I onda kad se skroz preusmeriš na uvoz i nemaš svoju privredu šta si onda uradio? Ojačao si druge, a svoju uništio i to je ok? Ne subvencionišu druge zemlje jer im se to ne isplati već da bi ojačali svoju privredu i povećali izvoz i dostupnost na tržištu, bilo da je u pitanju fiat ili krastavac.
Cene nekretnina
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Za te svrhe postoje robne rezerve, plus proizvodnja pšenice i kukuruza nije nuklearna fizika, to pokreneš u godini dana i pokriješ domaću potrošnju u slučaju nužde.
Nijedna lokalna industrija ne treba da se podstiče ako nije tržišno konkurentna. Nema apsolutno nikakve logike da se to radi.
Garantovana minimalna cena ?!? Ko da garantuje? Čime? Država, tj. mi svi da garantujemo cenu kukuruza narednih 5 godina? Pa to samo lud čovek može da pomisli.
Zašto bi mi garantovali bilo šta? Koliko košta kukuruz, toliko i toliko. Ako je jeftiniji u inostranstvu kupimo u inostranstvu, ako je jeftiniji u Srbiji kupimo u Srbiji. Ljudi generalno ne shvataju da je Evropska poljoprivreda 40 godina iza Američke, a naša bar jedno 70 godina iza. Ako amerikanci mogu da proizvode kukuruz, soju, pšenicu, i to sve po komercijalnim uslovima, bez ijedne subvencije, zašto ne bi mogli mi? Tj. ako ne možemo, zašto ne bi kupili od amerikanaca koji mogu? Gde je logika da nešto plaćamo skuplje nego što moramo?
U današnjem svetu, nebitne državice poput Srbije jedino što moraju da imaju je izuzetna diplomatija. Za sve ostalo zavisimo od većih, svidelo se to nama ili ne. Osim ako ne želimo da budemo Severna Koreja, pa da svoju zavisnost ograničimo na samo dve države...
Ja znam da postoje garantovane minimalne cene za žitarice, meso, mleko i mlečne proizvode, šećer. U principu samo ono esencijalno u slučaju kada cena dodje do niskih nivoa. To moraš da imaš kao zemlja. To ti je osnova. Drugo, otkupna cena bude 20rsd nečega a u marketima u sezoni 190rsd. Jednostavno onda se niko ne bavi proizvodnjom. Samo uvoz.
Evo enfario neka ti objasni kakva je situacija
Energetika, prehrana, vojska, to su neke osnovne grane u koje moras da ulazes hteo ne hteo.
Videli smo svi tokom kovida sta se desavalo sa drzavama koje su previse zavisile energetski od strane uvoza.
Slazem se nacelno sa tobom, ali ima izuzetaka tog pravila. Zasto Amerika ne dozvoljava odredjenim granama da propadnu vec radi bail out? Jer vrednost tih industrija nije samo u novcu.
Uh, opet se razumemo u vodjenje države. Zašto onda druge zemlje to podstiču? Da li je zbog toga da bi nama učinili ili i oni svesno idu u minus da bi ugušili konkurente i ojačali svoju privredu tj da povećaš zavisnost od njih? Znači rešenje je (koje je još davno bilo predstavljeno) da se svi presele za Beograd, sve uvozimo (zašto da proizvodimo kada sve možemo da uvezemo), ugasimo sela i poljoprivredu, celokupnu privredu, proizvodnju svega (jer sve je jeftinije u kini) i svi srećni, živimo od ajtija? Skrešeno stanovnike na nekih 2 miliona, ostatak zemlje rasprodamo i to je to, ne treba nam. I ove sankcije NIS-a, šta nas briga, možemo da uvezemo gorivo.
Takodje je neistina da Amerika ne subvencioniše poljoprivredu, odakle to? Pa prvi search u guglu daje ovo
Postoje garantovane minimalne cene, ali to ne znači da je to ispravno da postoje. To sve treba ukinuti.
Pa i ne treba da se bave proizvodnjom ako ne mogu da proizvode po tržišnoj ceni. Drugo, ako Nemci ili Fancuzi žele da subvencionišu našu hranu, zašto to ne bi prihvatili?
Zašto druge zemlje podstiču? Da bi očuvale socijalni mir.
Drugo, mi ne možemo da radimo isto što rade Amerika, Kina, Rusija, i da kopiramo njhiove strategije, jer mi nismo taj kalibar države. Dakle mi smo državica koja u svakom smislu zavisi od drugih.
