Šta je novo?

Cene nekretnina

A taj noviji je '93 godiste. 😀😀
Naravno da ce narod reci svoje. Pa i sada narod govori svoje. Cenu odredjuje svako ko ima nesto da ponudi, ako neko u kaludjerici izdaje stan za 800e, pitaj njega zasto oglasava tu cenu. Sam je odlucio za koliko zeli da iznajmi. Da ne moze, spustio bi.
Sanjaj o 1000e na top lokacijama, to nije bilo ni 90ih. A mislim da ni u Kijevu trenutno nije takva cena.
Te nekretnine i cene su samo za trgovce oruzjem , ministre i njihove zamenike ,strane spijune i ostale koji drpaju lovu Americke i Evropske „pomoci”tj. 0.00001 posto Ukrajinaca.
Ne mislis valjd ozbiljno da 99,999 posto stanovnika tog podrucja razmislja o kupovini ovih nekretnina sobzirom da u normalnim okolnostima imaju najnizi standard u Evropi.
Uostalom evo nekih prosecnih cena sa tog podrucja
20.700 eura
16.700 eura
37.300 eura
 
Poslednja izmena:
Ovo nije glavni grad, samo poslednji jeste. Ovo ti dodje kao kod nas Leskovac.
I kod nas su cene u Leskovcu iste.
Ja pricam o top lokacijama koje ocigledno nisu pale na ispod 1000e cak ni u ratnim uslovima. A kod nas ce kao pasti, pa to je neozbiljno.
 
Dezinformacija je da Srbi zbog inflacije beze iz kesh-a u nekretnine.

(naravno, ne iskljucuje izolovane slucajeve)

Stednja i dalje raste.

Sredina jula 2022. (vs. kraj 2021.):

•dinarska: 86,6 mlrd rsd (-17,6 mlrd rsd ~ -0,15 mlrd eur)
•devizna: 13,2 mlrd eur (+0,5 mlrd eur)
= dinarska+devizna ~ +0,35 mlrd eur


Deo dinarske u feb pretvoren u devize zbog rata (po NBS).

Dakle, ukupna (rsd+eur) stednja i dalje raste ~ +0,35 mlrd eur od dec. 2021.

 
koliko sam procenio prema podacima sa njihove baze, prodaja je pala 15-ak posto u odnosu na prvi kvartal. Cene su verovatno ostale iste ako nisu i porasle, teško je proceniti pošto od hakerskog napada ne radi aplikacija koja agregira podatke iz rgz baze.
A broj građevinskih dozvola raste. Ponuda će premašiti tražnju u narednim periodima samo pitanje je inflacije u evrozoni da se zaustavi 2023.
 
Dezinformacija je da Srbi zbog inflacije beze iz kesh-a u nekretnine.

(naravno, ne iskljucuje izolovane slucajeve)

Stednja i dalje raste.

Sredina jula 2022. (vs. kraj 2021.):

•dinarska: 86,6 mlrd rsd (-17,6 mlrd rsd ~ -0,15 mlrd eur)
•devizna: 13,2 mlrd eur (+0,5 mlrd eur)
= dinarska+devizna ~ +0,35 mlrd eur


Deo dinarske u feb pretvoren u devize zbog rata (po NBS).

Dakle, ukupna (rsd+eur) stednja i dalje raste ~ +0,35 mlrd eur od dec. 2021.

Ali raste i kolicina novca u opticaju.
Ako si imao npr milijardu evra viska novca u Srbiji, 500 miliona je ustedjevina u banci, a 500 miliona je islo u nekretnine.
Ako sada imas dve milijarde viska novca medju gradjanima, 600 miliona je u banci, a 1400 miliona je otislo u nekretnine. I tako ispada da je stednja povecana neznatno. A ulaganje u nekretnine 3x.
U ovom slucaju ljudi ipak beze od inflacije iako ustedjevina raste.

A i kada bi uracunao inflaciju, dans ima manje vrednosti na racunima nego u 2021.

Ja bih voleo da vidim ukupnu kolicinu viska novca u Srbiji po godinama, ne samo ustedjevinu, jer mislim da novca ima mnogo vise i da taj visak ide u nekretnine mnogo vise nego pre.
 
Ali raste i kolicina novca u opticaju.
Ako si imao npr milijardu evra viska novca u Srbiji, 500 miliona je ustedjevina u banci, a 500 miliona je islo u nekretnine.
Ako sada imas dve milijarde viska novca medju gradjanima, 600 miliona je u banci, a 1400 miliona je otislo u nekretnine. I tako ispada da je stednja povecana neznatno. A ulaganje u nekretnine 3x.
U ovom slucaju ljudi ipak beze od inflacije iako ustedjevina raste.

A i kada bi uracunao inflaciju, dans ima manje vrednosti na racunima nego u 2021.

Ja bih voleo da vidim ukupnu kolicinu viska novca u Srbiji po godinama, ne samo ustedjevinu, jer mislim da novca ima mnogo vise i da taj visak ide u nekretnine mnogo vise nego pre.
Sve se na kraju krajeva svodi na tvoje misljenje.
Daj bar neki izvor , podatak , pa makar on bio i od komsije , brata od tetkone zaove , laznog-narucenog novinskog izvestaja...
Za takav kompleksan zakljucak moras da imas gomilu podataka iz razlicitih izvora , nije dovoljno samo misljenje.
 
Sve se na kraju krajeva svodi na tvoje misljenje.
Daj bar neki izvor , podatak , pa makar on bio i od komsije , brata od tetkone zaove , laznog-narucenog novinskog izvestaja...
Za takav kompleksan zakljucak moras da imas gomilu podataka iz razlicitih izvora , nije dovoljno samo misljenje.
Pa evo ti podatak.
Nabolje se vidi po velicini budzeta Srbije.
Razlika je 200 milijardi dinara 2017 spram 2021.
Posto je budzet najvecim delom sacinjen od PDV-a koji je 20%, jasno je da je 200 milijardi dinara 20% od onoga sto se naslo u opticaju medju stanovnistvom.
Sto znaci da je oporezovano 1000 milirardi dinara vise u narodu nego ranije, to je oko 10 milijardi evra vise svake godine, a ustedjevina je narasla samo 0,5 milijardi evra. Gradjevina je narasla par milijardi za to vreme.

Prema tome meni je jasno da se od inflacije bezi u stanove.
 
Ta matematika bas i ne izgleda tako (zapravo, racunica je potpuno pogresna: niti su prihodi drzave u celini od PDV-a jer PDV cini ispod 50% prihoda drzave, niti je potrebno zakljucivati o rastu BDP-a iz nekih screenshotova o rastu budzeta jer su podaci o BDP-u direktno dostupni, niti je rast BDP-a jednak rastu stednje, ljudi zaradjuju vise i trose vise a stednja cini tek neki deo dohotka, itd.), a i zakljucak je, iako nekim delom tacan, u celini pogresan.

Podatke o BDP-u, zaradama, kreditima, stednji imate na sajtu NBS.

- U poslednjih pet godina BDP je realno porastao 20%.
- U istom periodu prosecna neto zarada je nominalno porasla 47%. prosecno oko 10% godisnje. Broj zaposlenih je porastao za 14%.
- Depoziti stanovnistva su u poslednjih pet godina porasli 56%, takodje prosecno oko 10% godisnje.
- Stambeni krediti su u poslednjih pet godina takodje porasli 56%, i to u poslednje tri godine: 2020 - 11%, 2021 - 16%, 2022 - 14%.
- Ukupan promet nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine iznosio je: 2019 - 4,1 mlrd., 2020 - 4,2 mlrd. (+2%), 2021 - 6,1 mlrd. (+47%) Ukupan promet je od 2017. udvostrucen.
- Cene nekretnina u centru Beograda i Novom Beogradu su u istom periodu porasle za oko 45%, u rasponu 30-60% (novogradnja Savski venac +30%, starogradnja Novi Beograd +60%).
- S druge strane, van centra Beograda cene su rasle i po 20% samo u poslednjih godinu dana (Palilula, Cukarica, Rakovica; Novi Sad, Nis).
- Potrosacke cene su rasle oko 2% godisnje izmedju 2017. i 2021, a u poslednjih godinu dana 12%, ukupno 22%.

Dakle:

- Depoziti stanovnistva rastu jednakom brzinom ili brze nego zarade, tako da nema dokaza o tome kako "narod bezi iz stednje u nekretnine". To je naravno besmislica pre svega jer je prosecan iznos stednje po stanovniku jako nizak i ljudi nemaju sa cime da pobegnu u nekretnine ni da zele.
- Istom brzinom rastu i stambeni krediti, tako da "narod" (onaj deo koji uopste moze da priusti da kupi stan) kupuje stanove iz kredita u istoj proporciji kao i pre.
- Uprkos izuzetno visokoj opstoj inflaciji u poslednjih godinu dana, nekretnine su za pet godina poskupele vise nego duplo brze od potrosackih cena, tako da je teza "bezanju u nekretnine od inflacije" takodje nategnuta.
- Narocito je simptomaticno da je promet nekretnina samo u 2021. porastao za blizu 50%.

Ono sto je istina jeste da:

- Mali broj ljudi koji imaju visok dohodak i ustedjevinu kupuju poslednjih godina nekretnine pre nego da novac drze u banci jer su kamatne stope na stednju bile godinama jako niske - a ne zato sto je visoka inflacija. Inflacija je pocela da divlja tek u poslednjih godinu dana, nakon sto su pre toga vec izdivljale cene nekretnina, a ne obrnuto.
- Paralelno, mali broj ljudi koji imaju visok dohodak je poceo da kupuje relativno skupe ("lux") nekretnine, bilo iz ustedjevine ili na kredit, sto je takodje doprinelo ukupnom rastu cena.
- To je generisalo jedan self-reinforcing feedback loop: traznja za nekretninama raste -> cene rastu -> traznja raste jos vise. Medjutim, kao i sve pojave tog tipa, takav oblik traznje je sklon overshootingu, a zatim sledi korekcija.
- Uz sve to, opsta poplava novca u 2021. je generisala ogroman rast traznje u poslednjih godinu dana. Ta opsta poplava novca je ubrzo rezultirala opstom inflacijom.
- Dakle, ceo rast nekretnina u poslednjih par godina je motivisan niskim kamatama (godinama) i ogromnim stampanjem novca (poslednje dve godine), a ne nekim intrinzicnim kvalitetom nekretnina kao vrste ulaganja. Buduca isplativost zavisi od istih parametara, a koliko vidimo, to vreme je zavrseno. Cak i da nije, cene nekretnina su sirom sveta dostigle vrtoglave nivoe, tako da bi rast svakako morao biti usporen i stope rasta iz prethodnih par godina irelevantne za nove ulagace.
- Kao sto je vec vise puta receno: "The positive effect of 'having more money' benefits the producer of money and those getting it first; while the negative effects impact the latecomers."
- Dakle, za onoga ko je investirao na pocetku rasta to se isplatilo, za onog ko bi investirao sada - nisam siguran. Signali sa razvijenih trzista ukazuju da je tamo vec nastupila korekcija. Kod nas, kao sto znamo iz podataka iz katastra, jos nije, ali treba pratiti razvoj u drugoj polovini godine. Kao sto je vec vise puta receno, isto je bilo i 2008 - cene u Beogradu su rasle jos neko vreme usporenim tempom, iako su u svetu vec padale.
- Ako cene u narednih godinu dana budu pale 10%, nema sumnje da se svima koji sada zele da kupe bilo stan za zivot bilo investicionu nekretninu isplati da sacekaju, jer su rente bar duplo manje od toga. Da ne pricamo o scenariju pada od 25% i vise, kao nakon 2008. Pitanje je jedino da li ce cene padati, koliko i koliko brzo.
 
Poslednja izmena:
Pa evo ti podatak.
Nabolje se vidi po velicini budzeta Srbije.
Razlika je 200 milijardi dinara 2017 spram 2021.
Posto je budzet najvecim delom sacinjen od PDV-a koji je 20%, jasno je da je 200 milijardi dinara 20% od onoga sto se naslo u opticaju medju stanovnistvom.
Sto znaci da je oporezovano 1000 milirardi dinara vise u narodu nego ranije, to je oko 10 milijardi evra vise svake godine, a ustedjevina je narasla samo 0,5 milijardi evra. Gradjevina je narasla par milijardi za to vreme.

Prema tome meni je jasno da se od inflacije bezi u stanove.
Ofrlje se ovde iznose poluzaključci.
1. Koliko je plaćeno za održavanje kursa?
2. Koliko je porasla zaduženost na taj rast?
3. U koju privrednu granu je investiciono uložen novac i u proizvodnju čega?
4. Koja dodata vrednost se stvara i u kojoj privrednoj grani?
5. Gde se vidi u navedenom da rastu prihodi od Pdv-a?
 
