Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

Salev85 je napisao(la):
Neće jer još ulaze novci u zemlju. Za svaki evrić štampaju se dinarčići. Kada se zategne kaiš a ulaz evrića bude jednak odlivu evrića onda znamo šta sledi.
Plastično: Ako smanjiš robu ili ostane maltene nepromenjena količina robe a država unosi devize i štampa dinare + imamo 1% kredite koji povećavaju veštački potražnju šta može da se desi? 🙂
Na kratki rok savršeno normalno ali da li je srednjeročno i dugoročno održivo?
Ili koga briga šta će biti za par godina, daj sad da se uzme što više 🙂.
Tadićevi su isto uradili tamo 2006. Tada je javni dug bio 26-27% BDP-a. Došla kriza i to se pogoršavalo sve do 2015- 75% BDP-a.
Kliknite za proširenje...
Jedini potencijalno opasan i realističan scenario da dođe do iznenadnog prestanka priliva deviza osim globalne krize je da Tramp ozbiljno ocarini ili zabrani onlajn usluge iz Srbije.

Ne znam tačne podatke koliko ljudi radi takve poslove, ali osim tehničke podrške i klijentskih servisa za velike kompanije tipa Amazona, upoznao sam dispečere za kamione u SAD, ljude koji izdaju instrukcije timovima montera u SAD i one koje rade prodaju.

Verujem da ima bar 10.000-20.000 ljudi u Beogradu koji rade te poslove.

I to bez itijevaca, frilensera raznih vrsta i slično, koji takođe mogu biti pogođeni.
 
Ma jok, likvidan sam. Al' moram da izvršim transfer: 100 jura za lične troškove ode na lebac raženi. Dobro nisam digao kredit, je******* bi ježa u leđa.
 
Suzuman je napisao(la):
Ma jok, likvidan sam. Al' moram da izvršim transfer: 100 jura za lične troškove ode na lebac raženi. Dobro nisam digao kredit, je******* bi ježa u leđa.
Kliknite za proširenje...

ja sam samo prestao lebac da jedem.
planiram da krenem i jaci fasting, mozda ustedim nesto

edit: jel cekovi postoje vise. ja se samo toga secam kao klinac, i kredit za sve, od ves masine do golfa
 
Boža M je napisao(la):
Jedini potencijalno opasan i realističan scenario da dođe do iznenadnog prestanka priliva deviza osim globalne krize je da Tramp ozbiljno ocarini ili zabrani onlajn usluge iz Srbije.

Ne znam tačne podatke koliko ljudi radi takve poslove, ali osim tehničke podrške i klijentskih servisa za velike kompanije tipa Amazona, upoznao sam dispečere za kamione u SAD, ljude koji izdaju instrukcije timovima montera u SAD i one koje rade prodaju.

Verujem da ima bar 10.000-20.000 ljudi u Beogradu koji rade te poslove.

I to bez itijevaca, frilensera raznih vrsta i slično, koji takođe mogu biti pogođeni.
Kliknite za proširenje...
Odmah mi na pamet pada i NCR, mada njima odgovara da imaju bazu u Srbiji, dugorocni planovi su im vezani za Beograd.
 
Započeli smo ranije diskusiju o tome da li je isplativije kupiti nekretninu pa izdavati ili njivu pa arendisati. Evo šta kaže ovaj članak, ukratko arenda ima mnogo manji ROI od njive. 40 hiljada evra hektar a 700e godišnja arenda. 57 godina da se otplati. Nema održavanja, traje "večno" kako kaže članak ali zato je prinos simboličan.

Ako je to tačno zaključujem da je kupovona zemljišta primarno namenjena da se parkira novac dok se sa nekretninom može računati na neki ROI koji je doduše trenutno u padu.

bif.rs

Da li je isplativije ulaganje u stanove ili u poljoprivredno zemljište - Biznis i Finansije

Ulaganje u nekretnine tradicionalno se smatra dugoročno isplativom investicijom, međutim, upitno je koja je to sfera koja donosi najviše profita.
bif.rs bif.rs

"Najskuplji hektar je u Južnobačkom i Sremskom okrugu i košta i do 40.000 evra, a arenda bi bila oko 700 evra godišnje. Mnogo niža cena hektara je u drugim delovima Vojvodine, što mnogo utiče i na cenu arende. Recimo, u Banatu cena hektara ide i do 1.000 evra, a arenda pada i na 10 evra po hektaru. Cene se dosta razlikuju i kada se posmatra čitava Srbija, ali se u Vojvodini poljopirvednim zemljištem u poslednjih pet godina dosta trguje."
 
duke23 je napisao(la):
A ako se dogodi da tržište kolabrira to znači da je država u mnogo većem problemu i onda će cena nekretnine biti najmanja briga. U tom slučaju vratiš stan banci i izgubio si 1% učešća i to rata što si platio (u suštini kirija).
Kliknite za proširenje...
Kako to misliš vratiš stan banci?

Ti duguješ banci novac a ne stan.

Ako tržište kolabira i cene stanova padnu, bićeš u gubitku mnogo više od 1% i rata za stan.
 
super.operater je napisao(la):
Postoje. Moj omiljeni nacin za kupovinu tehnike, pokucstva i autoguma :D
Kliknite za proširenje...
Meni (verujem i kasiriki iz Maksija) je omiljeno kad neko drugi placa cekovima u redu ispred mene. Naravno, cek mora biti prazan, polja koja su unapred poznata nepopunjena, a osoba da nema hemijsku kod sebe i da ne vidi dobro.
 
Da vidimo šta kaže novi izveštaj IMF o perspektivama naše ekonomije. Nakon što su nahvalili stabilizaciju i napredak u mnogim kategorijama od 2014, ističu sledeće:

  • Napredak u prelasku na visokovrednu proizvodnju je ograničen. „Srednje-visokotehnološke“ industrije (električna oprema, mašine) doprinele su zapošljavanju, ali sa niskom produktivnošću, odnosno dodatnom vrednošću. Izutetak je IKT sektor koji beleži snažan rast i doprinos zapošljavanu.​
  • Brzi rast plata poslednjih godina, posebno posle energetske krize 2022, podigao je troškove rada iznad regionalnog proseka rasta, što može ugroziti konkurentnost ako ga ne prati rast produktivnosti. Poseban rizik postoji za radno-intenzivne sektore, gde je koncentrisana polovina stranih ulaganja.​
Doprinos faktoru rasta

  • Rad: Očekivan doprinos ~0,5 p.p. srednjoročno zbog nepovoljnih demografskih kretanja; povećanje zaposlenosti vođeno rastom stope participacije radne snage (LFPR), koja bi do 2030. mogla dostići 61% (iznad EU proseka, što je dosta optimistčno). Reforme neophodne za veću participaciju žena, smanjenje nezaposlenosti i rešavanje problema mladih mogle bi dodati još 0,3 p.p. rastu.​
  • Kapital: Očekivan doprinos ~1,6 p.p., ali ograničenja u apsorpciji većih javnih investicija.​
  • TFP: Bazna pretpostavka +1,8 p.p., što uz ostale faktore daje potencijalni rast od 4% godišnje.
    • Pri tom rastu – potpuna konvergencija do proseka EU do 2050.​
    • Rast od 5% – konvergencija do 2042.​
Institucionalni kvalitet i upravljanje

  • Zaostajemo u svim kategorijama Svetske banke, posebno u kontroli korupcije i vladavini prava. Percepcija korupcije je znatno pogoršana poslednju deceniju. Ovde od 2014. nema nimalo pomaka. Mislim ima, ali sve naniže. Grafikon ispod dobro ilustruje taj pad.​
Tržište rada

  • Fleksibilno, ali sa visokim poreskim opterećenjem, bez porodičnih olakšica. Poslodavci u Srbiji smatraju porez na rad drugim najvećim ograničenjem u vezi poslovanja u vezi sa radom, nakon nedostatka obrazovane i iskusne radne snage.​
  • Problem prekomerne kvalifikovanosti – procenjuje se da je 40% diplomiranih studenata prekvalifikovano za radna mesta koja zauzimaju. Istovremeno, firme (25%) navode nedovoljnu obrazovanost radne snage kao glavni problem. Valja istaći da smo napravili veliki pomak u podizanju edukacionog nivoa populacije, i da imamo relativno veliko učešće „STEM“ studenata.​
Poslovno okruženje i tržišna konkurencija