U domaćoj poljoprivredi radi verovatno nekoliko stotina hiljada ljudi. Kada bi se velika većina njih manila ćorava posla, imao bi na raspolaganju nekoliko stotina hiljada ljudi koji mogu da rade u fabrikama, i da svoj output daleko kvalitetnije iskoriste i uvećaju ti GDP i vrednost ekonomije, nego da u njih strovaljuješ pare kao u bunar bez dna.
Problem je što to tržišno kod nas znači tržište bez pravila, gde gorivo, đubrivo i repromaterijal nisu tržišni, ali otkup jeste. Ako već sve ide po tržištu, onda neka ide sve, ne samo ono što ide na štetu proizvođača.
Sve treba da posluje po principu slobodnog tržišta.
Ali mi je ova digresija veoma interesantna, kako to misliš da gorivo, đubrivo i repromaterijal nisu tržišni? Šta tu tačno nije tržišno?
Situacija je odlicna. Pre tipa 10-15 godina kupina 10 dinara, ja idem u hladnjacu da radim dnevnicu jer ne mogu da naberem za dnevnicu kao proizvodjac (dobar berac nabere 60 kila, a meni satnica u hladnjaci bila 125 dinara). I dan danas nema nista bolje, svi u selu su batalili. U hladnjaci saznajem da kupina koju skupljamo lopatom sa poda i tovarimo u cisternu se izvozi za Francusku za 100 dinara po litru. A po koliko je isla dobra kupina, mozemo samo da nagadjamo.
Nije problem da se cena regulise po trzistu, problem je kad je otkupna cena 10 puta manja od one iz supermarketa. To znaci da se neko debelo ugradjuje, a tako se ne podstice poljoprivreda zemlje gde mozes da bacis dugme u zemlju i da nikne.
To i jeste cilj, da se svi izvuku u motacnice da rade za minimalac. Lepo si to objasnio i zamislio.
Upravo ovo, unisti poljoprivredu da bi imao robove za 500 evra.
Sve treba da posluje po principu tržišta. Vojku da istopimo u staro gvoždje jer čemu to služi, a uz to i ne radi, zdravstvo ko ima para nek se leči, ko nema jbg tržište šta sad kao dajemo neke plate lekarima, a oni ne rade ništa da doprinesu GDP-u, školstvo ugasiti takodje, ko nema para ima online nastave... administraciju skroz ugasiti...
Ako može odgovor
Moguće, a može se reći da se forsiraju samo veliki (možda i povezani sa vlašću) pa se tebi ne isplati da gajiš malinu na 10 ari već da motaš kablove. I kada odu motačnice onda jbg seli se u drugu državu ili radi u rudniku.
Kakve veze imaju vojska i policija sa tržišnim principima? Ako hoćeš da diskutujemo, onda diskutuj bar na nekom nivou.
Zdravstvo upravo funkcioniše po principu ko ima pare taj se leči, ko nema, taj umire. Zdravstvo treba reformisati, kao i obavezno zdravestveno osiguranje i staviti da se državne zdravstvene ustanove bore za klijente sa privatnim, pa neka bolji pobedi i opstane. Ovo kako je sada je najbrutalniji mogući sistem.
Pored sudstva, naše "školstvo" je rak rana ovog društva. Mi kadrove nizašta nemamo, naši univerziteti su zarobljeni u nekom drugom vremenu i prostoru, kvalitet kadrova nula.
Administraciju smanjiti na apsolutni minimum. Što se manje država petlja u bilo šta, utoliko bolje.
Kada stvoriš normalno investiciono okruženje, i imaš dobru i kvalitetnu radnu snagu, fabrike same dođu, ne treba niko da ih niti dovodi niti podmićuje.
Baš tako. Ako ti se ne isplati da gajiš maline na 10 ari (a ne može da ti se isplati), i treba da ideš da motaš kablove ili radiš u rudniku. Jer ti sa tim tvojim hobijem ne da ne doprinosiš društvu, već koštaš društvo, i iz makroekonomskog ugla bilo bi jeftinije da sediš kući i ne radiš ništa.
I da, poljoprivredom treba da se bave isključivo veliki. Poljoprivreda nije za******* gde ti sa 50 hektara možeš da kao praviš neki posao i živiš od toga, a ovde u Srbiji ko ima 50 hektara, taj je ozbiljan zemljoposednik. U Srbiji je prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva 5 hektara, u americi 200 hektara. Valjda je odmah iz toga jasno šta je jedan od osnovih problema poljoprivrede u Srbiji.
Što se vojske i policije tiče, ajde nek ostavimo policiju ali vojska ničemu ne služi, samo trpamo pare bezveze niti doprinosi GDP-u.
