Šta je novo?

Cene nekretnina

Moje misljenje je da definitivno agencije forsiraju i to neverovatno kojom pricom da ce cene ici gore, i u toj prici to isto rade i investitori. Licno sam se uverila od klijenta koji se time bavi i bas je fora da to pricaju svima-da ce cene samo rasti gore i onda svi okolo vrte tu istu temu i prenose istu informaciju a zapravo su investitori i agencije dobili ono sto su hteli. Trenutno smatram da to nece moci vise jer taj izvor presusuje i sada ce biti dosta praznih stanova, za koje se i ne isplati da se izdaju po preniskim cenama i luksuzne opremljenosti. Trenutno je prodaja stala iako ne deluje tako. Oglaseni stanovi za 70.000 se nisu prodali pa ih agencija savetuje da oglase za 90.000 pa i taj oglas istekne pa opet jovo nanovo a onaj sto sad oglasava stavi najvisu cenu koju je video na toj lokaciji. Pocinje da raste ponuda u odnosu na traznju, kad je inflacija velika pada cena stanova. Naravno da nece moci da se kupi za neke premale pare, ali smatram da hoce pasti, pogotovo ako ljudi bas prestanu sa kupovinom barem na 6 meseci, da bi se taj pad bar blago osetio na kraju godine. Agencije u tom slucaju ne bi zaradjivale i sugerisale bi nizu cenu da bi imale neku proviziju.
Mislim da po nekim sajtovima definitivno ima previse tih koji vrte te price koje su u koristi agencijama, a neke obicne gradjane su obedili u to sto pricaju pa i oni vrte to isto i naravno da se to i desava. I to se zove zastrasivanje. Kada bi prica krenula sa svih strana u suprotnom smeru, desilo bi se sve obrnuto od ovoga pa bi ljudi cekali da jos malo padne, a agencije bas zbog nemanja profita spustale cene da bi im se ipak slivao novac. Jako mi je zao sto pojedinci ne mogu da uticu na vecinu.
Cena definitivno nije realna za ovo trziste i steta sto ne postoji zakon o formiranju cene u odnosu na stanje drzave, plate, naravno i lokacije. Bolja lokacija treba da ima visu cenu ali u skladu sa svim ostalim. Sasvim je normalno da bi i obican radnik trebao da ima mogucnost da kupi sebi neki mali stan na periferiji, ali sa nasom minimalnom zaradom, cak i sa ne znam kako sakupljenim ucescem, nije moguce podici bilo kakav stambeni kredit.
 
Знам доста људи који су отишли одавде у протеклих 20-30 година, и у главном су ИТ-евци, али на жалост још нико од њих није изразио жељу да се врати у БГ, углавном носталгију савлађују повременим посетама, а тада и схвате зашто су се одселили одавде. Ретко ко од њих наводи економске разлоге као главне или барем као једине главне разлоге. Увек су ту и стање у држави у граду, загађење како ментално (фарме, задруге, пинк информер ....) тако и атмосферско....... Не слажем се у свему са њима али их потпуно разумем. Сам сам размишљао неколико пута да тражим посао у иностранству али су превладали неки други приоритети типа везаност за породицу, друштво, страх од непознатог.... Донекле и жеље да пробам да мењам постојеће стање без обзира што сам ту сасвим немоћан.
Стање јесте лоше и не иде на боље, али то не значи да сви који се слажу самном ипак не воле свој град и своју земљу, поготово не значи да је решење да сви одемо и оставимо овде само подобне...
Да тачно, најчешће је потребно жртвовати неке ствари да би се неке друге добиле, много је тешко људима да се врате који су отишли пре 15+ година или којима су деца тамо већ у школи. Остаје нам да се надамо (а богами и да радимо на томе) да ће се и код нас неке ствари средити.

Ове што знам да су се вратили су људи који су отишли у последњих 7-10 година. и имају сад око 33-38 и углавном 1-2 мање деце.