  • Napredak u reformama, ali velika uloga države i nelojalna konkurencija.
  • ~800 državnih preduzeća (9% radne snage) sa nižom produktivnošću od privatnog sektora i FDI firmi.
  • Državne subvencije često idu neproduktivnim SOE, poreski podsticaji favorizuju FDI i velike firme.
Finansijsko tržište i pristup kapitalu

  • Plitko i nediverzifikovano finansijsko tržište, posebno za mikro i startap firme. Srbija je među zemljama sa najviše ograničenja u tržišnoj konkurenciji u Evropi, posebno zbog distorzija izazvanih učešćem države tržištima
  • Mikro preduzeća teško dolaze do bankarskih kredita (visoke kamate, kolateral, komplikovane procedure). Ovo se vidi po znatno manjem delu bankarskih zaduženja dodeljenih mikro firmama, pa se one moraju osloniti na alternativne izvore finansiranja, kao što su pozajmice od porodice i rođaka. Pored toga, oko 35 procenata mikro firmi prijavilo je prepreke prilikom podnošenja zahteva za kredit, obezbeđenje zaloge i nedovoljnu veličinu kredita
  • Široko rasprostranjena upotreba poreskih olakšica i poreskih kredita, iako pomaže u privlačenju stranih investicija, nenamerno stvara nejednakosti koje stavljaju domaća preduzeća u nepooljan položaj, koje imaju najmanje šanse da dobiju državnu podršku uprkos svom velikom učešću u zapozlenosti i proizvodnji. Ovo posebno važi za mala i srednja preduzeža i inovativne firme, koje že verovatno doživeti tržišni neuspeh i kojima je najpotrebnija podrška.

Potencijalni efekti reformi (ovaj deo pokazuje jednu poprilično optimističnu sliku, ali nam ipak pokazuje plastično potencijal koji imamo)

  • Bolja kontrola korupcije: +5% BDP-a srednjoročno.
  • Smanjenje poreskog opterećenja rada (porodični model): +2,5% potencijalnog BDP-a.
  • Poboljšanje poslovnog okruženja i smanjenje državnog uticaja: +2% BDP-a.
  • Razvoj kreditnog tržišta i kapitala: +2% BDP-a.


A writer’s take: Situacija sa NIS-om ne deluje sjajno, poslovanje im je sve limitiranije. Boža je spomenuo juče, pretpostavlja se da će efekti suše biti žestoki, te možemo da očekujemo da inflacija neće nikud ispod 4.5% (a ja bi se kladio i na više od toga). Carine smo popili žestoke od Amera, iako se ne odnose na usluge koje im prevashodno izvozimo. Politička nestabilnost se nastavlja, te je sve teže žonglirati u ovakvoj stiuaciji. BDP za ovu godinu je (po meni) razočaravajuć (ali i očekivan, budući na situaciju), i veoma sam skeptičan povodom najavljenog ubrzanja istog u idućoj godini. Moraće da naprave neki radikalan (a kako drugačije) potez, možda izbori na jesen?

Prema tome, očekujem sve više opreza, i sve veći udeo plate koji ide na osnovne životne potrebe. Rekao bih da će cene nekretnina blago oscilirati gore-dole oko inflacione stope, ali to zavisi od fiskalnih mera, koje opet mogu da unesu nove turbulencije na tržište. Dosta toga zavisiće i od situacije u svetu, ali ne bih o tome.​




governance_picture.jpg
 

Prilozi

  • R&D_Expenditure.jpg
    R&D_Expenditure.jpg
    44,2 KB · Pregleda: 14
KlauKalash je napisao(la):
Meni (verujem i kasiriki iz Maksija) je omiljeno kad neko drugi placa cekovima u redu ispred mene. Naravno, cek mora biti prazan, polja koja su unapred poznata nepopunjena, a osoba da nema hemijsku kod sebe i da ne vidi dobro.
Kliknite za proširenje...
Upravo ovo krenuo da pišem, ne razume Bili kako živimo mi obični ljudi.
 