Misliš da nije do toga što je Amerika nekoliko desetina puta veća od nas? Znači cilj je da se sve dovlači iz Amerke? Koji bi bio tvoj plan za dovodjenje fabrika za zapošljavanje više stotina hiljada ljudi? Pogotovo kad rasformiramo zdravstvo i školstvo.
Daj bre druže mani me se. Ko priča o rasformiravanju vojske, zdravstva i školstva?
Idi uživaj u svom svetu, siguran sam da ti je sve baš potaman.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 9.793
- Pohvaljen
- 24.370
Није се баш тако одиграло.
Иза Захиног пројекта је стајао грчки инвеститор којег је Ђилас стопирао/отерао да би наместио то све на крају за Малог.
Nije mi sve potaman ali tebi izgleda ništa nije potaman
Ok nemamo odgovor, gasi svu privredu i to je to, vidiš kako Amerikanci.U teoriji jesu tržišni, ali u praksi nisu. Cene goriva, gasa i struje su pod direktnom kontrolom države, a to su osnovni inputi za poljoprivredu. Isto važi i za veštačko đubrivo, koje zavisi od cene gasa i od uvoza, dakle ne formira se slobodno na domaćem tržištu. Kad država kontroliše pola ulaznih troškova, a otkup je ’slobodan’, to nije tržište, nego disbalans. Ne možeš imati kapitalizam samo na strani proizvođača.
Odakle kvalitetna radna snaga kad i ovo malo fakulteta sto imamo ima jos vise da upropaste posle svega ovoga? Necemo imati inzenjere ni za sekundarnu industriju kao sto su motacnice, a kamoli da nesto sami unapredjujemo svoje... Treba mnogo pametnih odluka da se napravi pre nego sto krenemo da napredujemo, a ceo razvoj jednof drustva krece od obrazovanja i usavrsavanja. Nije sve u zivotu metoda "pljuni pa zalepi" kako ga ti zamisljas..
Pitam se kako se isplatilo i kako su ljudi celu godinu ziveli sa parama od 10 ari malina recimo 1995-1999 godine? A sada se ne isplati. Sta se tu desilo?
To sto ti zamisljas da su osnovni problemi poljoprivrede nema vezu s vezom. Zna se vrlo dobro koji su problemi nase poljoprivrede kad je cena u marketu 10 puta veca od otkupne.
Znaci po tebi ko nema veliki posed treba da umre? Sahranio bi sve ljude u planinskim selima juzno od Save i Dunava? Pa da moze malina i kupina u Vojvodini, mislis da je Vojvodjani ne bi gajili? Nego ne moze, trazi odredjene klimatske uslove. Nije poenta samo u velikim posedima.
Jedno pitanje za tebe. Jel' si se bavio nekad poljoprivredom? I ako jesi cime si se bavio i u kom delu Srbije tacno?
Obrazovanje mora iz korena da se menja, pogotovo visoko obrazovanje koje je potpuno beskorisno ovakvo kakvo jeste. Ali na žalost to vidi samo mali broj ljudi, koji koji su se školovali i kod nas i u inostranstvu.
Jel tebi normalno da porodica može da živi od 10 ari malina?
Ne zamišljam ja ništa, imam ogromno iskustvo u poljoprivredi. Ne trebaju da pomru oni koji nemaju velike posede, ali ne trebaju ni da se bave poljoprivredom. Ako neko želi da se bavi poljoprivredom iz hobija, nije na meni i tebi da mu to plaćamo.
Da bi malinu uzgajao na profitabilan način moraš da imaš 5 hektara maline u komadu, posađene tako da dozvoljava mašinsku berbu. Koliko takvih plantaža postoji u Srbiji? Sve što je ispod toga je čist gubitak i špekulacija, i kao takav mali proizvođač zavisiš od tržišta ili ucenjivanja države. To nije posao.
Po planinskim selima je logično da se bave stočarstvom, i u stočarstvu je trenutno toliko love da je to oblast koja je bukvalno kriminalno zapostavljena. Meni sutra da propadne sve, otišao bi na selo i zgrnuo milione na govedini. Da imam nekog kvalitetnog da mi to vodi, sutra bi otvorio farmu angusa/wagyua uz propratnu klanicu i kršten grading mesa (koji ne postoji u ovom momentu u Srbiji). Kroz par godina bi sve uvoznike premium mesa izbacio iz posla.
Jesam, do pre nekoliko godina (izašao sam iz projekta). U piku smo radili oko 800 hektara zemlje, u momentu kad sam ja izašao radili smo nekih 350 hektara (280 u vlasništvu, ostalo arenda).
Poslednja izmena: