A zasto svaki pokusaj skretanja paznje na zaverenicke i neeticke prakse nekih kartela mora odmah da se doceka ismevanjem i negiranjem?
Recimo, ako neko kaze "u Srbiji ima mnogo politickih botova i ljudi koji za pare glume spontane gradjane", tu nema nista cudno, svi to znamo, svi to prihvatamo i sve je kul. Ono, to se toliko zna da ljudi prave dnevne sale na tu temu.
Ako neko kaze "U Srbiji postoji kartel distributera elektronike koji drze i diktiraju celo trziste", opet, sve razumno, sve poznato, sve u redu.
Ali ako evo neko kaze "U Srbiji postoji kartel agencija za nekretnine i investitora, koji prilicno lakim i ociglednim metodama, uz blagoslov drzave, navikavaju narod da je u redu da Beograd kosta/stremi da kosta kao Monte Karlo", ti odgovaras ovom slikom i postom koji implicira da taj neko verovatno veruje i u ravnu Zemlju.
Cemu to, ne razumem? Pitam lepo, zaista. I na skali, raspodeli teorija, do kog podeoka neko sme da ide a da ns bude ismejan, a posle koga krece domen gde je u redu poistovetiti ga sa Aleksom Dzonsom ili Dejanom Lucicem?
Kada je postalo normalno i opsta praksa da svaki put kad neko vidi malo dalje od dnevnih medija i tema javnog mnjenja (bilo da se radi o Srbiji ili drugim zemljama) i uoci pojedine grupe ljudi u obmanama, da se odmah proglasava ludakom? Jel to znaci da ako ja odem na sajt B92 i na nekoj vesti naletim na nizove komentara tipa "Srbija je najjaca na svetu i hvala vladi sto postoji", svi pusteni u istom minuti, i svi sa 1000, 2000 lajkova... i ako kazem da je to deo obmanjujuce politicke kampanje... jel to znaci da sam ludak i teorericar zavere? Jer mislim tako ispada.