Ne laži malopre si pitao el čekovi postoju, lakše ti da bideš i kasir nego da čekaš sobični ljudi.
 
pa gore mi je da budem kasir, jer onda usluzujem obicni ljudi!?!

a nisam lagao, samo sam dodao dodatni epitet, nemo tako teske reci od ranog jutra
 
Suzuman je napisao(la):

Prema tome, očekujem sve više opreza, i sve veći udeo plate koji ide na osnovne životne potrebe. Rekao bih da će cene nekretnina blago oscilirati gore-dole oko inflacione stope, ali to zavisi od fiskalnih mera, koje opet mogu da unesu nove turbulencije na tržište. Dosta toga zavisiće i od situacije u svetu, ali ne bih o tome.​
Kliknite za proširenje...
Upravo juče nešto sabirao i nije mi bilo dobro. Npr paket internat i tv nemaš više ispod 40e, mobilni to je oko 60-70e na to dodaš struju i vodu i ode na minimum 150e samo za par stavki. No tako je kad je kod nas mts monopolista i diktira cene,a i ko sme da se širi.

pa gore mi je da budem kasir, jer onda usluzujem obicni ljudi!?!
Kliknite za proširenje...
pa kad si na samouslužnu kasu ti si i kasir ali fensi kasir jer uslužuješ samo sebe. Moram da te dočekam nekad na kasi pa da prokucaš i meni korpu.
 
Salev85 je napisao(la):
ROI je oko 50 godina trenutno. 40 bez lufta i renoviranja.
Vesti tj TV sam prestao da gledam još od vremena kada je Toma grobar zvao telefonom da ostavi komentar na Facebooku.
Albanija....samo da se kultivišu još 10-15 godina.
Kliknite za proširenje...
A toliko smo ponosni na sebe...
 
gamblerNBG je napisao(la):
A ovo kod nas je logicno? Nemamo novca a skupe nekretnine.
Kliknite za proširenje...
Mi smo se uvek čeličili 🤣
Ja sam prodao starogradnju za 2000eur na dobroj lokaciji u NS-u.
Uskoro ću i ovaj stan u kojem živim isto za 2000eur, objektivno ok lokacija i stan je kompletno renoviran itd...
Novogradnje ima malo dalje od centra NS-a, Veternik i za 1700eur, Adice isto, možda i za 1600eur, za 15-20min u centru.
www.4zida.rs

Četvorosoban stan na prodaju, Veternik, 130.860€, 77m²

Četvorosoban stan u zgradi za prodaju, uknjižen, Veternik, 77 m2, na 1. spratu. Stanje - Novo, ima terasu. Ima parking mesto.
www.4zida.rs www.4zida.rs
Drugar sada prodaje svoj stan na Limanu od 85m2(koji sam ja hteo zbog lokacije i mikrolokacije, pogled na Dunav i Frušku goru, visok sprat, ranije da kupim), da bi kupio 2 od 40-45m2 u novogradnji na Adicama(dosta Novosadjana nije nikad prošlo i ušlo na Adice).
Realan je skroz, mora tako(ok to radi da se odvoji od svoje porodice sa ženom i decom), još par njih su se pomerili od svojih ,,lokacija,, kako bi uzeli veće stanove.
Treba samo biti svestan svojih mogućnosti.
 
KlauKalash je napisao(la):
Meni (verujem i kasiriki iz Maksija) je omiljeno kad neko drugi placa cekovima u redu ispred mene. Naravno, cek mora biti prazan, polja koja su unapred poznata nepopunjena, a osoba da nema hemijsku kod sebe i da ne vidi dobro.
Kliknite za proširenje...
:) Da ... to je glavni problem sa cekovima, ali generalno cekovi nisu za to. Mogu u Maxiju i to da rese da hoce ali ih je bas briga
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh