Zapravo, izgleda isto od kad su ukinuli zlatnu podlogu, a pre toga je veliki skok imao za vreme Drugog svetskog rata. Pedesetih godina je ravan, a šesdesetih se uvećava, ali manje nego narednih decenija. Međutim, pedestih godina su SAD bile 50% svetske ekonomije, a vremenom im je opadao udeo zbog oporavka Zapadne Evrope, razvoja Japana i generalnog premeštanja proizvodnje i usluga u druge zemlje zbog globalizacije, da ne spominjem Kinu. Ekonomija SAD je smanjivala globalno učešće ali su dolarom održavali poziciju hegemona. Zato su branili dolar politički i vojno, izvozeći drugima inflaciju. Gadafi je odlično shvatao da inflacijom dolara oporezuju izvoz nafte i počeo je da predlaže uvođenje afričkog dinara vezanog za zlato. Znamo kako je završio.
A bio je potreban rat da bi se Rusi usudili da traže rublje za naftu i gas. Da su tražili tako nešto ranije to bi, samo po sebi, dovelo do rata. Sada, kada se sve više zemalja usuđuje da se udalji od dolara i evra, doći ćemo na njihovu pravu vrednost fiat valuta.
Uostalom u rubljama su nekretnine pojeftinile poslednjih meseci. Cela rasprava o realnom rastu ili padu nekretnina je problematična dok ne budemo imali neki etalon oko koga ćemo se svi zložiti. Devedesetih smo imali nemačku marku koja je zadržavala kupovnu moć u odnosu na hiperinflaciju u dinarima. Sada nemamo tako nešto.
