kakav je (ne)kvalitet gradnje u pitanju, a i svi stanovnici tog gornjeg dela Zemuna znaju koliko je lokacija tih zgrada zapravo loša, zbog buke od saobraćaja, nedostatka bilo kakvih sadržaja, zelenila i jezivih gužvi u saobraćaju u špicu. A i nije prijatno, posebno za žensku čeljad, da se uveče uz to naselje šetaju same, jer sve vrvi od nasrtljivih stranih radnika, prevashodno Turaka i Kineza.

 

[vradovic]

Opet manipulacija.
Obmanjujuce je reci promet porastao 27,5%, a svo vreme ovde se broji koliko je stanova prodato.

U izvestaju je maglovito predstavljena prodaja stanova od 1,09 milijardi evra bez informacije da li je bilo rasta ili pada u vrednosti i pre svega broju transakcija.

Ccc je dobro primetio, 27,5% u pitanju je prodata vrednost i to NEKRETNINA, a ne stanova.

Vrednost prodaje = broj transakcija x prosecan br. m2 po transakciji x prosecna cena po m2 (pod uticajem i od vrste nekretnine)

U tekstu kazu da je broj transakcija porastao 1% i to je cifra koju si trebao na sva zvona da oglasis, sa napomonom da su u pitanju nekretnine, a ne stanovi.

Znamo da su cene 2022 na 2021 znacajno porasle, pa najveci deo rasta prodate vrednosti potice odatle.

Moguce da je i prosecan br. m2 po transakciji nesto porastao, a i da se struktura vrsta nekretnina promenila.

Toliko o vasim cinjenicama, koje sve entuzijasticnije potencirate

- - - - - - - - -
Zbog trenutne makroekonomije:
1) cene uskoro padaju
2) ako se to ne desi, onda isplivava na povrsinu korupcija...

Ja i dalje mislim da ta terminologija porastao promet je relativno ok. Mozda nije najpreciznija ali se definitivno odnosi na to da je kolicina novca sa kojom su kupljene nekretnine porasla za 27.5% sto je za mene iskreno neverovatan rezultat.

Sto prakticno govori sve vise kapitala ulazi u nekretnine u Srbiji! Ne razumem zasto imas potrebu da umanjujes ovako veliku vest?

Takodje ja nikad nisam ni napisao stanova jer se svakako odnosi na sve nekretnine.

Ono sto se po meni desava ljudi salju sami sebi novac iz inostranstva ili direktno placaju vlasnicima i kupuju nekretnine po Srbiji. Dolar je jak i samim tim cene nekretnina u Srbiji su veoma primamljive.

Za sada nema ni jedna naznaka o padu cena a kada bude ja cu je svakako objaviti ako budem prvi video. Ono sto se desava trenutno je da trziste hvata zalet.

@Tin
Ono tvoje 1% se odnosi na broj prodatih nekretnina. Pa ko je lud da sad prodaje kad je trend pakao. Upravo zato sto je malo prodaja cene tako vrtoglavo rastu i sve vise novca mora da ulazi na trziste nekretnina.

@Tin
Mislim da su svi razumeli izvestaj RGZ-a osim tebe. Kad su videli rezultate muk na ovoj temi u neverici su. Sad ocekujem osporavanje rezultata da krene.

Evo jos jednog teksta na istu temu (malo
doradjeno)

Broj ugovora sličan, a promet na tržištu nekretnina veći za 27 odsto

Broj kupoprodajnih ugovora porastao je za jedan odsto na godišnjem nivou.

rs.bloombergadria.com

 

[Ljuba82]

Uopšte me ne raduje rezultat, u stvari ništa mi se ne sviđa iako me direktno ne kači, znači da su ljudi spremni da daju veći novac, a promet ostaje isti, van ekonomske logike i ulazi sigurno dosta u psihološke strahove od inflacije, kraha sistema itd. Tačno je ogroman uticaj ljudi spolja koji su otpali zbog cena na tim tržištima i sad gomilaju i koncentrišu kapital ovde! Sam znam ljude koji su ogroman novac ubacili, a pre takvih tendencija nije bilo. Sve će to imati dalekosežne demografske posledice. Takođe nemam nikakve sumnje da će za neko vreme kad prođe bum, fiskalna politika obuhvatiti te koji imaju po 10+ stanova, neće imati odakle da se zahvati jednostavno.

Na kraju, vidim da ovaj štab koji navija za krah iz sopstvenih interesa nije baš jedinstven, neki pričaju da se ubacuju već oprane pare, neki da se tako peru. Zamolio bih nekoga da mi podrobno, ali baš podrobno objasni na koji to način to utiče na povećanje cena i zašto baš u beton? Imamo globalni fenomen opšteg skoka izazvan ekspanzivnom monetarnom politikom (procentualno ne mnogo više nego u svetu, ali nemamo ni mnogo drugih opcija da se parkira novac), imamo distorziju zbog nenormalne intervencije i sad imamo taj proces trazenja cena, za koji lično verujem da sada već psihološki prelazi u balon. Smehotresna reakcija država i kamatne stope na sve to dodatno podgrevaju sumnje da nisu baš zainteresovane da zaustave, odnosno da ne mogu da se ne bi sve urušilo, samo da kontrolišu da se ne otrgnu stvari kontroli.