Просто свако има своје разлоге и за одлазак и за останак, мени је једноставно засметало што одређени форумаши своје незадовољство пројектују на друге и очекују да други треба да прихвате у потпуности њихово виђење ситуације а ако се неко бар у једном сегменту не сложи одма је "напредњак", бот и слично.
 
Druze Igore, nije bitno ko je u pravu, ali to sto si napisao da ti je zasmetalo, to je karakteristika ovdasnjeg naroda. Toga ces tek da se naslusas kad dodjes. Niko ne pise o temi vec se kao deca prepucavate ciji je veci.
 
Cena definitivno nije realna za ovo trziste i steta sto ne postoji zakon o formiranju cene u odnosu na stanje drzave, plate, naravno i lokacije. Bolja lokacija treba da ima visu cenu ali u skladu sa svim ostalim. Sasvim je normalno da bi i obican radnik trebao da ima mogucnost da kupi sebi neki mali stan na periferiji, ali sa nasom minimalnom zaradom, cak i sa ne znam kako sakupljenim ucescem, nije moguce podici bilo kakav stambeni kredit.
U slobodnom trzistu je cena ona koju je neko spreman da plati, samim tim je realna, drugo je iz kojih razloga je on ubedjen da zeli da plati tu cenu.

Kako se tacno u praksi zamislja formiranje cene od strane drzave?
Znaci imamo dva coveka koji imaju po 200 000e. Svaki hoce stan na nbg. A imamo jedan stan za koji je drzava rekla da kosta 100 000e. Ko ce kupiti sada taj stan? Da se potuku kod prodavca pa ko pobedi? Valjda je normalno da se dva interesenta nadmecu pa ko da vise, njegov je stan.
Ako bi cene bile takve da svako moze da kupi, morali bi da imamo izgradnju 10x ovo danas sto imamo da bi cena ostala onakva kako drzava propise.
U Srbiji ima i jako niskih cena po raznim mestima, e sada sto svakog interesuje samo ono najskuplje, to je malo problem ljudske psihe.
 
Numbeo Property Price to Income racio odlicno objasnjava trend rasta cena u Srbiji i efekat ranije pomenutih neekonomskih faktora.

Za vremensku analizu koju Defke hoce poredjenje redosleda nije adekvatno, jer u duzem periodu po godinama imamo razlicit broj gradova (verovatno bazirano na raspolozivim podacima svake godine).

Umesto toga uporedicemo gde se Beograd nalazio po PPI raciu u odnosu na fiksnu stavku = grad sa najvisim PPI (najlosiji rezultat).
Gledamo Evropu.

Dobijamo sledece.

Godina; Beograd PPI; Najlosiji PPI; Beograd vs. Najlosiji PPI

2010; 19,89; 40,00; 49,7%

2012; 26,16; 36,96; 70,8%

2014; 18,04; 24,11; 74,8%

2015; 18,24; 24,34; 74,9

2016; 20,21; 33,5; 60,3

2017; 21,24; 27,8; 76,4

- - - - -

2018; 21,69; 22,19; 97,7%

2019; 22,21; 22,21; 100%

2020; 22,00; 22,02; 99,9%

2021; 19,77; 21,12; 94%

2022; 21,36; 22,23; 96,1%

Zakljucak:
Beograd drasticno skace u odnosu na druge gradove pocev od 2018. god. i do 2022. zadrzava jedan od uporedo najlosijih rezultata (94% i vise vs. najlosiji).
2021. i 2022. imamo blago komparativno poboljsanje, sto je i za ocekivati jer je tokom pandemije i u ostalim gradovima ubrzan rast (great reshuffling, strah od krize, rat i sl.)

Skok cena u Beogradu se poklapa sa zabranom prometa nelegalnih nekretnina, a i u vremenski bliskoj korelaciji je sa zapocetim velikim projektima tipa Beograd na vodi.

Izvor podataka: Numbeo
 
To oko cena stanova i ko može da ih priušti je tema kojom se bave mnoge institucije, neke studije možete pronaći kod raznih Unesco agencija …poenta je da gradovi postoji preskupi za život i u širem centru grada mladji od 40 godina teško da mogu da priušte sebi kupovinu ili rentu…
Zato ja ne navijam za ovo sto se dešava u Beogradu, u jednom trenutku ono sto čini Beograd posebnim, a to su mladi može kompletno promeniti grad…to je neki trend sirom sveta, to će morati da se resetuje, bar ja navijam za to iako mi bas i ne odgovara 😉
Skoro sam citao studiju o Milanu, grad starih, u širem centru grada nema mladih, oni žive na linijama voza 30-40 km od centra, čak je neki srednji sloj morao da se iseljava iz dedovine jer više nisu mogli da sebi priušte troškove života i centru…
 
Poslednja izmena:
Zasto niste pisali komentar na prvi deo poruke nego vrtite ono sto se Vama dopada?
Sto je vise nasilja plasirano u medijima, vise ga ima, ista je prica i sa ovim i sa ljudima koji forsiraju lazne price da npr imaju 10 kupaca koji im vec nude vecu cenu, 10 rusa koji su spremni vise da plate, i uplaseni ljudi, zbog ovakvih komentara agencija, osecaju strah i to nije realna ponuda vec iznudjena, isforsirana i vrlo bezobrazna.
Ako ste shvatili, ljudi koji su kupovali, ili kupuju stanove da u njima zive trenutno su previse uplaseni da ce cene ici gore, jer su naplaseni i zato kupuju, a tako i oni koji imaju para, cuju od istih agencija neke price da mogu da ih izdaju i zarade tonu novca, ili da treba kupovati jer pada vrednost novca i onda i oni kupuju. Jer svi vrte pricu da ce biti skuplje.
O kojim mestima sa niskim cenama govorite? Ljudi koji nemaju para, kupuju na kredit u mestima gde imaju posao, a u bankama samo gradske lokacije dolaze u obzir. U manjim mestima em nema toliko posla, em su plate jos bednije, tako da, na zalost, drzava ne podstice naseljavanje manjih mesta, za sta se i ja slazem da bi trebalo.
Ne mislim da je u drugim zemljama bajno, ali smatram da bi kod nas sve bilo daleko bolje kada bi vredni ljudi mogli pristojnim poslovima da se prehrane. Sa minimalcem 2 osobe ne mogu da prehrane decu i to nije ok stanje, a ja vrlo verujem da je to u Srbiji trenutno vrlo moguce, samo je bogatima potrebno vise para, koje im ti siromasni zarade, otpuste 5 radnika jer drugih 5 za istu platu mogu da preuzmu taj posao i da samo rade daleko vise.
Para verovatno ima, samo nije dobro rasporedjen novac u ovom sistemu.
 
U slobodnom trzistu je cena ona koju je neko spreman da plati, samim tim je realna, drugo je iz kojih razloga je on ubedjen da zeli da plati tu cenu.

Kako se tacno u praksi zamislja formiranje cene od strane drzave?
Znaci imamo dva coveka koji imaju po 200 000e. Svaki hoce stan na nbg. A imamo jedan stan za koji je drzava rekla da kosta 100 000e. Ko ce kupiti sada taj stan? Da se potuku kod prodavca pa ko pobedi? Valjda je normalno da se dva interesenta nadmecu pa ko da vise, njegov je stan.
Ako bi cene bile takve da svako moze da kupi, morali bi da imamo izgradnju 10x ovo danas sto imamo da bi cena ostala onakva kako drzava propise.
U Srbiji ima i jako niskih cena po raznim mestima, e sada sto svakog interesuje samo ono najskuplje, to je malo problem ljudske psihe.
Gornji komentar je odgovor na Vas tekst
 
Ta pristup meri samo procenat u odnosu na najveci PPI na tabeli,
Numbeo Property Price to Income racio odlicno objasnjava trend rasta cena u Srbiji i efekat ranije pomenutih neekonomskih faktora.

Za vremensku analizu koju Defke hoce poredjenje redosleda nije adekvatno, jer u duzem periodu po godinama imamo razlicit broj gradova (verovatno bazirano na raspolozivim podacima svake godine).

Umesto toga uporedicemo gde se Beograd nalazio po PPI raciu u odnosu na fiksnu stavku = grad sa najvisim PPI (najlosiji rezultat).
Gledamo Evropu.

Dobijamo sledece.

Godina; Beograd PPI; Najlosiji PPI; Beograd vs. Najlosiji PPI

2010; 19,89; 40,00; 49,7%

2012; 26,16; 36,96; 70,8%

2014; 18,04; 24,11; 74,8%

2015; 18,24; 24,34; 74,9

2016; 20,21; 33,5; 60,3

2017; 21,24; 27,8; 76,4

- - - - -

2018; 21,69; 22,19; 97,7%

2019; 22,21; 22,21; 100%

2020; 22,00; 22,02; 99,9%

2021; 19,77; 21,12; 94%

2022; 21,36; 22,23; 96,1%

Zakljucak:
Beograd drasticno skace u odnosu na druge gradove pocev od 2018. god. i do 2022. zadrzava jedan od uporedo najlosijih rezultata (94% i vise vs. najlosiji).
2021. i 2022. imamo blago komparativno poboljsanje, sto je i za ocekivati jer je tokom pandemije i u ostalim gradovima ubrzan rast (great reshuffling, strah od krize, rat i sl.)

Skok cena u Beogradu se poklapa sa zabranom prometa nelegalnih nekretnina, a i u vremenski bliskoj korelaciji je sa zapocetim velikim projektima tipa Beograd na vodi.

Izvor podataka: Numbeo

Takav pristup samo poredi Beograd sa gradom koji je najnepovoljniji u toj godini, ne i sa ostalim gradovima u Evropi. Pozicija Beograda je konstantno u top 10, index varira u rangu od 7 poena, a broj gradova u tabeli je manje vise konstantan od 2010 (samo 2009 ima drasticno manje gradova na listi).

2010. imamo jedan Minsk koji ima indeks 40 (!!), 2011 Moskvu sa 39, 2012. Budvu sa 36, itd. to su sve neki lokalni baloni koji su narasli i izduvali se (Minsk vec 2012. pada za 14 poena, Moskva 2013. za 16, Budve kasnije i nema u statistici). Odnos sa vecinom gradova Evrope je manje vise ujednacen.

Ovakav pristup bi znacio da ako izbeglice u Ukrajini navale da kupuju nekretnine u Moldaviji i naprave trenutni ekstreman skok tamo, odjednom Beograd ispada povoljan, sa sve trenutnim cenama i platama. Mislim da se mozemo sloziti da bi to bio pogresan zakljucak.

Najnepovoljniji grad nije nikakva fiksna stavka vec cesto ekstrem i najpromenljivija vrednost na tabeli. Ispade da je ne samo Beograd, nego i svaki drugi grad u Evropi 2010. postao dostupniji jer je u MInsku bio balon.
 
Poslednja izmena:
PPI i analiza indirektno pokazuje trend.
Trend vise nego ocigledan + poklapa se sa ranijim zakljuccima u vise tacaka i godina.
Verovatnoca slucajnosti gotovo nepostojeca.

Tema numbeo zatvorena. Prijatno vece.
 
Razmišljam nešto, kada dođe zima pa malo-malo budu restrikcije, pa malo malo hrana ode 5x gore, pa ostali troškovi skoče, da li će i onda biti podstanara da plaćaju kirije 300 eura + troškovi još 300, da li će i tada stanovi vredeti 2000 eura kvadrat..već vidim naslov u novinama: Januar 2023; Zbog nestašice hrane, struje i ogreva, cene stanova skočile na 8000 eura kvadrat, i još će, kupujte hitno iako ste gladni 🙂
 
PPI i analiza indirektno pokazuje trend.
Trend vise nego ocigledan + poklapa se sa ranijim zakljuccima u vise tacaka i godina.
Verovatnoca slucajnosti gotovo nepostojeca.

Tema numbeo zatvorena. Prijatno vece.
Mozda nekome ko se statistikom nikada nije bavio. Banalno proizvoljno navlacenje statistike i izmisljanje metoda. Vrlo je jasno objasnjeno zasto je besmisleno.

Hajde ako cemo da se bavimo statistickim manipulacijama, izaberimo stvarnu fiksnu tacku, jedan konkretan grad, recimo taj Beč koji se dosta pominje.

Godina / Beograd / Beč / Beograd u odnosu na Beč
2010 / 19.89 / 6.36 / 212%
2011 / 26.19 / 6.56 / 299%
2012 / 26.16 / 6.05 / 332%
2013 / 20.88 / 8.55 / 144%
2014 / 18.04 / 12.51 / 44%
2015 / 18.24 / 13.3 / 37%
2016 / 20.21 / 16.72 / 20%
2017 / 21.24 / 13.68 / 55%
2018 / 21.69 / 14.08 / 54%
2019 / 22.21 / 12.73 / 74%
2020 / 22.00 / 13.90 / 58%
2021 / 19.77 / 13.12 / 50%
2022 / 21.36 / 13.96 / 53%

Gde je taj trend u 2018. koji se jasno vidi? Beograd ispade u boljoj poziciji u odnosu na Beč danas nego 2017. Ispade da kad je po prethodnoj statistici bio relativno najpovoljniji u odnosu na Beč je bio drasticno nepovoljniji. I sta cemo sad?

Verovatnoca slucajnosti nepostojeca. Sad temu stvarno mozemo zatvoriti. Laku noć.
 
Poslednja izmena:
Moje misljenje je da definitivno agencije forsiraju i to neverovatno kojom pricom da ce cene ici gore, i u toj prici to isto rade i investitori. Licno sam se uverila od klijenta koji se time bavi i bas je fora da to pricaju svima-da ce cene samo rasti gore i onda svi okolo vrte tu istu temu i prenose istu informaciju a zapravo su investitori i agencije dobili ono sto su hteli. Trenutno smatram da to nece moci vise jer taj izvor presusuje i sada ce biti dosta praznih stanova, za koje se i ne isplati da se izdaju po preniskim cenama i luksuzne opremljenosti. Trenutno je prodaja stala iako ne deluje tako. Oglaseni stanovi za 70.000 se nisu prodali pa ih agencija savetuje da oglase za 90.000 pa i taj oglas istekne pa opet jovo nanovo a onaj sto sad oglasava stavi najvisu cenu koju je video na toj lokaciji. Pocinje da raste ponuda u odnosu na traznju, kad je inflacija velika pada cena stanova. Naravno da nece moci da se kupi za neke premale pare, ali smatram da hoce pasti, pogotovo ako ljudi bas prestanu sa kupovinom barem na 6 meseci, da bi se taj pad bar blago osetio na kraju godine. Agencije u tom slucaju ne bi zaradjivale i sugerisale bi nizu cenu da bi imale neku proviziju.
Mislim da po nekim sajtovima definitivno ima previse tih koji vrte te price koje su u koristi agencijama, a neke obicne gradjane su obedili u to sto pricaju pa i oni vrte to isto i naravno da se to i desava. I to se zove zastrasivanje. Kada bi prica krenula sa svih strana u suprotnom smeru, desilo bi se sve obrnuto od ovoga pa bi ljudi cekali da jos malo padne, a agencije bas zbog nemanja profita spustale cene da bi im se ipak slivao novac. Jako mi je zao sto pojedinci ne mogu da uticu na vecinu.
Cena definitivno nije realna za ovo trziste i steta sto ne postoji zakon o formiranju cene u odnosu na stanje drzave, plate, naravno i lokacije. Bolja lokacija treba da ima visu cenu ali u skladu sa svim ostalim. Sasvim je normalno da bi i obican radnik trebao da ima mogucnost da kupi sebi neki mali stan na periferiji, ali sa nasom minimalnom zaradom, cak i sa ne znam kako sakupljenim ucescem, nije moguce podici bilo kakav stambeni kredit.
Постоји начин да држава и у слободном тржишту утиче на цене станова тако што ће држава градити станове и нудити их на тржиште по ценама које покривају трошкове изградње (дакле без профита), наравно направи се ранг листа, бидови итд. Мислим да смо то имали (тренутно ако се не варам постоји само за војску, полицију и друге службе безбедности).

То би онда утицало на подизање понуде самим тим обара се цена.

Проблем је што у Србији грађевинска индустрија има огроман удео у БДП па је питање како би се то рефлектовало на приказ економског раста. Мислим да тренутној гарнитури одговара тренутна ситуација. С тим што нисам сигуран колико капирају да немогућност решавања стамбеног питања изазива незадовољство па и револт код грађана.

Сматрам да треба драстично повећати порез на рецимо 3+ станова тако да се демотивише та врста улагања. Докле год држави одговара тренутно стање не очекујем велике промене.
 
Drzava je gradila Stepu po ok cenama, Ivana Ribnikara gde je bio skandal sa smrdljivim zgradama, sada gradi Zemunske kapije koje su bile ok sa cenom jedno vreme ali poslednje faze su po trzisnoj ceni, ako ne i nesto vise.
Isto tako su gradili i GDS peticu, koja je bila medju skupljim novogradnjama, takvom gradnjom ne bi trebalo uopste da se bave realno.

Stalno se najavljuju ti jeftini stanovi za mlade naucnike, parove sta vec, a samo se za bezbednjake zapravo zida. Moguce da su trenutni troskovi izgradnje previsoki da bi se to sada odradilo a da ostane povoljno. Mozda se pokrene nesto ako izgradnja sirom grada uspori. A mozda ih zabole.
 
2010. imamo jedan Minsk koji ima indeks 40 (!!), 2011 Moskvu sa 39, 2012. Budvu sa 36, itd. to su sve neki lokalni baloni koji su narasli i izduvali se
Tin ti je jako kvalitetno odgovorio.

Isčisti ovo što je Tin poslao i umesto tako ekstremnih one off gradova za te tri godine umesto Minska, Budve i sl.stavi ove prve naredne koji su uvek u top 3-4 za te godine koje iskaču -Moskva, Rim, Pariz, London i dobiće se za tih početnih par godina opet max 60-70% u poredjenju sa 99% 2022. godine. Znači u odnosu na kupovnu moć stanivištva da kupi m2 prema svojoj zaradi kada se poredimo sa građanima najskupljih gradova bili smo 2009. na 50-60-70% najnepovoljnijeg indeksa mogućnosti (bili smo dakle bolji) a to onda skače drastično 2012-2014 i zatim 2022. mogućnost građana da kupi stan shodno svojoj zaradi je približna građanima najskupljeg tj najnepovoljnijeg grada na svetu (pogoršali smo se da shodno zaradi imamo najtežu mogućnost da kupimo 1m2 tj među najgorima smo u svetu).

Šta je zanimljivo- prosečna plata 2009. godine je bila 330 evra a danas 600 evra što znači da je cena m2 u apsolutnom iznosu dosta jače rasla prema zaradi. Ako je zarada porasla manje od dva puta onda je cena stana porasla pa recimo tri puta.
 
Kada bi prica krenula sa svih strana u suprotnom smeru, desilo bi se sve obrnuto od ovoga pa bi ljudi cekali da jos malo padne, a agencije bas zbog nemanja profita spustale cene da bi im se ipak slivao novac. Jako mi je zao sto pojedinci ne mogu da uticu na vecinu.
I krenulo je

Većina ljudi koju poznajem odmahuje glavom kada čuju reči "cena stanova"

Kada krenu i samo malo da padaju biće zanimljivo jer je to kao poker svi će propuštati neće niko hteti da kupi jer će svi očekivati da padne još jače. Moja procena je druga polovina godine da će se desiti neki pad a jači za 2-3 godine zavisno od situacije na globalu.
 
Poslednja izmena:
Tin ti je jako kvalitetno odgovorio.

Isčisti ovo što je Tin poslao i umesto tako ekstremnih one off gradova za te tri godine umesto Minska, Budve i sl.stavi ove prve naredne koji su uvek u top 3-4 za te godine koje iskaču -Moskva, Rim, Pariz, London i dobiće se za tih početnih par godina opet max 60-70% u poredjenju sa 99% 2022. godine. Znači u odnosu na kupovnu moć stanivištva da kupi m2 prema svojoj zaradi kada se poredimo sa građanima najskupljih gradova bili smo 2009. na 50-60-70% najnepovoljnijeg indeksa mogućnosti (bili smo dakle bolji) a to onda skače drastično 2012-2014 i zatim 2022. mogućnost građana da kupi stan shodno svojoj zaradi je približna građanima najskupljeg tj najnepovoljnijeg grada na svetu (pogoršali smo se da shodno zaradi imamo najtežu mogućnost da kupimo 1m2 tj među najgorima smo u svetu).

Šta je zanimljivo- prosečna plata 2009. godine je bila 330 evra a danas 600 evra što znači da je cena m2 u apsolutnom iznosu dosta jače rasla prema zaradi. Ako je zarada porasla manje od dva puta onda je cena stana porasla pa recimo tri puta.
Pa hajde da procistimo, evo poredimo sa drugim gradom svake godine:

2010. 58%
2011. 87%
2012. 87%
2013. 83%
2014. 85%
2015. 75%
2016. 62%

O kakvih maks 60-70% u tim pocetnim godinama pricamo? Pri tom ovo je najminimalnije moguce filtriranje, i dalje je tipa 2010. drugi najskuplji grad Cluj-Napoca u Rumuniji znaci i dalje besmisleno poredimo sa nekim trenutnim lokalnim balonom, dalje filtriranje moze samo procenat da poveca.

Znaci cak ni taj 'jako kvalitetan odgovor' ne drzi vodu pod uslovima koje si ti sam dao. Iako i pod tim uslovima metodu smatram banalnom i uvredom za svakoga ko je nekada ucio statistiku.

Uradio sam ti vec analizu za Beč, uzmi pa sam izaberi gradove za koje mislis da su relevantni pa izracunaj i postuj, da vidimo.

Cene stanova nikako nisu tri puta vece u odnosu na 2009. Uostalom ova tema je nastala 2010. pa procitaj malo postove sa pocetka iste da vidis kakve su bile tada. I imaj u vidu da je 2010. bila jeftinija od 2009. Cak i da zanemarimo realnost i sve baziramo na PPI indeksu, ne znam kojom matematikom si dobio tri puta vecu cenu.
 
Pa hajde da procistimo, evo poredimo sa drugim gradom svake godine:

2010. 58%
2011. 87%
2012. 87%
2013. 83%
2014. 85%
2015. 75%
2016. 62%

O kakvih maks 60-70% u tim pocetnim godinama pricamo? Pri tom ovo je najminimalnije moguce filtriranje, i dalje je tipa 2010. drugi najskuplji grad Cluj-Napoca u Rumuniji znaci i dalje besmisleno poredimo sa nekim trenutnim lokalnim balonom, dalje filtriranje moze samo procenat da poveca.

Znaci cak ni taj 'jako kvalitetan odgovor' ne drzi vodu pod uslovima koje si ti sam dao. Iako i pod tim uslovima metodu smatram banalnom i uvredom za svakoga ko je nekada ucio statistiku.

Uradio sam ti vec analizu za Beč, uzmi pa sam izaberi gradove za koje mislis da su relevantni pa izracunaj i postuj, da vidimo.

Cene stanova nikako nisu tri puta vece u odnosu na 2009. Uostalom ova tema je nastala 2010. pa procitaj malo postove sa pocetka iste da vidis kakve su bile tada. I imaj u vidu da je 2010. bila jeftinija od 2009. Cak i da zanemarimo realnost i sve baziramo na PPI indeksu, ne znam kojom matematikom si dobio tri puta vecu cenu.
Odakle za 2011 ovaj podatak? Moskva je 39,7 a Bg 26, to je 65% a ne ovo sto si napisao 87% ?!
 
Pa hajde da procistimo, evo poredimo sa drugim gradom svake godine:

2010. 58%
2011. 87%
2012. 87%
2013. 83%
2014. 85%
2015. 75%
2016. 62%

O kakvih maks 60-70% u tim pocetnim godinama pricamo? Pri tom ovo je najminimalnije moguce filtriranje, i dalje je tipa 2010. drugi najskuplji grad Cluj-Napoca u Rumuniji znaci i dalje besmisleno poredimo sa nekim trenutnim lokalnim balonom, dalje filtriranje moze samo procenat da poveca.

Znaci cak ni taj 'jako kvalitetan odgovor' ne drzi vodu pod uslovima koje si ti sam dao. Iako i pod tim uslovima metodu smatram banalnom i uvredom za svakoga ko je nekada ucio statistiku.

Uradio sam ti vec analizu za Beč, uzmi pa sam izaberi gradove za koje mislis da su relevantni pa izracunaj i postuj, da vidimo.

Cene stanova nikako nisu tri puta vece u odnosu na 2009. Uostalom ova tema je nastala 2010. pa procitaj malo postove sa pocetka iste da vidis kakve su bile tada. I imaj u vidu da je 2010. bila jeftinija od 2009. Cak i da zanemarimo realnost i sve baziramo na PPI indeksu, ne znam kojom matematikom si dobio tri puta vecu cenu.
i dodaj ostale godine od 2009 i do 2022.
 
Bg je skočio 17-19-26 ( od 2009-2011)
Moskva 31-27-39 (2009-2011)
pao je i bg na 18 2014. i to je pad za 8 prema 2011
Ako racunas skok bg za 9 da nije ekstrem onda racunaj i za moskvu ds nije ekstrem ako je isto 9. zasto uzimas naredni ispod moskve i dobijas 87% umesto 65%? i dodaj ostale godine 2009. i zadnjih 5 godina sve sta fali do 2022

Ne znam ko kako razume da ljudi shvate Tin je uporedio kupovnu moc stsnovnika bg za 1m2 sa najnepovoljnijim grafovima i vidi se pogorsanje slike od 2009 tj da je sve teze kupiti kvadrat prema zaradi i to fino raste od 2009. i 60% pa do 99% 2022 uz neke oscilacije u medjuvremenu shodno verovatno odlozenoj reakciji nekih trzista na krizu 2008.

Defke svojom logikom preracunava procente i iskljucuje neke gradove sa kojima kaze da nije relevatno poredjenje jer daje prilicno losu sliku na kraju kada se bude izvlacio zakljucak tj sto bi se reklo malo štima podatke iako izlazimo max u susret:)
 
Poslednja izmena:
bg je skočio 17-19-26 ( od 2009-2011)
moskva 31-27-39 (2009-2011)
Ako racunas skok bg za 9 da nije ekstrem onda racunaj i za moskvu ds nije ekstrem ako je isto 9. zasto uzimas naredni ispod moskve i dobijas 87% umesto 65%? i dodaj ostale godine 2009. i zadnjih 5 godina sve sta fali do 2022
Rekao sam da koristim drugi grad po redu, jer je tvoj zahtev da izbacim nebitne gradove nejasan i dolazi do zabune sta su nebitni gradovi. Ako odredjujemo iskljucivo sa Moskvom, hajde onda da napravimo listu gde poredimo samo sa Moskvom.

Ako ostavljamo Moskvu ali izbacujemo nebitne gradove uradi to, ali dobices nesto povoljniju 2011. a losije sve godine nakon nje.

Da ponovim, metod je jako besmislen, o tome dovoljno govori cinjenica da ako se izbaci jedan grad od 171 procenat skace sa 65% na 87%. Ne mozes reci da time dokazujes odnos sa ostatkom Evrope ako ti izbacivanje 0.5% uzorka tako drasticno menja rezultat.
 
Vrh