- Mali broj ljudi koji imaju visok dohodak i ustedjevinu kupuju poslednjih godina nekretnine pre nego da novac drze u banci jer su kamatne stope na stednju bile godinama jako niske - a ne zato sto je visoka inflacija. Inflacija je pocela da divlja tek u poslednjih godinu dana, nakon sto su pre toga vec izdivljale cene nekretnina, a ne obrnuto.
- Paralelno, mali broj ljudi koji imaju visok dohodak je poceo da kupuje relativno skupe ("lux") nekretnine, bilo iz ustedjevine ili na kredit, sto je takodje doprinelo ukupnom rastu cena.
Pa ja sam to i rekao. Pod "narod" podrazumevam sve stanovnike drzave, ne delim ih na bogate i one koji imaju ustedjevinu od 300e.
Zasto ti koji imaju visa primanja kupuju nekretnine? Pa zato sto imaju visak i nemaju prinos na kamatama od stednje. Isto zato i sto im kes propada usled inflacije u poslednje vreme.

Pa sve sam ovo i rekao, ne znam sta si ti suprotno napisao od mog komentara.

Jel cinjenica da ima vise kesa u drzavi? Jel cinjenica da budzet to odslikava? Iz kojeg god razloga.
Da nema inflacije i da su kamate na stednju visoke, stednja gradjana bi porasla 5x u zadnjih 5 godina. A kao sto vidimo nije porasla ni 1.5x, nego je porasla gradjevinska aktivnost.

Zakljucak je toliko vidljiv.
 
Pa evo ti podatak.
Nabolje se vidi po velicini budzeta Srbije.
Razlika je 200 milijardi dinara 2017 spram 2021.
Posto je budzet najvecim delom sacinjen od PDV-a koji je 20%, jasno je da je 200 milijardi dinara 20% od onoga sto se naslo u opticaju medju stanovnistvom.
Sto znaci da je oporezovano 1000 milirardi dinara vise u narodu nego ranije, to je oko 10 milijardi evra vise svake godine, a ustedjevina je narasla samo 0,5 milijardi evra. Gradjevina je narasla par milijardi za to vreme.

Prema tome meni je jasno da se od inflacije bezi u stanove.
Evo male pomoci za tvoje tvrdnje
Imam jedno skromno pitanje dokle mislis da mogu da rastu cene stanova i dali to moze da prati stanovnistvo.
Kada svi kupimo po par stanova kome cemo prodavati novoizgradjene .
Hocemo li uvoziti stanovnistvo iz svih krajeva sveta da bi podrzali nasu diku gradjevinarstava i porast bdpa na osnovu istog.
J...es zemlju ciji je glavni proizvod stan i autoput.
Sa takvom silom se i sacica Albanaca moze sprdati.
Ovde se koliko vidim cekaju onih 12.5 milijardi evra iz banaka - stednja gradjana da bi placka bila potpuna i legalna.
 
Evo male pomoci za tvoje tvrdnje
Imam jedno skromno pitanje dokle mislis da mogu da rastu cene stanova i dali to moze da prati stanovnistvo.
Kada svi kupimo po par stanova kome cemo prodavati novoizgradjene .
Hocemo li uvoziti stanovnistvo iz svih krajeva sveta da bi podrzali nasu diku gradjevinarstava i porast bdpa na osnovu istog.
J...es zemlju ciji je glavni proizvod stan i autoput.
Sa takvom silom se i sacica Albanaca moze sprdati.
Da li sam ja igde rekao da je rast nesto pozitivno ili negativno?
Ja sam rekao odakle potice rast, a svako neka zakljucuje da li mu to godi ili ne. To je individualno, a uzrok rasta je cinjenica.
Cene ce rasti dokle god bude novca i straha od inflacije.
Cene su uvezene spolja, nisu toliko oblikovane delovanjem u Srbiji.
 
Poslednja izmena:
Da li sam ja igde rekao da je rast nesto pozitivno ili negativno?
Ja sam rekao odakle potice rast, a svako neka zakljucuje da li mu to godi ili ne. To je individualno, a uzrok rasta je cinjenica.
Cene ce rasti dokle god bude novca i straha od inflacije.
Cene su uvezene spolja, nisu toliko oblikovane delovanjem u Srbiji.
Procitaj ove tekstove pa zakljuci nesto pozitivno ili negativno i dali vecina kupuje stanove da bi u njima ziveli ili peru novac.
Peremo novac u Srbiji od raznih kriminalnih aktivnosti na prostoru cele Evrope i to predstavlja uzdanicu naseg bdp-a.


 
Ne znam da li se tempom od kolko, 9000 stanova godisnje dovoljno brzo popunjava ponuda stanova da bi dosli do te situacije da svi imaju po dva. A izgradnja ce verovatno usporiti u sledecih par godina.

Broj stanovnika je prosle godine opao nesto malo, treba videti da li ce to biti dugorocni trend, ali podstanara je 250k u beogradu. To je manjak od nekih 100k stanova.
 
Procitaj ove tekstove pa zakljuci nesto pozitivno ili negativno i dali vecina kupuje stanove da bi u njima ziveli ili peru novac.
Peremo novac u Srbiji od raznih kriminalnih aktivnosti na prostoru cele Evrope i to predstavlja uzdanicu naseg bdp-a.


I sada ide staro pitanje, jel se novac pere od 2015-te? Pre toga sve u redu sa obzirom da su cene padale, a i u tom padu po misljenju strucnjaka iz naroda nisu dostigle reanih 800e u Bg.
Evo jedno pitanje, da li ti mislis da je iko kupio nekretninu a da nije oprao novac?
I sta taj radi ako jeste?
 
Procitaj ove tekstove pa zakljuci nesto pozitivno ili negativno i dali vecina kupuje stanove da bi u njima ziveli ili peru novac.
Peremo novac u Srbiji od raznih kriminalnih aktivnosti na prostoru cele Evrope i to predstavlja uzdanicu naseg bdp-a.


Da li su zaista potrebni tekstovi da se objasni da se novac od kriminala pere izgradnjom nekretnina?

To je toliko poznat i rasprostranjen nacin pranja novca da je redovna tema i u najpopularnijim krimi serijama. Sopranosi, The Wire, Narcos, Top Boy u svakoj ces naci pricu o pranju kroz nekretnine. Sigurno da nisu to prvi put videli u Srbiji pa odatle prepisali u scenarije.

Da se sutra zatvori svako gradiliste gde je investiran prljav novac, da li mislis da bi to oborilo cenu nekretnina?
 
I sada ide staro pitanje, jel se novac pere od 2015-te? Pre toga sve u redu sa obzirom da su cene padale, a i u tom padu po misljenju strucnjaka iz naroda nisu dostigle reanih 800e u Bg.
Evo jedno pitanje, da li ti mislis da je iko kupio nekretninu a da nije oprao novac?
I sta taj radi ako jeste?
Gradjanstvo uzima kredite i kupuje nekretnine u kojima zivi to bi bila legalna kupovina.
Kriminalci donesu novac investitorima i steknu vlasnistvo nakon odredjenog vremena a onda te iste nekretnine prodaju po vecim cenama cime ucestvuju na trzistu i direktno povecavaju cene.
Sve je lepo opisano u izvestaju.
Zadovoljni su i kriminalci i drzava zbog rasta cena.
Jedino su gradjani kojima je potreban krov nad glavom u cudu.
 
Gradjanstvo uzima kredite i kupuje nekretnine u kojima zivi to bi bila legalna kupovina.
Kriminalci donesu novac investitorima i steknu vlasnistvo nakon odredjenog vremena a onda te iste nekretnine prodaju po vecim cenama cime ucestvuju na trzistu i direktno povecavaju cene.
Sve je lepo opisano u izvestaju.
Zadovoljni su i kriminalci i drzava zbog rasta cena.
Jedino su gradjani kojima je potreban krov nad glavom u cudu.
Ne znam, u zgradi u kojoj sam kupio stan sam se sreo sa dosta komsija sa sprata, za neke znam cime se bave, a ostsli mi po recniku, izgledu i karakteru ne deluju da su iz kriminalnog miljea. Mozda se vesto pretvaraju.
Ali dopustam da neko ko nije skoro ili nikad kupovao stan u novogradnji zna bolje ko se useljava u nove zgrade.
Naravno da ima nelegalnog novca, ali po vasim pricama ima ga toliko da su sve sami kriminalci u stanovima.
 
Da li su zaista potrebni tekstovi da se objasni da se novac od kriminala pere izgradnjom nekretnina?

To je toliko poznat i rasprostranjen nacin pranja novca da je redovna tema i u najpopularnijim krimi serijama. Sopranosi, The Wire, Narcos, Top Boy u svakoj ces naci pricu o pranju kroz nekretnine. Sigurno da nisu to prvi put videli u Srbiji pa odatle prepisali u scenarije.

Da se sutra zatvori svako gradiliste gde je investiran prljav novac, da li mislis da bi to oborilo cenu nekretnina?
Ako se uzme u obzir podatak da najveci procenat naseg bdp-a nosi gradjevinarstvo i ako se globalne procene pranja novca primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere izmedju 1,8 i 4,6 milijardi evra.
Ovo nije pranje para sporadicno vec sistemsko i cinu vise od polovine zarade u gradjevinarstvu.
Sramno je da se dicimo visokim cenama a da su te cene prevashodno posledica pranja novca od pljacki, ubistava ,narkomanije a da pri tome porodice koje nemaju stan
ne mogu ni da zamisle kupovinu.
 
Pa ja sam to i rekao. Pod "narod" podrazumevam sve stanovnike drzave, ne delim ih na bogate i one koji imaju ustedjevinu od 300e.
Zasto ti koji imaju visa primanja kupuju nekretnine? Pa zato sto imaju visak i nemaju prinos na kamatama od stednje. Isto zato i sto im kes propada usled inflacije u poslednje vreme.

Pa sve sam ovo i rekao, ne znam sta si ti suprotno napisao od mog komentara.

Jel cinjenica da ima vise kesa u drzavi? Jel cinjenica da budzet to odslikava? Iz kojeg god razloga.
Da nema inflacije i da su kamate na stednju visoke, stednja gradjana bi porasla 5x u zadnjih 5 godina. A kao sto vidimo nije porasla ni 1.5x, nego je porasla gradjevinska aktivnost.

Zakljucak je toliko vidljiv.

Ja sam rekao odakle potice rast, a svako neka zakljucuje da li mu to godi ili ne. To je individualno, a uzrok rasta je cinjenica.
Cene ce rasti dokle god bude novca i straha od inflacije.
Cene su uvezene spolja, nisu toliko oblikovane delovanjem u Srbiji.

"Narod" i "visa klasa" su vrlo razlicite kategorije:

- Narod (koji zivi od rada) ima potrebu da kupi stan da u njemu zivi.
- Visa klasa (koja zivi od kapitala) ima potrebu da uveca svoj kapital.
- Dok visa klasa koja ne zna sta bi drugo s parama moze kratkorocno da digne cenu stanova, dugorocno vrednost stanova zavisi prvenstveno od mogucnosti naroda da ih kupi ili rentira.
- Dakle, visa klasa koja dize cene stanova zato sto ne zna sta bi drugo s parama to radi na stetu naroda.

Takodje, velicine i proporcije nerealne:

- Ukupan promet stanova u Beogradu u poslednjih pet godina je 8 mlrd. evra, u celoj Srbiji 13 mlrd.
- Bar 50% toga je starogradnja (ranijih godina i vise), tako da je novih para za pet godina u Beogradu ispod 4 mlrd., u Srbiji ispod 6 mlrd.
- Stambeni krediti su za pet godina porasli za 1,7 mlrd. evra, ne racunajuci otplate. Kad se uracunaju otplate, rast je verovatno blizu 2,5 mlrd.
- Dakle, za poslednjih pet godina novih para u stanovima u Srbiji je oko 3.5 mlrd.
- Stednja stanovnistva je u istom periodu porasla za 6 mlrd. Dakle, stednja ne bi nikako rasla 5x sve i da su sve pare isle na stednju i nista u nekretnine.

Zakljucak koji je "toliko vidljiv" i kaze da "novca ima mnogo vise" i da se "bezi od inflacije u stanove" je pogresan jer:

- Ukupna stednja (depoziti + nekretnine) raste tek oko 300 evra po stanovniku godisnje.
- Narod sa 2000 evra stednje nema mogucnosti da pobegne ni od niskih kamatnih stopa niti od inflacije.
- Visa klasa nije bezala od inflacije (koja je bila minimalna) nego od niskih kamatnih stopa.
- Sistem je upravo i spustio kamate da bi destimulisao stednju u bankama i stimulisao potrosnju u periodu kada je inflacija bila niska, potrosnja kilava, a cene nekretnina niske.
- Najveci deo rasta trzista nekretnina se desava u poslednje dve godine, kao posledica stampanja novca, koji je disproporcionalno podeljen onima koji ga vec imaju.
- Dakle, to jeste rezultat "mnogo vise novca" ali ne zaradjenog nego odstampanog, igre u kojoj su jedni dobitnici na racun drugih.

- Nakon dostizanja nekog nivoa dalji rast nije nuzno racionalan, i to je ono sto je kljucno pitanje u ovom trenutku, vec moze biti rezultat overshootinga.
- Celo pitanje je sta ocekivati sada kada je stampanje stalo a kamatne stope rastu.
- Nekretnine mogu biti zastita od niskih kamatnih stopa i inflacije za one koji imaju visak novca samo dok postoji prostor za njihov dalji rast, a on zavisi od nivoa dohotka i mogucnosti (naroda, a ne vise klase) da stanove kupi ili rentira. Kada se to dvoje razidju stanovi nisu nikakva zastita od niskih kamatnih stopa niti inflacije. Naprotiv, na Zapadu vec gledamo pad cena stanova dok potrosacke cene divljaju.

Nista od ovih medjuzavisnosti nije prisutno u tvom povrsnom zakljucku da cene rastu jer zaradjujemo vise nego ikad i te pare ulazemo u nekretnine.
 
Ja svaki dan vidim sve više zabrinutih ljudi, koji razmišljaju o cenama hrane na jesen i grejanju, čak i onih što rade kao programeri, krpe se za sada, ali o stanovima i ne razmišljaju. USA i Nemačka drhte na pomen reči zima, a mi se kurč.mo sa cenama stanova. Jedino još uvek postoji prodaja u Bnw, i postojaće dok sve ne pukne (svi znamo zašto).
 
@marketwatcher Ja ne mogu da verujem sta citam, ali nema veze.
U istom postu kazes da je uzrok rasta stampanje novca, sto i jeste, a onda opovrgnes time sto kazes da nema vise novca u drzavi nego ranije, tj. da se ne zaradjuje vise ( koji god sloj drustva).
Ta ne tvrdim da su cene trajne ovakve kakve jesu, vec govorim zasto su takve kakve jesu.
Fokus tvojih i vasih postova je uglavnom zasto ce nesto da padne, a ne zasto je nesto sada ovakvo.

A bilo bi dobro da se i strucnjaci usaglase. Jer evo sada vidimo da je u zadnjih 5 godina samo 3,5 milijardi ubaceno u stanogradnju, a tvom saborcu Zoranu strucnjaci rekli da se godisnje opere oko 4,6 milijardi, naravno kroz nekretnine. HaHhah, struka razbija.

Znaci zavisno kako vam odgovara, jednom vam je u interesu da se prikaze da se sto vise kesa propusti kroz nekretnine, a drugi put da je sto manje. Kako se upetljavate medjusobno.
 
@marketwatcher Ja ne mogu da verujem sta citam, ali nema veze.
U istom postu kazes da je uzrok rasta stampanje novca, sto i jeste, a onda opovrgnes time sto kazes da nema vise novca u drzavi nego ranije, tj. da se ne zaradjuje vise ( koji god sloj drustva).
Ta ne tvrdim da su cene trajne ovakve kakve jesu, vec govorim zasto su takve kakve jesu.
Fokus tvojih i vasih postova je uglavnom zasto ce nesto da padne, a ne zasto je nesto sada ovakvo.

A bilo bi dobro da se i strucnjaci usaglase. Jer evo sada vidimo da je u zadnjih 5 godina samo 3,5 milijardi ubaceno u stanogradnju, a tvom saborcu Zoranu strucnjaci rekli da se godisnje opere oko 4,6 milijardi, naravno kroz nekretnine. HaHhah, struka razbija.

Znaci zavisno kako vam odgovara, jednom vam je u interesu da se prikaze da se sto vise kesa propusti kroz nekretnine, a drugi put da je sto manje. Kako se upetljavate medjusobno.
Nisi lepo procitao ni shvatio recenicu a boze sacuvaj da procitas zvanican izvestaj ciji sam link postavio.
„ako se globalne procene pranja novca primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere izmedju 1,8 i 4,6 milijardi evra”
Zapadni balkan ne podrazumeva samo Srbiju.
 
Poslednja izmena:
Vrh