Kako ja vidim stvari, trenutna situacija pogoduje investitorima da povećaju ponudu i to vidimo masovno, na svakom koraku gradilišta, pa me zaista zanima ekonomsko objašnjenje ako bi neko bio ljubazan. Zašto novogradnja na kraju? Nije moglo sve da ode u starogradnju i još veće pumpanje? Po meni je ponuda tu zavisna promenljiva od cene, ne obrnuto. Cena je egzogena varijabla na koju je najviše uticala monetarna politika i psihologija masa koja u takvim okolnostima podstiče tražnju.

 

[zoranp]

Brojevi sklopljenih ugovora po opstinama im se ne poklapaju sa brojevima iz javnog uvida, za stanove iskljucivo. Da li onda ima ikakvog smisla gledati javni uvid u registar cena? Ok, ako je ovo tacno, svaka cast... Necu vise da razmisljam o kupovini stana u Bg, ima i drugih lepih stvari za potrositi novac... Beogradjani vise ne kupuju u Bg.

Ne poklapa se njima nista ne samo broj sklopljenih ugovora.Uskoro mozes ocekivati i vece manipulacije raznim podacima koji se segmentno izvlace iz cele slike i proizvoljno tumace na individualan nacin a sve u cilju - raste cena , povecan promet , ide ko alva.
Situacija je u realnosti drugacija i sve sto su bucniji u komentarima znaj da je situacija gora, slabiji promet , manje novca i nize cene,
U prilog tome je
1. Pad cene gvozdja ,bakra , aluminijuma ,gradje .Gvozdje se vratilo na prepandemiski nivo.

Acier, Cours Acier HR - Prix, Cotation, Bourse NYMEX - Boursorama

Suivez le cours de l'Acier HR en direct sur Boursorama: historique de la cotation sur NYMEX, actualités, graphique, analyses et informations boursières

www.boursorama.com

2.Povecane kamate na stambene kredite

Šoškić za Euronews Srbija: Očekujem dalji rast kamata na kredite, inflacija nije ni prolazna, ni bezazlena, niti mala

Tempo rasta kamata će zavisiti od odluke Evropske centralne banke (ECB) i od toga kada će krenuti sa nešto većom restriktivnom politikom

www.euronews.rs

3.Smanjen promet u Julu sto se moze videti po podacima na sajtu RGZ za svaku opstinu ponaosob.

Јавни увид у регистар цена непокретности • Републички геодетски завод

4.Pad prometa nekretnina u Americi i Evropi i blagi pad cena...
5. Price o Australijancima koji imaju interesovanje za nase nekretnine zbog kovida , masovni dolazak Rusa i Ukrajinaca zbog rata , dolazak Madjara i Amerikanaca jer su im valute ojacale pa mogu da kupe dosta toga , privremenih vozaca iz Bangladesa , Tajvanaca koji su puni para i beze glavom bez obzira od Kineza ....
mozes da svrstas u grupu bajki i basni kao sto su tri praseta i princeza na zrnu graska.

 

[crveni karton]

Kaze strucnjak

BEOGRAĐANI VIŠE NE KUPUJU STANOVE! NOVI TREND ZAVLADAO Stručnjak za nekretnine objasnila: ODLUČUJU SE ZA OVO PRE NEGO ZA STAN

Stručnjak za nekretnine Davorka Tasić otkrila je gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije da se Beograđani pre odlučuju za kupovinu oranica nego stanova.

www.kurir.rs

 

[mariks]

Mene zanima procenat tih "Beogradjana" pošto je to izgleda neka izdvojena klasa, koji kupuju stanove i oranice tj koliko tih Beogradjana ima više od jednog stana i da li su oni uzrok ili rešenje problema. A mogu i zagovarači kataklizme da napišu koliko imaju stanova.

Stvar je jednostavna, uvesti extra poreze na više od jednog stana pa da vidiš kako cene padaju. Skoro pričam sa jednim kolegom baš o stanovima, kaže kod njega u komšiluku sve automobili 5-10k evra, a kada malo dublje zadjes u "tematiku" vidiš da svako od tih "Beogradjana" ima po 2-3 stana.

al IT-evci koje ja znam nemaju za kupovinu u kesu, a da uzimaju kredit kad euribor divljacki skace, to ne zele.

IT-evci koje Ja znam su svi kupili stanove 2018-2020. Srećom nisu čekali proročanstvo. Ali eto ne znam nikoga ko sada planira da kupi stan pa da čujem njegovo mišljenje.

 

[marketwatcher]

Evo celog izvestaja. Par zapazanja:

- Promet (obim novcanih sredstava) nekretnina u toku kvartala porastao na 2,0 milijarde sa 1,5 milijarde godinu dana ranije (+27%);
- Od toga promet stanova porastao na 1,1 sa 0,9 (+26%), a promet stanova u Beogradu porastao na 712 sa 557 miliona (+28%);
- S obzirom da je rast broja transakcija minimalan (oko 1% ukupno, 4% stanovi), to znaci da su cene za godinu dana porasle oko 24%;
- Ono sto je na prvi pogled malo zbunjujuce je da se ni na jednoj opstini pojedinacno ne vidi toliki ili veci skok cena (najveci rast su imale cene u novogradnji na Paliluli i Rakovici, 24%, sve ostale opstine i starogradnje ispod toga), a na vecini opstina se vidi znatno manji rast (Stari grad starogradnja +11%, novogradnja +17%, Savski venac starogradnja +19%, novogradnja +17%, Vracar starogradnja +11%, novogradnja +13%, itd.);
- Razlog je verovatno taj da je porastao udeo najskupljih opstina: promet u novogradnji na Savskom vencu +42%, na Starom gradu i u starogradnji i u novogradnji +35%, u novogradnji na Novom Beogradu +136%;
- To s druge strane znaci da pada udeo i broj transakcija u jeftinijim opstinama;
- Inace Savski venac (Beograd na vodi) sam cini oko 15% prometa stanova u Beogradu i oko 10% prometa stanova u Srbiji;
- Udeo kupovina iz kredita na minimumu od 2018: prvi kvartal 2021 - 38%, drugi kvartal - 35%, drugi kvartal 2022 - 27%;
- Jos jedan kuriozitet: promet poslovnog prostora u Beogradu porastao za 110%, stambenih objekata za 50%, promet garaza za cak 60%.

 

[StevanHN]

Uopšte me ne raduje rezultat, u stvari ništa mi se ne sviđa iako me direktno ne kači, znači da su ljudi spremni da daju veći novac, a promet ostaje isti, van ekonomske logike i ulazi sigurno dosta u psihološke strahove od inflacije, kraha sistema itd. Tačno je ogroman uticaj ljudi spolja koji su otpali zbog cena na tim tržištima i sad gomilaju i koncentrišu kapital ovde! Sam znam ljude koji su ogroman novac ubacili, a pre takvih tendencija nije bilo. Sve će to imati dalekosežne demografske posledice. Takođe nemam nikakve sumnje da će za neko vreme kad prođe bum, fiskalna politika obuhvatiti te koji imaju po 10+ stanova, neće imati odakle da se zahvati jednostavno.

Na kraju, vidim da ovaj štab koji navija za krah iz sopstvenih interesa nije baš jedinstven, neki pričaju da se ubacuju već oprane pare, neki da se tako peru. Zamolio bih nekoga da mi podrobno, ali baš podrobno objasni na koji to način to utiče na povećanje cena i zašto baš u beton? Imamo globalni fenomen opšteg skoka izazvan ekspanzivnom monetarnom politikom (procentualno ne mnogo više nego u svetu, ali nemamo ni mnogo drugih opcija da se parkira novac), imamo distorziju zbog nenormalne intervencije i sad imamo taj proces trazenja cena, za koji lično verujem da sada već psihološki prelazi u balon. Smehotresna reakcija država i kamatne stope na sve to dodatno podgrevaju sumnje da nisu baš zainteresovane da zaustave, odnosno da ne mogu da se ne bi sve urušilo, samo da kontrolišu da se ne otrgnu stvari kontroli.

Kako ja vidim stvari, trenutna situacija pogoduje investitorima da povećaju ponudu i to vidimo masovno, na svakom koraku gradilišta, pa me zaista zanima ekonomsko objašnjenje ako bi neko bio ljubazan. Zašto novogradnja na kraju? Nije moglo sve da ode u starogradnju i još veće pumpanje? Po meni je ponuda tu zavisna promenljiva od cene, ne obrnuto. Cena je egzogena varijabla na koju je najviše uticala monetarna politika i psihologija masa koja u takvim okolnostima podstiče tražnju.

Odlično si primjetio da je ponuda pa i sama izgradnja novogradnje posljedično zavisna trenutnim cijenama na tržištu, a ne obrnuto. Kada su cijene visoke, investitori više navale i više grade i tu se onda desi paradoks da ta povećana ponuda nema za posljedicu smanjenje cijene nego je ista upravo posljedica velikih cijena. Investitori su prilikom planiranja već ukalkulisali da će prodati po toj i toj visokoj cijeni. Eventualno visočijoj, ali nikako nižoj. Zato je i cjenkanje za novogradnju jako teško gotovo nemoguće.
To je sve radi osnovnog problema ŠTO NEMA DOBRIH STANOVA. Jako su rjetki. I kada se pojave odma se prodaju. Čak i po ovim basnoslovnim cijenama. Dobri stanovi rijetko dočekaju i da dodju do oglasa.

 

[StevanHN]

Evo celog izvestaja. Par zapazanja:

- Promet (obim novcanih sredstava) nekretnina u toku kvartala porastao na 2,0 milijarde sa 1,5 milijarde godinu dana ranije (+27%);
- Od toga promet stanova porastao na 1,1 sa 0,9 (+26%), a promet stanova u Beogradu porastao na 712 sa 557 miliona (+28%);
- S obzirom da je rast broja transakcija minimalan (oko 1% ukupno, 4% stanovi), to znaci da su cene za godinu dana porasle oko 24%;
- Ono sto je na prvi pogled malo zbunjujuce je da se ni na jednoj opstini pojedinacno ne vidi toliki ili veci skok cena (najveci rast su imale cene u novogradnji na Paliluli i Rakovici, 24%, sve ostale opstine i starogradnje ispod toga), a na vecini opstina se vidi znatno manji rast (Stari grad starogradnja +11%, novogradnja +17%, Savski venac starogradnja +19%, novogradnja +17%, Vracar starogradnja +11%, novogradnja +13%, itd.);
- Razlog je verovatno taj da je porastao udeo najskupljih opstina: promet u novogradnji na Savskom vencu +42%, na Starom gradu i u starogradnji i u novogradnji +35%, u novogradnji na Novom Beogradu +136%;
- To s druge strane znaci da pada udeo i broj transakcija u jeftinijim opstinama;
- Inace Savski venac (Beograd na vodi) sam cini oko 15% prometa stanova u Beogradu i oko 10% prometa stanova u Srbiji;
- Udeo kupovina iz kredita na minimumu od 2018: prvi kvartal 2021 - 38%, drugi kvartal - 35%, drugi kvartal 2022 - 27%;
- Jos jedan kuriozitet: promet poslovnog prostora u Beogradu porastao za 110%, stambenih objekata za 50%, promet garaza za cak 60%.

Jel' to ukratko znači da se najviše prometuju najskuplji stanovi i to upravo oni kojima je najviše porasla cijena?
Porast prometa garaža mene navodi na zaključak da dosta kupovina nisu drugi, treći, pedeseti stan, nego prvi - rješavanje stambenog pitanja.

 

[Wolf]

3.Smanjen promet u Julu sto se moze videti po podacima na sajtu RGZ za svaku opstinu ponaosob.

Sto se prometa u julu tice, jos uvek nisu uneti svi podaci, obicno se kasni nekih mesec dana sa unosima. Za sada fali dosta datuma za pojedine opstine (Zemun, Nbg), tako da je broj daleko od konacnog. Svakako ne treba ocekivati neki veci pad broja prometa odmah u junu i julu, jer je veliki broj stanova kaparisan ranije, a ugovor se potpisuje sada.

Sa druge strane ono sto je vidljivo, jeste ozbiljan pad kreditnih kupaca, na sta su pojedini ovde ukazivali kada je receno da je "prodaja stala". Cak su i agenti za nekretnine izjavljivali isto za medije. Jednostavno, sve vise kreditnih kupaca biva istisnuto visokim cenama kvadrata.

Ako nekoga zanima trend rasta broja prometa stanova u Beogradu, a ne vrednosti prometa, on kvartalno za poslednja 4 kvartala izgleda ovako:
Q3 2020 -> Q3 2021
4146 -> 4687 13,05%

Q4 2020 -> Q4 2021
4433 -> 4851 9,43%

Q1 2021 -> Q1 2022
4127 -> 4427 7,27%

Q2 2021 -> Q2 2022
5071 -> 5246 3,45%

 

[Wolf]

Jel' to ukratko znači da se najviše prometuju najskuplji stanovi i to upravo oni kojima je najviše porasla cijena?
Porast prometa garaža mene navodi na zaključak da dosta kupovina nisu drugi, treći, pedeseti stan, nego prvi - rješavanje stambenog pitanja.

To ukratko znaci bas to, odnosno - "Bogati se bogate,...". Njima inflacija pogoduje, jer kao sto vec neko rece, kad god se istampa novca preko mere prvo zavrsi kod njih. Ostali ne mogu vise ni na kredit da kupe.
Porast prometa garaza mene navodi na zakljucak da dosta ljudi sa sitnom stednjom kupuje garaze da bi se sacuvalo od inflacije, jer za stan vise nemaju.

Vise ljudi koji kupuju prvi stan da bi resili stambeno pitanje i povecanje broja i vrednosti prometa najskupljih stanova, dok su jeftiniji u padu, nikako ne idu zajedno.

 

[zoranp]

Odlično si primjetio da je ponuda pa i sama izgradnja novogradnje posljedično zavisna trenutnim cijenama na tržištu, a ne obrnuto. Kada su cijene visoke, investitori više navale i više grade i tu se onda desi paradoks da ta povećana ponuda nema za posljedicu smanjenje cijene nego je ista upravo posljedica velikih cijena. Investitori su prilikom planiranja već ukalkulisali da će prodati po toj i toj visokoj cijeni. Eventualno visočijoj, ali nikako nižoj. Zato je i cjenkanje za novogradnju jako teško gotovo nemoguće.
To je sve radi osnovnog problema ŠTO NEMA DOBRIH STANOVA. Jako su rjetki. I kada se pojave odma se prodaju. Čak i po ovim basnoslovnim cijenama. Dobri stanovi rijetko dočekaju i da dodju do oglasa.

Te Srpso-Crnogorske paradokse kratkog daha i veka smo rezimirali jos devedesetih a i nemogucnost uticaja svetskih tokova i tendecija na Srpsko -mikro trziste.

 

[svajcika]

 

[chiller]

Opao broj građevinskih dozvola u Srbiji​

U junu izdato 2.187 građevinskih dozvola
Pad u odnosu na isti period prošle godine iznosi 9,7 odsto
Prijavljena je izgradnja 3.629 stanova

Podsetimo, prošle nedelje pomenuti zavod izvestio je i o vrednosti građevinskih radova izvedenih u našoj zemlji. Ona je, u tekućim cenama, porasla u drugom kvartalu 8,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, kada se stvar posmatra iz perspektive stalnih cena, uočava se pad od 8,8 odsto.

Zvanična statistika zapravo pokazuje da je građevinska industrija tokom drugog tromesečja doživela realan pad i da je inflacija ta koja je dovela do navedenog, nominalnog rasta vrednosti. Realni pad je veći u odnosu na prvi kvartal tekuće godine, kada je iznosio 5,9 odsto.

Opao broj građevinskih dozvola u Srbiji

U Srbiji je u junu 2022. izdato 2.187 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

rs.bloombergadria.com

 

[Pavle]

Zdravo, pratim ovaj forum vec duze vreme ali sam se tek sad registrovao jer sam hteo da podelim moje iskustvo. Trazim stan aktivno vec 2 meseca ali sam i pre toga pratio oglase mozda od pocetka 2022 godine. Uglavnom cene su rasle jer ocigledno da se stanovi kupuju, mozda ne onom dinamikom koja je u medijima ali definitivno potraznja je veca. Takodje treba imati na umu nekog ko stvarno zeli da proda stan a ne neko ko prodaje metodom ako prodje prodje jer mi se par puta desavalo da dam ponudu %5 nizu od trazene i da prodavac odbije a evo i posle 2 meseca oglas jos uvek je aktuelan. Pretezno sam gledao nbg i ovo je ono sto sam do sada doziveo. Novogradnja na nbg ne postoji, sve sto je izgradjeno je 90% je prodato odavno ostali su penthause ili neki stanovi na losim pozicijama, dok ono sto je u izgradnji trenutno je daleko od zavrsetka bar jos 2,3 godine (na gradnja.rs postoji odlicna interaktivna mapa gradilista u Srbiji). Tako da za nekog ko hoce relativno brzo da resi stambeno pitanje novogradnja na nbg otpada. Sto se tice starogradnje ponuda postoji ali je veoma losa uglavnom se prodaju stanovi koji kao da niko nikad nije ziveo u njima od kad su izgradjeni ali zbog smanjenog izbora normalnih stanova cene su naravno prenaduvane. Na primer blok 70 starogradnja se ceni od 2300e do 2700e dok preko puta novogradnja petica koju gradi GDS cena je pocetna 2670e+pdv (do marta ove godine 2540e+pdv). Tako da mislim da se trenutno napravio neki prazan prostor u nedostatku stanova izazvan pandemijom i inflacijom, itd... gde je novac ulozen iz straha od vece inflacije ili cega god.. u stanove. Cim je potraznja veca od kvalitetne ponude cena ide gore pa samim tim i dolazi do apsurda gde neko ceni spajz od 16kv kao stan za 5000e po kvadratu. Npr. u mom slucaju mogao bih da kupim stan od recimo 65kv starogradnja na nbg. ali mi zdrav razum ne dozvoljava da platim nesto sto realno i nema toliku vrednost jer se do novca ne dolazi lako i veoma je tesko pronaci pristojan stan u starogradnji po normalnoj ceni. Cena gradjevinskog materijala utice na novogradnju ali nikako ne bi smela da utice na useljive stanove i zavrsene projekte, vec na cene onih koji su tek u izgradnji (pocetak recimo 2022. god) gde materijal jos nije obezbedjen ali naravno da je dobar izgovor za povecanje cena. Sto se tice kriminala i pranja para(sto verujem da postoji) ne verujem da utice na cene nekretnina generalno jer u proteklom periodu svako jo je imamo viska para se ulozio u nekretnine. Kes kupaca ne veruje da ima toliko koliko je u medijima zastupljeno jer ako neko kupi za kes stan onda ce taj neko ko je prodao da mozda kupi 1 ili 2 stana sto znaci da na jednog kes kupca sigurno dolazi 1 ili 2 kes kupaca jer neko ko proda stan ne verujem da ce da ulozi u btc ili belex. Da li ce cene nekretnina da padaju, pa verovatno ne zbog same inflacije i mislim da generalno moze da se desi neki lokalni minimum u cenama ali generalno bice samo skuplje jer koliko toliko plate prate inflaciju (na inflaciju od 50% dobijes 10% povecanje plate, malo li je?). U narednom periodu ocekujem mozda stagnaciju neko kratko vreme dok se ne naviknemo na novu normalnost. Desice se ono sto se i u vecim gradovima desava, ko ne moze da priusti stan pomirice se s time da ostane podstanar dok onaj ko ne moze da ostane podstanar ce otici u inostranstvo ili u unutrasnjost dok ce beogradska elita da uziva na BGH2O ili Novom Dorcolu a srednja klasa da zivi dok joj troskovi zivota to omogucuju u vecim gradovima. Sto se tice gore pomenute analiza da je obrt 2,0 milijarde u drugom kvartalu to je i ocekivano jer je cena nekretnina skocila i prodaja je tada bila na vrhuncu. Pitanje je sad da li ce i dalje da nastavi ovaj bull run sa nekretninama jer smo poceli da realno da osecamo inflaciju a mozda cemo jos vise da osecamo poskupljenja na jesen. I da zakljucim moje neko misljenje je da nece doci do nikakvog pucanja balona ili bescenja stanova vec mozda eventualno do nekog zastoja koji moze da rezultira eventualno stagnacijom cena ili blagog pada(max 5%) u nekom kratkom periodu do ponovnog povecanja.

 

[marketwatcher]

Sto se prometa u julu tice, jos uvek nisu uneti svi podaci, obicno se kasni nekih mesec dana sa unosima. Za sada fali dosta datuma za pojedine opstine (Zemun, Nbg), tako da je broj daleko od konacnog. Svakako ne treba ocekivati neki veci pad broja prometa odmah u junu i julu, jer je veliki broj stanova kaparisan ranije, a ugovor se potpisuje sada.

Sa druge strane ono sto je vidljivo, jeste ozbiljan pad kreditnih kupaca, na sta su pojedini ovde ukazivali kada je receno da je "prodaja stala". Cak su i agenti za nekretnine izjavljivali isto za medije. Jednostavno, sve vise kreditnih kupaca biva istisnuto visokim cenama kvadrata.

Ako nekoga zanima trend rasta broja prometa stanova u Beogradu, a ne vrednosti prometa, on kvartalno za poslednja 4 kvartala izgleda ovako:
Q3 2020 -> Q3 2021
4146 -> 4687 13,05%

Q4 2020 -> Q4 2021
4433 -> 4851 9,43%

Q1 2021 -> Q1 2022
4127 -> 4427 7,27%

Q2 2021 -> Q2 2022
5071 -> 5246 3,45%

Zanimljivo je analizirati kretanje broja transakcija po delovima grada:

- Broj transakcija u Q2 2022. van centra grada je u odnosu na Q2 2021. pao za 10%, dok je u centru (Stari grad, Savski venac, Vracar, Novi Beograd) porastao za 20%.
- Zanimljivo je i da je broj transakcija van centra grada manje-vise isti kao 2019, dok je u centru grada porastao za 50%.
- U novogradnji u centru je broj transakcija veci za trecinu nego prosle godine i vise nego udvostrucen u odnosu na 2019.

	Q2 2022 vs Q2 2021	Q2 2022 vs Q2 2019
Van centra	-9%	0%
Novogradnja van centra	-13%	-7%
Centar	+22%	+50%
Novogradnja u centru	+36%	+116%

Sto se tice cena:

	Starogradnja	Starogradnja	Novogradnja	Novogradnja
	Q2 2022 vs Q2 2021	Q2 2022 vs Q2 2019	Q2 2022 vs Q2 2021	Q2 2022 vs Q2 2019
Stari grad	+11%	+20%	+17%	+40%
Vracar	+11%	+37%	+13%	+21%
Savski venac	+19%	+37%	+17%	+24%
Novi Beograd	+17%	+39%	+12%	+14%
Ostale opstine	+17%	+38%	+6%	+30%

To ukratko znaci bas to, odnosno - "Bogati se bogate,...". Njima inflacija pogoduje, jer kao sto vec neko rece, kad god se istampa novca preko mere prvo zavrsi kod njih. Ostali ne mogu vise ni na kredit da kupe.
Porast prometa garaza mene navodi na zakljucak da dosta ljudi sa sitnom stednjom kupuje garaze da bi se sacuvalo od inflacije, jer za stan vise nemaju.

Vise ljudi koji kupuju prvi stan da bi resili stambeno pitanje i povecanje broja i vrednosti prometa najskupljih stanova, dok su jeftiniji u padu, nikako ne idu zajedno.

Sto se tice kredita zanimljivo je da:

- Promet stanova u Beogradu porastao sa 557 na 712 miliona;
- Istovremeno, udeo kupovina iz kredita u Beogradu pao sa 39% na 29%;
- Oko 47% prometa je starogradnja. Pretpostavka je da novac od prodaje starogradnje ostaje u stanovima;
- To znaci da je u Q2 ove godine u stanove ulozeno oko duplo vise novog kesa (oko 200 miliona) nego u istom periodu prosle godine (oko 100 miliona).

Jel' to ukratko znači da se najviše prometuju najskuplji stanovi i to upravo oni kojima je najviše porasla cijena?
Porast prometa garaža mene navodi na zaključak da dosta kupovina nisu drugi, treći, pedeseti stan, nego prvi - rješavanje stambenog pitanja.

Ne, najvise se i dalje prometuju jeftiniji stanovi, ali dok obim transakcija jeftinijih stanova opada, obim transakcija skupljih stanova raste - sto indikuje upravo suprotno, da se masovno radi o investicionim nekretninama a ne stanovima za zivot.

I ne, cene su najvise porasle u starogradnji a ne u novogradnji. Npr. vlasnici starogradnje na Novom Beogradu su u plusu 20% u odnosu na pre godinu dana, 40% u odnosu na pre tri godine i cak 70% u odnosu na 2014. (kada su cene bile na minimumu).

S druge strane, u poslednje tri godine cena kvadrata u Beogradu na vodi je porasla oko 20%, i to je zapravo gotovo stagnirala tri godine, da bi tek u poslednjem kvartalu prosecna cena porasla za oko 10% u odnosu na prvi kvartal, pretpostavljam zato sto su pustene u promet nove zgrade sa visim cenama kvadrata (Perla, King's Park, Queen's Park).

 

[StevanHN]

Zanimljivo je analizirati kretanje broja transakcija po delovima grada:

- Broj transakcija u Q2 2022. van centra grada je u odnosu na Q2 2021. pao za 10%, dok je u centru (Stari grad, Savski venac, Vracar, Novi Beograd) porastao za 20%.
- Zanimljivo je i da je broj transakcija van centra grada manje-vise isti kao 2019, dok je u centru grada porastao za 50%.
- U novogradnji u centru je broj transakcija veci za trecinu nego prosle godine i vise nego udvostrucen u odnosu na 2019.

	Q2 2022 vs Q2 2021	Q2 2022 vs Q2 2019
Van centra	-9%	0%
Novogradnja van centra	-13%	-7%
Centar	+22%	+50%
Novogradnja u centru	+36%	+116%

Sto se tice cena:

	Starogradnja	Starogradnja	Novogradnja	Novogradnja
	Q2 2022 vs Q2 2021	Q2 2022 vs Q2 2019	Q2 2022 vs Q2 2021	Q2 2022 vs Q2 2019
Stari grad	+11%	+20%	+17%	+40%
Vracar	+11%	+37%	+13%	+21%
Savski venac	+19%	+37%	+17%	+24%
Novi Beograd	+17%	+39%	+12%	+14%
Ostale opstine	+17%	+38%	+6%	+30%

Sto se tice kredita zanimljivo je da:

- Promet stanova u Beogradu porastao sa 557 na 712 miliona;
- Istovremeno, udeo kupovina iz kredita u Beogradu pao sa 39% na 29%;
- Oko 47% prometa je starogradnja. Pretpostavka je da novac od prodaje starogradnje ostaje u stanovima;
- To znaci da je u Q2 ove godine u stanove ulozeno oko duplo vise novog kesa (oko 200 miliona) nego u istom periodu prosle godine (oko 100 miliona).



Ne, najvise se i dalje prometuju jeftiniji stanovi, ali dok obim transakcija jeftinijih stanova opada, obim transakcija skupljih stanova raste - sto indikuje upravo suprotno, da se masovno radi o investicionim nekretninama a ne stanovima za zivot.

I ne, cene su najvise porasle u starogradnji a ne u novogradnji. Npr. vlasnici starogradnje na Novom Beogradu su u plusu 20% u odnosu na pre godinu dana, 40% u odnosu na pre tri godine i cak 70% u odnosu na 2014. (kada su cene bile na minimumu).

S druge strane, u poslednje tri godine cena kvadrata u Beogradu na vodi je porasla oko 20%, i to je zapravo gotovo stagnirala tri godine, da bi tek u poslednjem kvartalu prosecna cena porasla za oko 10% u odnosu na prvi kvartal, pretpostavljam zato sto su pustene u promet nove zgrade sa visim cenama kvadrata (Perla, King's Park, Queen's Park).

Više od 20 % je porasla cijena stanova U BG na vodi u posljednje 3 godine. Značajno više od 20 %.

 

[marketwatcher]

Više od 20 % je porasla cijena stanova U BG na vodi u posljednje 3 godine. Značajno više od 20 %.

Ne znam koji je izvor, ovo su zvanicni podaci:

	2019 Q1	2019 Q2	2020 Q1	2020 Q2	2021 Q1	2021 Q2	2022 Q1	2022 Q2
Savski venac novogradnja	2993	2950	3182	3087	3033	3120	3310	3650
Beograd na vodi			3299	3127	3157	3291	3357	3762
Kneza Milosa Residence			3160		3126
Stari grad novogradnja			2409	2607	2658	2784	3000	3122
Novi Dorcol			2760	2736	2754	2832	3130	3513
K District					2726	2586	2820	3002
Novi Beograd starogradnja	1409	1463	1521	1597	1729	1773	1935	2030

 

[mariks]

Porast prometa garaža mene navodi na zaključak da dosta kupovina nisu drugi, treći, pedeseti stan, nego prvi - rješavanje stambenog pitanja.

Ne, porast kupovine garaža je loš znak da su "investitori" sa viškom keša prešli sa stanova na garaže zbog velikih cena stanova, a tu su pomogli i objekti sa obaveznom kupovinom garažnih tj parking mesta.

 

[beli labud]

Porast kupovina garaža je čist znak da "investitori" mogu najbrže da povrate svoju investiciju uz najmanje moguće troškove (nema renoviranja, krečenja, polomljenog nameštaja, sanitarija itd).
Znači da su garaže izuzetno tražene!
To zašto je Zlatibor izbio na treće mesto odmah iza Beograda i Novog Sada je čist znak da "investitori" mogu najbrže da povrate svoju investiciju
Znači da su apartmani na Zlatiboru izuzetno traženi i da nedostaje dobrog smeštaja

Ovde na forumu je dosta zamagljeno i zakomplikovano sa politikom i kriminalom pa smo izgubili OSNOVE iz vida...ljudi kupuju da bi nešto zaradili, okrenuli itd. Ponuda-potražnja. Jednostavno rečeno tržište.

 

[chiller]

Nije ovde nista izgubljeno iz vida niti zamagljeno. Dokle god se prosecan gradjanin bori za krov nad glavom protiv "investitora" sa viskom para sa kojima ne znaju (ne umeju) sta bi dotle ce trziste biti bolesno a drustvo duboko ekonomski i socijalno podeljeno (ne samo kod nas). Obican gradjanin tu trku sa kapitalom ne moze da dobije pa biva prinudjen da vecno rentira od ovih sto kupuju stanove da bi zaradili. Tako bogatiji postaju bogatiji a siromasni siromasniji.

Primarna svrha stambene nekretnine je da se u njoj zivi a ne da se u njoj parkira kapital. Kada posecan stanovnik ne moze da kupi prosecnu nekretninu tu nesto nije normalno.

 

[vradovic]

Chiller - Welcome to Capitalism!
Za ovo smo se borili. Nije ideja da svako moze da ima stan kao u socijalizmu pa radio ne radio svira ti radio! Treba da imas na umu da smo mi jos uvek u tranziciji i da nije zavrseno do kraja sve dok se ne privatizuju telekom, edb, bolnice, skole i bude jos vise privatnika kapitalista/biznismena.

 

[chiller]

Super je sve to samo nije li malo bolesno normalizovati beskucnistvo kao sto je to postao slucaj u SAD? "Just don't look them in the eyes..." je savet koji sam dobio kada prolazim pored "homlesa" kada sam bio tamo.
Jel tome treba da tezimo?

 

[vradovic]

Tome smo tezili do 2000. godine. Trazili ste gledajte na delu!

Beskucnici su nus poiava kapitalizma (sto je i ocekivano). Da bi se desio toliki napredak (po svaku cenu) mora da bude po grbaci onih koji se najmanje snadju.

Nismo mi jos ni blizu pravog kapitalizma. Sve dok ne bude dosta pojedinaca sa privatnim avionima i hiljade beskucnika nismo ni blizu. Skole, bolnice i penzioni fond su kljuc za otkljucavanje pravog kapitalizma.

Na zalost zapadni kapitalizam i sistem vrednosti je samo surovija preraspodela drustva.

 

[niki]

Ne, porast kupovine garaža je loš znak da su "investitori" sa viškom keša prešli sa stanova na garaže zbog velikih cena stanova, a tu su pomogli i objekti sa obaveznom kupovinom garažnih tj parking mesta.

Jeli iko od vas probao da investiciono kupi garažu bez kupovine stan u novogradnji? To jedino ako se investitor oprostio od mozga, kako u danasnje vreme prodati stan bez garaže …